Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Komercijalna banka upozorila na lažne imejl poruke

Komercijalna banka upozorila je svoje klijente na lažne imejl poruke navodno od Komercijalne banke o novim ugovorima. "U prethodnom periodu pojavile su se lažne imejl poruke, navodno od Komercijalne banke, o novim ugovorima (Subject: ATTENTION: A New Contract Document Was Shared For Your Review), koje se šalju sa lažne imejl adrese: management@kombank.com", navodi se na sajtu Komercijalne banke.Komercijalna banka navodi da poruke sadrže dugme za preuzimanje forme za logovanje, koja je zapravo pokušaj krađe podataka, a samim tim i kompromitovanja korisničkog naloga. "Zbog toga je neophodno da ih odmah izbrišete iz svih foldera - inbox i deleted items", navode iz te banke. Komercijalna banka navodi da je preduzela sve  neophodne mere kako bi pomogla klijentima i zaštitila ih od zloupotreba.

Srbija

Pištaljka: Podaci o izradi portala javnih nabavki proglašeni tajnom

Ugovori i podaci o plaćenim uslugama iz projekta Evropske unije čiji je rezultat bio novi portal javnih nabavki proglašeni su poslovnom i službenom tajnom, saznaje Pištaljka.Ministarstvo finansija odbija da dostavi ove informacije, tvrdeći da bi njihovo objavljivanje ugrozilo odnose sa EU i naštetilo ekonomskim interesima Srbije. Da su podaci o plaćanjima u okviru projekta od javnog interesa koji je finansiran od EU poverljivi potvrđuje i pomoćnik ministra finansija Marko Jovanović.On je u pisanom odgovoru Pištaljci naveo je da bi otkrivanje informacija o tome gde je završio novac namenjen unapređenju sistema javnih nabavki u Srbiji, odnosno koji su eksperti i konsultantske firme bile angažovane na projektu "Podrška daljem unapređenju sistema javnih nabavki" ugrozilo odnose sa Evropskom unijom i naštetilo ekonomskim interesima Srbije."Naime, prema zaključenim okvirnim sporazumima čiji je učesnik Republika Srbija, informacije iz ovakvih pravnih poslova, kao što su ovi za koje se zahtevaju informacije, predstavljaju najosetljivija pitanja koja se vezuju za ekonomske interese Republike Srbije",  piše u odgovoru Jovanovića.Pištaljka: U Jajincima prodaju stanove predviđene za rušenjeEvropski parlament odobrio novi IPA fond od 14 milijardi evraJedina dva konsultanta na projektu "Podrška daljem unapređenju sistema javnih nabavki" vrednom 3,2 miliona evra do čijih je imena Pištaljka uspela da dođe su hrvatska konsultantkinja i bivša pomoćnica ministra ekonomije u Hrvatskoj Teja Кolar i inženjer Dean Firkelj iz Zagreba, koji je radio i na tamošnjem portalu.Teja Кolar je suvlasnica firme "Tematikom projekt", a posao rukovođenja timom za unapređenje javnih nabaki dobila je bez konkursa. Naime, ona je angažovana na predlog Nemačke organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ) kao ključni ekspert.Sa pobedom na međunarodnom tenderu konzorcijuma koji je predvodio GIZ, a činila su ga i dva ogranka revizorske kuće КPMG – iz Srbije i iz Italije – i Teja Кolar je dobila posao.Ona je, dok je bila na državnoj funkciji u Hrvatskoj, bila i vođa pregovaračkog tima u procesu pristupanja Evropskoj uniji za poglavlje javne nabavke.Iako su Teja Кolar i predstavnici EU do 2013. godine sedeli na suprotnim stranama pregovaračkog stola, sada EU finansira njen privatni biznis. Кolar je za Pištaljku rekla da je njen angažman u skladu sa svim pravilima i da za njega ne postoje prepreke u vidu sukoba interesa, te da ovo nije jedini projekat EU na kojem je bila angažovana.To što je učestvovala u pregovorima o pristupanju, tvrdi, ne samo što je ne ograničava u privatnom poslu već je naprotiv favorizuje."Najveći deo obaveznih uvjeta za TL-a (vođu projekta) bilo je iskustvo stečeno u državi članici EU ili državi kandidatkinji ili potencijalnoj kandidatkinji za EU vezano za javne nabave, kao e-nabave", napisala je Кolar i objasnila da su pravila zabranjivala da na projektu bude angažovan neko ko je radi u našoj državnoj upravi.Кolar je rekla da nije bila na suprotnoj strani tokom pregovora sa EU, jer u poglavlju javnih nabavki pregovaranja zapravo nije ni bilo."Dakle, sam pojam 'pregovori' je u stvari zavaravajući s obzirom na to da se o uvjetima ne pregovara, već ih je država dužna u potpunosti ispuniti. Pregovaranje postoji samo vezano za potencijalnu odgodu potpunog ispunjavanja uvjeta u nekim poglavljima, a što je najčešće vezano za financijski zahtjevna poglavlja (npr. Hrvatska je uspjela ispregovarati neke odgode u poglavlju 27. Zaštita okoliša vezano za izgradnju kanalizacijskih sustava i sl.) U poglavlju 5. Javne nabave nisu dopušteni nikakvi prijelazni periodi, odnosno odgode primjene nakon ulaska u članstvo u EU, tako da u ovom poglavlju nema nikakvog pregovaranja", napisala je u odgovoru.Njane reči potvrđuje i zvanični sajt Evropske komisije koji definiše pregovore o pristupanju kao proces usvajanja obaveznih normi, a ne pregovaranje o njima. Bespovratna pomoć Srbiji iz Evropske unije dodeljuje se kroz projekte od javnog interesa. Na ove projekte se primenjuju pravila iz međunarodnih okvirnih sporazuma IPA i IPA II.Ovi sporazumi u našoj zemlji imaju snagu zakona, pa se tako na primer naš Zakon o javnim nabavkama, koji se u skladu sa politikom pridruživanja Uniji i piše na zahtev EU, ne primenjuje kada je reč o trošenju novca iz pretpristupnih fondova EU.

