Socijalna preduzeća imaju sve značajniju ulogu u razvoju lokalnih zajednica i njihovoj održivosti. Sve krize koje prate moderno doba, bilo da su ekološke, migratorne, finansijske, ili zdravstvene su p...
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objavilo je Nacrt zakona o referendumu i narodnoj inicijativi koji je, navode revidiran u skladu sa primedbama Venecijanske komisije. Ministarstvo je revidiran Nacrt zakona 8. oktobra uputilo Venecijanskoj komisiji sa molbom za davanje novog hitnog mišljenja. U Nacrtu piše da pravo izjašnjavanja na referendumu i pravo učešća u narodnoj inicijativi imaju građani koji imaju biračko pravo i prebivalište, odnosno boravište za interno raseljena lica, na teritoriji za koju se raspisuje referendum, i upisani su u birački spisak. Referendum, kako piše u Nacrtu, može da bude obavezan i savetodavan.Odluka na obavezujućem referendumu doneta je ako je za nju glasala većina izašlih građana na teritoriji za koju je referendum raspisan.Sa druge strane, mišljenje građana na savetodavnom referendumu, koje se utvrđuje glasovima većine izašlih građana, nije pravno obavezujuće. Referendum se raspisuje radi izjašnjavanja građana o predlogu akta, o potvrđivanju usvojenog akta ili o pitanju od opšteg značaja.U narodnoj inicijativi građani učestvuju potpisivanjem odgovarajućeg predloga, a u Nacrtu piše da je predviđena nakanada od 50 dinara za overu potpisa, po potpisu. Overi potpisa ne podležu potpisi predloženi elektronskim putem. Nacrt zakona predviđa da se za vreme vanrednog i ratnog stanja referendum i narodna inicijativa ne mogu sprovesti ni ostvariti. Narodna skupština je dužna da referendum raspiše na zahtev najmanje 100.000 birača, Skupština autonomne pokrajine na zahtev najmanje 30.000 birača koji imaju prebivalište na teritoriji autonomne pokrajine, dok je jedinica lokalne samouprave referendum raspisuje na zahtev najmanje 10 odsto birača koji imaju prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave.U Nacrtu je definisan pojam referendumske kampanje, način finanisranja kampanje, kao i organizator kampanje. Predviđene su i procedure u slučaju da se usled elementarne nepogode, epidemije ili drugih razloga glasanje na pojedinim glasačkim mestima ne može sprovesti, a da se time ne ugroze bezbednost i zdravlje glasača.U tom slučaju nadležna komisija, pošto pribavi mišljenje od nadležnih državnih organa, propisuje posebna pravila po kojima se formiraju glasački odbori, vrši primopredaja glasačkog materijala i sprovodi glasanje na tim glasačkim mestima.Prema ovom Nacrtu glasački odbor po završenom glasanju utvrđuje rezultate glasanja na samom glasačkom mestu, ali nadležna komisija može propisati i da se glasački materijal premesti na drugo mesto i tamo utvrdi rezultat glasanja. Ovo je u slučaju da se rezultat glasanja ne može utvrditi na samom glasačkom mestu, a da se time ne dovede u opasnost bezbednost i zdravlje članova glasačkog odbora i bezbednost glasačkog materijala. Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budžet i završni račun, uvođenje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti Narodne skupštine.Predviđene i novčane kazneU Nacrtu zakona propisane su i novčane kazne za organizarora referendumske kampanje i davaoce finansijskih sredstava.Od 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za organizator referendumske kampanje ako postupa protivno odredbama kojima se uređuje finansiranje troškova kampanje, koristi sredstva suprotno nameni za koju su prikupljena, i ako ne otvori ili ne koristi poseban račun za finansiranje referendumske kampanje.Organizator će se kazniti i ako ne dostavi izveštaj o troškovima referendumske kampanje, ne omogući Agenciji za sprečavanje korupcije vršenje ovlašćenja iz ovog zakona, ne imenuje ovlašćeno lice koje je odgovorno za korišćenje sredstava za finansiranje regerendumske kampanje ili o tome ne obavesti agenciju, ne obavesti agenciju o promeni ovlašćenog lica. Za davaoce finansijskih sredstava kazne su od 200.000 do 2.000.000 dinara. Tako će se pravno lice kazniti ako ne omogući Agenciji vršenje propisanih ovlašćenja.Novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kazniće se preduzetnik ako ne omogući Agenciji vršenje ovlašćenja iz ovog zakona.Kazne su propisane i za odgovorno lice i fizičko lice u odgovornom licu, od 50.000 do 150.000 dinara.
