Srbija

CINS: Gradski sekretar iz slučaja „Stražar“ prećutao 130.000 evra, kola i oružje

Protiv sekretara u beogradskoj upravi i odbornika Srpske napredne stranke Nikole Kovačevića, kome je na aerodromu oduzeta slika Paje Jovanovića, već se vode postupci zbog neprijavljivanja imovine, otkriva CINS.Kovačević je u julu ove godine zaustavljen na aerodromu jer je pokušao bez prijavljivanja da unese sliku Paje Jovanovića "Stražar" i 15 hiljada evra.CINS: Funkcioneru SNS-a na aerodromu oduzeta slika Paje JovanovićaNakon pisanja CINS-a Kovačević se branio da je reč o još jednoj „lažnoj aferi“ preko koje se „napada vlast“.Međutim, Kovačević godinama ne izveštava potpuno i tačno o imovini i prihodima, pokazuje dokumentacija iz postupka kontrole Agencije za sprečavanje korupcije iz 2019. i 2020. godine.Tako nije prijavio 130 hiljada evra koje je, kako tvrdi, dobio 2016. godine od oca na poklon i iskoristio ih za kupovinu stana.Obustavljen tender za rekonstrukciju Muzeja grada Beograda Nije izvestio ni da je supruga 2018. prodala auto za 650.000 dinara (a u izveštaju o imovini i prihodima iz januara 2014. nije prijavio ni da poseduje auto).Agencija je, takođe, našla da se na njegovo ime vodi i neprijavljeno oružje – 18 pištolja i pušaka. Kovačević se pravdao da kao aktivni član nekoliko streljačkih udruženja i takmičar koristi oružje u sportske svrhe, ali da ona zapravo pripadaju klubu.Uvid koji je CINS imao u Kovačevićeve izveštaje o imovini i prihodima pokazuje da je ono što Agencija prikazuje na sajtu institucije – samo deo celokupnog „bogatstva“ ove porodice.Za 35 sekundi spota i vizuale Beograd daje skoro 42.000 evra Pored redovnih primanja od funkcija na kojima se nalazio, a na kojima nije prihodovao više od 155 hiljada dinara mesečno, Kovačević je trgovao kriptovalutama. Kupovao je i prodavao na berzi više vrsta kriptovaluta – bitkoine, litekoine i ripple.U toku kontrole Kovačević se izjasnio da je nenamerno pravio propuste u prijavama, te da se to više nikada neće ponoviti.„Razlog neprijavljivanja na vreme je moja loša praksa prijavljivanja svih promena početkom godine“, stoji u izjašnjenju.

Ukupne premije osiguranja u Srbiji skočile preko osam odsto

Ukupna premija osiguranja u Srbiji u drugom kvartalu ove godine povećana je za 8,2% odsto u odnosu na isti period prošle godine bila i sada iznosi 60,4 milijardi dinara, navodi se u izveštaju za sektor osiguranja Narodne banke Srbije.Neživotna osiguranja su 78,3% ukupne premije i zabeležila su rast od 8,1%, a učešće životnih osiguranja je blago povećano zbog nešto većeg rasta premije.Bilansna suma sektora osiguranja u Srbiji uvećana je za 7,6% i iznosi 333,2 milijarde dinara, dok je kapital u drugom kvartalu iznosio 68,8 milijardi dinara što je uvećanje od 5,4%.

Odbijene sve primedbe Građevinskog fakulteta na projekat beogradskog metroa

Građevinski fakultet u Beogradu poručio je da treba zaustaviti ishitrenu realizaciju projekta beogradskog metroa, ažurirati sve ulazne podatke i pristupiti izradi inoviranovog Generalnog projekta i Nacrta plana, u koji će biti uključene sve domaće relevantne naučne i stručne institucije. Javna sednica u vezi sa Nacrtom plana generalne regulacije šinskih sistema i prvom faze prve linije metro sistema, održana je u utorak u prostorijama Skupštine grada Beograda. Na sednici su učestovovali i predstavnici Građevinskog fakulteta, dekan Vladan Кuzmanović, profesor Dejan Gavran i doc. dr Sanja Fric, sa Кatedre za puteve, železnice i aerodrome koji su izneli primedbe na trenutni plan razvoja metroa. Građevinski fakultet objavio je nedavno dokument sa nizom primedbi na trenutni plan razvoja beogradskog metroa. Fakultet smatra da prva linija metroa mora povezati centar Novog Beograda sa centrom starog grada, kao i da u prvoj fazi moraju biti povezane tačke kao što su Prokop, Klinički centar, Vukov spomenik, Bulevar Kralja Aleksandra. Kuzmanović je na sednici naveo da je ključ problema nastao je još prilikom definisanja projektnog zadatka, odnosno ulaznih podataka za Smartplan, navodi se u saopštenju Građevinskog fakulteta. Metro možda i do Vidikovca i Ceraka; Prokop izostavljen zbog "nedovoljno istraživanja"Prema njegovim rečima, ulaznim parametrima za izradu Smartplana, Grad je zacrtao delove grada koje treba razvijati (Makiško polje, Hipodrom, Luka Beograd, Ada Huja, Blok 18 i Blok 26) i tako direktno predefinisao koridor prve linije metroa, uzimajući u obzir prognozirani broj potencijalnih stanovnika grada Beograda i prognozirani broj potencijalnih radnih mesta. "Zbog toga se firma "WSP" u Smartplanu ovim pitanjem suštinski nije ni bavila, već je trasu usvojila u skladu sa ulaznim podacima koje je Grad dostavio", naveo je Kuzmanović.On je naveo i da su netačni navodi da je francuska firma "Ežis reil"u Generalnom projektu potvrdila takvo rešenje, jer se ni oni nisu bavili validnošću ulaznih podataka.Predstavnici Građevinskog fakulteta na javnoj sednici su poručili da je, s obzirom na evidentna neslaganja i kontradiktornosti u ulaznim podacima za Nacrt plana, neophodno ažurirati Smartplan pre donošenja konačne odluke o razvoju metro sistema grada Beograda.Plan za metro „jedan od najkontroverznijih“ u decenijskom planiranju BeogradaDekan Građevinskog fakulteta istakao je i da Grad Beograd uopšte i nije nadležan za objekte poput metroa, odnosno da je prekršen član 133. Zakona o planiranju i izgradnji, po kome posao projektovanja i izgradnje metroa (već od nivoa Generalnog projekta sa prethodnom studijom opravdanosti) mora da vodi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture."Ako sednete u progrešno projektovan metro, sve linije i stanice biće vam pogrešne", zaključio je Kuzmanović.U saopštenju se navodi da je zbog značaja projekta metroa za Grad Beograd i Srbiju, Građevinski fakultet sa primedbama upoznao i najviše državne organe.

