Ima li mašinovođe u vozu
Razdvajanje „Železnica Srbije“ na četiri celine 2015. godine povećalo je probleme u radu celokupnog železničkog sistema, tvrde predstavnici sindikata za Novu ekonomiju. Prema rečima zastupnika za...
Srbija
O bezbednosti saobraćaja u Smederevu brinuće se limuzina Auto Čačka
Grad Smederevo je od firme Auto Čačak kupuje limuzinu za potrebe PU Smederevo za više od 26.000 evra. Automobil je nabavljen u skladu sa Programom Saveta za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na putevima grada Smedereva, piše u tenderskoj dokumentaciji.U tehničkoj specifikaciji je zahtevano da vozilo bude dužine 4,8-4,84 metara, širine 2-2,05 metara, a date su mere i za visinu i međuosovinsko rastojanje.Luksuzne limuzine iz javnih budžeta: Sedišta od prevrnute kože, motor od 200 "konja" Dimenzije iz tenderske dokumentacije u potpunosti odgovaraju karakteristikama Škode Superb, prema sajtu automobiledimension.com.Auto Čačak je ovlašćeni ditributer Škode za Srbiju.U specifikaciji je navedeno da su ponuđači dužni da ponude novo i nekorišćeno vozilo sa svom opremom i tehničkim karatkeristikama, a da svaka ponuda koja sadži niže tehničke karakteristike i ne sadrži sve zahtevane parametre, neće biti prihvatljiva.Traženo je da automobil bude metalik crne boje, a da minimalna zathevana oprema, između ostalog, obuhvata zatamljena stakla, svetle lajsne, aluminijumske felne 17'', hrom paket, kožnu ručicu menjača, troznoski klima uređaj i tempomat. Treba da poseduje i kontrolu pri vožnji u brdima, grejače prednjih sedišta i osvetljenje poda.Od poplava će nas štititi i IT firma povezana s vlastima, ministarstvo uklanja dokumentaciju Vlasnik Auto Čačka Milenko Kostić je bivši šef aktuelnog gradonačelnika Čačka iz redova SNS, Miluna Todorovića. Todorović je bio direktor Auto Čačka do izbora na funkciju gradonačelnika 2016. godine.U junu 2019. Kostić je bio među zvanicama na proslavi rođendana provladinog tabloida Informer, kojoj su prisustvovali i premijerka Srbije Ana Brnabić, vlasnik TV Pink Željko Mitrović i kontroverzni biznismeni sa severa Kosova Zvonko Veselinović i Milan Radoičić, objavio je KRIK.
Proverite onlajn da li su vaša radna prava prekršena
Centar za politike emancipacije pokreće sajt RadnaPrava.rs na kome je njihov pravni tim sastavio je upitnik koji sadrži najčešće povrede radnih prava. Jednostavnim popunjavanjem upitnika svi zainteresovani mogu da saznaju da li su njihova prava prekršena na radnom mestu, a dobiće i uputstva kome da se u tom slučaju obrate. "Još jedan 7. oktobar, Svetski dan dostojanstvenog rada, dočekujemo u društvu obeleženom ekstremnim nejednakostima, siromaštvom i potpunom obespravljenošću radnica i radnika. Izmene radnog zakonodavstva prethodnih decenija su drastično suzile prava zaposlenih", piše u saopštenju.Dodaje se da nesigurni oblici zaposlenja i sveprisutni strah od gubitka posla otežavaju organizovanje na radnom mestu i borbu za bolje uslove života i rada. Podseća se da u Srbiji većina ljudi radi za plate koje ne zadovoljavaju ni minimalne potrebe, pa se sa njima jedva preživljava.Prijava radnika na dan: Šta bi dobili radnici, a šta poslodavci Na radnom mestu smo od početka upoznati sa onim što su naše obaveze, dok se često dešava da nismo dovoljno upućeni u ono što su naša prava. Sajt RadnaPrava.rs zbog toga je osmišljen kao mesto na kojem može da se brzo i lako upozna sa osnovnim pravima koja pripadaju svim radnim ljudima."Verujemo da će ovaj sajt biti koristan alat za postizanje dostojanstvenih uslova rada i podstrek za uključivanje što većeg broja radnica i radnika u borbu za radna prava", dodaje se u saopštenju.Pristup sajtu moguć je putem sledećeg LINKA.Radnici najskuplje platili cenu pandemijePreko 72 odsto radnika u turističkim agencijama ostalo bez posla
RTV Kosovo godinama uplaćivala novac na račun pogrešne firme
Radio televizija Kosovo (RTK) je za pet godina uplatila 372.000 evra, umesto RКV "Pastrimi", kompaniji "Pastimi" za usluge koje nikada nisu pružene, a razlog je izostavljeno slovo "r" u nazivu firme, piše Beta, prenosi Danas.Mesečne isplate toj kompaniji iznosile su 8.000 evra, saopšteno na današnjoj sednici parlamentarnog Odbora za budžet, rad i transfere, na kome je izveštaj podneo i direktor RTК Ngadhnjim Кastrati, prenose kosovski mediji.RTК je uplatio novac na račun ove kompanije tvrdeći da plaća račune regionalnoj kompaniji RVC "Pastrimi".Direktor RTК je naglasio da su isplate počele 2008. godine i da su trajale oko pet godina."Naš zaposleni je registrovao preduzeće Pastimi, bez ’r’ i RTК je uplaćivao novac, sve dok nije uočena greška. Šteta je oko 372.000 evra. Кoliko ja znam, radnik je sankcionisan, ali je RTK oštećen", rekao je Kastrati.