Stopa rizika od siromaštv u Srbiji je u 2020 iznosila 21,7%, što je za 1,5 procentnih poena manje u odnosu na 2019. godinu, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku. Međutim ovaj podatak ne govori da li su porasli prihodi onih koji su njabogatiji, rekao je Slobodan Cvejić iz SeConS-ove grupe za razvojnu inicijativu. Iako ovaj procenat stope siromaštva sve manji, Srbija je i dalje mađu najsiromašnijim zemljama u Evropi. U nekim uspešnijim zemljama se vodi računa da ova stopa ne pređe 13-14 odsto. Država je izdvojila dosta novca, ali način na koji to radi je problematičan. Taj novac ne dolazi upravo do onih kojima je najpotrebniji. U merama podrške tokom Covid pandemije nisu najbolje obuhvaćene najranjivije grupe i grupe sa margine.Važno je da slušaju organizacije civilnog društva. Država koja ne čuje civilno društvo, grupe koje žive u siromaštvu ne može da formuliše politike koje njima najbolje odgovaraju, rečeno je na konferecniji povodom na konferenciji povodom Svetskog dana siromaštva koju su organizovali SeConS grupa za razvojnu inicijativu, Fond za otvoreno društvo, Evropska mreža protiv siromaštva u Srbiji.Marija Babović je govorila o izveštaju „Covid kriza i siromaštvo: Praćenje siromaštva u Srbiji 2021.“ u kom je predstavljeno kako je izgledao život tokom pandemije, materijalni položaj i mentalno blagostanje samohranih roditelja, pripadnika romske nacionalnosti, neformalno zaposlenih, mladih i starih.Neformalno zaposleni su tokom pandemije marginalizovani da bi se ublažili njeni efekti, rekla je Babović. Oni su uglavnom zaposleni u sektorima koji su bili najpogođeniji restrikvnim merama kao što su građevina, poljporvireda i ugostiteljstvo. Pripadnicima romske populacije najveći problem je predstavljalo obrazovanje jer nisu bili digitalno opremljeni i bez pristupa Internetu. Nisu imali pristup zdravstvenom sistemu, zbog neposedovanja ličnih dokumanata i informacija, a najviše pomoći im su im pružile romske organizacije. Samohranim roditeljima je veliki problem bio usklađivanje porodičnih i poslovnih obaveza. Rečeno je da većinu samohranih roditelja čine upravo žene koje su uglavnom zaposlene u u sektorima koji su bili na prvoj liniji suočavanja sa pandemijom kao što su zdrvastvo, obrazovanje i trgovina.Navedena je i potreba da se usmeri više pažnje na obrazovanje, jer se može desiti da za nekoliko godina zbog trenutnog gubitka u školovanju mogu se osetiti posledice u vidu siromaštva novih generacija.Starijim osobama su se suočile sa manjkom podrške van porodice, nedostatkom digitalnih veština i sa velikim strahom zbog dramatizacije medija o stanju u zdravstenom sistemu Srbije.Miodrag Milosavljević iz Fonda za otvoreno društvo rekao je da su podržali uspostavljanje Fonda solidarnosti za podršku radnika i radnica u umetnosti.
Isplativa proizvodnja zdrave hraneMilan Petković, Black Grass VlasotinceVelika zasluga usaid i pomoć ne bi razvili brend. Napravio sajt Zimnica.rs, hab ili zadrugu hteo da napravi, nije uspeo, krenuo sa svojom proizvodnjom. Bina pomoć bilo kakve vsrte. Žalosno je niko ne obraća pažnju za sitne, daju se 10 15 hiljada za radno mesto, dovode se strani investitori, to tek za 5 10 godina kosist.Da se barem plaćaju doprinosi kod malih proizvođača i da ne drže članove svojih porodica neprijavljene. Niko ne bi 10, 20 hiljada evra za stvaranje osnovnih uslova za početak poslova, kako bi se uposlilo po 10, 15 ljudi.Nije to nikakvo etiketiranje države.Da nije bilo pomoći države nekada ne bi se ni posao razvio.Bez udruživanja nema ništa.Država ne prepoznaje potrebu da pokrene, pomoć se dobija od nevlad org, starnih ambasada, oni pomažu ono što država treba da razvija.Uprava za agrarna plaćanja i dan danas se plaća kredit, procedura komplikovana, od nekoliko stotina prijavljenih, pedesetak dobije kredit, mala je prolaznost.A kod stranaca je sve jednostavnije, ljubaznost, a država sve detaljno proverava. Razvoj poljopr pesimist aza jug srbije, za 10 godina, čudno razmišlj kod poljoprovrednika. Nisam obarao niti diktirao cenu poljoprivrednicima. Dogovorite se a oni izigraju dogovor.Plodna sela sa dobrim zemljištem, veliki radnici, niko neće da primeni savremene tehnologije, sve se radi kao pre 40, 50 godina, možda su malo kvalitetniji plastenici.Dešava se i da se podvali otkupljivačima, stave dobru papriku gore, lošu dole. Prva kalsa paprike 90 dinara se plaća. Nikad se neće krenuti sa mrtve tačke u poljoprivredi na jugu Srbije.Brend Leskovački ajvar, on tu radi, moraju da imaju od koga nabavljaju papriku, mora da se analizira zemljište. Lokošnička paprika su hteli da zaštite, 600 god stano seme, nema higijenskih uslova, pada prašina, paprika papirološki nije ispravna, treba da se promeni svest, treba da se priča o bezbednosti hrane.Mnogo na edukaciji, nisu bitna sredstva, ljudi jako dobro zarađuju u okolini Aleksinca. Ulaže se u zgrade, ljudi su veliki radnici, radi se dan i noć.Tim ludima neko treba da promeni svest.Prošle godine ugovor imao sa Lidlom. Bila mala zarada, ali navodi primer drugih koji su ušli u maxi rodu, platili mnogo za ulazak, velika ulaganja, tri četiri godine su potrebne da bi se to vratilo. 