Poništen oglas za prodaju Banje „Zlatar“
Republička direkcija za imovinu i Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje poništile su prodaju banjskog kompleksa "Zlatar" u Novoj Varoši dve nedelje nakon raspisivanja oglasa. Početna cena ...
Srbija
Brže do 5G i novih tehnologija uslov da budemo Sicilijumska dolina Zapadnog Balkana
Autor: Nataša Kažić – suosnivač platforme „5G talks“Kako bismo ostvarili naše ambiciozne planove da budemo motor regionalne ekonomije, vodeća zemlja po privačenju direktnih stranih investicija i Silicon Valley Zapadnog Balkana, Srbija mora što pre da uđe u proces aukcije 5G spektra. Paralelno mora da razvija regulatorni okvir za sve tehnologije koje se brzo razvijaju a čiju će masovnost omogućiti uvođenje 5G infrastrukture, neki su od zaključaka u okviru 5Gtalks panela održanog 10.6.2020, na temu „Regulatorni okvir za infrastrukturu Srbije budućnosti“. O osnovnim regulatornim koracima koji su neophodni da bi se pokrenula izgradnja 5G mreže i o budućoj konkurentnosti Srbije razgovarali smo sa Prof. Irini Reljin pomoćnicom Ministra za trgovinu turizam i telekomunikacije, Zoranom Brankovićem, rukovodiocem službe za radio mreže RATELA i Draganom Ilić, šeficom jedinice za povećanje konkurentnosti i digitalizaciju NALEDA.U prethodnom periodu se dosta pričalo o tome kako je epidemija korona virusa promenila ekonomiju, naše navike, i koja su tehnološka rešenja pomagala ljudima širom sveta da neometano funkcionišu u ovoj krizi. Kupovali smo online, viđali smo u Kini dostavu robotima i dronovima, beskontantna digitalna plaćanja, svi smo radili od kuće, deca su nam učila od kuće, imali smo i pružanje zdravstvenih usluga na daljinu, čak i zabava je prešla u online. Konzumirali smo dosta sadržaja preko raznih platformi, Youtube, Netflix-a, Amazon Prime i raznih OTT televizija, a 3d printing je bio ključan u adresiranju problema nedostatka medicinske opreme. Sve ove tehnologije direktno ili indirektno zavise od stabilne široko pojasne konekcije i pristupačnosti interneta. Dakle, telekomunikaciona infrastruktura se još jednom pokazala kao kritična. Slična situacija je bila i za vreme poplava 2014. Svaka kriza iznova pokazuje koliko je ključna IKT infrastruktura.U budućnosti će biti još kritičnija jer će se od nje očekivati da bez prekida obezbeđuje servise kao što su IoT i veštačka inteligencija koje će biti neophodne za funkionisanje društva i ekonomije, naročito u vanrednim situacijama. Brzina uvođenja ovih tehnologija i uopšte kompleksnost celokupnog ekosistema koji treba sagledati da bi ti servisi došli do krajnjeg korisnika su jedan od izazova koji se danas nameće regulatorima. Njihov zadatak je sve teži, kako ta kompleksnost raste, sve je izazovnije da sagledaju s kraja na kraj nove tehnologije. Nameće se potreba da se promeni način razmišljanja i da se primeni agilni pristup regulaciji tako da ne kočimo progres i brz razvoj tehnologija, a da pri tome sačuvamo vladavinu prava i privatnost građana i pojedinaca i još važnije, podataka koji će proći kroz sisteme svih aktera ekosistema koji će ih čuvati i obrađivati. Potrebno sve to regulisati, a posebno njihovu upotrebu i način na koji će ti podaci biti čuvani. Jedan od važnih zaključaka prošlogodišnjeg Svetskog ekonomskog foruma održanom u Davosu je bio: „Naša sposobnost da budemo adaptivni, humano-centrični i inkluzivni u načinima na koji razvijamo polise i protokole za nove tehnologije nikada nije bila bitnija. Bezbednost i otpornost našeg društva zavisi upravo od toga. Ukoliko kao odgovor na ovu pandemiju uvežemo tehnologije sa odgovarajućim institucijama, standardima i normama, izaći ćemo iz svega jači nego ranije.“ Znamo da su mnoge nove tehnologije danas moguće i na 4G (streaming kamere, IOT, veštačka inteligencija), i da je postojeća mreža omogućila realizaciju neverovatnog broja servisa i najnovije generacije i tokom pandemije, ali kriza korona virusa je pokazala koliko su zapravo kapaciteti postojeće 4G mreže biti pod pritiskom i da je iskorišćenost mobilnih i fiksnih mreža u pojedinim trenucima bila i preko 80%.Konkurentnost naše zemlje i naš dalji ekonomski razvoj mnogo zavisi od toga koliko ćemo brzo uvoditi nove tehnologije, koliko ćemo brzo rešiti regulatorni okvir za nove tehnologije i uklanjati trenutne administrativne prepreke za njihovo uvođenje i najvažnije, koliko ćemo brzo podići digitalnu pismenost svih aktera tehnološkog ekosistema. Trenutno je situacija naročito kritična po ovom pitanju jer postoji veliko neznanje i neinformisanost šire javnosti, što predstavlja jednu od najvećih kočnica za tehnološki i posledično ekonomski napredak Srbije.Kako bismo ostvarili naše ambiciozne planove da budemo motor regionalne ekonomije, vodeća zemlja po privačenju direktnih stranih investicija i Silicon Valley Zapadnog Balkana, Srbija mora što pre da uđe u proces aukcije 5G spektra i da paralelno razvija regulatorni okvir za sve tehnologije koje se brzo razvijaju a čiju će masovnost omogućiti uvodjenje 5G infrastrukture.Na državi je da obezbedi fer uslove za aukciju i da definiše spektar koji će biti na raspolaganju.Investicija za Telco operatere u Srbiji kao i u svetu će biti ogromna i kao u slučaju 4G mreže vrlo teško će uspeti ovu investiciju da monetizuju jer svi mi korisnici očekujemo sve veće brzine, neograničen internet saobraćaj na svim uređajima za sve manju mesečnu pretplatu, a sve više trošimo kapacitete mreže jer kačimo na mrežu sve više uređaja, non stop smo online i strimujemo po ceo dan.Operateri nemaju izbora, kako bi obezbedili poslovni kontinuitet i kapacitete koje su im za to potrebni oni moraju da krenu u izgradnju 5G mreže.Iako bi bilo zaista lepo da i mi korisnici imamo sve veće brzine i da nemamo kašnjenje, 5G mreža je pre svega krucijalna za industriju, transport, školstvo i zdravstvo. U budućnosti možemo očekivati još ovakvih kriza i učenje i lečenje na daljinu će biti od vitalnog značaja za opstanak društva.Primera radi, 5G mreža omogućava telepresence odnosno virtuelno prisustvo koje trenutno nije moguće na 4G mreži. Tako bi, na primer, najbolji kardio hirurg iz Novog Sada mogao da bude virtuelno prisutan i