Male pekare sve manje isplativ biznis

Male pekare u Srbiji bore se sa nedostatkom radne snage i konkurencijom koju im prave tržni centri, piše Infostud. Trendovi su se promenili, pa umesto majstora za burek i peciva, pekare sada zapošljavaju radnike koji peku smrznuto testo koje je slabijeg kvaliteta od onog koje je ručno mešano.Od januara do septembra poslodavci su putem Infostuda, kako se navodi, objavili ukupno 94 oglasa za pekara. Najmanja plata za pekara, u tom periodu, iznosila je 35.000 dinara, a najveća 120.000. Najveću platu u oglasu je navela jedna beogradska pekara u naselju Zvezdara."Početkom osamdesetih godina u Beogradu je bilo 27 malih pekara, danas nema više od deset. Otvaraju se pitare, sendvičare, poslastičarnice. Ugašena je tradicija samostalnih radnji, a je trend da se prilikom odlaska u velike trgovinske lance kupuju pekarski proizvodi, koji su daleko od onog kvaliteta kakav je nekada bio", kaže Zoran Grubanoski iz Unije pekara Srbije.Kompanija iz Hrvatske kupila 50 odsto udela u pekarskom lancu Hleb i kifle Prema njegovim rečima, trgovinski lanci prodaju smrznute proizvode ili poslusmrznute proizvode, dok klasične pekate sve prave ručno. Napominje da je razlika u kvalitetu velika, kao i da je pekarski zanat na izdisaju."Malo je školovanih pekara i ukoliko država nešto ne preduzme, uveren sam da ovaj zanat neće postojati za pet godina. Do 2010. godine ovaj posao je bio odličan, a od tada do danas je sve mučenje", ocenjuje Grubanoski.On kaže da zanatlije ne mogu da se takmiče sa velikim lancima kod kojih je sve automatizovano. Sa druge strane, sirovine su sve skuplje, a pekari ne mogu da povećaju cene.Manjak PDV-a pokrenuo akciju: Katanac Poreske za više stotina pekara "Naša pekara 'Kuvani đevrek' osnovana je 1959. godine, posao sam od oca preuzeo 1986. godine. Imao sam ideju da radimo još godinu dana, ali ovo više ne može da se izdrži, jer nema isplative računice i zato sam odlučio da zatvorim radnju i izdam lokal", kaže pekar iz Beograda Dragiša Filipović.Pored visokih cena dažbina i sirovina, prema njegovim rečima, pekari se suočavaju i sa ogromnim deficitom radne snage, jer im je teško da pronađu i prodavce za radnju."Manjak je i pravih buregdžija, koji mogu da zarade 1.000 evra i više od toga. Njih je malo, često se događa kako nekoliko pekara ima istog majstora za burek. To je veoma težak i naporan posao koji ne može svako da radi", naglašava Filipović.Pekari poručuju kako je hitno potrebna prava strategiju i upuštanje u borbu sa postojećim problemima.Udruženja pekara traže povećanje cene socijalnog hleba

Metro možda i do Vidikovca i Ceraka; Prokop izostavljen zbog „nedovoljno istraživanja“

Predstavnik Udruženja građana "Po meri metro" Miloš Vučković rekao je za Novu ekonomiju da njihova primedba za račvanje trasa metroa ka Petlovom brdu, Vidikovcu i Ceraku (južni krak) nije još usvojena formalno, već je od strane obrađivača plana, odnosno Urbanističkog zavoda, dat predlog da se primedba usvoji. On je objasnio da je na javnoj sednici Komisije za planove Grada Beograda predloženo da se prihvati ta primedba, a da zapravo Komisija u narednim danima odlučuje da li će se primedba prihvatiti ili ne."Ne postoji pravilio, ali kada se to predloži od strane obrađivača plana uglavnom se prihvati, to još uvek nije činjenica, ali nadamo se da će biti", rekao je Vučković.Javna sednica u vezi sa Nacrtom plana generalne regulacije šinskih sistema i prvom faze prve linije metro sistema, održana je juče u prostorijama Skupštine grada Beograda.Vučković je rekao da južni krak neće biti odmah naveden i ucrtan u planu, već će se uneti u tekst tog plana da treba da se izvrši analiza valjanosti izgradnje tog kraka i detaljna istraživanja potreba građana na toj trasi. "Pre ili kasnije će grad raditi raditi istraživanja da vidi opravdanost izgradnje metroa na tom delu. Prva linija će se svakako graditi od Makiša do Mirijeva, dok je ovaj krak za neko buduće vreme", rekao je Vučković. Prva linija metroa će zaobići i Prokop i Klinički centarPlan za metro „jedan od najkontroverznijih“ u decenijskom planiranju BeogradaPredlog da prva linija metroa obuhvati Prokop i Klinički centar je odbijen, naveo je Vučković i dodao da je rečeno da je nemoguće da se nađu na prvoj trasi jer nije vršeno dovoljno istraživanja. Kako kaže Vučković, poručeno je da su u zoni Prokopa i Kliničkog centra potrebna dodatna geološka i urbanistička istraživanja. Udruženje "Po meri Metro" pokrenulo je u julu peticiju u kojoj, između ostalog, zahtevlo da trasa prve linije beogradskog metroa pokrije železničku stanicu Beograd Centar (Prokop) i Klinički centar Srbije (KCS). U peticiji je bio i zahtev i da se krak prve metro linije izgradi od stanice Žarkovo u Trgovačkoj ulici ka Petlovom brdu, duž naselja Cerak, Cerak-Vinogradi, Vidikovac, Labudovo brdo i Petlovo brdo. I Građevinski fakultet Univreziteta u Beogradu (GRF) nedavno je objavio dokument sa nizom primedbi na trenutni plan razvoja beogradskog metroa u kojem se oštro protivi predloženom rešenju. Zamenik gradonačelnika Goran Vesić juče je naveo da će metro krenuti da se gradi u novembru, za manje od mesec dana.

