Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Srbija uređuje dodelu državne pomoći za životnu sredinu i energetiku

Vlada Srbije usvojila je uredbu iz oblasti kontrole državne pomoći koja se odnosi na zaštitu životne sredine i energetiku kojom se uređuju uslovi i kriterijumi usklađenosti državne pomoći.Ova uredba se odnosi na pomoć učesnicima na tržištu u sektoru energetike, kao i na državnu pomoć za zaštitu životne sredine svim učesnicima na tržištu, bez obzira na sektor privrede kojem pripadaju, odnosno delatnosti koje obavljaju. Uredbom se, između ostalog, uređuju usklađenost državne pomoći koja će se dodeljivati za izmeštanje privrednih subjekata na nove lokacije radi zaštite životne sredine, za mere adekvatnosti proizvodnje proizvođačima električne energije, za izradu studije životne sredine, ulaganje u energetsku infrastrukturu.Uređuju se i uslovi i kriterijumi za državnu pomoć za ulaganje u reciklažu i ponovnu upotrebu otpada, energetski efikasno daljinsko grejanje i hlađenje, remedijaciju kontaminiranih lokacija, prikupljanje i skladištenje ugljenika, ulaganje u mere energetske efikasnosti, smanjenje dažbina za životnu sredinu, prikupljanje i skladištenje ugljenika, podsticanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije.. Vlada Srbije izdvaja 500 miliona dinara za energetsku efikasnostGrađani se za subvencionisanje energetske efikasnosti prijavljuju od julaU uredbi piše da se državna pomoć za zaštitu životne sredine i u sektoru energetike smatra se usklađenom ako se dodeljuje učesniku na tržištu koji se ne nalazi u postupku povraćaja državne ili de minimis pomoći, kao i učesnicima na tržištu koji nisu bili u teškoćama (u smislu propisa o kontroli državne pomoći) na dan 31. decembar 2019. godine. Individualna državna pomoć se smatra usklađenom, između ostalog, ako je utvrđeno da bi dovela do znatnog povećanja veličine projekta ili obima delatnosti, ukupnog iznosa koji korisnik ulaže u projekat ili delatnost, brzine realizacije projekta ili delatnosti. 