asistira svoje kolege u operacionoj sali u Vranjskoj bolnici tokom jedne kompleksne operacije srca.Još jedan dobar primer je automatizovani proces za kontrolu saobraćaja, automobilskog ili železničkog. Za potpunu automatizaciju kontrole saobraćaja je neohodna je 5G mreža zato što 5G ima izuzetno mala kašnjenja i zato što omogućava da sve iznenadne situacije mogu da se reše u realnom vremenu.U ovom trenutku je regulativa takva da se bazne stanice ne mogu stavljati na manje od 30 m od bolnice, škole i vrtića. Nema dileme da će ovaj segment regulacije morati da bude revidiran i prilagođen novim mogućnostima i potrebama.Onog momenta kada se završi aukcija za operatere tek počinju muke jer je trenutni proces dobijanja dozvola za izgradnju baznih stanica dug i komplikovan.Od dozvola do pribavljanja svih tehničkih uslova i na kraju do dobijanja dozvole i za zaštitu životne sredine i svakako do same izgradnje bazne stanice i dozvola RATEL-a, prođe dosta vremena.Ako želimo da budemo konkurentni i brzo izgradimo 5G mrežu, ova procedura će morati da se pojednostvi a da opet ne preskoči ni jedan važan korak koji će uticati na bezbednost građana.Treba napomenuti da trenutno Srbija ima među najstrožim zakonima u Evropi kada su u pitanju dozvoljena nejonizirajuća zračenja i sa te strane smo obezbeđeni, ali ono što nedostaje je dovoljno kvalitetnih informacija u javnosti o svemu ovome. U Srbiji se ne vodi prava javna rasprava o uvođenju novih tehnologija. Trenutna situacija je da se kroz socijalne mreže samo širi panika prouzrokovana netačnim i površnim informacijama i ne slušaju se stručnjaci koji uporno pokušavaju da objasne ključne pojmove, zakone, prednosti i realne rizike kada je u pitanju 5G mreža.Po rečima Dragane Ilić, institucije kao što je NALED čine ozbiljne napore da podignu digitalnu pismenost donosioca odluka unutar lokalnih samouprava i državnih organa. Unutar Vlade Republike Srbije se obrazuju različite radne grupe koje diskutuju o svim ovim problemima, novim zakonima i o potencijalnim rešenjima. Za Srbiju nesumnjivo dolazi vreme odluke. Osnovni regulatorni koraci koji su neophodni da bi se pokrenula izgradnja 5G mreža su:- donošenje plana namene radio frekvencijskog spektra (Vlada Republike Srbije je donela uredbu o Planu namene 18.6.2020.)- definisanje pravilnika o minimalnim uslovima za prodaju spektra - na osnovu tog pravilnika će RATEL pripremiti i izvršiti proces javne aukcije definisanog spektra. Prema rečima pomoćnice ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, prof. Irini Reljin, aukcija se očekuje u prvom kvartalu 2021. godine. Ako zaista želimo da napravimo ekonomsko-tehnološki skok za koji nam se pruža šansa i zaista želimo da postanemo regionalni lider u digitalizaciji i regionalni Silicon Valley onda moramo da krenemo brzim koracima ka cilju i moramo svi da podržimo realizaciju tog cilja.Konkurencija nam je velika, neki od naših suseda su već ispred nas. Da li smo zaista spremni da predvodimo razvoj ovog regiona?
Protesti u više gradova, mnogo suzavca i juriš Žandarmerije na demonstrante
Srce grada. pic.twitter.com/YgQ7NJvxdt— Aleksandar Kokotović (@kokota) July 8, 2020Stampedo nakon što je bačeno više kanistera suzavca, a policija krenula štitovima da potiskuje građane.#protest2020 pic.twitter.com/dVVkNeagAf— NOVA EKONOMIJA (@Nova_ekonomija) July 8, 2020Suzavac na Trgu Nikole Pašića.#protest2020 pic.twitter.com/MGuEqgKIiZ— NOVA EKONOMIJA (@Nova_ekonomija) July 8, 2020"Ovo je za ćaleta" ❣️ pic.twitter.com/c6ZAnJCIHT— nova.rs (@novarsonline) July 8, 2020
Udruženje hotelijera: Hoteli pred zatvaranjem, potrebna pomoć
Hoteli u Srbiji popunjeni su manje od pet osto, zbog toga što se korona virus drugi put proširio, saopštilo je Poslovno udruženje hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije HORES, prenosi list Danas.Prema podacima tog udruženja, prosečna popunjenost hotela u Beogradu je 16,12 odsto, Novom Sadu 19,44 odsto, Nišu 6,53 odsto, dok je u Kragujevcu popunjenost kapaciteta 6,85 odsto.Dodaje se da to pokazuju podaci koji su prikupljeni anketiranjem predstavnika 57 hotela, koji su članovi HORES-a.U gradskim restoranima, prosečna iskorišćenost kapaciteta je 20 do 25 odsto, a promet 75 odsto manji nego u istom periodu 2019. godine.Na osnovu trenutno potvrđenih rezervacija, uz mogućnost otkazivanja, od 1. jula do 1. septembara, u ta četiri grada, rezervisano je prosečno 6,23 odsto kapaciteta.U HORES-u ističu i da je više od polovine hotela u Srbiji još uvek zatvoreno.Dodaju da poslednih dana dolazi do velikog broja otkazivanja potvrđenih rezervacija u banjskim i planinskim centrima Srbije, što je smatraju posledica straha od širenja korona virusa.Hotelijeri su istakli da otakzi rezervacija stižu neprekidno od kada su se u medijima pojavile informacije o rastu broju zaraženih na dnevnom nivou.Kako objašnjavaju, otkazi rezervacija za zahtevom za povraćaj avansa stižu i za septembar, pored jula i avgusta, a u tome prednjači Banja Vrujici.Kako je navedeno u saopštenju, iz Banje Vrujici poručuju da su dodatno zabrinuti jer tokom jula i avgusta ova banja ostvari skoro 50 odsto godišnjeg prometa, veliki deo dođe i od ulaznica za otvorene bazene.Podseća se i da su hotelijeri u Srbiji već pretrpeli ogromnu štetu tokom vanrednog stanja, kada najveći broj hotela nije ni radio.U nadi da će se pokrenuti posao, hoteli su angažovali sezonsku radnu snagu, međutim, nema posla, pa je izvesno da sezona neće biti dobra i da su hoteli pred zatvaranjem.Zbog toga u HORES-u smatraju da je tom sektoru sada potrebna pomoć, jer će posle biti kasno, a do tada će, kažu, poštovati mere pojačane zdravstvene mere.Povodom pandemije, HORES je po ugledu na evropske zemlje, članice HOTREC-a, kreirao pečat "Čisto & sigurno" (Clean&Safe). Sertifkacija hotela i restorana, koji poštuju pravila sigurnosti, trebalo bi da počne uskoro, navodi se u njihovom saopštenju.
Železara u Smederevu ugasila jednu od dve visoke peći
Kineska kompanija HBIS, vlasnik železare u Smederevu, potvrdila je za Novu ekonomijju da su 5. jula ugasili visoku peć broj jedan. "Razlozi gašenja Visoke peći br. 1 u kompaniji HBIS Serbia su uticaj...