Sindikat prosvetara: Nastavnicima treba plata od 96.000 dinara

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije saopštila je da država visokoobrazovanim prosvetnim radnicima treba da omogući platu od 96.000 dinara, jer se prosveta suočava sa manjkom stručnih kadrova. Taj sindikat upozorava da su prosvetni i zdravstveni radnici sve vreme na idaru korona virusa."S obzirom da su zaposleni u obrazovanju, uz medicinske radnike, sve vreme na udaru virusa korona, ne čudi trenutna situacija u kojoj je u svakoj školi u Srbiji između 10 i 30 posto radnika van sistema zbog zaražavanja, izolacije ili samoizolacije", piše u saopštenju USPRS.Prema mišljenju predstavnika tog sindikata, oni se zalažu da odnos zarada 1:3 gde su minimalne plate za pomoćne radnike u prosveti i tetkice oko 32.000 dinara, a za administrativno osoblje 64.000 dinara. Koeficijent tri nosili bi svi ljudi koji su fakultetski obrazovani i rade u školama, pa bi njihova zarada bila 96.000 dinara."Ovom prilikom obaveštavamo javnost da je u školama skoro nemoguće naći stručne zamene. Jedan od razloga za to jeste i zarada zaposlenih, koja je ponovo ispod republičkog proseka za procentualno najobrazovaniju struku u našoj zemlji", dodaje se u saopštenju.Prosvetari bez nagrade zbog „pojačanog“ radnog vremenaProsvetari ponovo na protestu uoči nove školske godineSindikat prosvetara: Više od trećine nastavnika radi na određeno KADROVI KOJI NEDOSTAJUSindikat napominje da zapošljavanje u osnovnim i srednjim školama mladima ljudima nije privlačno. Pored kadrova koji već dugo nedostaju, matematičara, informatičara, fizičara, nastavnika stranih jezika, u našim školama trenutno nema ni dovoljno predavači za maternji jezik, kao i učitelji."Ovo bi trebalo da bude jasan signal pred usvajanje budžeta za prosvetu koji je i dalje na dnu evropske lestvice.Ukoliko Vlada Srbije nastavi da ignoriše zaposlene u školama i vrtićima, upozoravamo da će nedostatak kadrova trajno urušiti i kvalitet nastave i njeno nesmetano odvijanje", ocenjuje Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Zakon o interoperabilnosti harmonizuje železnice Srbije i EU

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture utvrdilo je Nacrt zakona o interoperabilnosti železničkog sistema. Cilj donošenja ovog zakona je dalje usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije. U Nacrtu se preciziraju uslovi za postizanje interoperabilnosti u okviru železničkog sistema unutar Evropske unije, kao i tehničke harmonizacije kako bi se uspostavio što efikasniji železnički saobraćaj.Na ovaj način ostvario bi se cilj o uspostavljanju Jedinstvene evropske železničke oblasti, navodi Ministarstvo.Ima li mašinovođe u vozuReforma srpske železnice: 55 km na satZakonom se uređuju uslovi koje treba da ispuni železnički sistem u Srbiji u cilju postizanja njegove interoperabilnosti putem definisanja optimalnog nivoa tehničke usklađenosti, olakšanja, poboljšanja i razvoja usluga železničkog prevoza.Ti uslovi se odnose na projektovanje, izgradnju, puštanje u rad, unapređenje, obnovu, eksploataciju i održavanje delova železničkog sistema, kao i na stručne kvalifikacije, zdravstvene i bezbednosne uslove koji se primenjuju na osoblje koje učestvuje u eksploataciji i održavanju železničkog sistema.Kako se navodi u obrazloženju, nacrtom zakona se otklanjaju i nedostaci teksta Zakona koji su tehničke prirode.