Srbija

Objavljen plan za Nacionalni fudbalski stadion, javni uvid do 30. oktobra

Nacionalni fudbalski stadion planiran je na građevinskoj parceli u delu Surčinskog polja na površini oko 32 hektara, sa planiranim kapacitetom do 60.000 gledalaca, piše u Nacrtu plana. Maksimalna visina planiranog objekta Nacionalnog fudbalskog stadiona je 55 metara. Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove objavio je javni uvid u Nacrt prostornog plana područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Ukupna površina obuhvaćena prostornim planom iznosi 114 hektara. Javni uvid u Nacrt obavljaće se od 1. do 30. oktobra. Granicom plana obuhvata deo teritorije beogradske opštine Surčin koji predstavlja deo Surčinskog polja, između petlje Surčin jug (Južni Jadran) i petlje Ostružnica.Navodi se da je stadion planiran kao multifunkcionalni sportski objekat namenjen za međunarodna takmičenja od najvećeg značaja, a predviđena je mogućnost i da se koristi  za kulturne i druge manifestacije (koncerti, izložbe..). Planirani kapacitet stadiona je 52.000 stalnih mesta, uz mogućnost dodavanja 8.000 privremenih mesta za značajne  događaje.U centralnom delu Nacionalnog fudbalskog stadiona predviđen je fudbalski teren, mininalnih dimenzija 105m×68m. Oko fudbalskog terena je planiran slobodan prostor sa klupama za rezervne igrače i službena lica, prostor za zagrevanje igrača, prostor za fotoreportere i snimatelje, kao i  odgovarajući prostor za smeštaj osoba sa  invaliditetom i njihovih pratilaca.Predviđene su svlačionice za igrače, sudije, sobe za delegate, medicinske sobe, zona za medije, kao i VIP zona sa ložama za osobe od posebnog značaja. Nad prostorima za gledaoce, kako piše u planu, moguća je krovna konstrukciju, koja delimično ili u potpunosti nadkriva gledališni prostor.Za prateće sportske sadržaje, kao što su fudbalski tereni, pomoćni sportski objekti, parking namenjena je građevinska parcela površine oko 15 hektara. Od pratećih javnih sadržaja planirana je i sportska akademija, sportski muzej, izložbeni prostor i galerije, zdravstveni centar.Saobraćajni pristup budućem kompleksu ostvarivaće se sa planiranih ulica Nova 1, Nova 2 i Nova 4. U dokumentaciji piše i da je potrebno da se obezbedi 5000 parking mesta za putnička vozila gledalaca i posetilaca.Plan predviđa i mogućnost za komercijalne sadržaje kao što su ugostiteljstvo, trgovina, turizam, poslovanje, zabava… 

Srbija

Poreska uprava objavila spisak obaveza za oktobar

Poreska uprava objavila je poreski kalendar sa listom obaveza koje je potrebno ispuniti u oktobru mesecu 2021. Prve su na spisku obaveze dostavljanja obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecu, kao i dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstava. Obaveze koje treba izmiriti do 5. oktobra - Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuIsplatioci prihoda po osnovu estradnih programa zabavne i narodne muzike i drugih zabavnih programa dužni su da dostave prijavu i obaveštenje do petog u mesecu za ugovore zaključene u prethodnom mesecu. Obaveštenja se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i kopije svih zaključenih ugovora u prethodnom mesecu.- Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaSvi poslodavci koji imaju obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom dužni su da dostave odgovarajući izveštaj nadležnoj jedinici Poreske uprave prema svom sedištu na obrascu  IOSI.  Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja.Obaveze do 11. oktobra- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPoreski obveznik poreza na premije neživotnog osiguranja je društvo za osiguranje. Prijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV.Poreski dužnik koji nije obveznik PDV dužan je da za promet dobara i usluga obračuna i plati PDV i podnese poresku prijavu za poreski period, odnosno mesec u kojem je nastala poreska obaveza. Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Obaveze koje treba izvršiti do 15. oktobra- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesecPreduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesecObveznici doprinosa – sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesecPoreski obveznici koji su se evidentirali za PDV, i kojima je poreski period kalendarski mesec, dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV  u roku od 15 dana po isteku meseca. Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za treće tromesečje 2021. godine.Prijava se podnosi na Obrascu PP PDV - Poreska prijava za porez na dodatu vrednost.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesecObveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog mesecaObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi na propisanom obrascu PP OA najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca za taj mesec.- Podnošenje prijave o obračun akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu  akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.Obaveze do 29. oktobra 2021. godine.- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu.  

Srbija

Subvencije samo jedan od faktora kad investitori odlučuju o Srbiji

Strane direktne investicije u Srbiji su u periodu od januara do jula 2021. iznosile 2,72 milijardi evra, što ukazuje da bi tekuća godina mogla da obori osmogodišnji rekord, ukazuju podaci Rzvojne agencije Srbije. Najviše projekata koji je to telo do sada podržalo nalazi se u automobilskom sektoru, ukupno 51, a kroz njih je kreirano preko 37.000 radnih mesta, naveo je Radoš Gazdić, direktor Razvojne agencije Srbije na konferenciji "OKO za Državnu Pomoć"(Odgovorno, Korisno, Otvoreno).Prema njegovim rečima, Srbija se za investicione projekte na evropskom tržištu bori i sa mnogo bogatijim državama, koje su takođe spremne da velike kompanije "mame" subvencijama, ali su državna davanja i dalje samo jedna od stavki koje menadžeri analiziraju prilikom odlučivanja o otvaranju novih pogona."Mi trenutno imamo projekte vredne osam milijardi evra u pripremi, pregovori su u toku, ali postaje očigledno da se vrednost pojedinačnih investicija povećava, a broj koji planiraju da zaposle smanjuje, što ukazuje da su za našu zemlju sve više zainteresovane visokotehnološke kompanije", kazao je Gazdić.On je dodao i da investitori imaju razlog zašto dolaze u konkretne sredine."Kontinental neće u Prijepolje, niti MTU u Babušnicu. Postoji razlog zašto su te firme došle gde su došle, tiču se pre svega pristupa obrazovanim radnicima i infrastrukturi. S druge strane, mi ne možemo da biramo gde bi koja investicija mogla da dođe, jer bi to bilo protivzakonito", zaključio je Gazdić.Uroš Delević, profesor na londonskom Univerzitetu Grinič s druge strane smatra da ne postoje nikakvi ni naučni dokazi niti opravdanje da bilo koja zemlja subvencijama privlači strane direktne investicije, kao i da je njihov uticaj na smanjenje nezaposlenosti zanemarljiv."Povećanje pojedinačne subvencije za deset odsto dovelo je do povećanja zaposlenosti na nivou preduzeća od 0,2 odsto, dakle ne čak ni na nivou Srbije... Davanje subvencija za nekvalitetne investiceije je trka do dna, jer će kompanije sa nekvalifikovanom radnom snagom svakako izmestitit svoju proizvodnju kad troškovi porastu, kao što je bio u slučaju Leonija", naveo je Delević.On smatra da je uredba po kojoj se preduzeća u Srbiji trenutno subvencionišu "ekonomski neopravdana", jer kao glavni kriterijum uzima broj radnih mesta, fabričku proizvodnju, a da taj sektor ima najmanju dodatu vrednost."Ne možemo ocenjivati uspeh te uredbe, jer cilj države nije da stvori radna mesta. Ta politka postoji decenijama, ali je problem što je akcenat stavljen na pogrešne industrije... (Da bi došlo do ekonomskog prosperiteta) mora da postoji veza između strane firme i lokalnog privrednika, koji mora bitri uključen u globalana lanac vrednosti", dodao je Delević. Prema njegovim rečima, svega pet odsto stranih investitora traži subvencije, što znači da većini nisu potrebne, već gledaju druge uslove za poslovanje kako bi investirali. S druge strane, kombinacija ove činjenice i nedostataka u aktuelnoj politici subvencionisanja znači da najviše projekata u najrazvijeni opštine, što dovodi do daljeg odliva ljudskog kapitala iz slabije razvijenih opština."To im dalje umanjuje šansu da se samostalno razvijaju... Najveći fokus treba dakle na obrazovanje", zaključio je Delivić.Generalni direktor Continental Automotive Srbija Saša Ćoringa kazao je da je u velikoj selekciji lokacija za sledeći razvojni centar Novi Sad pobedio na prvom mestu zbog kvaliteta inžinjera u Srbiji, potom lokacije koja je u centru Evrope, ali i zbog subvencija koje su amortizovale prvobitne velike investicije.On je dodao da nije isto subvencionisati jednostavne proizvodne pogone ili razvvojne centre, a da su od dolaska Continental-a najveću korist imali inžinjerski i IT ekosistem najvećeg grada Vojvodine. "Zaposlili smo 650 kvalifikovanih inžinjera, doveli inovativnu tehnologiji i izgradili fabriku. Ako pitate inžinjere, oni su najsrećniji što smo mi došli, a ne samo vlasnici drugih kompanija ili IT zajednica. Tako je Srbija postala treća država nakon Nemačke i Rumunije po veličine naučno-razvojnog centra. Troškovi otvaranja ovakvog poduhvata u novoj državi su veći, svaki početak je tažak, a subvencija pomaže prvu fazu razvoja", rekao je Ćoringa.  Ulaganje državnog novca u ovakvav poduhvat se brzo isplati, dodaje Ćoringa, uz procenu da će Srbija već sada svake godine u porezima, dopirinosima, izvozu i pratećoj ekonomskoj aktivnosti dobiti svoje ulaganje nazad"Glvana stvar je kreiranje mreže dobavljača oko naše kompanije. Štutgart nije bogat grad zbog Poršea i Dajmlera, već zbog obilja malih firmi koje sa njima sarađuju i zapošljavaju veliki broj ljudi. Tako će biti i ovde. Postoji veliki broj proizvoda koji ne možemo da dobijemo u Srbiji, nažalost, ali ćemo se fokusirati da što više dobavljača bude iz Srbije - oko 40 odsto njih", zaključio je Ćoringa.Nebojša Savić, profesor na FEFA Fakultetu Univerzitet Metropolitan smatra da je Srbija "debelo zagazila" u središnju fazu ekonomskog razvoja, da neće moći da se razvija kao zemlja jeftine radne snage ili jednostavnih proizvoda."Mi sada imamo vrlo dobre ali jako izolovane inovacione centre. Prolem je što nasledili slabu infrastrukturu na kojoj treba da radimo. Naš razvoj je sve više utemeljen na povećanje produktivnosti, pa je za Srbiji važno da SDI koje dolaze imaju elemente inovativnosti", ocenio je Savić. U tome će ključnu ulogu imati mladi talenti."Mi već imamo velikog uspeha u IT sektorima kao što je blokčejn, po softveru smo u prvih deset zemalja po kvalitetu kadrova. To je ono što treba da koristimo, što je najkvalitetniji resurs koji imamo", kazao je profesor.