Korona odlaže izgradnju fabrike aviomotora u Novoj Pazovi
Nemačka kompanija za izradu avionskih motora MTU, odlaže svoje aktivnosti u Srbiji za šest meseci, zbog globalne pandemije korona virusa, saznaje internet portal Tango six."Još je rano da pričamo o tome kako će naša razna postrojenja i planovi za širenje biti pogođeni pandemijom. Ipak, još tokom početka COVID-19 krize komunicirali smo sa Vladom Srbije i obavestili ih da očekujemo kasnije pokretanje poslovanja u vašoj zemlji, što znači pomeranje početka rada postrojenja najmanje za 6 meseci od početno određenog datuma na koji smo računali a to je sredina 2022. godine", izjavio je direktor te kompanije Rajner Vinkler.Kao glavno obrazloženje navodi se loše stanje na tržištu, jer njihovi poslovi izključivo zavise od aviosaobraćaja, koji je trenutno smanjen.Dodao je i da svi drugi parametri projekta za fabriku u Srbiji ostaju.MTU se bavi održavanjem, popravkom i remontom vazduhoplovnih motora.Zbog globalne pandemije planira da smanji broj zaposlenih u svojim fabrikama u Nemačkoj i u svetu, jer je aviosabraćaj, od koga zavisi njeno poslovanje, u velikoj krizi.MTU je svoje planove za Srbiju najavio u maju prošle godine. ODLAGANJE, PORED PODSTICAJA I POKLONAMTU Maintenenace Serbia d.o.o. izabrala je lokaciju za svoje postrojenje u Novoj Pazovi. Država joj je poklonila zemljište vredno 6,25 miliona evra, a ranije je najavljeno još 14,6 miliona evra iz budžeta Srbije, prema ugovoru o čemu je Nova ekonomija već pisala.Nacrtom ugovora kompanija se obavezala da u objekat izgradi uloži ne manje od 100.900.000 evra do kraja 2025. Pored toga, obavezala se da zaposli najmanje 440 radnika na neodređeno vreme od 2021. do 2027. godine.
Vučić: Uprkos protestima, i dalje smatram da mere treba da se pooštre
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da uprkos demonstracijama koje su se sinoć odigrale u centru Beograda i dalje smatra da trebaju da se pooštre mere u Beogradu, da preporučuje da se uvede zabrana kretanja za vikend, ali da očekuje da Krizni štab za sprečavanje širenja COVID-19 neće biti za policijski čas.Dodao je da "nasilje neće biti tolerisano" dok on bude bio na putu u Parizu, da će svi koji su učestvovali u nasilničkom ponašanju biti "strogo kažnjeni", kao i da će "mir i stabilnost biti očuvani po svaku cenu".One je na konferenciji za novinare povodom demonstracija ispred parlamenta izjavio da se sinoć u Beogradu desilo "najbrutalnije političko nasilje u poslednjih nekoliko godina", a zamolio je ljude da se danas ne okupljaju, kako bi se izbeglo "zaražavanje na protestu"."Mi smo u proteklih osam godina dozvoljavali slobodu protesta i izražavanja drugačijeg mišljenja... Protest su organizovali (ljudi) desničarske orijentacije, ali ne sumnjam da je na početku protesta bilo i onih koji su se okupili zbog pooštravanja meraOcenio je i da je skup bio "dobro organizovan" i da su podbacile bezbednosne službe, da je u demonstrante bilo infiltriran "kriminalni i inostrani faktor""Skup je bio protivzakonit, odnosno neprijavljen policiji. (Demonstranti su) vređali kamenovali i tukli policiju, koja je trpela i odgovorila tek kada su zauzeli hol Narodne skupštine... Nisu se neki šetali po promenadi, pa je policija upala da tuče, kao što mnogi hoće da predstave", dodao je Vučić.On je naveo da je tokom prethodne noći pet policjskih vozila zapaljeno, da su 43 policajca povređena, a pokazao je fotografije za koje tvrde da dokazuju da su neki od njih "izbodeni nožem".Predsednik je dodao da će skup "samo naneti štetu ugledu Republike Srbije" i "otežati put delegaciji" koja treba da nastavi pregovore sa Prištinom u Briselu.Za mladića koji je pred televizijskim kamerama rekao da protestuje zato što mu je otac umro u KBC Zemun od poledica COVID-19 i da još uvek nije dobio potvrdu o njegovoj smrti, Vučić je rekao da je u pitanju "notorna laž", da su lekari borili do poslednjeg sekunda, a da je sam mladić osuđivan za prekršajna dela.
Arhitekte: Šuma u Košutnjaku mogla bi da postane trava na krovu podzemne garaže
Planom detaljne regulacije kompleksa Avala filma, predviđeno je da u okviru novog stambenog kompleksa bude 40 odsto zelenih površina, ali to ne znači da će šuma u Košutnjaku biti sačuvana, upozorava u svom autorskom tekstu za portal Gradnja.rs, arhitekta Milja Mladenović.Prema njenim rečima, plan koji je gradska vlast Beograda stavila na javni uvid do 13. jula, predstavlja loš primer investitorske gradnje, jer pravljenjem stambenih zgrada može da dođe do velikog krčenja šuma na Košutnjaku."Iako je ovo stanovanje predviđeno sa 40% zelenih površina, te zelene površine nisu deo "Šume Košutnjak", već podrazumevaju naknadno sađenje niskog zelenila (najčešće travnjaka), koji se najčešće formiraju preko podzemnih garaža", piše Milja Mladenović analizirajući mapu "budućeg" izgleda Košutnjaka.Mladenović ocenjuje da je namera investitora kratkoročno isplativa, ali samo za njega, dok bi sa druge strane, nadležne institucije morale da spreče kršenje intresa grada i međunarodnih standarda.Analizirajući postojeća zvanična dokumenta i zakone, ona je izdvojila nekoliko zaključaka, koji osporavaju ono što je obuhvaćeno Planom detaljne regulacije kompleksa Avala filma.Kako objašnjava planirana izgradnja nije dozvoljena Uredbom o ekološkoj mreži Srbije (Sl. glasnik Republike Srbije 102/2010).Podseća da je na zaštićenom području "Šume Košutnjak" zabranjena promena namene zemljišta, izgradnja industrijskih, infrastrukturnih, privrednih, hidrotehničkih i drugih objekata koji mogu da izazovu nepovoljne promene u ekosistemu (Sl. list grada Beograda 34/14).Milja Mladenović izdvaja i činjenicu da, prema mišljenju Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, veći deo severne zone lokacije obuhvaćene novim planom regulacije pripada kulturno istroijskoj celini "Točider".Takođe, plan bi trebalo i da se bavi novim objektom Jugoslovenske kinoteke, ali i da uzme u obzir činjnicu da je i samo područje Filmskog grada u režimu delimične zaštite."Kreiranje multifunkcionalnog gradskog centra na ovoj lokaciji može se prepoznati kao opasno, odnosno u procentima u kojima je osmišljeno, nepovratno može ugroziti uslove za život u Beogradu, kao i u Srbiji", upozorava Milja Mladenović.KO TREBA DA ŠTITI INTERES VEĆINEPovodom oglašavanja novog plana za uređenje Košutnjaka na rani javni uvid, mnoge organizacije, pojedinci i građani, usprotivili su se nameri investitora i poručili da neće dozvoliti seču šume.Arhitekta Milja Mladenović naglašava i da bi Urbanistički zavod Beograda trebalo da bude "poslednji bastion odbrane struke od investitorskih projekata i da radi za interese građana"."Deluje gotovo nemoguće da struka na ovaj način previdi posledice koje ovakvo planiranje može da donese. Takođe je nemoguće da se niko nije bavio preklapanjem uslova, jer sigurno jeste. Samo se postavlja pitanje ko je, kako i zašto doneo odluku da zanemari interes grada, stručnu etiku, i u krajnjem slučaju, međunarodne agende", kategorična je Mladenović.Izradi PDR-a za kompleks Avala filma pristupilo se na inicijativu kompanije Avala Studios, koja je pre dve godine najavila da će u njegovu obnovu uložiti 50 miliona evra, preneo je ranije N1.