NIS jedini zainteresovan za privatizaciju Petrohemije

NIS je jedini podneo prijavu na javnom pozivu za izbor strateškog investitora za Akcionarsko društvo za proizvodnju petrohemisjkih proizovda, sirovina i hemikalija HIP - Petrohemija Pančevo, saopštilo je Ministarstvo privrede.Ova institucija je 9. septembra pozvala sva zainteresovana domaća i strana pravna lica da učestvuju u postupku privatizacije modelom stateškog partnerstva dokapitalizacijom HIP - Petrohemije i podnesu svoje prijave za izbor strateškog investitora.Plata u Petrohemiji 35 hiljada dinara, radnici najavili štrajk Predmet javnog poziva bio je izbor strateškog investitora koji novčanom dokapitalizacijom Petrohemije od 150 miliona evra postaje vlasnik najviše 90 odsto udela.Komisija za sprovođenje modela stateškog partnerstva, imenovana od strane Vlade, u narednim danima će ocenjivati dostavljenu dokumentaciju i ponudu, na osnovu čega će dostaviti predlog daljih koraka Vladi na odlučivanje, piše u saopštenju Ministarstva privrede.Kompanija NIS već poseduje 21 odsto akcija HIP Petrohemije, dok je državno 75 odsto vlasništva. Kompanija Lukoil poseduje 3 odsto vlasništva, dok ostala dva akcionara imaju manje od jedan odsto vlasništva akcija.HIP Petrohemija je najveći proizvođač petrohemisjkih proizvoda u Srbiji.Od poplava će nas štititi i IT firma povezana s vlastima, ministarstvo uklanja dokumentaciju Tokom NATO bombardovanja 1999. godine, hlorna linija i VCM (vinil klorid monomera) postrojenje bili su onesposobljeni i obustavljena je proizvodnja VCM/PVC, a ukupan kapacitet HIPP kompleksa je umanjen za 40 odsto.Nakon 1999. godine, fabrika hlor-alkalne elektrolize je imala je vrlo ograničenu iskorišćenost i prestala je da radi, uništeno VCM postrojenje nije obnovljeno, a povezano PVC postrojenje je takođe prestalo da radi.Tokom 2004. godine HIP-Petrohemija je postala akcionarsko društvo kroz konverziju dugova u kapital. U julu 2010. godine vlasnička struktura promenjena je u korist glavnih poverilaca.Vlada Republike Srbije je 2013. godine donela Akcioni plan za okončanje restrukturiranja. Država je u decembru 2016. godine preuzela dugove Petrohemije prema NIS-u u iznosu od 13 milijardi dinara.Proces finansijskog restrukturiranja HIP-Petrohemija je uspešno završen u oktobru 2017. godine kroz delimičnu otplatu, otpis i konverziju obaveza u kapital, uz promenu vlasničke strukture, piše na sajtu Ministarstva privrede.

Mirjana Berić, nova direktorka za poslovni razvoj u Mastercard: Fokusiraću se na sajber rizike

“Pozicija direktorke za poslovni razvoj daje novu inspiraciju jer pruža mnogo novih prilika za kreiranje i implementaciju važnih i inovativnih projekata”, kaže Mirjana Berić za Novu ekonomiju, koja je od 1. oktobra ove godine imenovana na poziciju direktorke za poslovni razvoj u kompaniji Mastercard, za tržišta Srbije i Crne Gore. Poseban akcenat, prema njenim rečima, biće kako unaprediti korisničko iskustvo i smanjiti sajber rizike.“Rad na uvođenju novih tehnologija zahteva konstantnu pažnju i posvećenost. I zato će pored daljeg razvoja mobilnih plaćanja na tržištu kao i unapređenja e-commerce rešenja, moj fokus biti na unapređenju korisničkog iskustva, kao i na rešenjima iz oblasti sajber bezbednosti i digitalnog identiteta. Veoma se radujem novim izazovima”, kaže ona.Mirjana Berić je deo Mastercard tima od 2017. godine, a pored iskustva na različitim pozicijama u okviru kompanije Mastercard, ima i 15 godina prethodnog iskustva u finansijskom sektoru, u oblasti kartičarstva i digitalnih tehnologija. Kartice neće biti ukinuteŠehović (UBS): Bilo je pokušaja, ali ne i prevara tokom pandemije

Carska bara prelazi u nadležnost Zrenjanina

Upravljanje specijalnim rezervatom prirode "Carska bara" poverava se na upravljanje Ustanovi "Rezervati prirode" iz Zrenjanina, piše u izmenama Uredbe o proglašenju ovog rezervata.Do sada je "Carskom barom" upravljalo Ribarsko gazdinstvo "Ečka" AD iz Lukinog sela.Osim rezervatom, AD "Ečka" upravljala je hotelom "Sibila" koji se nalazi na ulazu u rezervat.Građanski preokret zbog Linglonga tužio i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam Pre pet godina, AD "Ečka" je, zbog teške finansijske situacije i neplaćenih računa za struju, ostala bez električne energije, preneo je tada Danas.Zrenjaninska inspekcija je tada izašla na teren na poziv radnika koji u tom trenutku nisu imali ni redovne zarade.Danas u tekstu piše da su Grad Zrenjanin i njegovo javno preduzeće "Rezervati prirode" odavno upozoravali da se Rezervatom "Carska bara" ne upravlja na odgovarajući način, zbog čega je i više puta zatraženo da brigu o ovom prostoru preuzmu Zrenjaninci.Na samo par kilometara od prirodnog rezervata kineska kompanija Linglong je od države dobila bespaltno zemljište za izgradnju fabriku automobilskih guma.Svetski fond za prirodu protiv divlje gradnje na Uvcu Građanski preokret iz Zrenjanina je zbog toga u julu ove godine podneo tužbu Upravnom sudu protiv Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine. Ova organizacija traži poništavanje saglasnosti za studiju o proceni uticaja na životnu sredinu koju je taj sekretarijat dao kompaniji Linglong."Carska bara" zauzima površinu od oko 1.600 hektara, piše na sajtu Grada Zrenjanina.Na području Carske bare evidentirano je više od 200 ptičjih vrsta, među kojima su i prave retkosti – primerci ugroženih vrsta čaplji, kormorana, gnjuraca, pataka.... Močvarnu vegetaciju područja čine interesantne biljne vrste, danas retke i ugrožene, poput belog i žutog lokvanja ili močvarne orhideje, dok je prostor oko bare obrastao dugogodišnjim zasadima vrbe i topole.

