Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Počinje prijava za subvencije fiskalnim obveznicima

Za državne subvencije obveznici fiskalizacije mogu da se prijave d 15. oktobra, a preduslov je uredno podneta prijava sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije PGJO, saopštila je Poreska uprava.Prijava PGJO se podnosi putem portala ePorezi, a na sajtu Poreske uprave www.purs.gov.rs objavljeno je korisničko uputstvo u kome je detaljno objašnjen postupak prijave poslovnog prostora i poslovnih prostorija odnosno podnošenja prijave.Nakon provere dostavljenih podataka, Poreska uprava odlučuje o prijavi PGJO u roku od tri dana od dana podnošenja. O tome u poresko sanduče na portalu ePorezi dostavlja obaveštenje podnosiocu prijave u elektronskom obliku.Obaveštenje je digitalno potpisano od strane Poreske uprave, što potvrđuje validnost dokumenta a sadrži jedinstvenu oznaku poslovnog prostora i poslovne prostorije, koja će se koristiti u elektronskom fiskalnom uređaju.Od 15. oktobra 2021. godine, zaključno sa 31. januarom 2022. godine, obveznici fiskalizacije (osnovani i upisani kod nadležnog registra zaključno sa 29. oktobrom 2021. godine) Poreskoj upravi preko portala ePorezi mogu da podnesu Izjavu o zainteresovanosti za finansijsku podršku za fiskalizaciju. Obveznik fiskalizacije može podneti samo jednu izjavu za dodelu finansijske podrške.Postojeći obveznik fiskalizacije, odnosno lice koje je u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet preko fiskalne kase u skladu sa zakonom kojim se uređuju fiskalne kase, može da ostvari pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji, kao i po svakoj prijavljenoj aktivnoj fiskalizovanoj fiskalnoj kasi u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.Novi obveznik fiskalizacije, odnosno lice koje nije u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet preko fiskalne kase u skladu sa zakonom kojim se uređuju fiskalne kase, a nije oslobođeno od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji, može da ostvari pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji, kao i finansijsku podršku za jedan elektronski fiskalni uređaj u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji.Postojeći kao i novi obveznici fiskalizacije koji nisu evidentirani u sistem poreza na dodatu vrednost na dan podnošenja Izjave o zainteresovanosti, finansijsku podršku ostvaruju u iznosu uvećanom za 20%.Pravo na korišćenje finansijske podrške nemaju:- Privredni subjekti koji su obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenih u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava, osim tipa korisnika javnih sredstava 6, 7 i 10;- Obveznici fiskalizacije kojima je Poreska uprava rešenjem privremeno oduzela poreski identifikacioni broj (PIB).Proveru ispunjenosti uslova za dodelu finansijske podrške i utvrđivanje visine iznosa finansijske podrške za obveznike fiskalizacije koji su podneli u skladu sa Uredbom, vršiće Poreska uprava počev od 15. oktobra 2021. godine zaključno sa 28. februarom 2022. godine.Prenos sredstava sa namenskog računa na poslovne račune obveznika fiskalizacije navedene u izjavi za dodelu finansijske podrške vršiće Uprava za trezor na osnovu spiskova korisnika fiskalizacije koji su ostvarili pravo na finansijsku podršku, koje Poreska uprava dostavlja jednom nedeljno Ministarstvu privrede na čijoj će internet stranici biti objavljeni.Obveznici fiskalizacije koji su ostvarili pravo na finansijsku podršku za fiskalizaciju imaju obavezu da, u roku od šest meseci od početka primene zakona kojim se uređuje fiskalizacija, počnu da evidentiraju promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja u svakom poslovnom prostoru i prostoriji za koju su dobili finansijsku podršku za fiskalizaciju.U suprotnom gube pravo na finansijsku podršku u iznosu dobijenom u vezi sa poslovnim prostorom i poslovnom prostorijom u kome nije evidentirao promet na malo, i dužni su da, najkasnije u roku od pet dana od dana gubitka prava na finansijsku podršku, izvrši povraćaj dodeljenih sredstava sa kamatom.    

Srbija

Obustavljen tender za rekonstrukciju Muzeja grada Beograda

Sekretarijat za investicije obustavio je tender za rekonstrukciju Muzeja grada Beograda vredan 2,7 milijardi dinara. Jedini ponuđač koji se javio nije ispunio kriterijum za kvalitativni izbor privrednog subjekata. Ponudu na tender poslala je grupa ponuđača koju čine firme Koto, Pars, Securiton i Termomont. Grad je tražio od budućeg izvođača da je u periodu od pet godina pre isteka roka za podnošenje ponuda izveo radove na najviše dva referentna objekta minimalne ukupne bruto građevinske površine 10.000,00 m², na izgradnji ili dogradnji ili rekonstrukciji sa dogradnjom ili rekonstrukciji sa kompletno izvedenim i završenim građevinsko-zanatskim i instalaterskim radovima. Nakon "detaljnog pregleda" utvrđeno je da grupa ponuđača nije ispunila taj kriterijum pa je doneta odluka o obustavi. Raspisan tender za Muzej grada Beograda, uslov da je izvođač "gradio muzeje"Sekretarijat za investicije raspisao je početkom avgusta tender za izvođenje radova na rekonstrukciji Muzeja grada Beograda. Procenjena vrednost javne nabavke iznosila je 2,792 milijarde dinara. Odlukom žirija 2016. godine kao idejno rešenje za rekonstrukciju objekta u Resavskoj 40b i prenamenu u Muzej grada Beograda izabran je rad urađen u okviru Arhitektonskog biroa "BOROVIA" iz Beograda, piše na sajtu muzeja. Rekonstrukcija Muzeja, koji je osnovan 1903. godine, najavljivana je godinama unazad.  Zgrada u Resavskoj 40b u kojoj je smešten Muzej preuzeta je od 2006. godine od Ministarstva odbrane.  

Srbija

Šta donosi novi Zakon o zaštitniku građana?

Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru Zakon o zaštitniku građana kojim se, između ostalog,  predlaže raspisivanje javnog poziv za potencijalne kandidate i produžava mandat Zaštitnika građana. Novim zakonskim rešenje određuje se "najširi" krug lica čija se prava štite,  širi se i krug lica koja mogu da podnesu pritužbu, regulišu obaveze u pogledu prava deteta. Predlogom zakona je određen najširi krug lica čija se prava štite, tako da se pojmom "građanin" obuhvataju sva fizička i pravna lica, bez obzira na njihovo državljanstvo i da li poseduju državljanstvo. Navodi se da je ovo razlika u odnosu na dosadašnje rešenje koje nije prepoznavalo lica bez državljanstva. Novo rešenje donosi i duži rok za podnošenje pritužbe, odnosno propisuje da to bude najkasnije u roku od tri godine od izvršene povrede prava građana, odnosno od poslednjeg postupanja, odnosno nepostupanja organa uprave u vezi sa učinjenom povredom prava građana.Novina je i da pritužbu u ime fizičkog lica može podneti i udruženje koje se bavi zaštitom ljudskih prava, a koje za to dobije pismenu saglasnost fizičkog lica. Za dete pritužbu podnosi roditelj ili staratelj, ali i udruženje koje se bavi zaštitom prava deteta uz saglasnost roditelja ili staratelja ili deteta starijeg od deset godina. Navodi se da dete koje je navršilo deset godina života može samostalno podneti pritužbu.Javni poziv za Zaštitnika građana, produžen mandatU odnosu na dosadašnje rešenje, bitnu novinu predstavlja uvođenje instituta javnog poziva svim zainteresovanim licima da se prijave kao potencijalni kandidati za Zaštitnika građana.Ovlašćeni predlagači kandidata za Zaštitnika građana nadležnom odboru bi, kao i do sada, bile poslaničke grupe u Narodnoj skupštini. Poslaničke grupe će isključivo moći da predlože za kandidata ono lice koje se nalazi na prethodno utvrđenoj listi kandidata. U odnosu na postojeće zakonsko rešenje, predloženo je i produženje mandata Zaštitnika građana, ali bez mogućnosti ponovnog izbora na ovu funkciju. U Predlogu zakona određeno je da mandat Zaštitnika građana bude osam godina. Za Zaštitnika građana može se izabrati lice koje ne mora nužno da bude diplomirani pravnik sa iskustvom na pravnim poslovima, već je dovoljno da ima visoko obrazovanje i da ima iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana, piše u Predlogu zakona. Novinu predstavlja i pravilo da, ako Zaštitnik građana u toku mandata ispuni uslove za starosnu penziju, on, za razliku od trenutno važećeg rešenja, nastavlja da vrši svoju funkciju do isteka mandata na koji je izabran.Predloženo je i da zamenike Zaštitnika građana više ne bira Narodna skupština, na predlog Zaštitnika građana, već isključivo sam Zaštitnik građana, nakon sprovedenog javnog konkursa. Zaštitnik običnih ljudi od vlastiZaštitnik građana zbog žalbi frilensera kontroliše Poresku upravuU zakon se uvodi dugogodišnja praksa Zaštitnika građana,  a koja se tiče ostvarivanja saradnje sa organizacijama civilnog društva i međunarodnim organizacijama i mehanizmima za zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava.Zaštitnik građana se, u predlogu zakona, definiše i kao organ nadležan za obavljanje poslova nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, nacionalnog nezavisnog mehanizma za praćenje sprovođenja Кonvencije o pravima osoba sa invaliditetom i nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima.Posebno se ukazuje na značaj i obavezu izgradnje institucije Zaštitnika građana u pogledu zaštite, promovisanja i unapređenja prava deteta.Predlogom zakona se posebno predviđa i ovlašćenje Zaštitnika građana da bez prethodne najave i ometanja pregleda ustanove socijalne zaštite koje pružaju uslugu domskog smeštaja deci i mladima, kao i odraslim i starijim licima.Predlagač je ocenio da zakon donosi bitnu novinu u pogledu obaveze podnosioca pritužbe da, pre obraćanja Zaštitniku građana, pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku.Naime, prema važećem zakonu, Zaštitnik građana, po pravilu, ne postupa po pritužbi dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva, što bi podrazumevalo i odgovarajuće sudske postupke, koji mogu da traju jako dugo i na koje, prema Ustavu, Zaštitnik građana ne može da utiče.Stoga se predlaže da se obaveza iscrpljivanja odgovarajućih pravnih postupaka odnosi samo na postupke pred organima, organizacijama i koje Zaštitnik građana može da kontroliše.Novi zakon, za razliku od prethodnog, ovlašćuje Zaštitnika građana da inicijative za izmenu ili dopunu zakona, drugih propisa i opštih akata, upućuje ne samo Narodnoj skupštini i Vladi, već i drugim subjektima, odnosno "organima uprave". Narodna skupština, Vlada i organi uprave imaju obavezu da omoguće Zaštitniku građana da se u postupku pripreme propisa posebno izjasni i iznese svoje mišljenje, piše u predlogu. 

Srbija

EcoHive iz „Nikole Tesle“ pobednik takmičenja Inovativne ideje

Finale takmičenja Inovativne ideje za srednjoškolske i studentske timove održano je u četvrtak, 7. oktobra u svečanoj sali rektorata Univerziteta u Beogradu. Zbog epidemiološke situacije, finale nije bilo otvoreno za javnost. U ocenjivanju timova učestovovao je petočlani žiri koji su činili fakultetski profesori, ministarski i stručni savetnici.Iz 35 srednjih škola u Srbiji na takmičenje se prijavilo oko 50 timova iz 21 grada.U kategoriji srednjoškolaca prvo mesto je pripalo timu EcoHive iz elektrotehničke škole ”Nikola Tesla” iz Beograda za inovaciju Ekološka antivarozna košnica, na drugom mestu se našla pametna kutija za lekove koja je delo ruku đaka iz III beogradske gimnazije i V beogradske gimnazije koji su činili tim Adatelo.  Na trećem mestu su se našli đaci iz mladenovačke gimnazije sa inovacijom „Hemikoapp”.Prijave za 38 studentskih timova stigle su sa čak devetnaest fakulteta.Prvo mesta odnela Panonska posada, sa Prirodno-matematički fakultet u  Novom Sadu sa inovacija „Lara“. Drugo mesto su osvojili studenti Elektronskog fakulteta u Nišu za inovaciju „Somnium“, dok je trećem mestu našao tim Fitoplazma sa Poljoprivrednog fakulteta  u Beogradu sa softverom za ranu dijagnostiku biljnih karantinskih bolesti.

Srbija

Novi put Valjevo-Loznica gradiće se i zbog Rio Tinta

Loznica je usvojila plan detaljne regulacije nove deonice državnog puta koji će taj grad spajati sa Valjevom, prenosi Ekapija. To kako se navodi stvara uslove za poboljšanje saobraćajne infrastrukture, kao i za realizaciju Projekta Jadar kompanije Rio Tinto.Planom su kako se navodi obuhvaćene katastarske opštine Slatina, Gornje i Donje Nedeljice, Grnčara, Lipnica, Runjani, Šor, Bradić i Korenita, a ukupna površina predmetnih parcela je 72 hektara.Gradska urbanistkinja Loznice Dragana Jovanović kaže da će pozitivne strane budućeg koridora biti bolja povezanost tog područja, samim tim i njegov brži razvoj. U planu je i obilaznica oko Loznice koja će izmestiti tranzit, pre svega transportni saobraćaj.Jovanovićeva je kaže da je saobraćajnica projektovana za brzinu od 80 kilometara na čas, da će imati dve vozne i ivične trake, a po potrebi i dodatne trake, kao i bankine sa obe strane.Akademici pisali ministarki Mihajlović, traže preispitivanje projekta Jadar "Plan obuhvata putni pojas u dužini od 13,7 kilometara, kao i trasu gasovoda i cevovoda tehničke vode. Uz putnu trasu imaćemo i koridore koji će značajno uticati na poboljšanje infrastrukturnog opremanja tog područja," istakla je Jovanovićeva i dodala da će plan biti osnova za eksproprijaciju zemljišta.Svi lokalni putevi, prema njenim rečima, biće povezani sa državnim putem preko površinskih ukrštanja. Predviđeno je da ima ukupno 16 ukrštanja: 7 površinskih raskrsnica, od kojih 3 kružne, ali i 6 podvožnjaka i 3 nadvožnjaka.Poslednjih decenija često je najavljivana izgradnja železničke pruge koja bi povezivala Valjevo i Loznicu. Taj projekat nikada nije realizovan. Takođe, nedavno je najavljena i izgradnja gasovoda Valjevo-Loznica.U okolini Loznice anglo-australijska kompanija Rio Tinto želi da krene sa eksploatacijom rude litijuma. Tome se protive građani, ekološke organizacije ali i akademici Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), smatrajući da je projekat poguban po životnu sredinu. Pored Loznice litijum se istražuje i u okolini Valjeva.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?