10-15.000 ulaganja.Lidl to nije naplaćivao. Traži ne pita za cenu. Razgovori trajali 10 minuta.Ajvar u dvorištu se proizvodi, nema standarda, sada Metro, ali rekli da neće da rade i neka on sam radi sa njima. Milivoje Jovanović, ENECA i Fabrika dobre hrane 16 god se bane, zad 10 god poljop i prerada hrane, velik kapaciteti, voće i povrće, nedostaju prerađivački kapacoteti izvoze se sirovine, ovde daju prerađ u centr Srb i vojv oni to prerađuju i prodaju.Prerađ kapac nisu dovolj, malo ispunjava standarde kvaliteta i bezbednosti, hasap nemaju, niti ifc.Oprema uz pomoć grantova i EU pomoći nabavljana oprema, ali ni to nije dovoljno, jer se male količine proizvode.Konkur kod EU da kao org koja pruža podršku u selu Vrdište kod niša prerađ kapšaciteta za preradu voća i povrća. Sa opremom i sa pomoći stručnjaka.Pomoć i u brendiranju.Sredstva za podršku kako su iskoristili, koliko je komplikovano da se aplicira.Nije komplikovano ako znate šta hoćete, EU pro su koristili. Proizvodnja da bude sa što manje otpadaka, da proizv ima oznaku premium kvaliteta. Stalno se menja tehnologija i potrebe, svako može da proizvede, ali ne može svako da proda.U prehramb da bude lepo pakovanje, poznat brend, ljudi to kupuju, to donosi i veću cenu.Fabrika dobrer hrane, mi smo to zaštitili, robna marka malih proizvođača, da bi to dobili moraju da ispune i kvalitet i količine.Želimo da dođemo do ljudi koji zaista žele da plate kvalitet. Dolaze proizv sa zapada koji nisu ukusni i kvalitetni kao kod nas, iako su jeftiniji.Treba i obrtnih sredstava, da se sirovina kupi na vreme, da se skladišti i proizvod poroda u vreme kada mu je najveća cena. Treba i vremena da se proizvodi prepoznaju.Brend, kvalitet, cena i tradicija, treba taj redosled ispoštovati.Dejan Mitić, Prva poljoprivredno socijalna zadruga KamenicaPotrebe zadrugara, proširenje zadruge.Prošli mnoge cikluse, raspolažu pogonom koji koriste za obuku mladih ana selu koje kasnije zapošljavaju u zadruzi. Zadruge kao platforme za ravnomeran i održiv razvoj za zapošljavanje mladih.Problem je i u randoj snazi, zanimanja treba da se učine atraktivnijim, berače malina barem zadržati.Postoji populacija u Nišu koja bi mogla da radi u poljoprivredi, pa i u toj organskoj proizvodnji.Stalno je na terenu, na jugu 210 zadruga i takvih oblika org i u polj i u drug oblastima. Probl kvalitet voća, nepostoj standarda, možed a dođe do dekontaminacije proizvoda, to se ne razume, samo najkvalitetniji proizv mođe da prođe. Podneblje je odlično, nada s eda će doći do rejonizacije u oblasdti proizvodnje, odličan region za voćarstvo, ali male količine, mladi neće da prevrću zemlju bez nekakve ekonomske logike, treba ih podstaći.Težak je put do maloprodajnog tržišta, ulag u habove vrlo isplativo, uslužno prerada, podržka, naliza, deklarisanje, etiketa, to bi moglo da pomogne, ili hladnjače, ili subvencije u tom smislu.Lokošnica kod Leskovca Lokošnički rog, rako se zove, uzgoj paprike, u vrećama od 25-30 kilograma tucane paprike prodaju, to neko prepoakuje pa prodaje pod svojim brendom.14, 15 tona tucane paprike trenutno imajju na lageru.Problem mladih na selu tiče se i roditeljstva, treba zadrž one koji su već na selu. Sokovi, džemovi, slično potr udruživanje, naši ljudi nemaju potrebu za tim.Zadruge mogu da pruže sigurnost u rpavnom smislu, pravne norme koje su iskovane u preko 100 godina prakse. Pravna sigurnost i tradicionalnost, to ističu svi oni koji su pravili zadruge. Može i šire da se deluje, jedan direktor može da bide u više njih, to je pogodno za nerazvijene sredine.Srećko Vukašinović, Poljoprivredna savetodavna stručna služba NišNišavski okrug i jug Srbije, stanje u polj je proizvod dobro, veliki su potencijali, voćarska, povrtarska, Ražanj, Aleksinac, mešovita, doljevac, povrtar i ratar, Gadž Han, voćarstvo, stočar u faz opad. Persp i za Pirot i Jabl, rural slabo naselj, pogodno za gajenje organsku hrane i razvoj seoskog turizma.Bogomdan kraj za organsku hranu.Kako doći do proizv u domać i višeg nivoa prerade?Da bi šeto bilo atrakt da se radis a ljubavlju i da donosi profit. Individ proizv usavrš proizvod, muči ih plasman.Malina, višnja, jagoda, moraju odmah da predaju po ceni koja se tada nudi. Ne postoji udruživanje, psotoje organizacije koje su smao na papiru nikakve aktivnosti ne postoje u praksi. Sa sela odlaze mladi ljudi i tako nestaje radna snaga.Potrebno je da sa firmama i zadrugama da se prave ugovorne obaveze, da s ezna koje su posledice, šta čeka kao sankcija za neispunjenje obaveza.Mog perspekt, Milivoje: poljoprivreda je biznis, kada to svi shvate, biće tržiš princ, i praviće se proizvodi od kojih se zarađuje. Pod jednim ili 10 brendova.Cena hrane će da raste, može da se poboljša kvalitet i kvantitet proizvoda, to sve zavisi od nas samih.Milan, leskovač ajvar se ne bi zaštitio da nije bilo italijanske vlade, kao i futoški kupus, lipov med sa fruške gore, itd.Da ne motamo kablove, da žene ne rade sa olovom, već sa voćem.4, 5 mlekara koje snabdevaju u Švajcarskoj.