Prijavi se za AIBG Belgrade – intenzivno studentsko programersko takmičenje
Lokalna grupa Udruženja studenata tehnike Evrope — BEST Beograd, po četvrti put sa ponosom organizuje AIBG Belgrade (Artificial Intelligence BattleGround Belgrade), intenzivno studentsko programersko takmičenje na polju veštačke inteligencije.AIBG Belgrade održaće se 3. i 4. decembra u Beogradu*, gde će timovi imati na raspolaganju 20 časova za izradu inteligentnog igrača (bot-a), koji će se boriti sa botovima suparničkih timova u zadatoj video igri i tako odrediti pobednika takmičenja, kog očekuje nagrada u iznosu od 100.000 RSD.Takmičenje je namenjeno studentima tehničko-tehnoloških i prirodno-matematičkih fakulteta iz cele Srbije, sa ciljem da im pružimo priliku da pokažu svoje znanje i prošire svoje iskustvo u oblastima veštačke inteligencije i programiranja.Udruženje studenata tehnike Evrope je međunarodna, neprofitna, apolitična studentska organizacija koja broji 93 lokalne grupe u 34 zemlje. Od svog osnivanja 2003. godine, lokalna grupa BEST Beograd omogućava povezivanje, razmenu i saradnju sa studentima iz cele Evrope.Ne propusti priliku da osvojiš vredne nagrade, zato nam se pridruži 3. i 4. decembra.Prijave će biti otvorene u periodu od 27. oktobra do 14. novembra na sajtu aibg.best.rs. Okupi tim i prijavi se!* U slučaju pogoršanja epidemiološke situacije, takmičenje će biti održano online.
Nastavljena proizvodnja u Fijatu u Kragujevcu
U fabrici Fijat Krajsler automobili Srbija (FCA) jutros je nastavljena proizvodnja "500L" , posle pauze od 27. septembra kada su radnici bili poslati na plaćeno odsustvo, piše Beta. Kako je rečeno Beti u Samostalnom sindikatu fabrike, proizvodnja je nastavljena u uobičajenom obimu i radiće se po 170 do 180 vozila u dve smene.Zaposleni u FCA trebalo je da se na posao vrate 4. oktobra, pa im je odsustvo produženo do 6. oktobra, a juče je nastavak proizvodnje bio otkazan.Nezvanično, razlog za prolongiranje početka proizvodnje bio je nedostatak određenih delova.U sindikatu nisu mogli da kažu da li je i kada predviđen eventualno novi prekid proizvodnje i odlazak radnika na odsustvo.U sindikatu "Nezavisnost" u FCA su ranije rekli Beti da očekuju da će biti samo još nekoliko radnih dana u oktobru za zaposlene u proizvodnji.
KRIK: Ministar Tončev osnovao ofšor kompaniju, sarađivao sa biznismenom iz Singapura
Novica Tončev, ministar zadužen za razvoj siromašnih opština, 2010. godine tajno je osnovao ofšor firmu na Britanskim Devičanskim Ostrvima koju nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije – iako je to bio dužan da uradi po zakonu, pokazuju dokumenta iz projekta „Pandorini papiri”, otkriva KRIK.Ova kompanija otkriva veze ministra i uticajnog biznismena iz Singapura Darka Tamindžića. Tončev je novinarima KRIK-a prvo negirao da je povezan sa ofšor firmom i tvrdio da mu je potpis verovatno falsifikovan, ali se nekoliko dana kasnije setio da je ipak bio njen vlasnik.Tončev 136 miliona iz opštinske kase dao fudbalskom klubu svog sina Tončev je firmu „Service for Efficient Energy” osnovao 2010. godine na Britanskim Devičanskim Ostrvima, državi poznatoj po tome što tamo mogu da se osnivauju kompanije, a da njihov vlasnik bude sakriven.Posredstvom ove kompanije Tončev je bio vlasnik i računa u Švajcarskoj, kako se zaključuje iz dokumenata procurelih iz švajcarske agencije SFM koja se bavi osnivanjem ofšor firmi. Ova agencija je, nakon što je Tončevu osnovala firmu, izdala fakturu da naplati svoje usluge, među kojima je otvaranje računa u ovoj zemlji.Ipak, sem Tončeva i švajcarske agencije, postoji još neko ko je znao za ovu tajnu, piše KRIK.Surduličanin Srećko Kostov bio je svedok Tončevu kada je napravio firmu, odnosno zajedno sa njim je potpisao dokumenta o osnivanju. On je svojim potpisom potvrdio Tončevljev identitet. Kostov je saradnik misterioznog međunarodnog biznismena Darka Tamindžića – koji posluje sa uticajnim ljudima širom sveta, a pre svega u Kini.Firmama Vučićevog kuma još 2,3 miliona evra za struju iz MHE Kada smo ga pozvali, Tončev je prvo negirao da ima ikakve veze sa ovom firmom.Tvrdio je da je moguće da je njegov potpis na dokumentima ofšor kompanije falsifikovan.Posle nekoliko dana, međutim, Tončev je novinarima rekao da se setio da je bio vlasnik kompanije „Service for Efficient Energy”.Kako je objasnio, planirao je da sa ovom firmom pokrene biznis, ali se predomislio, pa firma nikada nije imala nijedan posao.Novinarki Pinka više od 4 hiljade evra za motivacione govore „Hteo sam sa tom firmom da radim mini-hidroelektrane u Srbiji. Video sam da to mogu i preko ‘Tončev gradnje’, prešao sam na ‘Tončev gradnju’ i dao sam nalog advokatima – to (ofšor firmu) su zatvorili za 2-3 godine. Firma nije radila.”Kaže da firmu nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije baš zbog toga što nije imala poslove. „Ja kad krene da radi firma, onda prijavljujem, dok ne radi – ne prijavljujem.” Tončev je objasnio da je kompaniju osnovao po savetu biznismena Tamindžića, a on mu je obezbedio ljude kožji su mu pomogli da je osnuje.