Srbija

Elektrodistribucija se zadužuje 40 miliona evra za pametna brojila

Elektrodistribucija Srbije zadužiće se 40 miliona evra kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za finansiranje prve faze Projekta za pametna brojila.  Za obaveze Elektrodistribucije kod banke garantovaće država Srbija.Procenjena vrednost celog Projekta za pametna brojila je 80 miliona evra i plan je da se izvode u dve faze (1A i 1B).Iz kredita EBRD, od 40 miliona evra, planirano je finansiranje faze 1A, uz državnu garanciju, piše u predlogu Zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji (pametna brojila) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Druga faza 1B bila bi finansirana kreditom Evropske investicione banke od 40 miliona evra i takođe uz garanciju države. Ugovorom o garanciji predviđeno je da Srbija bezuslovno garantuje, kao primarni dužnik, a ne samo kao garant, uredno i blagovremeno plaćanje svih dospelih iznosa i izvršavanje preuzetih obaveza Elektrodistribucije u skladu sa Ugovorom o zajmu, piše u predlogu zakona. Zajam se otplaćuje u 18 polugodišnjih rata, pri čemu je prvi datum otplate glavnice 10. novembar 2025. godine, a poslednji  10. maj 2034. godine. Obaveze koje dospevaju po osnovu kamate, provizije na nepovučena sredstva i glavnice plaćaju se 10. maja i 10. novembra svake godine.Analiza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snageČija su brojila: Udruženja potrošača protiv EPS DistribucijeGrađani se žale: Platili smo brojilo 100.000, zašto da ustupimo EPS DistribucijiKako se navodi u predlogu Zakona, u Srbiji veliki broj domaćinstava ima "zastarela brojila koja dugi niz godina nisu zamenjena ili baždarena", što za posledicu ima usporavanje u radu distributivnog sistema i "netačan prikaz stvarno utrošene električne energije". Postojeći uređaji zameniće se savremenim digitalnim uređajima koji će omogućiti "smart metering". To podrazumeva daljinsko očitavanje, daljinsko isključivanje, upravljanje potoršnjom. Navodi se i da će vođenje pametnih sistema merenja omogućiti i priključenje novih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije (OIE) na distributivnu mrežu. Faza 1A obuhvata izbor konsultanta koji ima zadatke da analizira postojeću mernu infrastrukturu, pomogne u pripremi tenderske dokumentacije i sprovođenju nabavke, i da pruži tehničku pomoć prilikom puštanja u rad komponentni sistema.Tokom ove faze je planirana i nabavka  nadogradnje/ažuriranja sistema za daljinsko merenje i upravljanje potrošnjom sa pametnih (digitalnih) brojila električne energije za područje Niša, Кraljeva i Čačka kao i za sve velike (industrijske) potrošače u Srbiji.Planirano je da se kroz prvu fazu izvrši nabavka i instalacija sistema, pratećeg softvera i približno oko 205.000 pametnih (digitalnih) brojila.Rok za realizaciju faze 1A je od 2021. godine do 2025. Faza B podrazumevaće  nabavku dodatnih 260 hiljada brojila za područja sa največim gubicima i ona bi trebalo da bude realizovana od 2023. do 2027. godine. 

Srbija

KRIK: Blizak saradnik Brnabić i Malog imao tajni ofšor račun

Kontroverzni beogradski advokat Igor Isailović, prijatelj i saradnik ministra Siniše Malog i premijerke Ane Brnabić, posredstvom ofšor kompanije na Britanskim Devičanskim Ostrvima bio je vlasnik tajnog računa, otkriva KRIK u projektu „Pandorini papiri“.Kompanija "New Moments Consulting" osnovana je 31. jula 2015. godine, a Isailović je bio njen vlasnik i direktor. Kako se vidi iz mejlova i dokumenata do kojih je došao KRIK, Isailoviću se žurilo da što pre osnuje firmu kako bi preko nje tajno mogao da bude vlasnik bankovnog računa.Ova firma mu nije bila potrebna dugo. Već 15. jula 2016, samo godinu dana nakon osnivanja, je ugašena, piše KRIK.Ekonomista i potpredsednik opozicione Socijaldemokratske stranke Goran Radosavljević kaže da su ova firma i račun osnovani verovatno da bi Isailović naplatio neku proviziju.„Računi i firme na ofšor se otvaraju, između ostalog, da bi se neki posao sakrio ili naplatila neka provizija“, kaže Radosavljević za KRIK. „Relativno brzo zatvaranje takve firme ukazuje na mogućnost da je otvorena samo za premošćavanje transfera nekog novca, a najverovatnije sa ciljem da se transakcija sakrije.“Isailović je dugo godina blisko sarađivao sa čovekom od koga je mogao dosta da nauči o poslovanju preko ofšora – Sinišom Malim.On se za osnivanje svoje ofšor firme „New Moments Consulting“ obratio agenciji „Trident Trust“ – istoj koju je nekoliko godina ranije Mali angažovao da mu osnuje firme preko kojih je kupio čuvene apartmane u Bugarskoj. Istog meseca kada je osnovao ovu ofšor kompaniju, u julu 2015, Isailović je u Srbiji osnovao firmu „Energy & Innovation“ zajedno sa premijerkom Brnabić. Nije poznato koje je tačno poslove imala ova firma koja je bila registrovana za inženjerske delatnosti. Govoreći ranije za KRIK o svom odnosu sa Isailovićem, Brnabić je navela da ga je upoznala kada je sa njegovom advokatskom kancelarijom radila na potencijalnom investiranju u Srbiji iz oblasti energetike i dodala da su „vremenom postali prijatelji“. Ovaj advokat je takođe zastupa na sudu.

Srbija

Obezbeđeno dodatnih 370 miliona za izgradnju fabrike vakcina

Iz tekuće budžetske rezerve Ministarstvu odbrane je dodeljeno 370 miliona dinara  (3,14 miliona evra) za izgradnju objekta posebne namene "Fabrika vakcina" sa pratećom infrastrukturom, pristupnim putevima i priključnim saobraćajnicama, piše u rešenju Vlade. Sredstva su obezbeđena iz budžeta Ministarstva privrede, iz dela koji je namenjem subvencijama privatnim preduzećima radi sprečavanja posledica pandemije. Novac je odatle preusmeren u budžetsku rezervu, a zatim dodeljen Ministarstvu odbrane.Fabriku vakcina gradiće iste firme kao i sve tri kovid bolnice U septembru ove godine Vlada je iz budžetske rezerve već dodelila 1,08 milijardi dinara (9,2 miliona evra) za izgradnju fabrike vakcine.Podsetimo, kamen temeljac izgradnju fabrike vakcina kompanije "Sinofarm" položen je početkom septembra u zemunskom naselju Soko Salaš.Kako je tada objavljeno, fabrika u kojoj će se proizvoditi vakcina kineske kompanije zajedničko je ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata.Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku U septembru je i Vojnograđevinska ustanova "Beograd", pri Ministarstvu odbrane, dodelila posao izgradnje objekta "Fabrika vakcina" sa pratećom infrastrukturom, pristupnim putevima i priključnim saobraćajnicama grupi ponuđača koju predvodi firma Termomont iz Beograda. U zajedničkoj ponudi učestvuju i firme Teming Electrotechnology iz Niša i Saša Milosavljević PR BP Consulting iz Kruševca.Vrednost ugovora je 2,9 milijardi dinara, odnosno blizu 24,7 miliona evra.Ista grupa izvođača gradila je i tri kovid bolnice u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu. Za poslove izrade projektne dokumentacije i izgradnje dobili su blizu 7,4 milijarde dinara, odnosno oko 62,7 miliona evra.Torlak ulaže još 2,9 miliona evra u proizvodnju vakcine, očekuje i veće prihode Pre ovog tendera, Institut za puteve iz Beograda je u junu ove godine dobio posao koji obuhvata izradu tehničke dokumentacije za opremanje lokacije, rešavanje imovinsko-pravnih odnosa i izgradnju pristupnih saobraćajnica na parcelama u Surčinu, Zemun polju i Bežaniji, kako je Nova ekonomija već pisala.Za ove poslove Institut bi trebalo da dobije 67 miliona dinara.Takođe, u avgustu je beogradska Direkcija za građevinsko zemljište i izradnju dodelia posao opremanja lokacije za fabriku vakcina u Zemunu grupi ponuđača koju čine Ras Inženjering Niskogradnja, DC "Energocoop", Resa gradnja, Biodekor i preduzetnička agencija "GEO SPES".Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Javna nabavka je sprovedena kao pregovarački postupak bez javnog poziva, jednoj od najnetransparentnijih tenderskih procedura, a kao razlog za to navodi se da su u pitanju "radovi koji su značajni za suzbijanje epidemije koronavirusa".  Ukupna cena za izvođenje ovih radova je 1,66 milijardi dinara sa PDV-om (1,39 milijardi bez PDV-a).