U vranjskoj fabrici obuće Stefi komerc, iz koje se isporučuje gotova obuća i poluproizvodi za domaće i italijansko tržište, ove godine povećana je proizvodnja gotovog proizvoda oko 20 odsto u odnosu na isti period lane.Bratislav Đorđević, izvršni direktor firme Stefi komerc kaže da je ove godine primetno povećanje proizvodnje gotovog proizvoda između 15 i 20 odsto, dok su lon poslovi povećani oko deset odsto. “Jedini problem koji imamo u proizvodnji predstavlja nam period kad se menja sezona zato što se kasni sa nabavkom novih materijala što nam usporava proces rada“, kaže Đorđević za Novu ekonomiju. Ova fabrika iz Vranja proizvodi obuću za sopstveni brend „Donna Line“ i godišnje proizvodi između 130.000 i 150.000 pari obuće kao poluproizvod za lon poslove, dok se gotove obuće proizvede oko 12.000 pari.Modni trendovi u dizajnu obuće veoma se brzo menjaju i kako on ukazuje sve što ostane neprodato na kraju godine, sledeće godine je već "demode".„Kad se za jednu sezonu promeni moda onda pokušavamo da prodamo takvu obuću u radnjama sa popustom, ali bez obzira na cenu kupci beže od te robe. Traže samo obuću koja je u trendu. Ako nešto uspemo da prodamo od deplasirane robe onda je to uglavnom u outlet radnjama po izuzetno povoljnim cenama, da nam ne bi ostalo na lageru“, kaže on. Najveći problem u poslovanju ove vranjske firme predstavlja naplata zaostalih dugovanja. Teško je naplatiti taj novac jer dužnici ne plate, kako on ukazuje, onda zatvore radnju pa otvore novu na neko drugo ime. Neka dugovanja „vučemo“ već deset godina i ne možemo da naplatimo. „Kad bismo naplatili taj novac od dužnika na sudu, dobili bismo rabat za avansnu uplatu oko petnaest odsto, ovako kupujemo na odloženo plaćanje između 60 i 90 dana bez rabata“, napominje on. Firma Stefi komerc ima 180 zaposlenih, otvorena je 1993. godine kao mala porodična firma za trgovinu mešovite robe i obuće. Početkom 2000. godine počela je proizvodnja ženske modne obuće pod brendom „Donna Line“, danas ima pet maloprodajnih radnji, lon proizvodnju izvoze u Italiju.