Erste banka nastavlja sa prodajom fabrike vode u Zrenjaninu

Poverilac fabrike vode u Zrenjaninu, Erste banka, saopštila je kako je odustala od njenog stečaja jer je odlučila da nastavi sa njenom prodajom, prenosi list Danas. Prodaju fabrike će obaviti sudski izvršitej."S obzirom na očekivano trajanje stečaja doneta je odluka da se odustane od stečajnog postupka, jer je u interesu svih, a naročito stanovnika Zrenjanina, da se situacija što pre reši. Nadamo se da će se uskoro pojaviti kupac koji će fabriku staviti u funkciju i rešiti sedamnaestogodišnji problem vodosnabdevanja građana Zrenjanina", piše u odgovoru Jasne Uzelac Braunović iz Erste banke.Zrenjaninski Privredni sud je prošle nedelje, kako se dodaje, obustavio prethodni stečajni postupak koji je Erste banka pokrenula nad stečajnim dužnikom Fabrikom vode DOO Zrenjanin. Stečajni postupak je obustavljen na zahtev Erste banke, koja navodi kako je takva odluka u interesu svih građana Zrenjanina.Obustavljen prethodni stečajni postupak nad Fabrikom vode"U Ečkoj kod Zrenjanina planiraju se stanovi za 3.000 radnika iz Kine" Za Zrenjanince koji protestuju tražeći od gradskih vlasti ispravnu vodu, mala je uteha da će se sad tražiti novi vlasnik fabrike. Ko bi to bio nezahvalno je prognozirati, a interesovanje za kupovinu do sada je pokazala fabrika flaširane vode Minakva iz Novog Sada.Pravo pitanje je šta se dešava iza zatvorenih kapija ove fabrike. Neke detalje otkriva izveštaj njenog privremenog sečajnog upravnika, koji je utvrdio da redovno funkcionisanje postrojenja košta mesečno 18 miliona dinara a kada je fabrika van komercijalnog rada košta tri miliona dinara.Kako se dodaje, pojavila se i informacija da su fabriku noću posećivali zainteresovani kupci, bez prethodne najave i odobrenja, zbog čega je stečajni upravnik imao obavezu da to kontroliše. Privredni sud je naložio meru zabrane otuđivanja imovine i uništavanja dokumentacije ali je ta mera sada van snage.

NBS: Monetarna politika ne može da utiče na inflaciju nastalu poskupljenjima

Narodna banka Srbije (NBS) saopštila je da na gotovo 60 odsto međugodišnje inflacije, koja je u septembru dostigla 5,7 odsto, monetrana politika ne može da utiče, jer je prouzrokovana rastom ce...

Počinje prijava za subvencije fiskalnim obveznicima

Za državne subvencije obveznici fiskalizacije mogu da se prijave d 15. oktobra, a preduslov je uredno podneta prijava sa podacima za generisanje jedinstvene oznake poslovnog prostora i poslovne prostorije PGJO, saopštila je Poreska uprava.Prijava PGJO se podnosi putem portala ePorezi, a na sajtu Poreske uprave www.purs.gov.rs objavljeno je korisničko uputstvo u kome je detaljno objašnjen postupak prijave poslovnog prostora i poslovnih prostorija odnosno podnošenja prijave.Nakon provere dostavljenih podataka, Poreska uprava odlučuje o prijavi PGJO u roku od tri dana od dana podnošenja. O tome u poresko sanduče na portalu ePorezi dostavlja obaveštenje podnosiocu prijave u elektronskom obliku.Obaveštenje je digitalno potpisano od strane Poreske uprave, što potvrđuje validnost dokumenta a sadrži jedinstvenu oznaku poslovnog prostora i poslovne prostorije, koja će se koristiti u elektronskom fiskalnom uređaju.Od 15. oktobra 2021. godine, zaključno sa 31. januarom 2022. godine, obveznici fiskalizacije (osnovani i upisani kod nadležnog registra zaključno sa 29. oktobrom 2021. godine) Poreskoj upravi preko portala ePorezi mogu da podnesu Izjavu o zainteresovanosti za finansijsku podršku za fiskalizaciju. Obveznik fiskalizacije može podneti samo jednu izjavu za dodelu finansijske podrške.Postojeći obveznik fiskalizacije, odnosno lice koje je u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet preko fiskalne kase u skladu sa zakonom kojim se uređuju fiskalne kase, može da ostvari pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji, kao i po svakoj prijavljenoj aktivnoj fiskalizovanoj fiskalnoj kasi u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti.Novi obveznik fiskalizacije, odnosno lice koje nije u obavezi da evidentira svaki pojedinačno ostvareni promet preko fiskalne kase u skladu sa zakonom kojim se uređuju fiskalne kase, a nije oslobođeno od obaveze evidentiranja prometa na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja u skladu sa Zakonom o fiskalizaciji, može da ostvari pravo na finansijsku podršku po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji, kao i finansijsku podršku za jedan elektronski fiskalni uređaj u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, po svakom prijavljenom poslovnom prostoru i prijavljenoj poslovnoj prostoriji.Postojeći kao i novi obveznici fiskalizacije koji nisu evidentirani u sistem poreza na dodatu vrednost na dan podnošenja Izjave o zainteresovanosti, finansijsku podršku ostvaruju u iznosu uvećanom za 20%.Pravo na korišćenje finansijske podrške nemaju:- Privredni subjekti koji su obuhvaćeni Spiskom korisnika javnih sredstava utvrđenih u skladu sa Pravilnikom o spisku korisnika javnih sredstava, osim tipa korisnika javnih sredstava 6, 7 i 10;- Obveznici fiskalizacije kojima je Poreska uprava rešenjem privremeno oduzela poreski identifikacioni broj (PIB).Proveru ispunjenosti uslova za dodelu finansijske podrške i utvrđivanje visine iznosa finansijske podrške za obveznike fiskalizacije koji su podneli u skladu sa Uredbom, vršiće Poreska uprava počev od 15. oktobra 2021. godine zaključno sa 28. februarom 2022. godine.Prenos sredstava sa namenskog računa na poslovne račune obveznika fiskalizacije navedene u izjavi za dodelu finansijske podrške vršiće Uprava za trezor na osnovu spiskova korisnika fiskalizacije koji su ostvarili pravo na finansijsku podršku, koje Poreska uprava dostavlja jednom nedeljno Ministarstvu privrede na čijoj će internet stranici biti objavljeni.Obveznici fiskalizacije koji su ostvarili pravo na finansijsku podršku za fiskalizaciju imaju obavezu da, u roku od šest meseci od početka primene zakona kojim se uređuje fiskalizacija, počnu da evidentiraju promet na malo preko elektronskog fiskalnog uređaja u svakom poslovnom prostoru i prostoriji za koju su dobili finansijsku podršku za fiskalizaciju.U suprotnom gube pravo na finansijsku podršku u iznosu dobijenom u vezi sa poslovnim prostorom i poslovnom prostorijom u kome nije evidentirao promet na malo, i dužni su da, najkasnije u roku od pet dana od dana gubitka prava na finansijsku podršku, izvrši povraćaj dodeljenih sredstava sa kamatom.