Cene stanova u EU porasle za trećinu od 2010. godine
Stanarine i cene kuća u Evropskoj uniji nastavili su rast u drugom kvartalu 2021. godine, povećavajući se za 1,3 i 1,7 odsto respektivno, u poređenju sa drugim kvartalom 2020. godine, podaci su Eurostata. U periodu od 2010. godine do drugog kvartala 2021. godine, cene stanarina u Evropskoj su porasle za 16 odsto, a cene kuća za 34 odsto.Između 2010. i drugog kvartala 2011. godine cene krija i cene kuća išle su sličnim tokom, međutim od drugog kvartala 2011. godine njihovi putevi se značajno razlikuju.Dok su cene najmova postojano rasle u periodu do drugog kvartala 2021. godine, cene kuća su značajno varirale.Nakon oštrog pada između drugog kvartala 2011. i prvog kvartala 2013. godine, cene kuća su između 2013. i 2014. godine ostale manje više stabilne. Onda je početkom 2015. godine došlo do ubrzanog rasta i od tada su cene kuća rasle mnogo većom brzinom nego kirije. Evropsko stanovništvo ubrzano stari, kakva je situacija u Srbiji?Mladi Hrvati najkasnije u EU napuštaju roditeljsko gnezdoU periodu od 2010. godine do drugog kvartala 2021. godine, cene stanarina u Evropskoj su porasle za 16 odsto, a cene kuća za 34 odsto.Od 2010. godine, cene kuća su se više nego udvostučile u Estoniji, Luksemburgu i Mađarskoj. Kada se uporedi drugi kvartal 2021. godine sa 2010. godinom, cene kuća porasle su više nego cene stanarinau 18 država Evropske unije.Cene kuća porasle su u 23 države EU, a opale u četiri. Najveći rast bio je u Estonoji (133 odsto), Luksemburgu (111 odsto), Mađarskoj (109 odsto). Pad je zabeležen u Grčkoj (-28 odsto), Italiji (-13 odsto), Kipru (-8 odsto), Španiji (-3 odsto).Što se tiče stanarina, šablon je bio drugačiji.Ako se uporedi drugi kvartal 2021. godine sa 2010. godinom, cene stanarina su porasle u 25 država EU, a pale u dve države. Najceći rast bio je Estoniji (142 odsto), Litvaniji (109 odsto) i Irskoj (66 odsto). Pad cena zabeležen je u Grčkoj (-25 odsto) i na Kipru (-3 odsto)
Savetnik SZO: Objasniti zašto je studija o zagađenju u Srbiji kasno objavljena
Institut za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut izradio je studiju Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji, koja je domaćoj javnosti prezentovana sa pola godine do godinu dana zakašn...
„Srbija će napustiti ugalj zbog Pariskog sporazuma“
Ukidanje uglja kao energenta je mešunarodna obaveza na koju se naša zemlja obavezala, podsećaju učesnici tribine "Kako Srbija može da dekarbonizuje svoj elektroenergetski sistem?" koju je organizovao Klimatski forum. Naglašava se da će prelazak na obnovljive izvore energije zahtevati društvenu transormaciju neviđenih razmera."Napuštanje uglja je obaveza Srbije zato što smo potpisali i ratifikovali Pariski sporazum. Kao odgovoran član međunarodne zajednice bi trebalo da je ispunimo”, izjavio je Aleksandar Macura iz RES Fondacije.Uspešna energetsku tranziciju na obnovljive izvore energije, pre svega zavisi od izbacivanja uglja iz našeg elektroenergetskog sistema. Razlog za to nisu samo negativne implikacije tog energenta na životnu sredinu. Šanse za uspešno sprovođenje tih planova, kako se naglašava i te kako postoje, kao i interesovanje investitora.U Srbiji trenutno postoji vetroparkova snage oko 400 MW (megavata) i 20 MW solarnih elektrana, od čega je 10 MW na krovovima, a ostatak na zemlji. Prema rečima Nikole Stamenova iz kompanije CWP koja se obavi obnovljivom energijom, investitori u našoj zemlji pripremaju projekte za vetroparkove snage preko 4 GW (gigavata) i više od 2 GW solarnih elektrana.Bugarska do 2025-te menja ugalj čistijim energentimaEU: Potrošnja uglja smanjena 64 odsto za 30 godina "To je reda veličine trenutno instalisanog ukupnog kapaciteta Srbije koji iznosi oko 8 GW. Dve osnovne slabosti našeg elektroenergetskog sistema su oslanjanje na lignit i starost kapaciteta. One mogu da budu prenebregnute prelaskom na čistu energiju", kaže profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković."Struja dobijena iz vetra i sunca je, zahvaljujući tehnologiji i inovacijama, jeftinija od struje iz lignita i uglja, te predstavlja komercijalno i ekonomski isplativu alternativu fosilnim gorivima", naglasio je Stamenov.Prema njegovom mišljenju poslednji set energetskih zakona koji je usvojen u Srbiji je dobar signal za investitore u oblasti obnovljivih izvora energije. Prema rečima Aleksandra Macure, On kaže da će dekarbonizacija zahtevati društvenu transformaciju neviđenih razmera, kao i da je zbog toga neophodan društveni konsenzus."Voleo bih da u naredne dve godine vidim društvenu mobilizaciju. Ovo je tema o kojoj treba da se razgovara u Narodnoj skupštini Republike Srbije", istakao je Macura.Ugalj zasad ostaje naša realnostEU kažnjava Poljsku jer odbija da zatvori rudnike uglja
-615x345.jpg.webp)