Dragan Stanojević: U ovom društvu sistem melje mlade ljude
Intervju sa sociologom Draganom Stanojevićem sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, za podcast "Dan posle".Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Dragan Stanojević o mladima i pobuni (AUDIO)Mnogi iz takozvanog opozicionog dela javnosti su bili ljuti, pa čak i ogorčeni, na studente koji su protestovali pred Skupštinom, zbog toga što su se ovi u svojim zahtevima zaustavili na studentskim sindikalnim pitanjima, a nisu išli do kraja, na rušenje vlasti. Koliko sadašnji studenti uopšte imaju želje i kapaciteta za takve stvari? Dragan Stanojević: Moglo bi se reći da u našem kontekstu postoji jedan teret koji studenti moraju da nose, a to je da se od njih očekuje da budu nosioci revolucionarnih promena. Ipak, treba imati u vidu da se revolucije ne dešavaju često. U slučajevima kada se zapravo desi nešto tog kalibra, kao što je to bio slučaj Petog oktobra, najčešće postoji svojevrsni savez društvenih grupa. Dakle, studenti i mladi jesu jedan faktor, ali da bi do većih društvenih promena došlo najčešće je neophodan savez više grupa -- zaposlenih, nezaposlenih, srednje klase, univerzitetskih nastavnika... Takođe, kad govorimo o mladima kao nosiocima promena, često gubimo jednu bitnu stvar iz vida, a to je da se demografska struktura Srbije značajno promenila u zadnjih 50 godina, i menja se i dalje. Sve je manje mladih, i ta društvena grupa više demografski ne dominira, kao što je to bio slučaj za vremena “bejbi bum” generacije. Imali smo prilike da vidimo da starije osobe, pa čak i penzioneri, na političkom polju imaju jači glas nego što to imaju mladi -- za mlade uglavnom govori neko drugi. Zašto su vlasti tako brzo pristale na ključni zahtev studenata o ostanku u domu? Koliko se režim plaši studenata, od Terazija 1991. naovamo, i da li je to uvek bilo iz istih razloga? DS: Studenti su uvek nezgodan društveni akter, posebno kada izađu na ulice. Bez obzira na sve, oni su skloniji idealizmu od drugih društvenih grupa. Dalje, kod njih je prisutnija i potreba da se pripada, i bude deo nečeg većeg i značajnijeg. Još jedan bitan faktor je to da oni nisu vezani za posao, ni za porodične obaveze -- to su najčešće ljudi koji nemaju decu, i koji imaju dovoljno slobodnog vremena da sebi mogu da priušte aktivnosti koje radni ljudi ne mogu. Dakle, oni uvek mogu da protestuju. Takođe, studenti imaju određeni društveni status, a često i podršku svojih profesora i univerziteta, i u široj javnosti uvek postoji jedan odnos blagonaklonosti prema zahtevima studenata... Međutim, još jedna stvar za koju mi se čini da je bitna, i koju, čini mi se, ova vlast vidi kao veći problem od ovih prethodnih, jeste potencijal da se protesti prošire i na druge društvene grupe. Tokom devedesetih su studenti bili vrlo spremni da se angažuju po pitanjima ljudskih prava, društvenih ideala, demokratizacije društva i slično... Kako stoji stvar sa sadašnjim generacijama? Koliko su oni spremni da se na ulici zalažu za te neke opštije stvari -- i, ako jesu, šta su njihovi ideali? Da li su to isti ideali kao i pre 20, 30 godina? DS: Nažalost, situacija u kojoj se današnji mladi nalaze je ta da živimo u svetu koji nema puno realnih alternativa. Devedesetih godina je postojala alternativa Miloševićevom režimu, i postojala je čitava infrastruktura koja ju je podržavala -- od političkih opozicionih partija, preko nevladinog sektora koji se razvijao, do Univerziteta, koji je takođe bio vrlo aktivno protiv Miloševića, i protiv socijalističkog nasleđa u liku Socijalističke partije Srbije, koja je to nasleđe prigrabila i ne odriče ga se... S druge strane, ono u šta se tada gledalo je bio jedan demokratski, pluralistički politički sistem, i jedan kapitalistički sistem proizvodnje. Međutim, u međuvremenu se desilo to da smo mi prešli u taj sistem, i to je sistem u kome mi danas živimo. Dakle, tranzicija je završena, mladi su svesni toga, i oni vide da neke prave alternative -- kako u političkom smislu, tako i u ekonomskom -- ne postoje. Ono što je sada pitanje je samo kako živeti unutar ovakvog sistema, i kako ga učiniti boljim. To više nije revolucionarno, nego reformističko pitanje, a takva pitanja uvek manje motivišu ljude da budu radikalni. Koji deo mladih je uopšte spreman da se pokrene? DS: Kad kažete "da se pokrene" to može da ima više značenja... To može da se odnosi na čitav spektar inicijativa -- od volontiranja, do aktivnosti kao što su protesti i blokade. Prvih je očekivano više -- tu spadaju svi koji imaju inicijativu da nešto urade za sebe, za svoju zajednicu, da se na neki način posvete društvenim problemima -- a drugih je, naravno, manje. Što se tiče prve grupe, naša istraživanja pokazuju da je svaka peta ili šesta mlada osoba deo neke formalne ili neformalne inicijative -- tu, recimo, dominiraju ekološke teme i aktivnosti, koje ih privlače više nego rad u nekim formalnim organizacijama. Kad je reč o formalnim organizacijama, u nevladine organizacije, ili bilo koje druge vrste formalnih inicijativa je uključeno manje od 10% mladih. Dalje, kada govorimo o onim mladima koji su spremni da izađu na na proteste, to je takođe uvek manji broj ljudi... Tu dominiraju uglavnom studenti, i to oni koji žive u urbanim centrima, i koji imaju više resursa. Dakle, to su uglavnom mladi koji imaju visoko obrazovanje, i čiji su roditelji takođe visokoobrazovani. To je jedna specifična grupa, možemo da kažemo čak i urbane kulture srednje klase, gde je među mladima, a posebno među studentima, uvek postojao jedan broj njih koji je spreman da se i na ovaj način uključi u politički život. Studenti i mladi se često podrazumevaju kao deo populacije koji je više naklonjen opoziciji -- ali to možda nije uvek slučaj... Kad je onomad održan Dačićev predizborni skup na Tašmajdanu, ko god da je tada prošao Bulevarom, mogao je oko parkiranih autobusa da vidi velik broj mladih u majicama SPS-a, pa čak i Jedinstvene Srbije. Kako i koliko stranke na vlasti