Stečajni upravnik oglasio je prodaju imovine kompanije Inter-Kop doo Šabac u stečaju, saopštila je agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Ukupna procenjena vrednost obe imovinske celine iznosi oko 680 miliona dinara, a početna cena je oko 340 miliona.Među oglašenom imovinom nalaze se zemljište i kamenolomi te šabačke firme. Delatnost Inter kopa između ostalog obuhvata visokogradnju, niskogradnju i pmroizvodnju krečnjaka.Putem javnog nadmetanja na prodaju se nude dve imovinske celine koje obuhvataju zemljište i objekte u Mišaru i Majuru kod Šapca, u Kovilju kod Novog Sada, kao i kamenolome na Divčibarama i u blizini Šapca.Javno nadmetanje zakazano je za 25. novembar.Inter-Kop je svoju neposlovnu imovinu prodavao 2016. godine.Kako su 2011. godine pisale Večernje novosti, Inter-Kop je tada izrastao u jednu od najmoćnijih domaćih kompanija i imao je poslove na izgradnji Koridora 10. Prema tadašnjem pisanju tog lista, kompanija je zaslužna i za rekonstrukciju Bulevara Kralja Aleksandra u Beogradu, a gradila je i stambeno-poslovne prostore.Ponovo oglašena prodaja Banje "Zlatar"Oglašena prodaja preduzeća Zastava kamioni
Udruženja Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini, Podrinjski anti-korupcijski tim (PAKT) i Ne damo Jadar traže da ministarka rudarstva i energetike i potpredsednica vlade Zorana Mihailović pod hitno podnese ostavku. Razlog za to je, kako se navodi, saradnja frime njenog ujaka i kompanije koja istražuje litijum na teritoriji Grada Valjeva.Kako se navodi u saopštenju, preduzeće Euro Lithium Balkan koje ima dozvolu za istraživanje litijuma na teritoriji Valjeva, angažovalo je preduzeće Zajača ing čiji je vlasnik Milutin Bojić, rođeni ujak ministarke Mihailović. Udruženja smatraju da tako ozbiljno narušen integritet funkcija koje obavlja Mihailovićeva, jer je njeno ministarstvo izdalo Rešenje o odobrenju istraživačkih radova kompaniji Euro Lithium.PAKT je na svom portalu objavio i fotografiju koja dokazuje ove tvrdnje.Udruženja pitaju da li je Euro Litium na taj način vratio kontra uslugu ministarki rudarstva: "Postoje i brojna svedočenja meštana doline Jadra da je upravo ista firma izvodila istražna bušenja i za kompaniju Rio Tinto, ali se niko svojevremeno nije setio da zabeleži ove događaje, pa konkretnih dokaza osim svedočenja meštana nema", piše u saopštenju.Navodi se da je kompanija ujaka Zorane Mihailović od 2012. godine sarađivala i sa Elektro privredom Srbije Beograd od koje je dobijala javne nabavke i Rudarskim basenom Kolubara doo Lazarevac u ukupnoj vrednosti od 689.554 evra."Sada je uz konkretne dokaze iz Lukovca kod Valjeva dodatno kompromitovan i Projekat Jadar uz brojne skandale koji prate realizaciju projekta Rio Tinta", dodaje se u saopštenju.O RUDNIKU LITIJUMA TREBA JAVNO PRIČATI NA OSNOVU ČINJENICA, A NE EMOCIJA Udruženja smatraju da planirana istraživanja u okolini Valjeva, Jagodine, Gornjeg Milanovca, Požege i Kragujevca imaju za krajnji cilj iskopavanje rude litijuma, dok se njena hemijska prerada planira samo u Loznici.Prema njihovim rečima ministarka duguje odgovore na pitanje o tome koja je uloga nje i njenog rođenog ujaka u 'sveopštem napadu na prirodna bogatstva i litijum u Srbiji'. Podsećaju da u ozbiljnim državama takve situacije neminovno vode ostavci i akcijama tužilaštva koje je nadležno za korupciju.Preduzeće Euro Litihium je za Novu ekonomiju potvrdilo da istražuje litijum u okolini Valjeva, ali je naglašeno da još nije utvrđena isplativost rudnika. Tada su negirali i da njihovi poslovi u Srbiji imaju bilo kakve veze sa kompanijom Rio Tinto.Rio Tinto u okolini Loznice planira da otvori rudnik litijuma i postrojenje za preradu rude jadarit. Protiv njhovog Projekta Jadar bune se brojne organizacije i građani je smatraju da bi izazvao ekološke probleme. Rio Tinto, koji je u svetu poznat po brojnim ekološkim incidentima, trvdi da će tokom realizacije svog projekta u Srbiji voditi računa o zaštiti životne sredine.ŠTA SVE ZNAMO O PROJEKTU ZA ISKOPAVANJE LITIJUMA U DOLINI JADRA?U OKOLINI VALJEVA SE ISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA
The American Chamber of Commerce in Serbia, Nedeljnik and CITY College, University of York Europe Campus are jointly offering one full MBA scholarship and two 50% scholarships for the Pan-European Executive ...
Slučajevi trombocitopenije (pad vrednosti trombocita) prijavljeni su nakon dobijanje vakcine Astra Zeneca, saopšili su iz predstavništva britanskog proizvođača. U nekim od prijavljenih slučajev...
Advokatska komora Srbije najavila je dvodnevnu obustavu rada 20. i 21. oktobra, a povodom stava Vrhovnog kasacionog suda o napalati troškova obrade bankarskih kredita jer je postojeće obrazloženje kontradiktorno.Građani tuže banke zbog troškova obrade kredita, sudovima preti blokadaVrhovni Kasacioni sud (VKS) je na sednici Građanskog odeljenja u septembru doneo pravni stav o dozvoljenosti bankama da ugovaraju troškove kredita. Na sednici VKS donet je i pravni stav o dozvoljenosti ugovaranja premije osiguranja, kao obaveze korisnika kredita, kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), gde se kaže da je takva odredba kod ugovora o stambenim kreditima pravno valjana.VKS je do sada po reviziji, kao vanrednom pravnom sredstvu, preinačavao odluke u kojima su donete odbijajuće presude, po tužbama za neosnovanost naplate premije osiguranja kod NKOSK, odnosno VKS je presuđivao u korist građana – korisnika kredita.
U Beogradu je u septembru 2019. sahranjeno 936 pokojnika, a ove godine u istom mesecu 1.417, što je rast veći od 50 odsto, sledi iz podataka koje je objavila Politika. Broj sahrana u nadležnosti Pogr...