MAT: Sporovi oko kredita mogu ozbiljno da ugroze stabilnost bankarskog sektora
Sudski sporovi građana sa bankama o troškovima obrade kredita i premije osiguranja stambenih kredita, kao i promena dugogodišnje i zakonom dozvoljene prakse da banke imaju pravo da naplaćuju te troškove, mogu ozbiljno da ugroze s mukom dostignutu stabilnost i poverenje i domaće i strane javnosti u bankarski sektor, ocenili su autori ekonomskog biltena "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT), piše Beta, prenosi N1."Ukoliko bi se realizovali potencijalni efekti sudskih sporova u vezi sa naknadama i troškovima obrade kredita bankarski sektor bi, čak i ukoliko bi uzeli najopreznije procene, ostvario gubitak u visini iznad petogodišnjeg neto rezultata bankarskog sektora pre oporezivanja, uz mogući pad pokazatelja adekvatnosti kapitala ispod regulatornog minimuma odnosno ulazak u zonu potkapitalizovanosti, što bi moglo da dovede do stečaja pojedinih banaka", navodi se u novom broju MAT-a koji izdaju Privredna komora Srbije i Ekonomski institut u Beogradu.Advokati kažu dovedena u pitanje podela vlasti, banke poručuju "cenu će platiti svi"Ocenjeno je da su, u srednjem roku, efekti jednog ovakvog scenarija na ekonomsku aktivnost izrazito negativni, i doveli bi ekonomiju Srbije u višestruko goru situaciju u odnosu na onu u kojoj se nalazila u periodu najveće krize od 2009. do 2012. godine. Samo izostanak prirasta kredita opredelio bi, prema nekim procenama, pad potrošnje i investicija u vrednosti od oko četiri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP)."Moguće je, ako ne i gotovo izvesno, da u uslovima povećane neizvesnosti i nepoverenja investitora, kao posledica naknadne promene ‘pravila igre’, ničim utemeljene ni u zakonodavnom okviru Srbije, ali ni uporednoj praksi, dođe do povlačenja banaka u stranom vlasništvu sa domaćeg tržišta", upozoril su autori MAT-a.Udruženje banaka: Odustanite od tužbi, pa ćemo mi od naplate troškova Poskupljenje kredita i pad BDPU njihovoj analizi se navodi da je izvesno da bi u kratkom roku došlo do značajnog pooštravanja kreditnih standarda, što bi se odrazilo i na obim kreditiranja i na kamatne stope na kredite. Banke koje bi nastavile da posluju na domaćem tržištu, kako zbog ambijenta smanjene konkurencije, ali i potrebe da nadomeste svoje gubitke, izvesno bi, kako je ocenjeno, povećale kamatne stope, što bi se odrazilo na pogoršanje uslova finansiranja privrede i građana.Hipotetički izostanak bankarskih pozajmica namenjenih potrošnji i investicionih kredita doveo bi, procenjeno je, stagnacije privredne aktivnosti u Srbiji u narednoj godini, umesto očekivanog rasta BDP-a od četiri odsto.Ukoliko bi u takvoj situaciji usledilo i smanjenje stranih direktnih investicija, zatim smanjenje ili izostanak profitabilnosti privrede, redukcija državnih investicija, zaposlenosti i zarada u privatnom (verovatno i u javnom) sektoru, mnogo realniji bi bio čak i pad BDP-a, naveli su autori MAT-a.Vrhovni kasacioni sud: Bankama dozvoljeno da ugovaraju troškove kredita Pitanje stabilnosti kursaUpozorili su da bi se poremećaj najpre video u platnom bilansu i javnim finansijama. Izlazak banaka sa domaćeg tržišta, ali i odliv kapitala po drugim osnovama (prodaja dinarskih obveznica, usporavanje neto priliva stranih direktnih investicija) izazvalo bi pritiske na deviznom tržištu, što bi zahtevalo potrebu za trošenjem deviznih rezervi kako bi se sačuvala stabilnost dinara."Pitanje je da li bi i u kojoj meri mogla da se očuva stabilnost kursa u takvim okolnostima, što bi sveukupno predstavljalo negativan signal drugim investitorima. Došlo bi do velikog platno-bilansnog deficita, naglog trošenja deviznih rezervi, deprecijacijskih i inflatornih pritisaka", smatraju autori MAT-a.Istakli su da bi u javnim finansijama najpre problem pojavio u finansiranju deficita i otplati glavnice, jer bi u velikoj meri izostala tražnja nerezidenata za hartijama od vrednosti koje država emituje.Tražnja bi izostala i od strane domaćih banaka, koje bi u slučaju gubitaka izazvanih umanjenjne prihoda po sonovu naplate troškova obrade kredita imale znatno manji kreditni potencijal. U tom slučaju, država bi morala da emituje hartije od vrednosti po višestruko većim kamatnim stopama i da time privlači špekulativni kapital koji sam po sebi predstavlja veliki rizik."S obzirom na činjenicu da bi se sporovi vodili u dužem vremenskom periodu, treba imati u vidu da se negativne implikacije ne bi realizovale momentalno, već postoji rizik da neizvesnost na ovom polju traje duži vremenski period i postane sastavni deo domaćeg poslovnog ambijenta, što bi demotivišuće uticalo na priliv novih, ali i zadržavanje postojećih, kako portfolio, tako i stranih direktnih investicija, a bio bi i smanjen kreditni rejting zemlje", procena je autora MAT-a.