Srbija

Beta: Propali pregovori štrajkača i Fijat plastika

Pregovori štrajkača Fijat plastika i poslodavca, uz posredovanje državnog miritelja, definitivno su propali i više neće biti novih sastanaka, a štrajk se nastavlja, rečeno je agenciji Beta u Štrajkačkom odboru.Predsednik Štrajkačkog odbora Zoran Miljković je rekao da ih je o tome u četvrtak obavestila državna miriteljka, da je održala sastanak sa predstavnicima Fijata.To je bila treća runda pregovora koja je održana odvojeno, ranije sa štrajkačima, a juče sa poslodavcem."Fijat nije spreman na ustupke već je ponovio svoju ponudu, koju smo već ranije ocenili kao bahatu i bezobraznu", rekao je Miljković.Objasnio je da je Fijat ponovo ponudio potpisivanje Kolektivnog ugovora u kome se ukida pravo na štrajk i umanjuje regres, zbog čega su radnici i  stupili u generalni štrajk krajem februara."Kako smo obavešteni, rekli su da će tek kada to prihvatimo da razmisle o eventualnom povratku mašina koje su tokom štrajka protivpravno izmestili iz naše fabrike u drugu kompaniju. Za nas je inače vraćanje mašina bio 'uslov svih uslova' i tema o kojoj nismo hteli da pregovaramo, već smo to zahtevali od poslodavca", rekao je Miljković.Radnici Fijat plastike započeli generalni štrajkFijat pozvao radnike iz Kragujevca da rade u SlovačkojOn je ocenio da Fijat nije pokazao volju da učini ustupke štrajkačima u cilju postizanja  dogovora iako je, kako navodi, Štrajkački odbor tokom postupka mirenja već "popustio"."Mi smo im ranije predstavili naša rešenja oko načina isplate regresa kao i u vezi sa Kolektivnim ugovorom, ali sada je jasno da Fijat nije bio spreman na ustupke", rekao je Miljković.Dodao je da mu nije jasno zbog čega je Fijat i prihvatio mirenje uz posredovanje državne Agencije za mirno rešavanje radnih sporova, budući da je ostao pri svim svojim ranijim stavovima."Još jednom pozivamo ministarku rada Dariju Kisić Tepavčević da pošalje inspekciju u fabriku Fijat plastik i naloži poslodavcu da mašine vrati u našu fabriku, kao i da grupu radnika, koja je kao veštački tehnološki višak poslata na prinudni odmor, vrati na posao", rekao je Miljković.Poručio je da će, ukoliko ministarka to ne učini, štrajkači krenuti u "kampanju protiv državnih organa, jer gaze prava radnika".Miljković je rekao da se štrajk u Fijat plastiku nastavlja kada se radnici vrate na posao posle plaćenog odsustva, na kome se, do 4.oktobra, nalaze i zaposleni u sestrinskoj kompaniji Fijat Krajsler automobili Srbija.