Srbija

Umetnici nisu idioti

"Pozivaju na linč silovanje nasilje" - izgovorila je pre tri godine novinarka Studija B Barbara Životić, a zatim je ove reči ponavljalo i hiljade mladih koji su na protestima beogradskih ulica šetali uz remiks čija je tema ovaj medijski izveštaj. Kako ponovo isprovocirati mlade da se zainteresuju za politička dešavanja? Da li postoje bolji i lošiji rodoljubi? I zašto umetnici nisu idioti?Autor remiksa muzičar i arhitekta Milan Stanković, poznatiji kao Sevdah baby o ovim i drugim temama govori u intervjuu za Novu ekonomiju.Foto: Nova ekonomijaStudio ti se nalazi u skloništu. Da li ti je veća inspiracija kada se osamiš ili kada reflektuješ ono što se dešava u društvu? Deluje da se trudiš da radiš i jedno i drugo.Skoro deset godina sam se aktivno opirao tome da moje pesme imaju bilo kakve veze sa dnevnom politikom, jer nisam hteo da prljam svoju umetnost. Međutim, toliko je postalo jako to zlo oko nas i toliko je jak uticaj da sam poklekao i nisam previše srećan zbog toga. I neke kolege, drugari, koji poštuju ono što radim me nekada pitaju šta će mi to, kažu mi da ću napraviti sebi problem i da je bolje da muzika ostane muzika, a da te, nažalost ružne teme, budu nešto drugo.Kada sam počinjao, bio sam deo nekog mejnstrima. Tada sam se zaista trudio da pravim zabavnu muziku i ništa više, međutim, u jednom trenutku stvarno nisam mogao više da ćutim.Česti su komenatari da umetnici ne treba da se bave politikom nego umetnošću i da to treba da bude neka vrsta larpurlartizma - umetnost radi umetnosti. Je l to moguće kod nas?Ako si ti u prethodnom pitanju rekla da ti se čini da ja radim i jedno i drugo, ja se nadam da je to tako - da uspevam da pravim neke pesme koje su pesme samo za sebe i larpurlartizam. Ali imaju jedan odvojen podbrend, kako bih ga nazvao, Sevdah baby gde kažem ono što mislim da se dešava u našem društvu.Aktivno sam se opirao tome da moje pesme imaju bilo kakve veze sa dnevnom politikom, jer nisam hteo da prljam svoju umetnost. Međutim, toliko je postalo jako to zlo oko nas i toliko je jak uticaj da sam poklekao i nisam previše srećan zbog togaJe l se osećaš nekada odgovornim da nešto prokomentarišeš?Da, da. Čuo sam par puta kao “što se oni ne bave svojom umetnošću”. Pa nismo mi idioti. U poslednje vreme obožavam, pogotovo mlađe ljude, da podsetim na izvor reči idiot. To su oni koji se ne bave državom, koji se ne bave javnim pitanjem, oni koji nisu u stanju da se bave takvim stvarima.Tako da nas, nas umetnike, tim stavom spuštaju na nivo idiota, kao - šta se vi bavite, pustite... Ne znam koga - političare? Mislim da kad bi se svako od nas bavio politikom, bili bi smo mnogo zdravije društvo.Da li su nam predstavili da je politika samo posao stranke? Ono što nam Vesić kaže - kandiduj se pa komentariši?Da, to njima ide u prilog jer to isključuje sve ostale građane iz odlučivanja. To je njihova igra koju uspešno prodaju, naročito mladima. I stvarno su uspeli da ogade sve političke teme. Ja sam sa 13 godina gledao skupštinu jer je mene tada kao tinejdžera interesovalo šta će da bude, hoće li da prođu sankcije, hoće da se završe ratovi, šta će biti sa nama. I ja sam od malih nogu zainteresovan za politička dešavanja.Kako je moguće da mlade ljude više ne zanima ni hoće li sutra naći posao, hoće li moći da kažu ono što misle?Mislim da su uspeli da anesteziraju mlade ljude pre svega tom nekom plitkom zabavom, Rijaliti programi su odlično odradili posao. Muzika koja se gradi na vrednostima rijaliti programa. Sve to skupa anestezira i zombifikuje ljude - i mlađe i starije generacije.U suštini, filozofski gledano, mnogo je lakše nešto uništiti, nego nešto stvoriti. Tako da je njihov posao mnogo lakši nego naš. Njihov, kad kažem, to je sada ovaj režim, ali verujem da ima još dosta kandidata u opoziciji da budu kalif umesto kalifa i da iste instrumente koriste, samo da zamene uloge. Ali i dalje verujem da ima kvalitetnih i poštenih ljudi koji bi da stvaraju nešto, a ne da uništavaju. Da u to ne verujem, pobegao bih da perem sudove u neku zemlju gde mislim da je bolje.Foto: Nova ekonomijaŠta bi mogao da bude okidač za buđenje iz anestezije? Da mladi kažu "jao, stvarno propadamo"?I te jadikovke su postale opšte mesto. Sad sam kasnio pet minuta na intervju jer pišem jednu pesmu za koju se trudim da bude kritika, ali da ne bude još jedna jadikovka sa tonom opštih mesta "jao propali smo, mladi su užasni". To mi je sve bez smisla. Tako da je mnogo teško pitanje šta bi to bilo.Najjednostavniji odgovor bi bio da Ministarstvo kulture počne da radi svoj posao, da javni servis ne bude komercijalna televizija, da ne propagira muziku koja bi možda na prvu loptu prošla kod naroda, da radi kulturnu politiku. Da se pravimo da smo kulturniji nego što jesmo, zašto da ne. Hrvati to rade, realno. Tamo se isto slušaju narodnjaci, narod to obožava, ali se to nikada neće čuti na HRT-u, već neki fini pop.Nas umetnike tim stavom spuštaju na nivo idiota, kao - šta se vi bavite, pustite... Ne znam koga - političare? Mislim da kad bi se svako od nas bavio politikom, bili bi smo mnogo zdravije društvoMogli smo da gledamo paralelno novogodišnji program na HRT-u i RTS-u.Upravo. Ove godine sam prvi put ostao kod kuće posle sto godina zbog ove situacije i evo, verujem, da nam je isti utisak. To je toliko bilo primetno. Kod nas je vašar, a kod njih su neki ultratalentovani takmičari vokalnih takmičenja.To je sve želja da sve bude što primitivnije i da se dodvori najnižim ukusima. Da se ne lažemo, postoje niži i viši ukusi. Sad ono o ukusima ne vredi raspravljati. Neko ko je potrošio tonu vremena da se informiše, obrazuje i sluša raznovrsnu muziku, sigurno ima važniji ukus od onoga ko je samo pustio radio stanicu i sluša ono što svi slušaju.Kako ti pokrećeš svoju mladu publiku? Da li se ti trudiš da ih probudiš?Sad si me zatekla pitanjem jer ja o tome ne razmišljam. U suštini ja imam tendenciju da budem dušebrižnik i da se bavim spašavanjem tuđih sudbina, ali sa druge strane ne želim da budem svetac, ne želim time da se bavim. To bi trebalo da bude posao onih koji su na vlasti.E sad, imamo malo pogrešnu ekipu. Ne znam da li mi je dovoljno stalo, da li posle svega ovog što smo doživeli dovoljno volim ovu zemlju... Ja i dalje ponavljam kao mantru poslednjih 7-8 godina, od kada smo se vratili na isto kao devedesetih da mi se otvori sutra neka prilika, ja pakujem kofer.Već do sada osećam da sam izgubio energije i da bi mi negde drugde bilo lakše, negde gde se makar autorska prava ne kradu.Ali čime provociraš svoju mladu publiku? Šta je to što ti se čini da će najviše da ih pokrene? Bila je Barbara na primer...Uh da, Barbara. Ja Barbaru ne smatram svojom normalnom pesmom, to je bio eksces.Foto: Nova ekonomijaJa sam je shvatila kao provokaciju?Naravno. To je na moju sreću, ali i na žalost, nešto