Novosađani plaćaju 100.000 evra da bi mogli da glasaju za gradske projekte
Služba za zajedničke poslove Grada Novog Sada dodelila je posao "usluge obezbeđivanja aktivnog učešća građana u odlučivanju o pitanjima od javnog značaja" firmi Ninamedia kliping. Vrednost ugovora je 11,8 miliona dinara, što je 100,6 hiljada evra.Za kovid bolnicu u Novom Sadu iz budžeta prebačeno još 266 miliona Posao podrazumeva administraciju internet platforme uz pomoću koje bi građani Novog Sada mogli da učestvuju u planiranju javnih politika. To obuhvata glasanje za postavljene sadržaje, prikaz ideja i predloga na mapi grada, anketiranje građana o pitanjima od značja, kao i slanje i-mejlova građanima u vezi sa sadržajima koji se odnose na mesnu zajednicu kojoj građani pripadaju.Takođe, Novosađani bi preko ove platforme imali mogućnost da postavljaju pitanja i da dobiju odgovore od nadležnih organa Grada, a platforma će omogućavati i održavanje onlajn video konferencija i radionica.Prodaje se firma ZGOP koja gradi železnicu do Mađarske Platforma mora da ima mogućnost za učešće najmanje 100.000 građana.Pored toga, ponuđač je dužan da osmisli i realizuje promociju i marketinške aktivnosti za uvođenje i korišćenje platforme.U narednih godinu dana, koliko važi ugovor, Ninamedia treba da organizuje 20 događaja na kojima će predstavljati platformu, kao i da obezbedi 20.000 lifleta, 500 plakata, zakup 40 bilborda na mesec dana i da uradi 50 promotivnih videa i 150 fotografija.
Nova.rs: Otkazan Beogradski sajam knjiga
Sajam knjiga u Beogradu, planiran za period od 24. do 31. oktobra otkazan je, saznaje Nova.rs. Prema našim informacijama iz udruženja izdavača, Sajam ove godine neće biti ni održan.Kao razloge navode epidimiološku situaciju i probijanje roka, 1. oktobra, do kada je organizator trebalo da saopšti konačnu odluku o tome hoće li manifestacija biti održana.U ime dva udruženja i grupacije nezavisnih izdavača, poslat je dopis u kojem obaveštavaju Sajam da nisu u mogućnosti da učestvuju. Najveći izdavači su jednoglasni u odluci da ne postoje uslovi za održavanje Sajma knjiga, kako epidemiološki, tako i organizicioni, saznaje Nova.rs.Sutra je sednica Odbora Sajma knjiga, ali tu se ništa neće promeniti što se tiče udruženja izdavača. Takođe, nije realna opcija da se Sajam pomeri za neki kasniji datum ove godine, kaže izvor iz udruženja izdavača.Podsetimo, prethodna odluka je bila da sajam bude održan od 24. do 31. oktobra.Iako je prvobitni predlog Grada bio da Sajam knjiga bude održan polovinom septembra, izdavači nisu bili spremni da prihvate taj predlog, tražeći otkazivanje manifestacije ili pomeranje na narednu godinu. Ako izdavači ne budu hteli, Sajma knjiga neće biti, reagovao je dramski pisac Dušan Kovačević, predsednik Organizacionog odbora Sajma, a zahteve izdavača je podržala i ministarka kulture Maja Gojković, da bi nakon toga na sastanku predstavnika Beogradskog sajma, čelnika UIKS-a Dejana Papića („Laguna“) i UPIS-a Zorana Hamovića („Clio“), zamenika gradonačelnika Gorana Vesića i gradskog sekretara za kulturu Ivana Karla izdavačima je ponuđen oktobarski termin.
Raspisan javni poziv za subvencije za novi model fiskalizacije
Ministarstvo privrede raspisalo je javni poziv za prijavljivanje za finansijsku podršku novom modelu fiskalizacije. Svi obveznici dobiće po 100 evra po prodajnom mestu i 100 po fiskalnom uređaju, a ta suma će biti uvećana za 20 odsto za one koji nisu u sistemu PDV-a.Zainteresovani mogu da se prijave elektronski, preko portala Poreske uprave ePorezi, u periodu od 15. oktobra 2021. godini do 31. januara 2022. godine.Obveznik fiskalizacije za finansijsku podršku može da se prijavi samo jednom tokom trajanja Javnog poziva, te je neophodno da pre apliciranja izvrši prijavu svih prodajnih mesta, što takođe može da učini preko portala ePorezi, navodi Ministarstvo. Na novi model fiskalizacije obveznici u Srbiji treba da pređu u periodu od 1. novembra 2021. do 30. aprila 2022. godine.U Ministarstvu finansija ranije su naveli da privrednici zbog te reforme neće imati dodatnih troškova, a kao fiskalni uređaj će moći da koriste tablete, računare i mobilne telefone.Ministar finansija Siniša Mali ranije je naveo da će ukupni iznos subvencija za ove namene iznositi šest milijardi dinara. Novac će, kako je rekao, biti direktno uplaćivan svakom poreskom obvezniku kako bi se nabavio uređaj koji je neophodan za novi model fiskalizacije."Nema više godišnjih plaćanja servisiranja kasa, sertifikata, imamo efikasniji sistem, koji podrazumeva bolji rad Poreske uprave, a sa druge jednostavan sistem koji ide u korak sa vremenom", rekao je Mali.Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije ranije je tvrdilo da je uvođenje elektronskih faktura koje je deo novog načina fiskalizacije neće biti besplatno već će privrednicima doneti nove troškove, naročito uvođenjem posrednika za usluge elektronskog fakturisanja.