Srbija

Ujedinjeni protiv kovida predložili četvoronedeljno zatvaranje

Zbog loše epidemiološke situacije udruženje zdravstvenih radnika Ujedinjeni protiv kovida traži da se u Srbiji na četiri nedelje pod hitno zatvore svi objekti čiji rad nije neophodan. Među predloženim merama traži se i obavezna vakcinacija svih radnika u zdravstvu, prosveti, policiji, vojsci i u javnim službama."Crni nivo" zatvaranja objekata na četiri nedelje, kako se navodi u saopštenju podrazumeva sledeće mere:- obustavljeni su svi masovni skupovi, - zabranjeni događaji (muzika, sport, zabava, umetnost), - proslave dozoljene za najviše četiri zvanice (venčanja, slave, rođendani), - potpuno su zatvoreni svi ugostiteljski objekti (sem rada za dostavu na kućnu adresu), - zabranjene su sve sportske aktivnosti u zatvorenom, na otvorenom treba da budu najviše dve osobe na rastojanju, - u javnom prevozu popunjenost kapaciteta treba da bude najviše do svakog drugog sedećeg mesta uz korišćenje više vozila i apel da se on koristi samo u slučaju nužnosti, - sahrane se sprovode samo uz prisustvo uže porodice, - kompletna nastava treba da bude online sem vrtića za decu roditelja esencijalnih zanimanja, - treba raditi od kuće što je više moguće, ako nije moguće onda jedna osoba treba da bude raspoređena na četiri kvadratna metra, - boravak u kući treba da se praktikuje što je više moguće, bez poseta i okupljanja koja nisu neophodna,- tržni centri i prodavnice treba da budu kompletno zatvorene sem prehrambenih prodavnica, apoteka i benzinskih stanica koje moraju da limitiraju broj kupaca.Nakon tri kako se dodaje treba ponovo proceniti situaciju i odlučiti da li da se mera nastavi ili postepeno popušta po predloženom modelu nivoa.Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opremeUdvostručio se broj potpisnika inicijative Ujedinjeni protiv kovidaUjedinjeni protiv kovida: Ispunjeni uslovi za vanrednu situaciju Među ostalim merama, kako smatraju Ujedinjeni protiv kovida, treba da se sprovedu:- Obavezna vakcinacija svih radnika u zdravstvu, prosveti, policiji, vojsci, javnim službam tokom te četiri nedelje, u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Treba uvesti i da se u javnom sektoru primene sankcije za one koji ne poštuju ovu obavezu. - RTS-u bi trebalo uputiti zahtev da u saradnji sa Katedrama za imunologiju medicinskih fakulteta i Društvom imunologa Srbije, napravi obrazovni program o značaju vakcinacije.- Treba obustaviti sistematsko sejanje nenaučnih stavova preko prorežimskih medija i pozvati medije na odgovornost, ukinuti senzacionalističke sadržaje o pandemiji.- Profesionalne i staleške organizacije kao i medicinski fakulteti treba da postave pitanje odgovornosti svojih članova, "koji sumnjama, izvrtanjem činjenica, ksenofobijom i idejama o svetskoj zaveri direktno ugrožavaju zdravlje građana".- Krizni štab treba da preuzme odgovornost za tekući epidemijski talas, poštuje naučna saznanja, bez kalkulacija o političkim efektima preduzetih mera, uz uvažavajnje iskustva iz drugih evropskih zemalja, čije su mere pokazale delotvornost. - Od Ministarstva zdravlja i Instituta Batut treba tražiti da redovno objavljuju ažurirane podatke o obolevanju i umiranju od Covida 19, po statusu vakcinisani ljudi i tipu vakcina.- Stručnoj javnosti treba dostaviti podatke od javnog značaja, o zaštiti posle druge doze i o opadanju titra antitela tokom vremena po vrsti vakcine.- Treba da se poveća kapacitet za testiranje i praćenje kontakata, ustanovi trijažni pozivni centar kako bi se smanjio pritisak na ambulante i domove zdravlja i ljudi poštedeli višesatnog čekanja u redovima.- Treba da se postavi pitanje odgovornosti organa i pojedinaca zbog krivičnog dela ponavljanog nepostupanja po zdravstvenim propisima u toku epidemije što se posebno odnosi na lekare na vakcinalnim punktovima koji odvraćaju građane od vakcinacije mimo protokola.- Zahteva se da se osmisli dugoročno funkcionisanje obrazovanja, zaštite đaci i studenti kako se ne bi ugrožavalo njihovo obrazovanje i mentalno zdravlje.

Srbija

Pištaljka: U Jajincima prodaju stanove predviđene za rušenje

Investitor I.S. prodaje nelegalne stanove u Jajincima na beogradskoj Opštini Voždovac po ceni od 1.200 evra po kvadratu, iako je inspekcija naložila da oni budu srušeni, piše portal Pištaljka. Tužilaštvo i dalje ne diže optužnicu protiv investitora koji je stanove oglasio na sajutu Kupujem prodajem i na Fejsbuku.U nadležnoj kažu da je postupak u toku i da ne žele da daju bilo kakve druge detalje, iako su doneli rešenje o uklanjanju nelegalnih radova. Zbog odbijanja inspekcije da dostavi zahtevom tražene informacije, Pištaljka se žalila Povereniku za informacije od javnog značaja.Tužilaštvo je inače za investitora tražilo kaznu kućnog pritvora, kako se navodi, manju od zakonskog minimuma.Drugo osnovno javno tužilaštvo odbilo je da dostavi sporazum pa se Pištaljka žalila Povereniku za informacije od javnog značaja koji je odlučio da javnost ima pravo uvida, ali informacija o to sporazumu i dalje nema.Tužilaštvo je predmet dobilo krajem prošle godine, a I.S. je u martu prvo priznao krivicu, a potom u maju pred sudom odustao od toga i zahtevao suđenje. U julu je iz tužilaštva stigla informacija da je krivični postupak nastavljen.Pištaljka: Portal javnih nabavki "prepun netačnih podataka" koštao milionePoslovni partner gradskog urbaniste renovira salu u ministarstvu za 74 milionaUniverzijada otkazana, a firma koja je organizuje u gubitku 1,5 milijardi Navodi se da je prema poslednjim informacijama iz Drugog osnovnog javnog tužilaštva, posle saslušanja nadležnog građevinskog inspektora u toku priprema optužnice protiv investitora u Jajincima.On je kako se navodi, u razgovoru za Pištaljku tvrdio da objekat neće biti srušen, kao i da on nije investitor iako sada tvrdi da ipak jeste. Inspekcija je u julu izvršila nadzor tog objekta i zaključio da se na njemu ne izvode radovi.Inače, nastavak nelegalne grade posle rešenja inspektora je teži oblik ovog krivičnog dela za koji je zaprećena kazna od jedne do osam godina zatvora i novčana kazna.Pištaljka je u aprilu pisala da je Opština Voždovac menjala podatke u Centralnom registru građevinskih dozvola i omogućila gradnju nelegalne petospratnice. Ipak, istraga tužilaštva nije proširena na nadležne u toj opštini jer se u krivičnoj prijavi tvrdi nisu postojali navodi o učešću opštine Voždovac.

Srbija

Potražnja za IT-jevcima i dalje u porastu

U prvih osam meseci 2021. godine domaće IT tržište rada doživelo je neverovatan rast broja oglasa za posao koje iznosi čak 58 odsto u odnosu na 2020., dok je u poređenju sa 2019. ova brojka iznosi 53 odsto, pokazali su podaci sajta HelloWorld.rs. Oko četvrtine oglasa se odnosi na posao koji se radi od kuće. Poslodavci su uglavnom najviše tražili developere, inženjere i programere sa poznavanjem različitih tehnologija.Među oglasima je najveća potražnja za programerima sa većim radnim iskustvom, oko 62 odsto poslodavaca traži mediore, 29 odsto seniore, a samo 9 odsto juniore.