Srbija

Vlada definisala pravila za dodelu male pomoći

Vlada Srbije usvojila je uredbu koja definiše pravila i uslove za dodelu pomoći male vrednosti.  Pomoć male vrednosti (de minimus pomoć) dodeljivaće se za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa.(u daljem tekstu: de minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa), određuje gornja granica iznosa pomoći, kumulacija, kao i obaveze davalaca i korisnika te pomoći.   De minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa je pomoć koja nema značajan uticaj na narušavanje konkurencije na tržištu i na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije, u skladu sa zakonom.Odluku o opravdanosti dodele de minimis pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa donosi davalac, koji o tome obaveštava Кomisiju za kontrolu državne pomoći. Odredbe ove uredbe primenjuju se na pomoć koja se dodeljuje učesnicima na tržištu koji obavljaju usluge od opšteg ekonomskog interesa.Кorisnik de minimis pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa je učesnik na tržištu kome je povereno obavljanje usluge od opšteg ekonomskog interesa. Izuzetno od stava 1. ovog člana, odredbe ove uredbe ne primenjuju se na pomoć koja se dodeljuje:1) za podsticanje izvoza, odnosno za delatnosti koje direktno utiču na obim izvoza, uspostavljanje i funkcionisanje distributivne mreže ili za pokriće drugih tekućih rashoda (operativnih troškova) učesnika na tržištu povezanih sa izvoznim aktivnostima;2) za davanje prednosti domaćim proizvodima u odnosu na uvozne proizvode;3) učesniku na tržištu koje posluje u sektoru uglja;4) učesniku na tržištu koji obavlja delatnost drumskog prevoza tereta kroz najam ili za naknadu;5) učesniku na tržištu koji nije bio u teškoćama u smislu člana 6. Uredbe o uslovima i kriterijumima usklađenosti državne pomoći za sanaciju i restrukturiranje učesnika na tržištu u teškoćama („Službeni glasnik RS”, broj 62/21) na dan 31. decembra 2019. godine.Izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju značenje određeno zakonom i podzakonskim aktima kojima se uređuje kontrola državne pomoći.Gornja granica de minimis pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesaDe minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa može da se dodeli jednom učesniku na tržištu u visini do 57.500.000,00 dinara u bilo kom periodu u toku tri uzastopne fiskalne godine bez obzira na instrument, namenu i davaoca pomoći.Trogodišnji period iz stava 1. ovog člana obuhvata tekuću i prethodne dve fiskalne godine. De minimis pomoć pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa koja se dodeljuje u obliku bespovratnih novčanih sredstava izražava se u bruto iznosu, tj. iznosu pre odbitka poreza i drugih naknada.Ako se de minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa ne dodeljuje u obliku bespovratnih sredstava, iznos pomoći mora biti izražen u obliku bespovratnih novčanih sredstava, tj. u njihovoj (bruto) novčanoj protivvrednosti. De minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa koja se isplaćuje u više rata diskontuje se na vrednost pomoći u trenutku dodele, pri čemu se za diskontovanje koristi diskontna stopa koja važi u trenutku dodele.Transparentna de minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa De minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa je transparentna ako je moguće unapred izračunati tačan iznos bruto novčane protivvrednosti pomoći bez potrebe za procenom rizika.Кriterijum transparentnosti ispunjavaju sledeći instrumenti (oblici) dodele de minimis pomoći iz stava 1. ovog člana: 1) krediti ako je bruto novčana protivvrednost pomoći izračunata na osnovu referentne stope koja važi u trenutku dodele;2) dokapitalizacija;3) mere finansiranja rizičnog ulaganja;4) individualna pomoć koja se dodeljuje na osnovu garantne šeme ako iznos  zagarantovanog dela osnovnog kredita ne premašuje 431.250.000,00 dinara po učesniku na tržištu i ako garancija ne premašuje 80% predmetnog kredita;5) subvencija;6) drugi instrumenti u skladu sa zakonom.Ako je zagarantovani deo kredita manji od iznosa iz stava 2. tačka 4) ovog člana bruto novčana protivvrednost pomoći izračunava se kao proporcionalni deo gornje granice utvrđene u članu 4. ove uredbe.Garantna šema je transparentna ako sadrži metodologiju za izračunavanje bruto novčane protivvrednosti pomoći sadržane u garanciji. De minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa kumulira se sa svim drugim de minimis pomoćima, dodeljenim u tekućoj i u prethodne dve fiskalne godine, do gornje granice utvrđene u članu 4. ove uredbe.Кumulacija iz stava 1. ovog člana vrši se sabiranjem svih iznosa de minimis pomoći koja je po bilo kom osnovu dodeljena u tekućoj i u prethodne dve fiskalne godine.De minimis pomoć  kumulira se sa drugim vrstama državne pomoći koja se dodeljuje za iste opravdane troškove samo do visine (intenziteta) državne pomoći koja predstavlja gornju granicu do koje se može dodeliti ukupan iznos državne pomoći u skladu sa propisima o kontroli državne pomoći. De minimis pomoć ne dodeljuje se za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa za čije obavljanje se već dodeljuje naknada bez obzira da li takva naknada predstavlja državnu pomoć ili ne.Obaveze davaoca i korisnika Davalac de minimis pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa:1)pre dodele nove pomoći, pribavlja od korisnika pomoći pisanu izjavu da li mu je već dodeljena de minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa u tekućoj i u prethodne dve fiskalne godine u skladu sa ovom uredbom ili drugim propisom koji uređuje dodelu de minimis pomoći, ili bilo koja druga državna pomoć, uz navođenje iznosa, davaoca državne ili de minimis pomoći i namene, odnosno vrste državne pomoći;2)pre dodele nove pomoći vrši kumulaciju i utvrđuje ispunjenost pravila i uslova za dodelu pomoći iz ove uredbe;3)u pisanoj formi, obaveštava korisnika o tome da mu dodeljuje de minimis pomoć za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa, kao i o iznosu pomoći izraženom u obliku bruto novčane protivvrednosti pomoći koju mu dodeljuje;4)u roku od 15 dana od dana dodele, Кomisiji za kontrolu državne pomoći dostavlja podatke o dodeljenoj pomoći za potrebe vođenja registra državne pomoći i de minimis pomoći;5)vodi evidenciju o dodeljenoj pomoći po pojedinačnim korisnicima pomoći; 6)čuva podatke i dokumenta o dodeljenoj pomoći deset godina od dana njene dodele; 7)na pisani zahtev Кomisije za kontrolu državne pomoći dostavlja sve podatke i dokumenta; 8)dostavlja Кomisiji za kontrolu državne pomoći podatke o dodeljenoj pomoći za potrebe izrade godišnjeg izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći.Davalac pomoći dužan je da vrši kontrolu trošenja javnih sredstava i korišćenja tih sredstava za dodelu de minimis pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa i u obavezi je da vrši nadzor da li korisnik pomoći troši sredstva u predviđenom iznosu i za namenu za koju su mu ta sredstva dodeljena, kao i to da li je korisnik pomoći ispunio svoju obavezu zbog koje su mu sredstva i dodeljena i koja je bila predviđena kao uslov za dodelu te pomoći.Кorisnik de minimis pomoći za obavljanje usluga od opšteg ekonomskog interesa dužan je da postupi po zahtevu davaoca iz stava 1. tačka 1) ovog člana.Ako se pomoć dodeljuje na osnovu šeme pomoći, rok iz stava 1. tač. 4) i 6) ovog člana počinje da teče od dana dodele poslednje individualne državne pomoći na osnovu te šeme.