Organizacija BirdLife International je objavila novu Evropsku crvenu listu ugroženih ptica, saopštilo je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. U okviru te liste nalazi se pregled rizika od regionalnog izumiranja za čak 544 vrsta ptica u preko 50 evropskih država i teritorija."Ptice su duže od nas na planeti, ali usled brzine kojom je ljudi eksploatišu i uništavaju, svedoci smo da se neke vrste strmoglavo kreću ka izumiranju. Crvena Lista je krucijalan izvor za sve koji rade na tome da se zaustavi klimatska i biodiverzitetska kriza, jer kada su ptice u nevolji i priroda je u nevolji", kaže Ana Staneva iz BirdLife Evropa.Reč je o četvrtoj proceni koju je uradila međunarodna organizacija BirdLife International (prethodne su iz 1994. 2004. i 2015. godine). Lista je objavljena u vreme kada UN Konvencija o biološkom diverzitetu diskutuje o novom planu za rešavanje krize divljih vrsta."Ptice su vrlo osetljive na promene u svojoj životnoj sredini i odlični su pokazatelji stanja na našoj planeti. Svi životi na ovoj planeti su povezani, a kada nam ptice izumiranjem pokažu da su u opasnosti, to je znak da smo svi u opasnosti", dodaje se u saopštenju Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Regionalni direktor, BirdLife Evropa Martin Harper naglasio je da je za obnavljanje prirode neophodan transformacija ekonomije. On je rekao kako je želja te organizacije da Evropa u tome predvodi svet."Oporavak staništa ptica velikih razmera i zaštita nekoliko preostalih prirodnih staništa u Evropi neće samo pomoći da ptice prežive, već i da čovečanstvo opstane", objašnajva Klaire Ruterford, referent za očuvanje vrsta u organizaciji BirdLife Evropa.Glavni razlozi smanjenja brojnosti posmatranih populacija ptica na Evropskim staništima su: prenamena upotrebe zemljišta, intenzivna poljoprivreda, prekomerna eksploatacija morskih resursa, zagađenje kopnenih voda, kao i neodržive i redovne šumarske prakse.Buka terenskih vozila ugrožava divlje ptice na Fruškoj goriZašto nam izumiru ptice Neki od glavnih nalaza te studije, kako se navodi, su:- Svaka peta vrsta ptica u Evropi je ugrožena ili skoro ugrožena.- Brojnost svake treće vrste u Evropi se smanjila u proteklih par decenija.- Morske ptice, patkarice, šljukarice i grabljivice su najugroženije i to su grupe čija brojnost najbrže opada u Evropi.- Morska, poljoprivredna, močvarna i travna staništa su ona na kojima se nalaze najugroženije vrste.- Brojnost većine vrsta ševa, strnadica i svračaka se smanjila.- Druge grupe ptica gde je značajno opala brojnost jesu patke i šljukarice.- 71 vrsta (13%) je ugrožena u Evropi (status kritično ugrožen, ugrožen, ranjiv).- 35 vrsta (6%) je skoro ugroženo, pet vrsta se još uvek vodi kao regionalno iščezle.Najbolji način da pomognete pticama: Ne uznemiravajte ihPočinje sezona lova ptica selica, zbog čega treba zaustaviti krivolov
Javno komunalno preduzeće "Gradsko zelenilo" iz Novog Sada je ras Rekonstrukcijom Dunavskog parka biće obnovljene postojećenje šetne staze i platoi, koji bi trebalo da zadrže postojeće širine ...
-270x152.png)
U Srbiji četvrtina stanovnika živi u riziku od siromaštva, među kojima su posebno ugroženi su Romi, osobe sa invaliditetom, mladi u ruralnim sredinama, žene, lica bez obrazovanja ili sa niskim nivoom obrazovanja, stanovništvo izvan gradskih sredina i drugi.Prema poslednjem popisu, u Srbiji živi oko 150.000 Roma i Romkinja među kojima je zaposlenost duplo niža nego u opštoj populaciji, a stopa nezaposlenosti je čak četiri puta viša, pri tom je 70% dugoročno nezaposleno .Tokom prošle godine u našoj zemlji je bilo 19.226 nezaposlenih osoba sa invaliditetom. 76,4% traži posao duže od 12 meseci , dok njih 61,9% posao traži duže od dve godine. Većini radno sposobnih pripadnika/ca ovih ranjivih grupa nedostaje adekvatan stepen obrazovanja i veštine kako bi se uspešno uključili na tržište rada.Program Nemačke razvojne saradnje „Inkluzija Roma i drugih marginalizovanih grupa u Srbiji“, koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, uz stručnu podršku GFA consulting group GmbH, ima za cilj da pruži podršku korisnicima za bolje pozicioniranje na tržištu rada, kroz kratkoročne i dugoročne, formalne i neformalne obuke, pomoću kojih im se povećavaju šanse za zaposlenje. Pored ovih mera, program u saradnji sa privatnim sektorom, organizuje specijalizovane prakse i obuke za potrebe poslodavaca.Program trenutno otvara novi ciklus podrške i poziva sve zainteresovane preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća koji imaju potrebu za novim zapošljavanjem i žele da pruže podršku marginalizovanim grupama da unaprede svoja znanja i veštine, bolje se pozicioniraju na tržištu rada i povećaju zapošljivost, da se prijave za program.Više informacija o javnom pozivu, kriterijumima za učešće i ocenjivanje možete pronaći ovde.