Obustavljen tender za rekonstrukciju Muzeja grada Beograda

Sekretarijat za investicije obustavio je tender za rekonstrukciju Muzeja grada Beograda vredan 2,7 milijardi dinara. Jedini ponuđač koji se javio nije ispunio kriterijum za kvalitativni izbor privrednog subjekata. Ponudu na tender poslala je grupa ponuđača koju čine firme Koto, Pars, Securiton i Termomont. Grad je tražio od budućeg izvođača da je u periodu od pet godina pre isteka roka za podnošenje ponuda izveo radove na najviše dva referentna objekta minimalne ukupne bruto građevinske površine 10.000,00 m², na izgradnji ili dogradnji ili rekonstrukciji sa dogradnjom ili rekonstrukciji sa kompletno izvedenim i završenim građevinsko-zanatskim i instalaterskim radovima. Nakon "detaljnog pregleda" utvrđeno je da grupa ponuđača nije ispunila taj kriterijum pa je doneta odluka o obustavi. Raspisan tender za Muzej grada Beograda, uslov da je izvođač "gradio muzeje"Sekretarijat za investicije raspisao je početkom avgusta tender za izvođenje radova na rekonstrukciji Muzeja grada Beograda. Procenjena vrednost javne nabavke iznosila je 2,792 milijarde dinara. Odlukom žirija 2016. godine kao idejno rešenje za rekonstrukciju objekta u Resavskoj 40b i prenamenu u Muzej grada Beograda izabran je rad urađen u okviru Arhitektonskog biroa "BOROVIA" iz Beograda, piše na sajtu muzeja. Rekonstrukcija Muzeja, koji je osnovan 1903. godine, najavljivana je godinama unazad. Zgrada u Resavskoj 40b u kojoj je smešten Muzej preuzeta je od 2006. godine od Ministarstva odbrane.

Šta donosi novi Zakon o zaštitniku građana?

Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru Zakon o zaštitniku građana kojim se, između ostalog, predlaže raspisivanje javnog poziv za potencijalne kandidate i produžava mandat Zaštitnika građana. Novim zakonskim rešenje određuje se "najširi" krug lica čija se prava štite, širi se i krug lica koja mogu da podnesu pritužbu, regulišu obaveze u pogledu prava deteta. Predlogom zakona je određen najširi krug lica čija se prava štite, tako da se pojmom "građanin" obuhvataju sva fizička i pravna lica, bez obzira na njihovo državljanstvo i da li poseduju državljanstvo. Navodi se da je ovo razlika u odnosu na dosadašnje rešenje koje nije prepoznavalo lica bez državljanstva. Novo rešenje donosi i duži rok za podnošenje pritužbe, odnosno propisuje da to bude najkasnije u roku od tri godine od izvršene povrede prava građana, odnosno od poslednjeg postupanja, odnosno nepostupanja organa uprave u vezi sa učinjenom povredom prava građana.Novina je i da pritužbu u ime fizičkog lica može podneti i udruženje koje se bavi zaštitom ljudskih prava, a koje za to dobije pismenu saglasnost fizičkog lica. Za dete pritužbu podnosi roditelj ili staratelj, ali i udruženje koje se bavi zaštitom prava deteta uz saglasnost roditelja ili staratelja ili deteta starijeg od deset godina. Navodi se da dete koje je navršilo deset godina života može samostalno podneti pritužbu.Javni poziv za Zaštitnika građana, produžen mandatU odnosu na dosadašnje rešenje, bitnu novinu predstavlja uvođenje instituta javnog poziva svim zainteresovanim licima da se prijave kao potencijalni kandidati za Zaštitnika građana.Ovlašćeni predlagači kandidata za Zaštitnika građana nadležnom odboru bi, kao i do sada, bile poslaničke grupe u Narodnoj skupštini. Poslaničke grupe će isključivo moći da predlože za kandidata ono lice koje se nalazi na prethodno utvrđenoj listi kandidata. U odnosu na postojeće zakonsko rešenje, predloženo je i produženje mandata Zaštitnika građana, ali bez mogućnosti ponovnog izbora na ovu funkciju. U Predlogu zakona određeno je da mandat Zaštitnika građana bude osam godina. Za Zaštitnika građana može se izabrati lice koje ne mora nužno da bude diplomirani pravnik sa iskustvom na pravnim poslovima, već je dovoljno da ima visoko obrazovanje i da ima iskustva na poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana, piše u Predlogu zakona. Novinu predstavlja i pravilo da, ako Zaštitnik građana u toku mandata ispuni uslove za starosnu penziju, on, za razliku od trenutno važećeg rešenja, nastavlja da vrši svoju funkciju do isteka mandata na koji je izabran.Predloženo je i da zamenike Zaštitnika građana više ne bira Narodna skupština, na predlog Zaštitnika građana, već isključivo sam Zaštitnik građana, nakon sprovedenog javnog konkursa. Zaštitnik običnih ljudi od vlastiZaštitnik građana zbog žalbi frilensera kontroliše Poresku upravuU zakon se uvodi dugogodišnja praksa Zaštitnika građana, a koja se tiče ostvarivanja saradnje sa organizacijama civilnog društva i međunarodnim organizacijama i mehanizmima za zaštitu i unapređenje ljudskih i manjinskih prava.Zaštitnik građana se, u predlogu zakona, definiše i kao organ nadležan za obavljanje poslova nacionalnog mehanizma za prevenciju torture, nacionalnog nezavisnog mehanizma za praćenje sprovođenja Кonvencije o pravima osoba sa invaliditetom i nacionalnog izvestioca u oblasti trgovine ljudima.Posebno se ukazuje na značaj i obavezu izgradnje institucije Zaštitnika građana u pogledu zaštite, promovisanja i unapređenja prava deteta.Predlogom zakona se posebno predviđa i ovlašćenje Zaštitnika građana da bez prethodne najave i ometanja pregleda ustanove socijalne zaštite koje pružaju uslugu domskog smeštaja deci i mladima, kao i odraslim i starijim licima.Predlagač je ocenio da zakon donosi bitnu novinu u pogledu obaveze podnosioca pritužbe da, pre obraćanja Zaštitniku građana, pokuša da zaštiti svoja prava u odgovarajućem pravnom postupku.Naime, prema važećem zakonu, Zaštitnik građana, po pravilu, ne postupa po pritužbi dok ne budu iscrpljena sva pravna sredstva, što bi podrazumevalo i odgovarajuće sudske postupke, koji mogu da traju jako dugo i na koje, prema Ustavu, Zaštitnik građana ne može da utiče.Stoga se predlaže da se obaveza iscrpljivanja odgovarajućih pravnih postupaka odnosi samo na postupke pred organima, organizacijama i koje Zaštitnik građana može da kontroliše.Novi zakon, za razliku od prethodnog, ovlašćuje Zaštitnika građana da inicijative za izmenu ili dopunu zakona, drugih propisa i opštih akata, upućuje ne samo Narodnoj skupštini i Vladi, već i drugim subjektima, odnosno "organima uprave". Narodna skupština, Vlada i organi uprave imaju obavezu da omoguće Zaštitniku građana da se u postupku pripreme propisa posebno izjasni i iznese svoje mišljenje, piše u predlogu.