komuniciraju s mladima?DS: Stranke u našoj zemlji još uvek imaju prilično tradicionalne strukture upravljanja, i mladi čine njihov značajan deo. Oni su jedna, da kažemo, "radna snaga" koja uspeva da svojim radom, koji je najčešće volonterski, obavi dosta stvari koje su bitne za vidljivost i prisutnost političkih partija. U nekim istraživanjima koja smo sprovodili se pokazuje su mladi svesni toga -- oni znaju šta su takozvana “pravila igre”, i šta iz tog angažmana žele da dobiju, i često u političke partije ulaze zbog instrumentalnih ciljeva. Ti ciljevi mogu da budu razni, od toga da se druže, da steknu poznanstva, odnosno socijalni kapital, do toga da putuju, da učestvuju u nekim seminarima... Ipak, najčešći motiv jeste što u članstvu u stranci vide šansu da dođu do posla. To je jedan od razloga koji objašnjava prisustvo mladih u partijama, i to je ono što beležimo zadnjih dvadesetak godina, da su ti instrumentalni motivi ti koji kod mladih dominiraju. Naravno, to ne znači da nema i ideoloških motiva, neki od njih su vođeni i idejama, ali su ti instrumentalni motivi oni koji su primarno prisutni. Ono što je takođe zanimljivo, a što su pokazali rezultati ovih poslednjih izbora, je to da su uglavnom partije desnice bile te koje su uspele da privuku nešto više mladih nego drugih starosnih grupa -- to je bio slučaj sa Srpskom radikalnom strankom, Dverima i Suverenistima, odnosno pokretom Dosta je bilo, koji je na antimigrantskoj politici uspeo da privuče značajan broj mladih... Doduše, taj broj i dalje nije velik, ali se čini da je u porastu. Osim njih, i osim naprednjaka, koji imaju nešto veći broj starijih koji ih podržavaju, sve ostale partije imaju manje-više uravnoteženu starosnu strukturu. Tu zastupljenost mladih u desnim pokretima smo mogli da vidimo i na ovim nedavnim protestima koje je organizovao Srđan Nogo...DS: Da, da.Neki kažu da su to zapravo "desna deca levih roditelja" čija je ideološka orijentacija možda delom oblikovana i protestom protiv sistema vrednosti generacije koja im je neposredno prethodila. Koliko je to tačno?To bi bilo zanimljivo ispitati... Meni se zapravo čini da, iako su roditelji današnjih mladih tokom devedesetih u ekonomskom smislu ostali verni socijalističkim idejama, ti isti roditelji su uglavnom prihvatili nacionalističku ideologiju koja se tih godina uspostavljala. Posledica toga je to da sada imamo novu generaciju, koja je stasala unutar jednog takvog konteksta, unutar koga su demokratske ideje upravljanja, ideje ljudskih prava, saradnje i evropskih integracija duboko dovedene u pitanje. Kada se uporedimo, recimo, sa Hrvatskom, i sa izborima koji su se tamo desili, možemo da vidimo da je tamo jedna leva koalicija uspela da uđe u parlament, i da osvoji značajan deo glasova -- dok kod nas ne postoji niti jedna politička opcija koja se zalaže za ove ideje, koja može da ih artikuliše, i koja može da mobiliše mlade. Čak ni sa radikalno leve strane spektra nemamo nekih opcija koje su široko prihvaćene...U bliskoj prošlosti smo imali čak i proteste osmaka protiv prijemnog za srednju školu, nakon što se desilo ono “curenje” testova. Kakve nam to generacije dolaze, i šta su naučile od prethodnika?DS: Ako je Vaše pitanje da li osmaci uče od starijih kolega studenata, ili jedni od drugih, kroz generacije -- odgovor je potvrdan. Mi imamo jednu istorijsku krivu koja u poslednjih tridesetak godina podrazumeva to da su pojedine grupe učile kako da artikulišu sopstvene interese, i kako da te interese brane na specifične načine. Tako su onog trenutka kad su javne politike počele da se odnose na njih, studenti počeli da artikulišu interese koji se tiču njihovog standarda. Dakle, kada je došlo do reforme obrazovanja, kojima je to obrazovanje postajalo sve skuplje i sve restriktivnije, studenti su uspevali da nađu nove načine kako se bore za svoje interese -- i to nije podrazumevalo proteste i ulicu, već jednu tada za nas novu formu, a to je blokada institucija. Učenje se dešava generacijski. Dobre ili uspele prakse se nasleđuju, i to ponekad i na globalnom nivou -- mladi često primećuju šta se dešava u regionu, i primenjuju inicijative za koje vide da uspevaju da dobiju pažnju i ostvare neki uspeh. Jedno hipotetičko pitanje: zamislite da ste, recimo, menadžer predizborne kampanje za neku političku stranku. Koje stvari i teme biste potencirali kako bi ste privukli mlade birače da izađu i glasaju za vas?DS: Ono što mi se čini da je kod nas veliki problem, je to što mnoge partije pri obraćanju biračkom telu zauzimaju jednu populističku poziciju. To znači da samo tragaju za rečima, frazama ili nekakvim ideološkim fragmentima koji su okidači, za koje očekuju da će se ljudi uhvatiti, i zbog njih im dati svoj glas. Mislim da je to vrlo pogrešno… Po meni bi najvažnije bilo da se ubuduće u obraćanju biračima nude konkretne ideje -- posebno prilikom obraćanja obrazovanim ljudima, koji su svesni onoga što se dešava unutar političkog polja. Ukoliko pogledate programe političkih partija, a posebno u delovima koji se tiču tekućih pitanja i izazova, videćete da većina stranaka zapravo nema nikakve odgovore -- to važi i za ove koji su u vlasti, a još više za opoziciju... Koherentna politika biračima dolazi jedino sa desnog spektra. Oni tu uočavaju jednu jasno zaokruženu ideološku priču, na koju mogu da se naslone, koju mogu da zastupaju, i sa kojom mogu čak i da se identifikuju. Ta politika je, unutar tog desnog spektra, sasvim logički koherentna. Ono što nam nedostaje je jasna i koherentna priča sa leve strane spektra, i iz njegovog centra. Međutim, ne zaboravimo da su pored koherentne priče neophodna i konkretna rešenja, unutar ovog sveta, koji je prilično kompleksan...