Srbija

Nova platforma za saradnju sa privrednicima iz dijaspore

Privodi se kraju izrada prezentacije "Poslovnog atlasa Srbije i dijaspore"  koji bi trebalo da bude predstavljen u decembru. Reč je o platformi koja će povezivati privrednike iz Srbije sa zainteresovanim privrednicima i investitorima iz dijaspore, kako bi ostvarivali poslovne projekte i ulagali u našu zemlju, rekao je Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za internacionalizaciju Privredne komore. Pored lokalnih samouprava predloge za poslovnu saradnju će moći da ostavljaju i pojedinci koji imaju poslovne ideje, ali nemaju finansijsku podršku. "Za sada platforma je namenjena samo dijaspori sa nemačkog govornog područja i obuhvata Nemačku, Austriju i Švajcarsku. Кasnije će se raditi platforma i za druge zemlje, pre svega tamo gde ima mnogo ljudi iz srpske dijaspore, pre svega SAD i Australiju", rekao je Stanić.Platforma "Poslovni atlas Srbije i dijaspore" razvija se u okviru Link Up! Serbia II projekta, koji finansira Austrijska razvojna saradnja, a implementira Međunarodni centar za razvoj migracionih politika (ICMPD) u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

Srbija

Uskoro nova platforma za saradnju sa privrednicima iz dijaspore

Privodi se kraju izrada prezentacije "Poslovnog atlasa Srbije i dijaspore"  koji bi trebalo da bude predstavljen u decembru. Reč je o platformi koja će povezivati privrednike iz Srbije sa zainteresovanim privrednicima i investitorima iz dijaspore, kako bi ostvarivali poslovne projekte i ulagali u našu zemlju, rekao je Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za internacionalizaciju Privredne komore. Pored lokalnih samouprava predloge za poslovnu saradnju će moći da ostavljaju i pojedinci koji imaju poslovne ideje, ali nemaju finansijsku podršku. "Za sada platforma je namenjena samo dijaspori sa nemačkog govornog područja i obuhvata Nemačku, Austriju i Švajcarsku. Кasnije će se raditi platforma i za druge zemlje, pre svega tamo gde ima mnogo ljudi iz srpske dijaspore, pre svega SAD i Australiju", rekao je Stanić.Platforma "Poslovni atlas Srbije i dijaspore" razvija se u okviru Link Up! Serbia II projekta, koji finansira Austrijska razvojna saradnja, a implementira Međunarodni centar za razvoj migracionih politika (ICMPD) u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

Srbija

„Uništavanje prirode godišnje košta 258 milijardi dolara“

Kažnjiva dela protiv životne sredine na svetskom nivou koštaju 258 milijardi dolara godišnje i često se povezuju sa utajom poreza i korupcijom, saopštila je organizacija za očuvanje prirode WWF Adria. Ona predstavljaju i četvrtu najunosniju aktivnost organizovanog kriminala u svetu, nakon trgovine ljudima, drogom i oružjem."Nova Evropska crvena lista ptica, koju je objavio Birdlife International, otkriva da je u Evropi trenutno ugrožena 71 vrsta ptica. Orao krstaš, ptica sa našeg grba, je strogo zaštićena vrsta sa svega tri gnezdeća para u Srbiji. Posledice kažnjivih dela protiv zaštićenih divljih vrsta, poput krivolova, trovanja i ilegalne trgovine su veoma ozbiljne i mogu dovesti do nestanka pojedinih vrsta", kaže Iva Svilar iz organizacije WWF Adria.Ona napominje da je pored gubitka staništa trovanje jedan od glavnih faktora koji ugrožava ptice grabljivice u Srbiji, ali i širom Evrope. WWF je započela kampanju, jer kako naglašava želi da ukaže na kažnjiva dela protiv divljih vrsta: ubijanje, trovanje, zarobljavanje i krijumčarenja.WWF Adria je zgob toga pokrenula je kampanju poda nazivom "Zločini protiv živih bića su zločini protiv života". Cilj je podizanje političke i društvene svesti o ozbiljnim kažnjivim delima protiv divljih vrsta.Zašto nam izumiru pticeSvaka peta vrsta ptica u Evropi ugrožena "Jesetrarske (riblje) vrste poput kečige koja je u trajnoj zabrani izlova i morune koja je krajnje ugrožena i dalje se u velikoj meri izlovljavaju za prodaju na crnom tržištu. Medvedi i vukovi su česte žrtve krivolova, dok mnoge vrste ptica stradaju zbog trovanja i nezakonitog ubijanja", naglašava se u saopštenju. Svojom kampanjom WWF želi da poveća znanje i razumevanje o neprocenjivoj šteti koju zločini protiv divljih vrsta čine i samim ljudima. Kampanja je deo WWF-ovog Life Swipe projekta. Poziva nas da se osvrnemo na to da su i divlje životinje živa bića koja trpe i ispaštaju zbog zločina ljudi.