najbitnije što sam uradio u poslednjih 7-8 godina, jer je to poražavajuće. Mislim da sam napravio gomilu nekih "normalnih" pesama koje su zbog celog ovog ludila prošle nezapaženo. I onda ja sam sebe mučim da sam možda zaboravio da pravim muziku.Barbaru sam napravio, između ostalog, i zbog svog tog revolta jer sam ja bio na tom prvom protestu i video kako je sve to izgledalo i čuo sam njen "izveštaj". Stvarno sam bio jako besan zbog toga i onda sam napravio taj remiks. Realno, najveće stvari kod umetnika nastaju iz frustracije. A ja sam bio jako frustriran i besan.Naravno, i dalje razmišljam komercijalno. I ranije sam pravio remikse nečijeg govora i znao sam da ljudi to vole i da ima potencijal da bude slušano.I ovi mladi lavovi iz Skupštine su samo ljudi bez kvaliteta. Ne verujem da imaju neki poseban plan. Biraju one koji hoće da rade njihove prljave posloveAli i mladima moraš da nešto prodaš, možda ne u klasičnom smislu, moraš da im ponudiš neku ideju, nešto za šta će da se "zakače"?Recimo drugari od mog bratanca koji je tada bio na početku gimnazije su počeli to da šeruju, da slušaju, a na primer neke moje druge pesme nisu slušali. To mi je bilo baš drago. E sad, da li su oni baš na tom nivou zrelosti i informisanosti skapirali koliko je to strašno i ozbiljno ili su se samo smejali kao "jao ona je glupa". A ja sam inače baš sve takve komentare brisao jer nije u tome poenta, nego je poenta bila da je ona dobila zadatak da to uradi.Koja je uloga "Barbara"?Mislim da oni nemaju boljeg kadra, nemaju stručnog kadra. I ovi mladi lavovi iz Skupštine su samo ljudi bez kvaliteta. Ne verujem da imaju neki poseban plan. Biraju one koji hoće da rade njihove prljave poslove.Jesi li imao problema zbog “Barbare”?Ja za sada nisam imao problema. Ili makar ja ne znam da sam imao. Tek kada mi neka poslovna prilika propadne ili kada se samo ugasi, onda mi kažu "šta misliš da nije možda zato što si javno iskazivao svoje stavove ili pravio remikse". Onda se tek zapitam i pomislim da je moguće da je zbog toga neko naprasno prestao komunikaciju sa mnom, a možda mu se i nešto drugo nije dopalo. Ali je strašno što meni i ljudima oko mene tako nešto uopšte pada na pamet.Ja se trudim da ne razmišljam o tome, jer bih bio u strahu svaki dan. Mislim da im nisam toliko bitan jer nisam toliko veliki. Oni su samo kada je bila Barbara aktuelna poslali 800 botova da lupe 800 disklajkova da bi video izašao iz trendinga na Jutjubu pošto je to prvi video koji mi je ikada bio u trendingu. Bilo je oko hiljadu lajkova i par desetina disklajkova i onda u toku noći - 800 disklajkova. Nemoguće da se desilo spontano. Tih dana mi je neko hakovao i fejsbuk i nisam mogao da pristupim mesindžeru. Samo su me sapleli, ništa strašno nisu uradili.Ja ovo zaista smatram okupacijom, s tim što je od naših, jer je ova država nije podjednako svakog građanina ove zemlje, nego je malo više njihovaSetiš li se nekada toga kada bi nešto rekao ili uradio - možda nije sada vredno toga da ponovo preživljavam neku neprijatnost?Apsolutno ne. To što radim i dalje ću raditi i dajem sebi to pravo da to radim jer bih se osećao strašno zarobljeno i poniženo da sada kažem - jao šta će mi to. Možda je malo pretenciozno i prejako, ali mi uvek padne na pamet da je moj deda po majci bio u logoru jer nije hteo da ućuti i jer je pružao otpor okupatorima. A ja ovo zaista smatram okupacijom, s tim što je od naših, jer je ova država nije podjednako svakog građanina ove zemlje, nego je malo više njihova.Jesi li osetio to i prilikom novog praznika – Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave? Izađeš i ako kod komšije vidiš okačenu zastavu, najverovatnije podržava vlast. Da li je moguće da smo zastavu svoje države počeli da posmatramo kroz tu prizmu?Pomislio sam da svako ko ima okačenu zastavu – ili je naivan, ili to radi po direktivi. Užasno je i zaista sve, teška je reč, ali počinje da podseća na nacizam - niko ne može da bude dovoljno veliki rodoljub kao oni. Suludo je koliko je to zloupotreba svih lepih rodoljubivih tema.Foto: Nova ekonomijaZbog čega?To je dimna zavesa za sav kriminal koji rade.Kako smo svi mi svesni da je to zloupotreba? Zbog čega sumnjamo u nešto što bi u nekim drugim okolnostima bilo normalno kao što je na primer isticanje zastave? Jer, u redu je povod, i druge države imaju dane zastave i sve je to u redu, ali mi smo opet svesni da je zloupotreba?Pre svega zato što je isti taj Vučić bio "sto za jednog". Znamo da taj čovek ima ozbiljnih problema sa ultranacionalizmom. I onda se presvukao, stavio naočare i kao sad je kul i onda ponovo počinje da priča o nacionalizmu - tu nešto ne valja.Vučić i nacionalizam nisu dobra kombinacija?I to, ali možda je čak sada i gore. Tada je možda i verovao u te stavove, a sada posle ovog "umivanja", kako oni to zovu - naočare, lep logo... Ja sam 2008. kada su oni nastali i kada sam video njihov novi logo pomislio– „o-o ovi su nešto skapirali“? Sada je sve skriveno iza jednog savršeno izdizajniranog marketinškog proizvoda.Bio si na protestima 2018. godine i tamo je bilo mladih ljudi. I prošle godine su bili protesti...Tada je bilo još više mladih.Ali su svi utihnuli? Naročito prošle godine kada je zaista delovalo da "ovo neće proći"?Pa izgleda da je tolika moć anestezije i medija. Drugačije je u odnosu na devedesete. Devedesetih mladi nisu imali uopšte čemu da se nadaju jer su bile prazne prodavnice, sve je bilo crno. Ovaj režim je uspeo da napravi da postoji to nešto zlatno što sija u svakom izlogu čega će mladi biti željni samo što da bi došli do toga moraju da se pokvare.Ukoliko bismo analizirali razloge zbog kojih su počinjali protesti. Ovi prošlogodišnji su počeli zbog kovid ograničenja...Iz površnih razloga. I onda kada je Tito rekao "studenti su u pravu" i kada je rekao neće biti policijskog časa, izgubili su volju. I tu sam se razočarao. Bio sam u fazonu - samo to vam smeta? A sve ostalo je ok? Ali opet, ne treba osuđivati, nego shvatiti da su žrtve, žrtve starijih generacija.Da li misliš da apstinente i mlade koji ne izlaze na izbore uopšte privlači ideja demokratije?Mislim da su ljudi postali strašni oportunisti. Svi ti spavači su našli neki svoj mir da "svi su isti".  "ništa ne može da se promeni"... Onda oni sebe tako uljuljkuju, olakšavaju težinu odgovornosti.Kako ih probuditi?Predpostavljam poskupljenjima, inflacijom...Dakle, jedino na šta se reaguje je udaranje po džepu?Pa ja sam video gomilu svojih kolega koji su mudro ćutali na sva zla koja su se dešavala svih ovih godina i kada je krenula korona kriza i kada im je zabranjeno da rade, a nisu nikakvu pomoć dobili od države, odjednom su se prisetili da se bave politikom i da budu aktivni na društvenim mrežama. I okej, ja im to ne zameram. Srećan sam da su se neki ljudi probudili, ali očigledno da jedino radi udaranje po džepu... 