EcoHive iz „Nikole Tesle“ pobednik takmičenja Inovativne ideje

Finale takmičenja Inovativne ideje za srednjoškolske i studentske timove održano je u četvrtak, 7. oktobra u svečanoj sali rektorata Univerziteta u Beogradu. Zbog epidemiološke situacije, finale nije bilo otvoreno za javnost. U ocenjivanju timova učestovovao je petočlani žiri koji su činili fakultetski profesori, ministarski i stručni savetnici.Iz 35 srednjih škola u Srbiji na takmičenje se prijavilo oko 50 timova iz 21 grada.U kategoriji srednjoškolaca prvo mesto je pripalo timu EcoHive iz elektrotehničke škole ”Nikola Tesla” iz Beograda za inovaciju Ekološka antivarozna košnica, na drugom mestu se našla pametna kutija za lekove koja je delo ruku đaka iz III beogradske gimnazije i V beogradske gimnazije koji su činili tim Adatelo. Na trećem mestu su se našli đaci iz mladenovačke gimnazije sa inovacijom „Hemikoapp”.Prijave za 38 studentskih timova stigle su sa čak devetnaest fakulteta.Prvo mesta odnela Panonska posada, sa Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu sa inovacija „Lara“. Drugo mesto su osvojili studenti Elektronskog fakulteta u Nišu za inovaciju „Somnium“, dok je trećem mestu našao tim Fitoplazma sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu sa softverom za ranu dijagnostiku biljnih karantinskih bolesti.

Novi put Valjevo-Loznica gradiće se i zbog Rio Tinta

Loznica je usvojila plan detaljne regulacije nove deonice državnog puta koji će taj grad spajati sa Valjevom, prenosi Ekapija. To kako se navodi stvara uslove za poboljšanje saobraćajne infrastrukture, kao i za realizaciju Projekta Jadar kompanije Rio Tinto.Planom su kako se navodi obuhvaćene katastarske opštine Slatina, Gornje i Donje Nedeljice, Grnčara, Lipnica, Runjani, Šor, Bradić i Korenita, a ukupna površina predmetnih parcela je 72 hektara.Gradska urbanistkinja Loznice Dragana Jovanović kaže da će pozitivne strane budućeg koridora biti bolja povezanost tog područja, samim tim i njegov brži razvoj. U planu je i obilaznica oko Loznice koja će izmestiti tranzit, pre svega transportni saobraćaj.Jovanovićeva je kaže da je saobraćajnica projektovana za brzinu od 80 kilometara na čas, da će imati dve vozne i ivične trake, a po potrebi i dodatne trake, kao i bankine sa obe strane.Akademici pisali ministarki Mihajlović, traže preispitivanje projekta Jadar "Plan obuhvata putni pojas u dužini od 13,7 kilometara, kao i trasu gasovoda i cevovoda tehničke vode. Uz putnu trasu imaćemo i koridore koji će značajno uticati na poboljšanje infrastrukturnog opremanja tog područja," istakla je Jovanovićeva i dodala da će plan biti osnova za eksproprijaciju zemljišta.Svi lokalni putevi, prema njenim rečima, biće povezani sa državnim putem preko površinskih ukrštanja. Predviđeno je da ima ukupno 16 ukrštanja: 7 površinskih raskrsnica, od kojih 3 kružne, ali i 6 podvožnjaka i 3 nadvožnjaka.Poslednjih decenija često je najavljivana izgradnja železničke pruge koja bi povezivala Valjevo i Loznicu. Taj projekat nikada nije realizovan. Takođe, nedavno je najavljena i izgradnja gasovoda Valjevo-Loznica.U okolini Loznice anglo-australijska kompanija Rio Tinto želi da krene sa eksploatacijom rude litijuma. Tome se protive građani, ekološke organizacije ali i akademici Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), smatrajući da je projekat poguban po životnu sredinu. Pored Loznice litijum se istražuje i u okolini Valjeva.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra?