Pogon Naš med je u pregovorima za prodaju suncokretovog meda i pčelarima bi ga plaćao od 3,55 do 3,70 evra za kilogram, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). Prijava za sve zainteresovane kako se podseća traje do ponedeljka 18. oktobra."Prijave će se primati i nakon ponedeljka, ali prvopristigla količina bi ušla već u prvi ugovor. Drugi uslov je da pčelar pre uzorkovanja treba sa površine meda da ukloni sve što nije med (vosak i slično). Treći je da je u ovom poslu ambalaža u kojoj predajete med nepovratna i prihvatala bi se svaka vrsta i veličina ambalaže", piše u saopštenju SPOS-a. SPOS apeluje na pčelare da požure sa prijavama, ako su zainteresovani za otkup meda."Ako se pregovori uspešno završe, što je jako izvesno, objavićemo i precizne cene prema karticama lojalnosti i potpisanom ugovoru o licenci za standard kvaliteta 'Dobra pčelarska praksa', kao što smo objavili i za bagremov med", dodaje se u saopštenju. Više informacija o otkupu meda u pogonu Naš med, može da se pronađe na sledećem LINKU.Pčelari iz Užica sa kojima smo razgovarali ocenili su da je cena od 3,7 evra za otkup suncokretovog meda solidna.Iskusni pčelari savetuju kako početi biznis u SrbijiPčelari uskoro dobijaju digitalnu mapu pčelinjakaMedonosne pčele nisu ugrožene, a svet bez njih ne bi nestao (VIDEO)
Dunavski park uskoro bi mogao da bude rekonstruisan, u planu je parterno uređenje i dekorativna rasveta, za šta Novi Sad za planira da izdvoji 121 milion dinara.Javno komunalno preduzeće "Gradsko zelenilo" Novi Sad raspisalo je tender za izvođenje radova na rekonstrukciji Dunavskog parka.Odabrani ponuđač ima rok od šest meseci za završetak radova. Dunavski park je Uredbom Vlade stavljen pod zaštitu kao prirodno dobro od velikog značaja i svrstan u II kategoriju zaštite kao spomenik prirode. Rok za podnošenje ponuda je 8. novembra.
Među zaposlenima u IT industriji Linkedin je najomiljenija mreža koja ne služi samo za pronalaženje poslova. Pored Linkedina, u potrazi za poslom 32 odsto ispitanika ankete koristi domaću platformu Poslovi Infostud. Pored Info Studa na trećem mestu se našla i specijalizovana platforma ovog sajta za IT stručnjake, Hello World. Kako bi ostali u toku sa novim trendovima i dešavanjima u industriji podjednako koriste domaće i strane IT portale kao što su Netokracija, Startit, TechCrunch, Wired i dr. Pored stručnih portala pretežno koriste stručnu literaturu, prate diskusije na društvenim mrežama, a oko polovine ispitanika pohađa i online kurseve.Pored aktuelnih tema iz profesije, zaposlene u IT-u najviše interesovanja vesti iz sveta i Srbije, ekonomije, društva, kulture, umetnosti i sporta. 90 odsto zaposlenih se informiše redovno o aktuelnim društvenim temama, 60 odsto njih prati dešavanja u zemlji i svetu na dnevnom nivou, dok 30 odsto to čini jednom ili dva puta nedeljno. Domaći mediji koje najčešće koriste radi informisanja su N1, Nova, Danas, Blic, Mondo, Politika, Noizz, Telegraf...Navedeni podaci su rezultat ankete koju je sprovela internacionalna kompanija Q u saradnji sa portalom Netokracija.