Srbija

Od 1. oktobra elektronska prijava poslovnog prostora

1. oktobra počinje prijava posredstvom portala ePorezi putem kojeg će moći poreski obveznici da prijavljuju poslovni prostor i poslovne prostorije u kojima obavljaju delatnost za koju je neophodno posedovanje  fiskalnog uređaja.Obaveza obveznika fiskalizacije je da, Poreskoj upravi elektronskim putem dostave podatke o poslovnom prostoru i poslovnim prostorijama radi generisanja jedinstvene oznake, kako bi mogli da započnu proces eFiskalizacije.Oni koji su u obavezi da imaju fiskalne kase treba da to urade pre početka korišćenja elektronskog fiskalnog uređaja za izdavanje fiskalnih računa.Nakon provere dostavljenih podataka, Poreska uprava odlučuje o prijavi u roku od tri dana od dana podnošenja.O tome se dostavlja obaveštenje podnosiocu prijave u elektronskom obliku. Obaveštenje sadrži jedinstvenu oznaku poslovnog prostora i poslovne prostorije, koja će se koristiti u elektronskom fiskalnom uređaju.

Srbija

Ubrzan proces za dobijanje dozvola za lekove u Srbiji

Zakonski rokovi za odobrenje novog leka je 210 dana, odnosno 150 po ubrzanoj proceduri, ali u praksi oni mogu da potraju i duže, tačnije nekoliko godina, zbog čega građani Srbije dobijaju pristup lekovima znatno kasnije od pacijenata u Evropskoj uniji.Radi se o nizu povezanih postupaka poput odobravanja kliničkih ispitivanja, dobijanja dozvole za promet leka, utvrđivanja maksimalne cene leka, stavljanja leka na listu lekova finansiranih iz obaveznog socijalnog osiguranja, kao i odobravanja svakog pojedinačnog promotivnog materijala.Automatizacija novog eletkronskog sistema skratiće vreme u suvišnoj komunikaciji mejlovima ili dopisima između dve ključne institucije nadležne za rešavanje zahteva. Primeri iz regiona pokazuju da se cela procedura može završiti i za nekoliko meseci u odnosu na Srbiju gde je za dobijanje dozvole za lek  potrebno čekati između 9 i 18 meseci."Raduje nas činjenica da je Agencija za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) pokrenula digitalizaciju pomenutih postupaka za sada samo u delu kliničkih ispitivanja i očekujemo da će već za par meseci podnošenje zahteva i dokumentacije za klinička ispitivanja početi da se vrši isključivo preko novog portala ePortalLek.", izjavila je Una Ljubičić, predsednica Saveza za zdravstvo u NALED-u i regionalni market access i pricing manager kompanije Pfizer.NALED i Balkanski centar za regulatornu reformu su u okviru projekta Optimizacije administrativnih procedura, uz podršku Republičkog sekretarijata za javne politike dali preporuke za unapređenje postupaka izdavanja dozvole za lek koje, pored digitalizacije, podrazumevaju i ukidanje zahteva za dostavljanje uzorka leka i dostavljanja uverenja o farmaceutskom proizvodu, jer se radi o dokumentu bez suštinske vrednosti, koji je namenjen, pre svega, zemljama bez adekvatnih ustanova za procenu kvaliteta.

Srbija

Svetski fond za prirodu protiv divlje gradnje na Uvcu

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF saopštila je kako želi da skrene pažnju domaće javnosti na problem nelegalne gradnje u Specijalnom rezervatu prirode Uvac. Zbog toga je oglasila smeštaj za odmor u tom rezervatu koji ne sme da postoji."Zaštićena područja su najvredniji delovi naše prirode. Tamo gde je divljih vikendica sve više, divlje prirode je sve manje: međusobno se isključuju. To je jednostavna postavka koja nas vodi do jednostavnog pitanja: šta nam je kao državi i društvu, kao ljudima bitnije: lična ugodnost i profit, ili priroda?", kaže Duška Dimović iz WWF.Na Instagramu i dva oglasna portala oglašena je Vila Divljina (@vila_divljina), luksuzni objekat za izdavanje u srcu Rezervata Uvac. U potrazi za dodatnim informacijama publika već u sledećem koraku saznaje da oglašena vila ne postoji i da je gradnja na označenom mestu ograničena zakonom.Tokom kampanje, na oglas se nadovezuju postovi sa informacijama o kompleksnim posledicama divlje gradnje po prirodu i turizam u zaštićenim područjima u Srbiji.Kampanja Vila Divljina temelji se na podacima iz teksta "Ko to tamo gradi: Divlja gradnja na Uvcu nauštrb prirode" kojhi je objavio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).  Saradnja sa CINS i kampanja Vila Divljina deo su projekta "Da nam klima štima", koji WWF u Srbiji sprovodi uz podršku Vlade Švedske. WWF tvrdi da nadležni omogućavaju legalizaciju objekata, čiji se broj u poslednjih deset godina višestruko uvećao.  Pored toga, investitori često legalizuju objekte bez uslova koji procenjuju uticaj na životnu sredinu čak i u prvoj zoni sanitarne zaštite voda.Foto: WWFKONAČNO ŠTITIMO BELOGLAVE SUPOVE, STIŽE ODLUKA O ZABRANI LETOVABELOGLAVI SUPOVI BEŽE IZ KANJONA REKE UVACZBOG ZAŠTITE BELOGLAVIH SUPOVA PREDLAŽE SE ZABRANA LETOVA KANJONOM UVCAKOLIKO JE UGROŽEN UVAC?Specijalni rezervat prirode Uvac je kako se navodi ugrožen bukom koju izazivaju kvadovi, skuteri, gliseri, dronovi, kao i neplanskim gomilanjem otpada. Na taj način su ugrožene i mnoge retke biljne i životinjske vrste.Uvac nastanjuje 219 vrsta biljaka, od toga više od 50 lekovitih, 24 vrste riba, 150 vrsta ptica, od kojih su neke retke ili ugrožene, kao i retke i ugrožene vrste sisara. Uvac je poznat po uklještenim meandrima reke Uvac, uvalama, pećinama i jamama.Kako se naglašava oni zajedno čine osetljiv ekosistem čija se ranjivost, uključujući i onu na klimatske promene, povećava usled delovanja, poput divlje gradnje. WWF upozorava da Uvac nije jedino zaštićeno područje koje je pod najezdom ilegalnih objekata jer sličnih primera ima širom Srbije, posebno uz reke, kanale i jezera, gde su zabranjene sve aktivnosti osim naučnih i obrazovnih. "Kampanjom Vila Divljina WWF podseća javnost u Srbiji da jedino odgovornim odnosom pojedinaca, institucija i privrede, uz doslednu primenu zakona, možemo na duži rok da sačuvamo prirodu, čiji smo i sami deo", dodaje se u saopštenju. 