Srbija

MUP-u još 200 miliona iz budžetske rezerve za plaćanje kazni i penala

Ministarstvu unutrašnjih poslova (MUP) preneto je još 200 miliona dinara iz budžetske rezerve kako bi obezbedili nedostajuća sredstva koja su potrebna za izvršavanje naloga prinudne naplate po osnovu izvršenih sudskih presuda, piše u rešenju Vlade.Novac je uzet iz budežta Ministarstva privrede i to iz dela koji je bio namenjen subvencijama privatnim preduzećima radi sprečavanja posledica pandemije. Iz razdela ovog Ministarstva je prvo prenet u budžetsku rezervu, a zatim dodeljen MUP-u.Za fabriku vakcina milijardu dinara iz budžetske rezerve Sredstva će biti raspoređena MUP-u za novčane kazne i penale, piše u rešenju.U septembru ove godine MUP-u je iz budžetske rezerve već prebačeno ukupno 450 miliona dinara (oko 3,8 miliona evra) za nabavku uniformi i za izvršenje naloga prinudne naplate po osnovu izvršenih sudskih presuda.Novac je takođe obezbeđen iz istih sredstava Ministarstva privrede.Upravo državna izdvajanja za kazne, penale i srodne naknade predstavljaju rastući rizik za javne finansije, zaključak je Fiskalnog saveta iz juna ove godine.Novac iz zdravstva i privrede prebačen za izgradnju kovid bolnice "U periodu od 2009. do danas Republika Srbija je na ime kazni i penala isplatila već preko 120 milijardi dinara, tj. preko milijardu evra", piše u mišljenju Fiskalnog saveta.Isplate po ovom osnovu su na kraju 2010. iznosile svega četiri milijarde dinara, a taj iznos je vremenom narastao na premko 20 milijardi dinara u 2020. i postoji opasnost da bi ovakav trend mogao da se nastavi u budućnosti, dodaje se.

Srbija

Javne nabavke i međudržavni sporazumi: Kako se troši novac građana Srbije?