Odbijena pritužba firme koja je dala nižu ponudu za uniforme komunalne milicije
Republička komiisja za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je odbila zahtev firme "Des2020" iz Šapca koja se žalila na uslove tendera koji je raspisao Grad Beograd radi kupovine uniformi za komunlanu miliciju."Des2020" je u septembru ove godine ponudio da uniforme proda za 134,3 miliona dinara, ali je Beograd izabrao 50 miliona skuplju ponudu firme "MIM Commerce" iz Beograda.Šabačka firma je i u junu ove godine, zajedno sa još dve kompanije - "Luss Textile" i "Yumco-prizosi" podnela zahtev za zaštitu prava, o čemu je Nova ekonomija pisala.Neki od zahteva druge dve firme, "Yumco-prizosi" i "Luss textile", je Komisija prihvatila i zbog toga obustavila nabavku sve dok gradska uprava Beograda ne otkloni nedostatke.Beograd je zbog ovakve odluke morao i da nadoknadi takse koje su dve firme dale prilikom podnošenja zahteva po 120.000 dinara, odnosno ukupno 240.000 dinara.KAKO TREBA DA IZGLEDAJU NOVE UNIFORME ZA KOMUNALNE MILICAJCE:Kožne rukavice i Adidas patike za "komunalce" Beograđani plaćaju 1,3 miliona evra Iz Republičke komisije su Novoj ekonomiji odgovorili da je prvobitni zahtev koji je podnela firma "Des2020" okončan pred naručiocem, ali se u novom rešenju navodi da je zahtev ove firme zapravo prvobitno odbačen jer nije podnesen u roku.Firma DES 2020 se u novom zahtevu izjasnila da prethodne izmene koje je Beograd uneo u tendersku dokumentaciju nakon rešenja Republičke komisije, u kome su prihvaćene neke od primedbi "Yumco-prizosi" i "Luss textile", ne menjaju uslove. Naime, oni tvrde da se i dalje radi o subjekitvnom ocenjivanju ponuda jer ono obuhvata "vizuelni pregled" uzoraka.Žalili su se i na prekratak rok za formiranje prihvatljive ponude.Sve ove žalbe Republička komisija je ocenila kao neosnovane.Podsetimo, Sekretarijat za poslove komunalne milicije Beograda dodelio je u septembru ugovor za kupovinu uniformi u vrednosti 186,3 miliona dinara (oko 1,6 miliona evra) firmi MIM Commerce iz Beograda.Na tender su stigle još dve ponude, obe povoljnije od izabrane. Firma Yumco - Prizosi iz Vranja je ponudila da obezbedi uniforme za komunalne milicijace za ukupno 76,5 miliona dinara, što je skoro dva i po puta manje od cene koju će Beograd platiti.Preduzeće DES 2020 iz Šapca ponudio je cenu od 134,3 miliona dinara, za oko 50 miliona manje od izabrane.
Proizvođači voća: Moramo da se svi udružimo
Miloš Milutinović, mendžer nabavke voća i povrća, Delez SrbijaVodi se računa o sortimentu, bitno da se razgraniče konzumne sorte namenjene prodaji, od ovog dela koji ide u preradu. Naša vrata su otvorena za sve proizvođače koji idu u tom pravcu. Uvođenje novih sorti vidimo kao najveći potencijal kako bi ovaj segment nastavio da se razvija, rezultati su inače dobri.Prosečan rast bobičastog voća u našem sistemu je 25% na godišnjem nivou. To svakako nije zanemarljivo i znači da ova kategorija značajno raste u odnosu na ostatak sistema. To govori o trendu koji je zaista primetan na našem tržištu.Najpozitivniji primer su pakovanja borovnica od 500 grama koja su ove godine doživela značajan skok od 200% ukoliko gledamo procentualni rast.Crvene, bele i crne ribizle, takođe imaju potencijala za rast, treba ramišljati i u tom smeru. Delez je spreman da ponudi distribuciju robe koja ne može da se proda u Srbiji, u svojim lancima u drugim zemljama.To svakako postoji kao mogućnost. Ono što ostaje proizvođačima i što ide u dobrom smeru je udruživanje, poštovanje i uvažavanje odgovarajućih standarda koji će kasnije biti preporuka za saradnju. Mora se voditi računa o izgledu, ali i o ukusu proizvoda.Radovan Milisavljević, Srbovoće najveći izvoznik borovnica u V Britaniju. Postoje dve godine kao kompanija, u startu prepoznali potenc brit trž, holand i nemačka se podrazumeva. Davdeset god iskustva u snabdevanju jagod voćem i Britaniji. Ove god 160 tona borovnice za Brit izvezeno.Sarađuju sa kooperantima, rade na kvalitetu, dosta izazova u vezi sa logistikom, uspeli da se probiju na tržište, to je veliki potencijal za ubuduće. Treba ostati u Evropi, tu je dosta neiskorišćeni, pre dve tri godine su ti potrošači čuli sa srpsku borovnicu i treba se fokusirati na zemlje u regionu koje nemaju svoju proizvodnju.Poljska je u poslednjih nekoliko godina duplirala proizvodnju svoje borovnice i postala nam je veliki konkurent u periodu od 1. Jula pa na dalje, naša šansa može da bude od 15. Juna kada kreće naša borovnica pa negde do 5. Jula dok evropski proizvođači ne dođu do svog punog kapaciteta.Kod udruživanja sa poljskim proizvođačima, smatra da je najveći izazov cena koja je baš u periodu od sredine juna do početka jula preko pet evra po kilogramu. To nije slučaj posle u julu i u avgustu. U tom slučaju treba da unaperdimo našu proizvodnjum kako bi bili konkurentni sa proizvođačima. Plaćanje prilikom izvoza u Veliku Britaniju i Holandiju, 30% nakon prijema robe, ostatak 30 dana nakon prijema robe.Ana