Šta vama lično smeta, odnosno šta vas najviše brine kod sadašnjih generacija mladih? S druge strane, zbog čega im skidate kapu? DS: Novim generacijama ne zameram ništa. To su mladi koji stasavaju unutar jednog specifičnog društvenog konteksta, i u njemu pokušavaju da nađu odgovore na svoje životne situacije. Ma kakvi oni bili, njihovi odgovori su verovatno najbolja rešenja koja oni za sebe imaju u tom trenutku. Ja mislim da mi, kao starije generacije -- evo, ja sam već srednja generacija -- ne treba mnogo da se mešamo u to šta su njihovi odgovori na pitanja koja se tiču njihovih života. Bilo da se radi o potrebi da se odsele iz zemlje, ili da odaberu bilo kakav hobi, ili bilo koju ideju koju će da slede... Mi samo treba da se trudimo da razumemo zbog čega se oni ponašaju na takav način, i eventualno, ukoliko se radi o nekim destruktivnim tendencijama, da nađemo način da to predupredimo i vratimo u nekakve civilizovane okvire društvene komunikacije. A ako me pitate na čemu im se divim, mislim da će moj odgovor biti isti kao i na prvo pitanje… Lično imam jedan, da tako kažem, neutralan odnos prema novim generacijama -- ne negativan, već neutralan. To zapravo znači da mislim da sa mladima, naravno, treba deliti iskustva, i lična i istorijska, i preneti im znanje -- na kraju krajeva, to je ono što mi radimo na Univerzitetu -- i to je nešto što će njima predstavljati jedan od referentnih okvira kroz koji će se kretati, ali da će na svoje životne izazove odgovore davati oni sami. Ja mislim da je to mnogo bolji stav nego zauzimanje jednog paternalističkog odnosa prema mladima, gde mi kao stariji -- a ovi stariji od nas još više -- mislimo da znamo šta je najbolje za nekog drugog, a posebno za mlade ljude. Ja mislim da živimo u svetu individualne odgovornosti, i da smo svi odrasli. Čak i ovi mladi ljudi, studenti, i oni su punoletni...Dosta starijih o današnjim mladima kaže da su nove generacije, za razliku od njihovih, kudikamo trezvenije, ovozemaljskije i pragmatičnije... DS: Mladi danas žive u jednom okruženju koje je mnogo rizičnije od onog u kome su odrastale generacije koje su bile mlade sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. U to vreme ste imali jednu predvidljivu putanju kako se postaje odrasla osoba -- tako što završite školu i odete u vojsku, posle toga se zaposlite, pa se oženite, dobijete dete, a zatim dobijete i stan, ili podignete neki povoljan kredit i skućite se... Tada prosto nije ni bilo potrebe za pragmatizmom, bilo je neophodno samo da pratite tu ustaljenu putanju. Ono što je došlo sa promenom celog tog socijalističkog sistema je to da sada, sa jednim rastućim stepenom rizika unutar globalnih okvira, više gotovo ništa u životu nije zagarantovano. U tom smislu mladi moraju mnogo više da planiraju, da mnogo više opcija drže otvorenim, i da budu pragmatičniji u biranju onih koje im daju najbolji izgled da postignu ono što žele. A ono što žele, ako ih pitate, je manje-više isto ono što su želeli i njihovi roditelji -- da završe školu, da se zaposle i da zasnuju porodicu... To je ono što najveći broj njih želi, ali ostvariti tu želju je danas mnogo komplikovanije nego što je nekada bilo. Prvo treba završiti fakultet, a onda, čak i kada ga završite, to više ne znači da ćete naći posao, nego možda baš budete morali ili politički da se aktivirate, ili da nađete neku vezu -- pa i tad može da vam se desi da prvo neko vreme volontirate... Dakle, danas prilikom tranzicije u odraslost postoji mnogo više nepoznatih nego ranije, tako da ne čudi to što mladi moraju da budu praktičniji i preduzimljiviji. Mladi danas imaju mnogo više stvari ispred sebe, o kojima razmišljaju, nego što su imali njihovi roditelji. Ja ne mislim da ih to čini ciničnim, već samo racionalnim akterima unutar jednog visokorizičnog društvenog polja. Nažalost, živimo u društvu u kome sistem, na neki način, melje mlade, i često ih prisiljava da rade stvari sa kojima se ni sami ne slažu.
Virusolog Ana Gligić: Kinezi došli i da uzmu naš soj virusa za vakcinu
Kineski i ruski stručnjaci koji su boravili u Srbiji došli su da pomognu, ali i da uzmu soj virusa koji im je potreban za vakcinu, kazala je u intervjuu za Politiku virusolog Ana Gligić. "Oni su do&s...
Sinoćni protest u Beogradu: Sukob sa policijom, suzavac i kamenice
Više hiljada građana okupilo se ispred Skupštine Srbije protestujući zbog povratka restriktivnih mera i ponovnog uvođenja policijskog sata, koji je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.Policija gubi kontrolu i prebija ljude! pic.twitter.com/J7JIyCrBi1— Ne davimo Beograd (@nedavimobgd) July 7, 2020Oko 22.15 časova grupa demonstranata je ušla u Skupštinu Srbije, nakon čega je intervenisala policija i posle petnaestak minuta ih potinsula van parlamenta. Oko 11.30 bačena je velika količina suzavca, što je rasteralo demonstrante. Demonstranti su se okupili i ispred zgrade RTS u Takovskoj ulici. Nakon višečasovnih sukoba policija je uspostavila kontrolu oko 2h.Kakva sramota za policiju. pic.twitter.com/GoCThcLv1l— Ivan Krstić (@krckoLE) July 8, 2020U široj okolini Skupštine Srbije uspostavljeno je više kordona kojima se sprečava povratak učesnika protesta ka zgradi parlamenta.Nakon što je oko jedan sat posle ponoći stiglo pojačanje policiji, oni su uz upotrebu suzavca i fizičke sile potisnuli demonstrante koji su bili locirani na Trgu Nikole Pašića i u Pionirskom parku.Jedan kordon je uspostavljen kod Igumanove palate na Terazijama, drugi između zgrade Predsedništva i Skupštine grada, kao i na raskrsnici kod zgrade Londona i na drugim mestima.U toku intervencije uhapšeno je više demonstranata a policajci u civilu su pokušali da spreče ekipu televizije N1 da snime način na koji se ophode prema uhapšenim ljudima.A large crowd of protesters, some chanting “Resignation! Resignation!" gathered in front of the parliament building in Belgrade after Serbia's president announced the country will reintroduce coronavirus lockdown measures. https://t.co/EuvrG3jFEq pic.twitter.com/sNjmigRQjJ— ABC News (@ABC) July 7, 2020Prethodno, nakon što je bačen suzavac, najveći deo okupljenih se povukao sa platoa ispred zgrade parlamenta ka fontani na Trgu Nikole Pašića i ka Pionirskom parku, kao i prema Bulevaru kralja Aleksandra i Kosovskoj ulici.