Tekst je oriinalno objavljen na portalu European Western Balkans.Izvršenje budžeta u Srbiji je netransparentan proces sa obiljem prostora za zloupotrebe. Dva kanala kroz koje se tržište najčešće suspenduje u Srbiji jesu javne nabavke i međudržavni sporazumi. Značaj ovog pitanja ogleda se u veličini ovih izdataka – prema poslednjim dostupnim podacima javne nabavke su u bruto domaćem proizvodu Srbije učestvovale sa preko osam odsto, a međudržavni sporazumi za finansiranje infrastrukturnih projekata su lane premašili vrednost svih tendera u zemlji.Stanje u pojedinim najvažnijim segmentima izvršenja budžeta na svim nivoima se pogoršava, na šta, za sada uzalud, upozoravaju relevantne organizacije civilnog društva. Evropska unija, koja borbu protiv korupcije u procesu pristupanja visoko vrednuje, ne šalje dovoljno signala da stanje u Srbiji treba popraviti.Javne nabavke, obezbeđivanje dobara ili usluga za organe javne uprave, lokalne samouprave ili preduzeća sa većinski javnim kapitalom, su veliki deo ekonomije Srbije. Prema izveštaju Uprave za javne nabavke za 2019. godinu, poslednjem koju je ta institucija objavila, za godinu dana zaključeno je oko 122.000 takvih ugovora, ukupne vrednosti koja premašuje 440,5 milijardi dinara (3,75 milijardi evra). To znači da je 8,14 odsto tadašnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) odlazilo na javne nabavke.Ako na to dodamo međudržavne ugovore koje Srbija sklapa sa drugim stranama, o kreditima koji ponekad podrazumevaju direktnu pogodbu sa izvođačima najvažnijih infrastrukturnih projekata, ta suma još veća. Procenjuje se da je vrednost tih sporazuma samo tokom prošle godine iznosila oko četiri milijarde evra.Obično se upravo međudržavni sporazumi smatraju za procedure kojima se najočiglednije izbegava Zakon o javnim nabavkama. Primera radi, cena Moravskog koridora (koji se gradi upravo na ovaj način), koji će spojiti auto-put Beograd–Niš sa auto-putem "Miloš Veliki", je konstantno rasla. Procenjena cena radova je sa prvobitnih 500 miliona evra skočila na 745 miliona, barem za sada.Rokovi za završetak posla su više puta pomerani, što je postala uobičajena praksa u najvažnijim državnim projektima. Ovom "glasovitom" primeru treba dodati i drugu infrastrukturu – mostove, pruge, gasovode – čija izgradnja kasni dok se cene uvećavaju. Stručna javnost sve češće upozorava na potencijalni problem tzv. "korozivnog kapitala", sredstva kojima se iskorišćava i dodatno pogoršava slaba uprava u demokratijama u razvoju.Kineski zajmovi "pale lampice", ali reakcija izostajeProgramski koordinator u Fondaciji BFPE za odgovorno društvo Stefan Vladisavljev podseća da je ovaj način ugovaranja poslova od 2009. godine u Srbiji potpuno legalan, ali da se postavlja pitanje koliko je legitiman. Kina se sve češće nameće kao kreditor za infrastrukturne projekte, što pobuđuje skepsu nadležnih organa Evropske unije."Sveobuhvatni sporazum o saradnji u oblasti infrastrukture je ratifikovan u našem parlamentu, tretira se kao međunarodni sporazum, i samim tim po našem Ustavu ima veću snagu od bilo kog nacionalnog zakona. Na osnovu njega možemo da uzmemo kredite, po ugovoru angažujemo kineske (građevinske) firme, jer se tretira kao bilateralni sporazum. To nije u suprotnosti ni sa jednim zakonom, ali problem jeste zašto mi odlučujemo da za neke projekte, bez ikakve tenderske procedure, razmatranja ili konkurencije biramo kineske partnere, ili da raspišemo konkurs ili dobijemo ponude, uđemo u proces javne nabavke. Kroz praćenje teme sam došao do zaključka da se radi o političkoj motivaciji", navodi Vladisavljev.Prema njegovim rečima, politička motivacija Srbije je da brz i lak ekonomski razvoj, što Kina može da pruži, za razliku od partnera poput Evropske unije, čija asistencija sadrži mnoštvo uslova, pre svega transparentnost procedura."Umesto da ispunjavamo te uslove, (dobijamo sredstva) od Kine bez mnogo uslovljavanja, osim da uzmemo za izvođače uzmemo kinesku kompaniju. Taj modus operandi je sličan u svim državama koje su deo inicijative Pojas i put, a Srbija je samo jedan jako uspešan primer u toj inicijativi. Mi uspevamo da ne upadnemo u probleme dužničkog ropstva, barem ako ne varaju brojke naših institucija, za razliku od negativnih primera koji postoje pre svega u Aziji i Africi".Evropska unija je za ovakvo delovanje morala da napravi dodatne slojeve "zaštite", a Vladisavljev kao primer navodi izgradnju Pelješkog mosta."Kineska kompanija je za taj projekat dala ubedljivo najbolju ponudu. EU je shvatila da će, ako to ne ograniči, kineske firme koje imaju državne subvencije mogu da pobede na apsolutno svakom tenderu. EU je 2019. godine uvela skrining mehanizam za strane direktne investicije, što znači da se svaki sporazum koji bi se potpisao (posebno) regulatorno telo na nacionalnom nivou bilo dužno da preispita. To nismo u obavezi da radimo jer još uvek nismo država članica, postavlja se pitanje da li će to biti deo nekog novog klastera", kazao je Vladisavljev.Čak i kada bi se takvo telo formiralo u Srbiji, ono bi, kao što je slučaj sa Mađarskom, bilo politički motivisano i potencijalno bi samo "aminovalo" dolazeće investicije.U Srbiji, sa centralizovanim sistemom odlučivanja, gde vlast "živi ili umire" zavisno od toga koliko će novih fabrika ili kilometara auto-puteva predstaviti biračima, saradnja Pekinga i Beograda predstavlja srećan i skladan "brak", zaključio je Vladisavljev.Šta EU može da uradi?Javne nabavke su prepoznate kao važna oblast u procesu pristupanja Evropskoj uniji, gde im je posvećeno poglavlje 5. U poslednjem izveštaju EK, notiran je umeren napredak na ovom polju, uz napomene da bi nedavno usvojeni propisi o posebnim procedurama za infrastrukturne projekte "verovatno ozbiljno ugroziti efikasnu primenu Zakona o javnim nabavkama, jer dozvoljava izuzetke za projekte od posebnog značaja za Srbiju". Dodaje se da je prosečan broj ponuda po tenderu ostao na 2,5, što predstavlja pogoršanje u odnosu na 2017. godinu. Organizacije civilnog društva javne nabavke sve češće pominju i u kontekstu Poglavlja 23, zbog toga što predstavljaju potencijalno značajan izvor korupcije.Da li će Srbija imati problema u procesu pristupanja EU zavisi od toga koliko će predstavnici zvaničnog Brisela ozbiljno shvatiti svoje poruke, smatra programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić. On je dodao da se u izveštajima o napretku već godinama upozorava na izbegavanje Zakona o javnim nabavkama kroz međudržavne sporazume i donošenje posebnih zakona."To se navodi kao preporuka, ali nije vidljivo da su preduzete mere zbog toga što Srbija ne samo što nije poslušala te preporuke, već i intenzivira te štetne radnje. Mi nismo čuli konkretno šta će EU preduzeti ukoliko se ta praksa ne promeni. Moguće da smo deo odgovora dobili kroz nedostatak otvaranja novih poglavlja ili klastera, ali to nije jasno rečeno", kaže Nenadić.Ono što EU može da uradi jeste da uslovi davanje finansijske podrške za infrastrukturne projekte primenom pravila i dobrih praksi u procesu javnih nabavki. Prema ocenama Evropske komisije, zakon o javnim nabavkama je usklađen sa zakonodavstvom EU."To bi bila konkretna mera i jasna poruka EU. Da li će oni takvu poruku da pošalju – ne znam, ali bi bilo potpuno logično ako bi tako nastupili. Za projekte koje finansira će morati da se sprovedu javne nabavke, ali nema nikakvog smisla da se za druge kredite ili projekte ne primenjuju te iste prakse".Nenadić je prema ovakvom scenariju ipak pesimističan, jer su i kompanije iz Evropske unije počele da zaobilaze zakon direktnim pogodbama sa državom. Investicione banke s druge strane imaju svoja pravila i procedure, ali koja omogućavaju nekakvu konkurenciju."Tada se primenjuju pravila banke, koja obično garantuju manju zaštitu nego domaći zakon. Po pravilima banke može da se postavi vrlo visok prag za učešće na tenderu, koji bi mogao da se smatra diskriminatorski, a kada se uloži žalba ne ide domaćim institucijama, nego telima banke. Manji problem je od međudržavnih sporazuma, ali su ishodi isti", dodao je Nenadić.Bolje procedure potrebne građanima, ne Evropskoj unijiToplički centar za demokratiju i ljudska prava je upozoravao da će pojedine izmene Zakona o javnim nabavkama dovesti do situacije da će njegova primena postati izuzetak. Izmene koje su na snazi od jula 2020. godine rezultirale su time da je, samo u prvih šest meseci primene, na jedan ugovor zaključen po zakonu sklopljeno 46 bez njegove primene."Ovaj katastrofalan trend, koji je doveo do toga da se odnos 1 prema 2,3 u korist neprimenjivanja odredaba Zakona za samo 6 meseci pretvorilo u 1 prema 46 ukazuje na svu apsurdnost nekih od ključnih odredaba zakona, ali i nameru onih koji su kreirali nova rešenja da obesmisle procedure, proteraju konkurenciju iz državnih poslova i javne nabavke u potpunosti pretvore u zonu direktnog dogovora javnih funkcionera i njihovih biznis partnera", navela je u saopštenju Koalicija za nadzor javnih finansija.Predstavnik te koalicije i direktor Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava Dragan Dobrašinović kazao je da je Srbija samo za pola godine sprovela pola miliona javnih nabavki bez tendera, a da za taj problem unutar EU nema previše interesovanja, samim tim ni ubeđivanja da nešto treba promeniti."Očigledno je taj proces zamrznut. Ali, važnije od svega – to za nas nije bitno. To šta oni misle, pišu, pričaju… To za nas nema značaja. Za nas je značaj ono što je naša praksa. Izveštaji EK nemaju samo stručnu dimenziju, nego često i političku, što ih sprečava da kažu direktno ono što oni vide. Zbog toga smatram da ti izveštaji za nas nisu relevantni za nas, već naša stvarnost, životno iskustvo koje se dešava svakog dana. naši podaci ukazuju da se na jednu nabavku koja se sprovede uz primenu zakona sprovede 46 na koju se zakon ne primenjuje", naglašava Dobrašinović.Prema njegovim rečima, kreiran je sistem u kom je normalno da se zakon suspenduje i da njegova primena postaje izuzetak."Očigledno se ide u pravcu izbegavanje svega što znači konkurenciju, tržišno nadmetanje, već se ide na direktne dogovor, ceo sistem je podešen da se to ne sprečava. Ne postoji veći izvor ekonomske korupcije od javnih nabavki, ali postoji jedan koji mu je barem ravan, a to su međudržavni sporazum. To je još jedan razlog zbog kog Evropska unija ćuti – kako ne bi ćutala kad su Francuzi, na primer, na taj način dobili posao sa izgradnjom Beogradskog metroa. Na isti način na koji dobijaju ove ‘naše’ firme, samo za mnogo manje poslove", ocenio je Dobrašinović.Ćutanje na ovakve pojave ne čudi Dobrašinovića, već ćutanje domaće javnosti koja jedina ima štetu od netržišnih praksi."Pa ne bih ni ja imao prigovor da imam firme koja direktnom pogodbom dobijaju poslove od četiri milijarde kroz direktne pogodbe, samo tokom prošle godine. Evropske firme su deo koruptivnog lanca, a one imaju značajan uticaj na odlučivanje sopstvenih vlasti", zaključio je Dobrašinović.Članak je objavljen u okviru projekta "Podrška slobodi medija u Srbiji u vezi sa procesom pristupanja EU", koji se sprovodi u saradnji sa EUROPEUM Institutom za evropsku politiku i uz podršku Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne predstavljaju stavove EUROPEUM Instituta, niti stavove Ministarstva spoljnih poslova Češke Republike.