Bošnjak, AgroBel System Četvrta sezona kako se radi na širenju kooperantske mreže. Za borovnice se prati nauka, za druge je to manje. Kako bi se povećali prinosi treba menjati sorte, uvoditi nove, raditi na razvoju proizvoda koji može da pređe put od Srb do nekih evropskih zemalja i dalje. Raste prinos i plasman na domaćem tržištu, ne treba ga zanemariti. Ima puno prostora za unapređivanje. Plan dalji izazov su skandinavske zemlje, UK, Ujed emirati, Malezija i Hongkong. Pokušaćemo sledeće godine da poijačamo te količine. Sezonu (voća) je jako važno produžiti i za domaće tržište. To možemo sa dobrim sortama, zaštitom, raznim agro-tehničkim merama koje možemo da primenimo, d asada u ovom periodu mi ne uvozimo malinu i kupinu nego da imamo domaći proizvod u našim marketima. Što se tiče promocije domaćeg voćarstva ima prostora da se dosta toga još uradi. Najvažnija je međusobna saradnja, da li će to biti kooperantski ili partnerski odnos, to je manje važno. Važno je da se mi udružujemo, da pomažemo jedni drugima. Svaka sezona je specifična i koliko god da smo dugo u ovom poslu i da mislimo da smo sve prošli, uvek nas nešto iznenadi, samo zajedničkim snagama možemo da postavimo dobre brojke. Za svežu borovnicu smo već poznati, ali za svežu malinu i kupinu smo tek počeli. Za industrijsko voće smo već lideri, ali za sveže nam treba još dosta hektara sa dobrim sortama da bi postigli i blizu rezultat koji sada imamo sa borovnicom.Goran Stajić, Berry4U. Borovničari su edukovani, kvalitet uglavnom svi barem rade po njima, ako nemaju sertifikate, trude se da se drže sertifikata. Svi razumeju da konačnu ocenu tog kvaliteta daje konačni kupac. Niko od nas ene može da ispuni količinske zahteve kupaca u kratkom vremenskom periodu. Potrebno udruživnje, sada se razvijaju odnosi sa kooperantima. Saradnja i udruživanje je neophodno jer ćemo tako imati veće količine proizvoda i bićemo interesantniji kupcima.
Beograd raspisao javni poziv: Zamena stolarije samo za stanovnike Palilule
Grad Beograd raspisao je danas Javni poziv za privredne subjekte za učešće u sprovođenju mera energetske sanacije u domaćinstvima na teritoriji Beograda. Izabrani privredni subjekti radiće na zameni (nabavka sa ugradnjom) spoljnih prozora i vrata i drugih transparentnih elemenata termičkog omotača sa odgovarajućim termičkim svojstvima prema negrejanim prostorijama, na stambenim zgradama, porodičnim kućama i stanovima u Beogradu, sa pratećim građevinskim radovima, navodi se u pozivu. Mere energetske sanacije u domaćinstvima sprovode se kroz saradnju sa privrednim subjektima koji se bave proizvodnjom, uslugama i radovima na energetskoj sanaciji stambenih objekata, a krajnji korisnici bespovratnih sredstava su domaćinstva na teritoriji grada Beograda.Ministarstvo objavilo spisak: Za zamenu stolarije 224 miliona u 67 opštinaNa javnom pozivu mogu učestvovati privredni subjekti koji vrše isporuku i radove na ugradnji materijala, opreme i uređaja i ispunjavaju sledeće uslove:- da su upisani u registar APR-a, a registrovani su kao privredna društva i preduzetnici najmanje šest meseci od dana podnošenja prijave,- da nad njima nije pokrenut stečajni postupak ili postupak likvidacije,- da imaju ateste za materijale i proizvodeRok za podnošenje prijava je 22. oktobar. Tri koraka do solarnih panela, država daje pola novca za instalacijuDomaćinstva koja ostvare pravo na sufinansiranje mogu nabaviti dobra ili usluge isključivo od privrednih subjekata izabranih putem ovog javnog poziva.Za ovu namenu Grad Beograd i Ministarstvo rudarstva i energetike predvideli su 20 miliona dinara. Kako su za Danas rekli iz beogradskog Sekretarijata za energetiku obzirom na ograničena sredstva konkursa Grad Beograd je odlučio da sufinansiranje energetske sanacije sprovede na teritoriji opštine Palilula, koja je najugroženija kada je reč o stanju energetske efikasnosti te je izabrana kao pilot opština za mogućnost realizacije predmetnih mera."Nakon odabira privrednih subjekata, biće raspisan javni poziv za građane sa teritorije opštine Palilula u kome će biti definisano, na koji način će građani konkurisati. Ako odziv građana bude uspešan, Grad će predložiti Ministarstvu rudarstva i energetike da zajedno, opredele značajnija sredstva, kako bi pokrili ostalih 16 gradskih opština". Maksimalni iznos bespovratnih sredstava koji dodeljuje grad Beograd i Srbija za finansiranje pojedinačnih projekata građana iznosi 50 odsto od vrednosti ukupne investicije.Nakon potpisivanja Sporazuma o tehničkoj saradnji sa privrednim subjektima, Grad Beograd će raspisati javni poziv za pojedinačne projekte građana. Grad Beograd odnosno Gradska opština Palilula će vršiti prenos sredstava isključivo privrednim subjektima, kao direktnom korisniku, a ne građanima kao krajnjim korisnicima, ali tek nakon što pojedinačni krajnji korisnik izvrši uplatu direktnom korisniku celokupnu svoju obavezu i nakon završetka realizacije mere, navodi se u javnom pozivu.