Srbija

Udruženje banaka: Odustanite od tužbi, pa ćemo mi od naplate troškova

Udruženje banaka Srbije (UBS) pozvalo je građane koji su do 17. septembra 2021. godine pokrenuli postupke protiv banaka, zbog naplate troškova kredita, da se odreknu podnetih tužbenih zahteva. Ako to učine do 31. decembra ove godine, banke će odreći prava na naplatu svojih sudskih troškova.U saopštenju UBS navodi se da će banke takođe predložiti sudu da svaka strana u sporu snosi svoje troškove.Predstanici banaka reagovali su na nedavno donete pravne stavove Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, koji je odlučivao o dozvoljenosti ugovaranja troškova kredita i premije osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita.Vrhovni kasacioni sud: Bankama dozvoljeno da ugovaraju troškove kredita Advokati nezadovoljni ovim tumačenjem najavili su naredni štrajk protiv pravnih stavova Vrhovnog kasacionog suda u subotu, 2. oktobra.Advokatska komora Srbije prethodno je ocenila da ovi pravni stavovi "predstavljaju poslednji u nizu pokušaja da se u pravni sistem Republike uvedu rešenja koja pogoduju bankarskom sektoru, a na štetu građana".Pojedini advokati su prethodno organizovali više protesta protiv izmena Zakona o parničnom postupku, jer su smatrali da će se njima odbaciti sve tužbe građana za neosnovanu obradu kredita.