Srbija

Plaćamo li potrebu ili luksuz: Analiza računa za struju

Na računu za struju plaćamo tarifne zone, ali i PDV na porez koji je već obračunat, kažu za Novu ekonomiju predstavnici Udruženja za zaštitu potrošača Prosperitet iz Novog Sada. Oni već duže vremena napominju da su to administrativni nameti koji zajedno sa ostalim nametima tog tipa na računima za struju čine 56% ukupnih troškova.Na računima za struju imamo zelenu, plavu i crvenu tarifnu zonu. Ako se potroši do 350 kWh (kilovat časova) plaća se struja u zelenoj zoni, koja je najjeftinija. Ako se potroši između 350 kWh i 600 kWh plaća se u plavoj zoni, a preko toga u crvenoj, koja je najskuplja. Član Prosperiteta i inženjer elektronike Milorad Račnčić kaže da su to različite tarife, ali je nejasno zbog čega jer to niko od nadležnih neće da objasni. On, međutim kao građanim i potrošač, ima svoje mišljenje i smatra da se radi o administrativnom trošku: "Na taj način još jednom pokušavaju da ograniče snagu preko potrošnje. To je opet administrativni namet jer u plavoj zoni plaćamo skuplje, a u crvenoj još skuplje."Rančić podseća i da se na računima plaća i angažovana snaga struje. Prema njegovim rečima, angažovana snaga treba da bude ograničena posebnim automatskim uređajem elektronskim limitatorom snage električne energije. Naglašava da bi se samo tako  korektno i pošteno obračunala struja po takozvanim tarifnim zonama, kao i princip angažovane snage kod potrošača."Za svaku fazu, limitator bi sabirao po 5 kWh potrošene struje. Recimo uključio sam ringlu jer hoću da skuvam kafu, pa sam malo prekoračio (potrošnju). Onda ću isključiti isključiti bojler (ako je isključen). Kad završim sa kuvanje kafe ja ću uključiti bojler. Sve to može da radi automatski", kaže Rančić za naš portal.Naglašava da tu ulogu ne mogu da obavljaju tri osigurača u razvodnoj tabli kod korisnika, već to može samo poseban uređaj. Situaciju objašnjava na konkretnom primeru: "Ako mi treba 5 kWh struje, neka mi onda postave limitator za 5 kWh. Ako je to set od tri osigurača, pa kada pet podelimo sa tri onda imam 1,66 kWh, a platio sam pet kWh, ispada da nije pošteno, niti korektno."Rančić kaže da bi limitator korisniku omogućio i prekoračenje potrošnje, ali bi ga pre toga obavestio o tome. Korisnik o potrošnji može da se obavesti putem uređaja i pre iskuljučenja sa mreže, ako je ono odabrano kao opcija.OBRAČUN POREZA NA POREZAnalizirajući račune za struju, kako podseća sagovornik Nove ekonomije, vidimo da je na njima akcizna stopa 7,5%, kao i da su osnovica za to sve stavke koje se sabiraju, uključujući one koje imaju veze sa potrošnjom, kao i one koje su administrativne prirode."Na sve to oni obračunavaju akcizu, na sve ide i cena električne energije koja je obračunata po administrativnim nametima", smatra predstavnik Prosperiteta.Kada se sve to izračuna na kućnom računu se obračuna i porez na dodatu vrednost (PDV): "Dakle u obračun PDV-a ulazi i akciza, pa imamo situaciju da građani kada plaćaju struju plaćaju porez na porez. To građani plaćaju jer ne znaju šta plaćaju. Ne znaju da im neko zavlači ruku u džep", ocenjuje Rančić. Nova ekonomija je već pisala o razlici između obračunske i angažovane snage struje, gde je Rančić opisao kako na računima koje građanima šalje Elektro-privreda Srbije (EPS) izgleda razlika između obračunske i angažovane snage struje.

Srbija

Obustavljen prethodni stečajni postupak nad Fabrikom vode

Privredni sud u Zrenjaninu obustavio je prethodni stečajni postupak nad Fabrikom vode pokrenut 14. avgusta, jer je predlagač Erste banka povukla predlog za pokretanje, prenosi Beta.Sudija tog suda Ljiljana Popov rekla je da su ukinute mere obezbeđenja određene ranijim rešenjem i otkazano je ročište radi raspravljanja o postojanju stečajnog razloga zakazano za 11. novembar.Fabrika vode u Zrenjaninu oglašena na prodaju, grad ima prvenstvo u kupoviniTroškove prethodnog stečajnog postupka snosi Erste banka i odredjena je nagrada za rad privremenog stečajnog upravnika u iznosu od 1,1 milion dinara

Srbija

Država se zadužuje 76,5 miliona evra zbog restitucije

Srbija će u januru 2022. godine emitovati državne obveznice u ukupnom iznosu od 76,5 miliona evra kako bi regulisala obaveze po osnovu obeštećenja za oduzetu imovinu na osnovu rešenja koja su postala pravosnažna u periodu od 1. jula 2020. do 30. juna 2021. godine, piše u odluci Vlade. Iznos koji država treba da plati utvrđuje Agencija za restituciju.Obveznice će biti emitovane u više serija sa različitim datumima dospeća od 2023. do 2034. godine.Obveznice sadrže unapred obračunatu kamatu u iznosu od 2 odsto godišnje na preostali iznos obeštećenja određen pojedinačnim rešenjima, od dana pravosnažnosti ovih rešenja do konačne isplate.Građani koji očekuju naknade za nekretnine koje nisu mogle da im budu vraćane, mogu da očekuju obveznice na svojim računa 14. januara 2022Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić je u martu ove godine gostujući na RTS izjavio da će najveći broj ljudi koji traže velika obeštećenja za oduzetu imovinu dobiti isplatu na 12 godina plus 2 odsto kamate.On je obajsnio da maksimalno obeštećenje po podnosicu zahteva ne može preći 500.000 evra, dok ukupno isplaćeno obeštećenje ne može biti veće od dve milijarde evra.Sekulić je tom prilikom rekao da Agencija intezivno donosi rešenja o obeštećenju vlasnika, da je to marta potpisano 200 rešenja i tada rekoa da bi do juna ove godine moglo da budu potpisano i do 1.500 rešenja o obeštećenju.Odlukom Vlade Srbije, koeficijent za utvrđivanje iznosa obeštećanja iznosi 0,15 što znači da će vlasnici imovine koja im nije mogla biti vraćena u naturi dobiti 0,15 odsto tržišne vrednosti imovine, na osnovu procena Poreske uprave Srbije, rekao je on gostujući na javnom servisu.Procene su da će obeštećenje trajati tri, četiri godine posle donošenja pravosnažnih rešenja. "Pretpostavljamo da će biti veliki broj žalbi i tužbi i treba sačekati reagovanja nadležnih organa, moramo da sačekamo i eventualno predloge za ponavljanje postupka, rekao je Sekulić.

Srbija

Tender za rekonstrukciju Kapije Karla VI na donjem Kalemegdanu

Javno preduzeće "Beogradska tvrđava" raspisalo je tender za rekosntrukciju Kapije Karla 6 u Donjem gradu Beogradske tvrđave. Vrednost radova procenjena je na 24,7 miliona dinara.U dokumentaciji se navodi da je  Кapija Кarla VI nalazi se u veoma lošem stanju."Na fasadama od kamena, jugozapadnoj i severoistočnoj, kameni blokovi su veoma oštećeni, dok su fasadni zidovi od opeke rastreseni i delimično obrušeni", piše. Posao koji će biti poveren izabranom ponuđaču podrazumeva "izvođenje radova rekonstrukcije u gabaritu i volumenu postojećeg objekta Kapije Karla 6 u Donjem gradu Beogradske tvrđave, na objektu  2, površine 251m2, sa konzervacijom i restauracijom  centralnog prolaza, bočnih prostorija 1 i 3 i njima pripadajućih fasada od opeke i severoistočne i jugozapadne fasade od kamena".Projekat restauracije kapije Кarla VI  obuhvaćena je restauracija centralnog prolaza, prostorija 1 i 3 sa pripadajućim fasadama od opeke, fasade od kamena, kao i arheološka prezentacija prostorije 5. Projektom nisu obuhvaćene prostorije 2 i 4 u kojima se nalazi trafostanica, a fasadni zidovi prostorija 2 i 4 su predmet posebne tehničke dokumentacije, navodi naručilac. Rok za izvođenje radova je godinu dana. Кapija Кarla VI sagrađena je u okviru velike rekonstrukcije Beogradske tvrđave, u periodu od 1717. do 1739. godine. Nalazi se u Donjem gradu Beogradske tvrđave, na mestu gde glavna podužna komunikacija kroz Donji grad preseca srednjovekovni Severoistočni bedem. Na granici Kalemegdana stambeno-poslovni kompleksNa granici donjeg dela Kalemegdana se inače gradi stambeno-poslovni kompleks "K-district".Kako je u intervjuu za Novu ekonomiju rekao arhitekta Marko Radosavljević, novogradnja koja je dobila naziv "K-district" nalazi se u potpunosti u zaštićenom području, direktno se naslanjajući na utvrđenje iz 18. veka i na prostoru je tvrđavskog bojnog polja, koji je dva veka poznat kao Donji Kalemegdan. Radosavljević  tvrdi da je ta novogradnja najveća povreda kulturne baštine u novijoj istoriji Beograda.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.