„Obustaviti prodaju Instituta Jaroslav Černi“
Protiv privatizacije instituta oglasila se Inicijativa Pravo na vodu koja tvrdi da jeto nedopustiv potez, s obzirom na važnost i značaj nezavisnosti te institucije. Apel je upućen i stručnoj i akademskoj javnosti da se usprotive privatizaciji koju je pre nekoliko dana oglasilo Ministarstvo privrede."Kvalitetne naučne analize i stručna rešenja u oblasti upravljanja vodama od neprocenjivog su značaja za celo društvo imajući u vidu narastajuću opasnost od klimatskih promena, suša i poplava, zagađenja i preterane eksploatacije, kao i tendenciju otimanja i privatizacije vodnih dobara", stoji u saopštenju.Pravo na vodu podseća da su jedini saveznik u borbi za očuvanje vode nezavisni stručnjaci koji nude održiva rešenja, kao i da su svi najznačajniji hidrotehnički objekti i sistemi na ovim prostorima izgrađeni uz pomoć stručnjaka iz Instituta Jaroslav Černi:"Svedoci smo gaženja institucija i stručnog mišljenja na svakom koraku, što nije zaobišlo ni ovaj institut. Njegovo loše održavanje i finansijsko stanje oslikava odnos koji nosioci najviših javnih funkcija imaju prema javnom dobru".Ministarstvo objavilo poziv za privatizaciju Instituta "Jaroslav Černi""Jaroslav Černi" najavljuje kreditno zaduživanje Da je to tako, kako se dodaje u saopštenju, govori nam i činjenica da se za Nacionalni stadion izdvaja oko 250 miliona evra i da se on planira u zoni vodoizvorišta na Surčinskom polju, dok se institut rasprodaje za 2,5 miliona evra."Privatizacija neće rešiti nagomilane probleme, ni životne sredine niti samog instituta, već ih samo produbiti, jer će stručno znanje staviti u funkciju privatnog profita umesto javnog interesa", poručuju predstavnici Inicijative Pravo na vodu.O privatizaciji Jaroslava Černog koji je akcionarsko društvo i u kome država ima 92% udela, govori se već nekoliko meseci. Institut je vodeća naučnoistraživačka organizacija u regionu za oblast voda, a vrednost njegovog kapitala je na kraju 2019. godine bila 189,3 miliona dinara.
Dosadašnji direktor Kliničkog centra Kragujevac imenovan za državnog sekretara
Dosadašnji v.d. direktor Kliničkog centra Kragujevac doc. dr Predrag Sazdanović imenovan je za državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, objavljeno je u Službnom glasnikuNa njegovo mesto imenovan je prof. dr Slobodan Milisavljević koji je do sada bio zamenik direktora ove zdravstvene ustanove.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Kako piše portal Nova.rs Sazdanović u proteklom periodu nije želeo svim medijima da daje informacije o broju hospitalizovanih pacijenata i kapacitetima u UKC-u, a kada se pojavljivao u javnosti, uglavnom je birao medije bliske vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci.Novi v.d. direktor Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu, Slobodan Milisavljević je grudni hirurg iz ovog grada i regionalni koordinator za suzbijanje koronavirusa. U novembru 2020. godine odlikovan je povodom Dana primija u Prvom svetskom ratu kao sazlužan pojedinac u suzbijanju koronavirusa. Priznanje mu je uručio predsednik Aleksandar Vučić.
Poskupljenju građevinskog materijala ne nazire se kraj
Cene građevisnkog materijala su znatno porasle, i čini da nema naznaka da će taj rast prestati. Prema rečima predsednika Građevinske komore Gorana Rodića krenulo je prvo poskupljenje betonskog gvožđa za oko 40 odsto, a najviše je poskupela rezana građa, čamovina za 200%: Kao jedne od glavnih razloga navodi povećanje cena energenata, ali probleme u transportu. Jedan od problema je i to što Srbija više nema domaću proizvodnju građevinskog materijala."Ništa nemamo bazično domaće što se tiče građevinskog materijala. Imamo velike strane investitore kojima su date subvencije za otvaranje fabrika, ali oni su stranci, cementare su strane kompanije, ciglari, većinom, isto, kao i proizvođači aluminijuma i gvožđa. Uz to smo i uvozno zavisni, a masa gotovih proizvoda kao što su cement, cigla i crep ide u izvoz.", kaže Rodić za Ekapiju.Pored povećanja cena energenata, može se očekivati poskupljenje asfalta, armature i betona.Ukazuje se problem nedostatka radne snage, a Srbiji su potrebne desetine hiljada novozaposlenihDok fizikalac traži 40 evra za dnevnicu, stručnjaci su nam stari, povlačimo projektante i rukovaoce mašinama iz penzije da rade, rekao je Rodić.Nekada su naše građevisnke firme radile po inostranstvu I taj novac ovde ulagale. Da bi se tržište saniralo, prvo se treba posvetiti opravku postojećih firmi tako što će im se davati mesto glavnog izvođača na poslovima kojih ima dosta u našoj zemlji. Sa iskorišćavanjem domaćih resursa, došlo bi do povećanja plata, a stručnjaci I majstori ne bi odlazili, a sve to bi na kraju se odrazilo i na problem sa cenom građevisnkog materijala.