Čim se okupi malo veća grupa ispred skupštine policija ispaljuje suzavac, a neki građani isti suzavac uzimaju i bacaju ka policiji.Jedna grupa učesnika protesta nastavila je da se sukobljava sa policijom, bacajući kamenje i delove polomljenih saobraćajnih znakova.Ispred Skupštine Srbije je došla i policijska konjica, koja pokušava da potisne demonstrante. U jednom trenutku demonstranti su sa bakljama uspeli da potisnu policajce na konjima. Ispred parlamenta policija je jednog demonstranta oborila i udarala pendrecima, a potom i odvela.Suzavac je bačen i ispred zgrade Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici, a kako javlja reporterka N1 park oko Crkve Svetog Marka je u jednom trenutku bio pun demonstranata. Na početku Takovske demonstranti su zapalili kontejnere na ulici.⚠️⚠️⚠️ WATCH: #SERBIA— MESSAGE FROM PROTESTER “They’re beating us with batons, using combat ammunition, I’m doing this for my father who died of #COVID19 because (mentions name of hospital) didn’t have respirators. I’m doing this For my dad! For my son! I love you very much” pic.twitter.com/8HLx1J1fUU— AS-Source News (@ASB_Breaking) July 8, 2020Treći put, nakon povika "Hajmo nazad" i "Nema predaje", građani su ponovo krenuli ka Skupštini.I ovog puta rakete su ispaljene na duže rastojanje, a zatim je policija i fizički krenula prema demonstrantima u pokušaju da ih potisne u okolne ulice.Prilikom upada okupljenih u Skupštinu, u parlament je ušao i bivši član Dveri Srđan Nogo."Ovo je narod Srbije, ko zna čije su ovo pristalice. Svi smo mi ovde narod Srbije", rekao je Nogo.Demonstranti su u pokušaju da probiju policijski kordon srušili sigurnosna vrata. Posle 15-ak minuta policija je uspela da ih potisne iz Skupštine, a okupljeni su snage bezbednosti na stepeništu Skupštine gađali kamenicama, flašama i limenkama."Nije mirno, gađaju nas. Mi smo mirni, slobodno kažite da nas gađaju", rekao je pripadnik Žandarmerije.Među demonstrantima ima opozicionih političara, međutim oni su ostali ispred Skupštine kada je deo okupljenih "uleteo" u Skupštinu.Vuk Jeremić se sukobio sa jednom grupom demonstranata kada je došao na stepenište skupštine sa nekoliko svojih pristalica. Tu ga je napala grupa mladića i oterala sa stepeništa. Neki ljudi koji su imali pogrešnu percepciju."Umesto da se sabiramo ovde se pravi razdor, ovo je besmisleno", rekao je za N1 jedan od članova Narodne stranke.Radomir Lazović, aktivista Inicijative Ne davimo Beograd, rekao je da je mnogo ljudi spontano došlo ispred Skupštine i da se nezadovoljstvo oseća u vazduhu. On ističe da ljudi žele da se promeni odnos vlasti prema građanima."To bi trebalo da bude jasno svima. Ovaj čovek vlada sa kriminalcima i jasno je da ovo ovako neće moći da se nastavi", rekao je Lazović. On je istakao da NDMBG ne poziva ljude na okupljanje zbog zdravstvenog rizika od pandemije i dodao da je on tu i da oni koji su došli imaju odgovornost prema ljudima koji ne mogu da budu tu i da pokažu šta se dešava. Građani su prethodno blokirali saobraćaj na raskrsnici Trga Nikole Pašića i Takovske ulice.Kako javlja reporterka N1, većina je tokom protesta držala distancu, ali nisu svi nosili maske.Okupljeni su upućivali pogrdne reči na račun predsednika Srbije i vladajuće stranke.
Vasilić (S. za borbu protiv korupcije): Nepoznato ko je doneo odluku o Telekomovim akvizicijama
Nepoznato je ko je doneo odluku o akvizicijama Telekoma Srbija, ko je izvršio kontrolu i nadzor nad postupkom, ko je cenio svrsishodnost akvizicija, što sve ukazuje na nezakonistosti i postojan...
Apeli doktora: Nemojte u kafane, pomozite zdravstvu
Od utorka Institut za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica" u Beogradu opet je ušao u sistem kovid bolnica, a njen direktor, Zoran Baščarević, poručio je gostujući na RTS-u građanima da se pridržavaju mera zaštite, jer zbog velikog broja zaraženih od korone, ne mogu da prime pacijente kojima je taj institut namenjen.Doktor Zoran Baščarević, rekao je da će u toj ustanovi, koja se vraća u kovid sistem, biti uglavnom zbrinuti pacijenti sa lakšom ili srednje teškom kliničkom slikom."Najteže za zdravstveni sistem je što smo van lečenja traumatizovanih pacijenata, a naš impakt je veliki, pedesetak pacijenata koji se primaju na 'Banjicu' i najmanje toliko operacija nedeljno", rekao je Baščarević.On je apelovao na građane da poštuju mere, da ne idu na žurke i slavlja, kako u toj bolnici mogli brzo da se posvete pacijentima sa traumama, malignim bolestima i degenerativnim oboljenjima.Dodao je da će pacijenti koji zahtevaju intubaciju ili intenzivnu negu biti u drugim ustanovama.Za pacijente koji se leče od kovida 19 odvojeno je osam odeljenja i do 320 kreveta, pristigli su u pomoć lekari iz drugih bolnica.Jedan deo bolnice, prema njegovim rečima, ipak nije kovid. "Svaka ustanova je tako napravljena da može da primi izvestan broj obolelih od kovida i ima odvojene zelene i crvene zone", ukazao je doktor Baščarević.On je naglasio i da nije reč o tome koliko je zdravstveni sistem dobio uvođenjem "Banjice" u kovid sistem, već koliko je izgubio.Direktor Kliničkog centra u Kragujevcu, Predrag Sazdanović, izjavio je ink da je širenje koronavirusa u Kragujevcu posledica nepoštovanja mera zaštite, prenela je Nova S.On je rekao da je na bolničkom lečenju u toj klinici trenutno oko 140 pacijenata i najavio otvaranje privremenih kovid bolnica.U Kliničkom centru u Kragujevcu leče se pacijenti iz šest okruga u Srbiji.Kao odgovor za buduću epidemiološku situaciju, reako je da je ta ustanova opremila nove prostore sa kiseoničnim mestima i oksigenom terapijom.Najavio je i otvaranje privremenih kovid bolnica u Kragujevcu, za koje su odrešene , kako je rekao, prosvetne ustanove.Ukoliko bude zatrebalo, prema njegovim rečima, u kovid bolnice biće pretvorene i gradske sportske hale, kao i Sajmište.Sazdanović je otvaranje privremenih bolnica ocenio kao iznuđene mere i nešto što mora da se uradi, a pozvao se na iskustva iz Kine, Japana, Koreje i nekih evropskih zemalja.