Srbija

Plastika je veštački nametnut standard devojkama na Balkanu

O tome zašto je pokrenula haštag #PrirodnaZena su njenu koleginicu Kristinu Kovač mediji napali zbog fotografije na kojoj joj se vide sede, bore i sve ono što šminkom nije prikrila i praštaju li se ženama godine, seksualnost i pokretanje sopstvenog biznisa, ali koja je razlika između Beograda i Zagreba, govorila je za Novu ekonomiju pevačica Ida Prester.Jesi li ti prirodna ili neprirodna žena?Ne vidim tu podjelu. Niko od nas nije skroz prirodan. Ja sam operisala bruh, glasnice, vadila sam mandule... Imam pramenove na kosi, imala sam saobraćajku i imam dva umetnuta prednja zuba, imam trepavice. Nije to uopće neka dihotomija između prirodnih i neprirodnih žena. Ono zbog čega sam se ja digla, a vidim i cijela regija, na stražnje noge, to je podjela na pristojne i nepristojne ljude i pristojne i nepristojne medije. Mislim da je užasno bitno da svaki put kada vidimo da je neko nepristojan, da je neko zlostavljač, da se jednostavno javnost mora dići i reći da se ovako ne može ponašat i da tu svi moraju biti složni i biti jasni kriteriji kada je neko prešao liniju pristojnog ponašanja.Da li ti se čini da ima toga kod nas, da su ljudi bune protiv zlostavljača?Premalo. Jednostavno mislim da se civilizacija mora učiti od malih nogu. Već od vrtića i škole moraš imat neke programe. Ako pričamo o ovoj temi, tu su prije svega na udaru žene. Žene su danas pod takvim terorom vječite mladosti i ljepote da ti trebaš od početka sa njima radit na njihovim pravima, na njihovoj samosvijesti i na tome da one same znaju svoje granice. Vidimo što se dešava - razni skandali, zlostavljače pozovu u „Farmu“ ili neki drugi rijaliti i oni su odjednom zvijezde. Ti vidiš da nema sankcije za zlostavljanje, a žena je sankcionirana samim tim kada ne ofarba kosu ili pusti svoju prirodnu fotku. Totalno su obrnuti kriteriji društva. Ne može ni Mirjani Karanović, niti Kristini Kovač niti meni nitko danas ništa jer mi smo već oformljene žene i nas ne možeš tako lako povrijediti. Može ti biti gorak okus u ustima kada vidiš šta mediji pišu, ali ono o čemu ja stalno razmišljam kakav je pritisak u to vrijeme modernih tehnologija i digitalije na te curice koje danas odrastaju, to je strašno. Foto: Nova ekonomija - Dušan ĐorđevićGde je najveći pritisak?Poruka svaki dan sa svih mogućih kanala od medija, od korporacija, od reklama, jeste da je starenje nešto najgore što ti se može desiti. Kada stariš, ti nisi nikada dovoljno dobra. Kada si operisana ili neprirodna ti si nakaza i izmaltretiraće te i svakih pet minuta će biti fotografija tebe prije i poslije. Kada si prirodna, opet nisi dovoljno dobra jer kako u javnosti puštaš svoje bore, bore smijalice ili ne daj bože celulit ili bilo kakav dokaz starenja. Ti bi se valjda trebala zatvorit u kuću i ne izlaziti van. Kako stariš više nemaš prava ni na seksualnost. Stare osobe ne smeju biti seksualne osobe. One moraju biti totalno aseksualne, smjerne bakice koje nikakav svoj erotski potencijal ne naglašavaju.Da li to može da bude jer se u medijima zovu starije osobe bake i deke?Svak može izabrat. Stvarno neko može biti obična bakica, dekica sa sijedom kosom i štapom. Ali neko možda i neće. Možda ću biti seks simbol u svojim 60-im godinama. Ja stvarno mislim da ljudi trpaju u kategorije, ladice i ne dozvoljava se ljudima da budu to što jesu. Mladim ljudima se od početka režu krila i trpaju u ladice. Ne dozvoljava im se nikakva autentičnost i nikakav individualizam. Ja mislim da je to najveći poraz današnjeg društva - što ti ljudima fizički, psihički i mentalno odmah odrežeš svaku vrstu izlaska iz nekakve norme koju im društvo nameće. Sad sam bila na par festivala. I svuda je - Kim Kardašijan.Uvijek je to bio neko, kao nekada Merlin Monro. Ali nikad to nije bio toliko jak jedan simbol koji više nije ni simbol, nego je to danas standard. Ti danas ako ne izgledaš kao Kim Kardašijan, ti si neuredna, zapuštena, ti jednostavno ne pripadaš nekakvoj normi koju društvo nameće. Sad gledam te male klonice koje već sa 16 godina planiraju operacije svih mogućih organa i ekstremiteta da se približe toj jednoj totalno irealnoj slici koju dobijaju preko filtriranih slika sa Instagrama. To je velika tragedija današnjeg doba.Da li se Balkan razlikuje u tome od sveta?Mislim da je sada globalni fenomen, ali ne naravno u svim dijelovima svijeta jed nako. Imam prijatelje u Danskoj i Švedskoj. Tamo žene ne koriste šminku, tamo operacije ne postoje. Oni prvo svi rastu zajedno, nema podjele na muško-žensko. Rastu u tim vrtićima po šumama, u nekom prirodnom ambijentu. Jako se insistira da nema podjele na muško-ženski svijet, muške i ženske igračke.Ono što vidim u Srbiji, a gdje je već velika razlika prema Hrvatskoj ili Sloveniji koje su neki ex-ju milje, jeste koliko se ovdje insistira na tim operacijama. Dođem na aerodrom u bilo kojoj zemlji svijeta i gledam gdje su žene sa napumpanim ustima i znam da je to put prema Beogradu.Zašto je to tako, ne mogu si to objasnit, ali je to ovdje postao standard. Ne samo za žene iz javnog života, neke estradne zvijezde, nego za djevojčice od 16-17 godina koje idu na prvo povećanje usana, na prve ekstenzije trepavica, prvo povećanje grudi. Stvarno kažem - nemam ništa apriori protiv nekog ko se na taj način izražava. Hrpa mojih  rijateljica svaki mjesec  drade jednu operaciju, to je neki njihov estetski put, ali je to sada standard mladih djevojaka.Da li je to njihov slobodni izbor ili je samo prilagođavanje?To je neki trend koji će se možda promijeniti za 10 godina, ali one su bespovratno otišle u neki smjer iz kojeg nema povratka. Ako je to nekom autentični izraz - da izgleda kao porno zvijezda pa si uradi grudi šesticu, stvarno nemam ništa protiv toga, ali mi se čini da je to umjetno napravljen standard koji se danas nameće mladim djevojkama i kao posljedica toga se nameće ogromna frustracija ako one ne izgledaju tako. Mislim da je potrebna ogromna snaga danas kod mladih cura da se tome odupru i jedna od stotinu može živjeti samo sa riječima: „Boli me briga, ja imam nos kljuku ogromnu i to je dio mog identiteta“. Taj nesretni Instagram koliko je donio dobra i inspiracije, toliko je mladim generacijama donio zla i veliki pritisak.Ti si prilično aktivna na Instagramu i Fejsbuku, kako ograničavaš to koliko sebe izlažeš drugima i javnosti? Da li ti je to opterećenje?Ne više. Ja sam u tome 20 godina, imala sam velikih problema kada sam krenula kao klinka sa 20 godina i nisam znala tu igru, sa mnom nitko nije radio, a ja sam postala kao neka TV zvijezda, vodila sam emisiju koja je išla svaki dan na televiziji, to je ogromna izloženost, učila sam iz vlastitih grešaka, bilo je situacija kada sam imala velike, velike neprijatnosti zbog nekih svojih izjava.Iako sam sada dosta otvorena po mrežama, i dalje ne kažem sve što mislim. Ne pada mi na pamet jer to konstantno svađanje sa ljudima na Fejsbuku mi ništa dobro nije donijelo. Kroz 20 godina sam naučila neke metode kako ti možeš djelovat na ljude, da im mijenjaš polako svijest, ali da ih ne  ritiraš, ali za to mi je trebalo dosta vremena.Koliko god čudno zvučalo, imajući u vidu tvoje današnje nastupe i stavove koje promovišeš, u jednom momentu si bila i na udaru kritike feministkinja i to zbog izjave o odnosu sa svojim mužem?Oni su mi zamjerili neke moje benigne šale na račun toga što sam, kada je bio period dojenja, muža istjerala iz života jer mi je smetao i jer sam procijenila da mi u tom trenutku ne može pomoći.Uvijek si na nečijem udaru, kao i u feminizmu i u gej pravima uvijek imaš raznih supkultura koje različito misle. Ova konkretno struja su anarhofeministice koje uopće ne misle da feminizmu ima mjesta unutar kapitalizma, ali ja se snalazim. Ja sam preduzetnica prije svega, igram po kapitalističkim pravilima u smislu da se borim za sebe na način kako znam.Kao žena preduzetnica kako vidiš situaciju - koliko žena danas u Srbiji ili Hrvatskoj ima mogućnost da radi kao preduzetnica?Žene mogu sve što požele. Mislim da su žene unapred obeshrabrene situacijom koju vide pred sobom, a to je činjenica da su i u svjetskoj razini, a pogotovu na Balkanu, žene rijetko kada direktori. Žena nema u upravnim odborima, žena nema u političkim strankama. Žena je automatski obeshrabrena uopće u išta da krene, jer vidi da je njene muške kolege neće podržati. I, nažalost, to je poslovna kultura koja se mora mijenjati. Muškarac kada treba nekog odabrat kao šefa, on će u 99 odsto izabrati svog muškog kolegu, a ženu jednostavno neće shvatiti dovoljno ozbiljno.Ja svoje dječake od početka odgajam tako da se oni moraju psihički pripremiti na to da će neke žene kod njih u razredu i na poslu biti puno jače, uspješnije, žešće, pametnije od njih i da se ne smiju zbog toga osjećati ugroženo i poniženo, nego da oni imaju isti start i onda moraju reći - svaka čast ako si bolja u nečemu, izvoli, ti budi vođa. To je nešto što moramo prvo raditi sa muškarcima i isto tako i sa djevojčicama, da ne upadaju u te kalupe vječitog sređivanja i dodvoravanja.Da li se tebi dešava da ne budeš shvaćena ozbiljno u poslovnom odnosu?Meni više ne, ja sam ti primjer kako to može. Toliko sam radila i toliko sam stvari profesionalno odradila da mislim da mene nitko u poslu ne tretira drugačije, osim što naravno osjećam taj pritisak - a to je pritisak starenja. Pritisak u smislu da vidim i moje kolegice, sve to osjećamo. Evo na primjer, u Hrvatskoj, gledamo na HTV da je ove godine došla direktiva od uprave da se sve starije kolegice miču sa jutarnje emisije „Dobro jutro Hrvatska“. Ostale su njihove starije muške kolege, ali su kompletnu garnituru zamijenili mladim djevojkama od 30 godina. Stariji voditelji imaju pravo voditi bilo koji tip emisije do kraja života, do penzije, do 70. godine, ali žena ako ima iznad 30-35 godina, šta ona više ima radit u javnom životu kao voditeljica.Živiš na relaciji Beograd - Zagreb, koje su ti glavne razlike između ova dva grada?Beograd je za noć, a Zagreb je za dan. Beograd su ludi izlasci, filmska scena gdje god da kreneš, avantura, divljina, što je sve apsolutno u pozitivnom smislu. Kada si mlad čovek, to je sve što želiš i zato cijela regija hrli u Beograd za noćni provod. Od petka do nedjelje navečer je Beograd jedan od najboljih gradova svijeta. Međutim, meni je Zagreb puno komforniji za familiju, odgoj djece. Daleko je čistiji, mirniji, manji.Da li si nekada imala problem kao Zagrepčanka koja se udala u Beogradu ili kao udata Beograđanka koja sada veći dio vremena živi u Zagrebu?Nikad nisam imala nekakav baš veći problem, ali sam uvijek imala naravno hejterske komentare i to moram priznati najčešće na hrvatskoj strani. U Beogradu, to je jedna divna stvar gdje sam već devet godina, nikad nijedan ružni komentar nisam dobila uživo. Ja i dalje pričam tvrdo zagrebački i ne ide mi srpski akcent, a nikad ni najmanju neprijatnost u bilo kojem krugu nisam imala i to je stvarno divno.Da li ti se čini da se na silu podgreva animozitet i sa jedne i sa druge strane?Politici to i te kako odgovara. Jednostavno mi moramo biti svjesni da moramo biti iznad toga. Njima je idealno.To nije samo karakteristika balkanskih naroda, nego kompletne svjetske politike. Ti moraš uvijek tražiti vanjskog neprijatelja da bi sakrio smeće pod tepih, šta radiš u vlastitoj zemlji. Samo se nadam da smo mi kao narod već sazreli dovoljno da se možemo tome odupreti i ne nasjesti.Da li ti se čini da jesmo?Rata nema već 30 godina i to je valjda neki pokazatelj. Ovdje je to i te kakav uspjeh. Stvarno smo navikli kroz povijest na nebriljantne i netople odnose, te da stvarno moramo već uživati u ovome. Mislim da moramo raditi na tome do te razine da odnosi između Hrvatske i Srbije budu kao između dva prijateljska susjeda. Da se ne gledamo preko granice, preko nišana, nego da se stavimo u isto područje - da nema rominga recimo između Srbije i Hrvatske, kao što nema između Srbije i Makedonije. Zašto je meni skuplja priča sa mojim prijateljima iz Srbije nego sa prijateljima iz Amerike? To je nonsens, to je ludilo i to je čista politika.Mi nismo u stanju napraviti jednu željezničku vezu koja bi ta dva grada povezivala, kojom bi za sat i pol nekim brzim vozom mogao doći iz Zagreba do Beograda. To ne funkcionira i već godinama je degradacija puta između Zagreba i Beograda. Put je prije 50 godina trajao pet sati, a sad traje devet sati. To su sve pokazatelji da odnosi zemalja ne funkcioniraju koliko god mi to jednom godišnje predstavljali. Jednostavno nema jake diplomatske veze i to je nešto što mislim da je ogromna šteta jer smo mi najbliži i mentalitetno i geografski, pričamo identičan jezik.To su zemlje za koje boli me briga da li će to jednom biti ista zemlja ili kako će se to zvati. U doba tehnike i digitalije to stvarno više nije bitno, ali to su zemlje koje u najmanju ruku trebaju biti bliski prijatelji i zajedno surađivati na ekonomskoj i svakoj drugoj razini.