Elektrodistribucija se zadužuje 40 miliona evra za pametna brojila

Elektrodistribucija Srbije zadužiće se 40 miliona evra kod Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za finansiranje prve faze Projekta za pametna brojila. Za obaveze Elektrodistribucije kod banke garantovaće država Srbija.Procenjena vrednost celog Projekta za pametna brojila je 80 miliona evra i plan je da se izvode u dve faze (1A i 1B).Iz kredita EBRD, od 40 miliona evra, planirano je finansiranje faze 1A, uz državnu garanciju, piše u predlogu Zakona o potvrđivanju ugovora o garanciji (pametna brojila) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Druga faza 1B bila bi finansirana kreditom Evropske investicione banke od 40 miliona evra i takođe uz garanciju države. Ugovorom o garanciji predviđeno je da Srbija bezuslovno garantuje, kao primarni dužnik, a ne samo kao garant, uredno i blagovremeno plaćanje svih dospelih iznosa i izvršavanje preuzetih obaveza Elektrodistribucije u skladu sa Ugovorom o zajmu, piše u predlogu zakona. Zajam se otplaćuje u 18 polugodišnjih rata, pri čemu je prvi datum otplate glavnice 10. novembar 2025. godine, a poslednji 10. maj 2034. godine. Obaveze koje dospevaju po osnovu kamate, provizije na nepovučena sredstva i glavnice plaćaju se 10. maja i 10. novembra svake godine.Analiza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snageČija su brojila: Udruženja potrošača protiv EPS DistribucijeGrađani se žale: Platili smo brojilo 100.000, zašto da ustupimo EPS DistribucijiKako se navodi u predlogu Zakona, u Srbiji veliki broj domaćinstava ima "zastarela brojila koja dugi niz godina nisu zamenjena ili baždarena", što za posledicu ima usporavanje u radu distributivnog sistema i "netačan prikaz stvarno utrošene električne energije". Postojeći uređaji zameniće se savremenim digitalnim uređajima koji će omogućiti "smart metering". To podrazumeva daljinsko očitavanje, daljinsko isključivanje, upravljanje potoršnjom. Navodi se i da će vođenje pametnih sistema merenja omogućiti i priključenje novih proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora energije (OIE) na distributivnu mrežu. Faza 1A obuhvata izbor konsultanta koji ima zadatke da analizira postojeću mernu infrastrukturu, pomogne u pripremi tenderske dokumentacije i sprovođenju nabavke, i da pruži tehničku pomoć prilikom puštanja u rad komponentni sistema.Tokom ove faze je planirana i nabavka nadogradnje/ažuriranja sistema za daljinsko merenje i upravljanje potrošnjom sa pametnih (digitalnih) brojila električne energije za područje Niša, Кraljeva i Čačka kao i za sve velike (industrijske) potrošače u Srbiji.Planirano je da se kroz prvu fazu izvrši nabavka i instalacija sistema, pratećeg softvera i približno oko 205.000 pametnih (digitalnih) brojila.Rok za realizaciju faze 1A je od 2021. godine do 2025. Faza B podrazumevaće nabavku dodatnih 260 hiljada brojila za područja sa največim gubicima i ona bi trebalo da bude realizovana od 2023. do 2027. godine.

KRIK: Blizak saradnik Brnabić i Malog imao tajni ofšor račun

Kontroverzni beogradski advokat Igor Isailović, prijatelj i saradnik ministra Siniše Malog i premijerke Ane Brnabić, posredstvom ofšor kompanije na Britanskim Devičanskim Ostrvima bio je vlasnik tajnog računa, otkriva KRIK u projektu „Pandorini papiri“.Kompanija "New Moments Consulting" osnovana je 31. jula 2015. godine, a Isailović je bio njen vlasnik i direktor. Kako se vidi iz mejlova i dokumenata do kojih je došao KRIK, Isailoviću se žurilo da što pre osnuje firmu kako bi preko nje tajno mogao da bude vlasnik bankovnog računa.Ova firma mu nije bila potrebna dugo. Već 15. jula 2016, samo godinu dana nakon osnivanja, je ugašena, piše KRIK.Ekonomista i potpredsednik opozicione Socijaldemokratske stranke Goran Radosavljević kaže da su ova firma i račun osnovani verovatno da bi Isailović naplatio neku proviziju.„Računi i firme na ofšor se otvaraju, između ostalog, da bi se neki posao sakrio ili naplatila neka provizija“, kaže Radosavljević za KRIK. „Relativno brzo zatvaranje takve firme ukazuje na mogućnost da je otvorena samo za premošćavanje transfera nekog novca, a najverovatnije sa ciljem da se transakcija sakrije.“Isailović je dugo godina blisko sarađivao sa čovekom od koga je mogao dosta da nauči o poslovanju preko ofšora – Sinišom Malim.On se za osnivanje svoje ofšor firme „New Moments Consulting“ obratio agenciji „Trident Trust“ – istoj koju je nekoliko godina ranije Mali angažovao da mu osnuje firme preko kojih je kupio čuvene apartmane u Bugarskoj. Istog meseca kada je osnovao ovu ofšor kompaniju, u julu 2015, Isailović je u Srbiji osnovao firmu „Energy & Innovation“ zajedno sa premijerkom Brnabić. Nije poznato koje je tačno poslove imala ova firma koja je bila registrovana za inženjerske delatnosti. Govoreći ranije za KRIK o svom odnosu sa Isailovićem, Brnabić je navela da ga je upoznala kada je sa njegovom advokatskom kancelarijom radila na potencijalnom investiranju u Srbiji iz oblasti energetike i dodala da su „vremenom postali prijatelji“. Ovaj advokat je takođe zastupa na sudu.

Treći po redu Wonderland AI Summit 21. i 22. oktobra

Ovogodišnji, treći po redu Wonderland AI Summit biće održan 21. i 22. oktobra onlajn. Učesnici će imati priliku da tokom skupa saznaju kako se uz pomoć veštačke inteligencije menja poslovanje v...

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.

Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.