Dve nedelje za prijavu: Dodela bespovratne pomoći za oporavak turizma
Upućen javni poziv koji u okviru projekta "EUzaTebe - EU za kulturno nasleđe i turizam" traje do 21. jula i čiji je cilj razvoj turizma i prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije COVID-19 u Istočkoj Srbiji i Donjem Podunavlju, objavio je portal Nemačkasaradnja.rs.Javni poziv u okviru specijalizovanog programa za dodelu bespovratnih sredstava trajaće dve nedelje, a pravo učešća imaju kandidati iz 12 gradova i opština: Boljevca, Bora, Golubca, Kladova, Knjaževca, Majdanpeka, Negotina, Požarevaca, Smedereva, Sokobanje, Velikog Gradišta i Zaječara.Korisnici pomoći mogu biti mikro i mali preduzetnici iz oblasti turizma, uključujući i nosioce kategorizovanog smeštaja i registrovana gazdinstva, saopšteno je na konferenciji za novinare tim povodom.Ukupan budžet programa je milion evra, a vrednost pojedinačnog projekta može biti maksimalno 1, 2 miliona dinara, a minimalno 240.000 dinara.Sopstveni doprinos je 10 odsto od ukupnih sredstava koja se traže.Aktivnosti koje mogu da se finansiraju su modernizacija smeštajnih i ugostiteljskih objekata, objekata za degustaciju, info punktova, suvenirnica i drugih turističkih sadržaja.To spada, mada ne isključivo, renoviranje, adaptaciju, proširenje, unapređenje kvaliteta objekata, nabavku neophodne opreme.Finansiranje može da obuhvata i infrastrukturu malog obima i opremu za postojeće ili nove osmišljene aktivnosti u ponudi podnosioca zahteva, kao što su biciklizam, vožnja kajakom, nabavka šatora, sportske opreme.Mogu da se unapređuju bezbednosni i higijenski standardi objekata i usluga, noviteti, promocije.Pomoć se odnosi, mada ne isključivo, na vlasnike smeštaja, kampova, ugostiteljskih objekata, vinarija, na proizvodnju i prodaju suvenira.Podnosioci zahteva mogu da budu i fizička lica koja pružaju usluge smeštaja, registrovana poljoprivredna gazdinstva, osnosno preduzetnici sa najviše 50 zaposlenih.Oni moraju da budu registrovani kod relevantnih nadležnih organa kao pružaoci turističkih usluga najmanje šest meseci pre podnošenja zahteva za dodelu sredstava.Posebni uslovi važe i za one koji nameravaju da ulažu u objekte, a odnose se na vlasništvo, ne manje od pet godina.Projekat finansira Evropska unija, sufinansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi Deutsće Gesellsćaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH.
Još uvek nije odlučeno ko će suditi građanima koji ne nose maske
Sudije Prekršajnog suda u Beogradu još uvek ne znaju da li će biti nadležne za procese protiv građana koji ne nose zaštitne maske i preduzetnika koji ne poštuju nova pravila o rad...
Kon: Ako dođe do kolapsa zdravstva, ponovo karantin
Epidemiološka situacija u Beogradu je nepovoljna i za sada nema pokazatelja to da se ona popravlja, izjavio je član Kriznog štaba, epidemiolog Predrag Kon, gostujući na TV Prva, prenosi portal Nova S. Prema njegovim rečima, nošenje maski je zamena za karantin, koji, kako je naglasio, može da se vrati, ukoliko se desi da zdravstveni sistem doživi kolaps zbog preopterećenosti.Dodao je da misli da to u ovom trenutku nije slučaj.Kon je napomenuo da je se efekti obaveznog nošenja zaštitnih maski očejuju tek krajem ove i li početkom naredne nedelje. "Efekti će se videti ukoliko građani shvate važnost nošenja maski."Dodao je da se se na dnevnom nivou u Beogradu u kovid ambulante javi više od tri hiljade pacijenata. Naveo je i da je infekcija registrovna u 11 predškolskih ustanova i tri privatna vrtića.Govoreći o sveukupnoj epidemiološkoj situaciji, rekao je da nije dobro da se za odluke čeka predsednik države.Kon je naveo i da je podneo inicijativu u premijerki i mrežama instituta i zavoda na loklanom nivou da se redovno održavaju sastanci sa načelnicima svih centara i službi."S obzirom na našu brzinu, očekujem odgovor na moju inicijativu za mesec dana", rekao je Kon, a na pitanje šta to znači odgovorio je da je "razočaran našeom brzinom".Prema poslednjem preseku, u Srbiji je zabeleženo 289 novih slučajeva korona virusa, a preminulo je šest soba, javio je RTS.Za poslednja 24 časa testirano je 7872 ljudi.
Javni dug Srbije na kraju maja 57,2 odsto BDP-a
Javni dug Srbije iznosio je na kraju maja ove godine 26,79 milijardi evra, što čini 57,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) zemlje, objavilo je ministarstvo finansija. Na kraju aprila ove godi...
I mts banka omogućila instant plaćanje QR kodom
mts banka Srbija a.d. Beograd omogućila je svojim korisnicima instant plaćanje na prodajnim mestima ili putem QR koda, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). Instant plaćanja mogu se obaviti unapre...
Turističke agencije imaju rešenje za Grčku, i dalje traže pomoć države
Naglašavajući da su u teškom finansijskom položaju, predstavnici turističkih agencija saopštili su da su otkazana sva putovanja u Grčku koja nisu mogla da se realizuju zbog zabrane ulaska srpskim državljanjuma u tu zemlju, a koja je stupila na snagu u ponedeljak sati ujutru, javlja agencija Beta, a prenosi list Danas."Otkazali smo sva putovanja za Grčku do 15. jula, do kada važi odluka Grčke o zatvaranju granice za turiste iz Srbije", rekao je za agenciju Beta direktor turističke agencije Sabra travel Vladimir Vlaho.Do plovine jula u Grčku će moći samo srpski državljani sa posebnim dozvolamaVlaho je rekao da je do tada u Grčku trebalo da otputuje oko hiljadu ljudi, kao i da je grupa od oko 100 putnika, uspela da stigne u tu zemlju, pre stupanja odluke na snagu.On je naglasio da su agencije u teškom položaju i da je pesimista jer se ne nada državnoj pomoći.„Tražili smo pomoć u minimalcima za zaposlene, država je rekla da nema zlatni ćup i verujem da nema novca“, rekao je Vlaho i dodao da ostaje da se vidi koja varijanta je jeftinija za održavanje broja zapslenih.Prema njegovim rečima, u obzir dolaze, dve varijante, državna pomoć ili niro za nezaposlene.Vlaho je rekao da su konkurisli za kredit u Fondu za razvoj pre dva i po meseca i da im je odobrena suma koja nije dovoljna za isplatu jedne plate zaposlenima, ali da ni to još nisu dobili.Komercijalni direktor Plana tursa Milan Vasić rekao je da su juče obavestili 34 putnika da se putovanje zakazano za ponedeljak."Putnici kojima je otkazano letovanje u Grčku dobiće zamenske vaučere za neki drugi aranžman", rekao je Vasić.On je izjavio da je Plana turs realizovala 35 odsto bukiranih aranžmana u ovoj godini, a da je to samo desetak odsto u odnosu na prošlogodišnju sezonu.Vasić je rekao da turističke agencije neće prestati da traže pomoć države jer u tom sektoru, zajedno sa prevoznicima i vodičima radi oko 20 hiljada ljudi.Istakao je da je dodatni problem negativna reklamna kampanja jer su, prema njegovim rečima "neki mediji pisali da smo odveli putnike na ostrva gubavaca".Direktorka turističke agencije Olimpik travel Branka Karadžić rekla je da je juče otkazan čarter let za Krit za 20 putnika i da su "racionalno" prihvatili razloge.Ona je dodala da agencija nije ugrožena u poslovanju, ali da bi pomoć države dobro došla.Govoreći o otakaznim putovanjima, rekla je da je dosta putovanja pomereno za 20. jul, kao i da je veliki problem u poslovanju turističkih agencija to što ne može da se planira.