Srbija

Ministarstvo posao od 90 miliona dodelilo firmama Aseko i Infromatika a.d.

Ministarstvo finansija dodelilo je posao nadogradnje BUS servisa firmama Aseko (Asecco) i Informatika a.d.  U tenderskoj dokumentaciji piše da se o nadogradnji platforme za integraciju servisa između organizacija koji dostavljaju podatke Ministarstvu ili podatke zahtevaju od Ministarstva sa posebnim osvrtom na Informacione posrednike. Ukupna vrednost ugovora je 89,2 miliona dinara (107,09 miliona sa porezom).Service Bus čini osnovni deo platforme za integraciju i koristi se za dizajn i implementaciju sloja koji obezbeđuje komunikaciju u servisno orijentisanoj arhitekturi (SOA). Nadogradnja Service Bus treba da obezbedi integraciju svih aplikacija i izvora podataka tako što će na sebe preuzeti: integracionu logiku, rutiranje poruka, transformaciju protokola, transformaciju formata podataka, upravljanje greškama, praćenje rada i izveštavanje, navodi se u dokumentaciji.Pored ove na tender je stiigla još jedna ponuda od kompanije AIGO BS koja je cenu svojih usluga procenila na 89,6 miliona dinara, što je bilo za oko 400.000 dinara više od izabrane grupe ponuđača.Aseko posluje u Srbiji od 1990. godine. Delatnost kompanije je računarsko programiranje. Do kraja 2016. godine Aseko je imao relativno skroman učinak u poslovanju sa javnim sektorom, u proseku nešto iznad milion evra na godišnjem nivou. Od 2017. težina sklopljenih ugovora naglo se uvećava, pa je ukupno u poslovanju sa javnim sektorom Aseko uvećao svoje prihode za gotovo 40 miliona evra, pisao je Danas.  

Srbija

Polovina smrti u Srbiji nastupa zbog srčanih problema

Prema podacima Pоpulаciоnоg rеgistrа zа акutni коrоnаrni sindrоm, оd bоlеsti srcа i krvnih sudоvа (KVB) tокоm 2020. gоdinе u Srbiјi је umrlо 55.305 оsоbа (25.617 mušкаrаcа i 29.688 žеnа), objavljeno je na sajtu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" povodom Svetskog dana srca koji se obeležava danas, 29. septembra."Bоlеsti srcа i krvnih sudоvа sа učеšćеm оd 47,3% u svim uzrоcimа smrti, vоdеći su uzrоk umirаnjа u Srbiјi", piše.Svеtsкi dаn srcа је ustаnоvljеn 2000. gоdinе, sа ciljеm dа infоrmišе ljudе širоm svеtа, dа su bоlеsti srcа i krvnih sudоvа vоdеći uzrок smrti, navodi se na sajtu Batuta.Svаке gоdinе u svеtu 17,9 miliоnа ljudi umrе kао pоslеdicа bоlеsti srcа i krvnih sudоvа, а prоcеnjuје sе dа ćе dо 2030. gоdinе tај brој pоrаsti nа 23 miliоnа. Svеtskа fеdеrаciја zа srcе upоzоrаvа dа nајmаnjе 85% prеvrеmеnih smrtnih ishоdа mоžе dа sе sprеči kоntrоlоm glаvnih fаktоrа rizikа (pušеnjе, nеprаvilnа ishrаnа i fizičkа nеаktivnоst).Оvе gоdinе Svеtski dаn srcа, 29. sеptеmbаr 2021. gоdinе оbеlеžаvа sе pоd slоgаnоm: PОVЕŽI SЕ SRCEMU kаrdiоvаskulаrnе bоlеsti spаdајu: rеumаtskа bоlеst srcа kоја čini 0,9 odsto, hipеrtеnzivnа bоlеst srcа čini 16,8 odsto, ishеmiјsке bоlеsti srcа 15,9 odsto, cеrеbrоvаskulаrnе bоlеsti 17,8 odsto, а оstаlе bоlеsti srcа i sistеmа krvоtоkа činе 42,5 odsto svih smrtnih ishоdа оd kardiovaskularnih bolesti.Kao najteži oblik ishemijskih (koronarnih) bolesti srca, akutni kоrоnаrni sindrоm је vоdеći zdrаvstvеni prоblеm u rаzviјеnim zеmljаmа svеtа, а pоslеdnjih nеkоliко decеniја i u zеmljаmа u rаzvојu.U ovaj sindrom spadaju akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenada srčana smrt.Većina kardiovaskularnih bolesti je uzrokovan faktorima rizika koji se mogu kontrolisati i lečiti kao što visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna težina, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Među najznačajnije faktore rizika koji su odgovorni za smrtnost od kardiovasularnih bolesti ubrajaju se povišeni krvni pritisak (13 odsto smrthih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9 odsto), povišen nivom šećera u krvi (6 odsto), fizička neaktivnosti (6 odsto), i prekomerna telesna masa i gojasnost (5 odsto).Pandemija korona virusa je izazvala višestruke posledice za 520 miliona ljudi koji žive sa kardiovaskulatnim bolestima.Srčani bolesnici imaju veći rizik od razvoja teških oblika ove zarazne bolesti, a zbog straha od kovid infecije, trpeo je i njihov poslovni i porodični život, navodi se na sajtu Batuta.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.