Novoosnovani Lake Dance Palić, festival nezavisnog američkog filma, biće održan od 25. do 27. oktobra u bioskopu Abazija na Palićkom jezeru. Festival donosi ostvarenja perspektivnih filmskih stvaralaca koji se bave kratkometražnim i dugometražnim nezavisnim filmom. Lake Dance Filmski Festival (Palic American Independent Film Festival – PAIFF) pružiće publici presek aktuelnih tokova i tendencija u savremenom američkom art filmu, koji poslednjih godina privlači svojom svežinom i inovativnošću sve više pažnje svetske filmske kritike ali i publike.Festival otvaraju filmovi „Love“ i „The City“ Vladana Nikolića, srpskog autora koji živi i radi u Njujorku. Zbog epidemiološke situacije Vladan Nikolić nije u mogućnosti da doputuje u Srbiju, ali će na otvaranju festivala publika imati prilike da razgovara sa njim o filmovima, američkom indi filmu, inspiraciji putem video poziva. Foto: Lake Dance FestivalNa prvom Lake Dance festivalu gledaćemo i srpsku premijeru pobednika Tribeca festivala „Brighton 4th“ čiju režiju potpisuje Levan Koguashvili.„Ako pogledamo festivalsku ponudu na Paliću, jasno je odakle motivacija da se napravi festival nezavisnog američkof filma. Publika na Paliću i u Subotici, ima istančan ukus što pokazuje i Festival Evropskog FIlma Palić i brojni drugi filmski festivali i revije. Lake Dance je filmski festival koji će upotpunuti filmsku i kulturnu ponudu i nastaviti da neguje filmsku publiku“ rekao je Miroslav Mogorović direktor Lake Dance festivala.Umetnički direktor PAIFF Lake Dance je Nikolaj Nikitin, dugogodišnji selektor FEF Palić, što publici već garantuje kvalitetan odabir festivalskih filmova.PAIFF Lake Dance doneće publici bogatu filmsku ponudu koja često nije praćena marketinškim kampanjama, nije vidljiva na televiziji i u redovnoj ponudi većine VOD platformi a izaziva veliku pažnju gledalaca i filmskih kritičara širom sveta. Na ovom festivalu, domaća publika, a i domaći filmski stvaraoci i kritičari, steći će konkretan uvid u nove teme i umetničke forme svetski poznatih autora nezavisnog filma i savremene tokove u kinematografiji.Festival se održava u bioskopu Abazija na Palićkom jezeru, a publika širom Srbije moći će deo programa da prati i online, na filmskoj platformi Moj OFF. Program festivala biće objavljen na društvenim mrežama Lake Dance Festivala i bioskopa Abazija.
Čak 90 odsto zaposlenih u IT industriji prati aktuelna dešavanjaJedna od najpoznatijih predrasuda koja se pripisuje IT stručnjacima jeste da su štreberi, kompjuterski zanesenjaci koje ne zanima ništa osim stručne literature i kompjuterskih programa. Međutim, rezultati ankete koju je sprovela internacionalna kompanija Q u saradnji sa portalom Netokracija, razbili su ovaj mit i pokazali da se čak 90 odsto zaposlenih u IT industriji informiše redovno o aktuelnim društvenim temama. Odnosno, čak 60 odsto njih prati dešavanja u zemlji i svetu na dnevnom nivou, dok 30 odsto to čini jednom ili dva puta nedeljno. Kada je reč o domaćim medijima, ispostavilo se da se developeri najčešće informišu uglavnom putem N1, Nove, Danasa, Blica, Monda, Politike, Noizza, Telegrafa. O tome da je mit razbijen govori u prilog i činjenica da 79.6 odsto zaposlenih u IT-u podjednako koristi društvene mreže kako bi se informisali u vezi sa temama o poslu i o dnevnim dešavanjima. Ipak, 12 odsto njih prati vesti isključivo u vezi sa poslom, dok preostalih osam odsto na društvenim mrežama prati one izvan IT-a.Programeri i dnevne teme Ako izuzmemo teme koje se ne tiču njihove profesije, zaposlene u IT-u najviše interesuju vesti iz sveta (63.5 odsto) i Srbije (59.3 odsto), informacije iz oblasti ekonomije (56.3 odsto), a potom društva, kulture, umetnosti (32.9 odsto) i sporta (31.1 odsto), dok svega sedam odsto njih prati hroniku. Programeri su otkrili da ih zanimaju i novosti iz oblasti muzike, gejminga, kinematografije, zdravlja, automobilizma i popularne nauke, ali u znatno manjoj meri. Omiljeni IT portaliIpak, činjenica je da su programeri i developeri u velikoj meri zainteresovani za oblast kojom se bave, a da bi ostali u toku sa novim trendovima i dešavanjima podjednako koriste domaće i strane IT portale. Kada je trebalo da odgovore koji domaći IT portal najčešće posećuju, dominantni odgovori bili su Netokracija (74.3 odsto) i StartIt (50.9 odsto), dok od stranih najviše prate TechCrunch (47.3 odsto), Wired (35.9 odsto) i Tech Insider (33.5 odsto). Dodatno, domaći i strani portali nisu jedini izvor informacija za programere kada je IT oblast u pitanju. Kako bi učili o novitetima u IT-u, developeri pretežno koriste stručnu literaturu i to 61.1 odsto, prate diskusije na društvenim mrežama (51.5 odsto), a 50.9 odsto njih pohađa online kurseve.LinkedIn omiljena društvena mreža Developeri ne samo da koriste LinkedIn kako bi se informisali o otvorenim radnim pozicijama u branši (čak 80 odsto), već je ova društvena mreža među njima omiljena kod 64 odsto ispitanika, a omiljenija je čak i od Facebook-a, YouTube-a, Instagrama i Twitter-a. Kada je reč o ostalim platformama za pronalaženje posla, drugo mesto zauzima domaća platforma Poslovi Infostud koji koristi nešto više od 32 odsto developera, dok treće mesto zauzima Hello World, platforma Poslovi Infostuda, specijalizovana za IT stručnjake. Anketa koju je sprovela kompanija Q u saradnji sa Netokracijom je još jedan od dokaza da stereotipi predstavljaju generalizaciju o određenoj grupi ljudi i da često nisu tačni. Programeri, developeri i IT stručnjaci, učestvovanjem u istraživanju, razbili su mit koji je važio za njih i pokazali su da imaju široka interesovanja.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