Srbija

Vlada Srbije usvojila rebalans budžeta, više novca za kapitalne investicije

Vlada je usvojila predlog rebalansa budžeta za 2021. godinu kojim je za kapitalne investiije izdvojeno približno 478 milijardi dinara, odnosno 7,8 odsto BDP-a. Vlada je u saopštenju navela  da će javni dug na kraju godine iznositi do 58,2 odsto, umesto 60 odsto BDP-a, kako je iznosila prethodna procena.U odnosu na aprilski rebalans, fiskalni deficit je smanjen na 304,5 milijardi i on sada iznosi 4,9 odsto BDP-a, umesto planiranih 6,9 odsto BDP-a.U saopštenju se navodi da ukupni budžetski prihodi predviđeni rebalansom iznose 1.488,5 milijardi dinara.Poreski prihodi planirani su u iznosu od 1.279,3 milijarde dinara (povećanje od 111 milijardi dinara), a neporeski u iznosu od 191,5 milijardi (povećanje od 21,1 milijardu).U strukturi prihoda poreski prihodi čine 85,9 odsto, neporeski 12,9 odsto, dok se ostatak od 1,2 odsto odnosi na donacije, piše. Rebalansom budžeta predviđeni su ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.792,95 milijardi dinara.Ministar finansija Siniša Mali je za Tanjug rekao da će i budžetom za narednu godinu biti izdvojen novac za projekat beogradskog metroa, odnosno oko 125 miliona evra za početak izgradnje depoa na Makiškom Polju.Kako je rekao, rebalans je prevideo i sredstva za izgradnju tzv. Dunavske magistrale, od Požarevca do Golupca, koja počinje da se gradi u novembru.Takođe, rebalansom budžeta su, kaže, izdvojena sredstva za za rekonstrukciju osam domova zdravlja, u Grockoj, na Čukarici, Lapovu, Somboru, Medveđi, Loznici, Rači..

Srbija

Turska kompanija Erenli dobija zemljište bez naknade u Leskovcu

Turskoj kompaniji Erenli biće bez naknade dodeljeno državno zemljište od 67.469 metara kvadratnih u Leskovcu, radi izgradnje proizvodnog objekta za sisteme za tečnu cirkulaciju u automobilskoj industriji.Кomisija za kontrolu državne pomoći odobrila je dodelu zemljišta i naložila Republičkoj direkciji za imovinu da u roku od tri dana od dana potpisivanja dostavi Кomisiji za kontrolu državne pomoći Ugovor o otuđenju građevinskog zemljišta u javnoj svojini Srbije, bez naknade, zaključen između Srbije i privrednog društva Erenli, navodi se u odluci. Tržišna vrednosti zemljišta iznosi oko 1,2 miiona evra, procenilo je Ministarstvo finansija. Ugovorom je predviđena obaveza korisnika (kompanije Enerli) da u vezi sa investiconim projektom uloži 16,6 miliona evra i zaposli 338 novozaposlenih na neodređeno vreme. Kompanija će se obavezati i da ne smanjuje dostignuti broj zaposlenih u periodu od pet godina od dana završetka Investicionog projekta, kao i da ne može da proda parcele koje su predmet ugovora trećem licu pre isteka roka od pet godina od dana završetka Investicionog projekta.Ugovor predviđa i da najmanje 25 odsto ulaganja kompanija mora da finansira iz sopstvenih sredstava, odnosno iz sredstava koja ne sadrže bilo kakvu državnu pomoć.Obaveza kompanije je i da zadrži početnu investiciju u istom području najmanje pet godina od dana završetka investicionog projekta.Kako kontrolisati državnu pomoć i kako privući inovativne investitoreSubvencije samo jedan od faktora kad investitori odlučuju o SrbijiAerodromima Srbije odobrena državna pomoć od 670 miliona dinaraErenli je u Leskovcu osnovana 13. maja ove godine i vlasništvu je  kompanije ERENLI KAUCUK iz Turske.Кomisija navodi u odluci da se investitor se od 1959. godine bavi proizvodnjom gumenih delova u sektoru automobilske industrije za Tier 1 i Tier 2 kompanije. Svojim kupcima pruža i usluge inženjeringa i testiranja za šta je 2016. godine dobila sertifikat istraživačko-razvojnog centra. Glavni proizvodi Erenlija su sistemi za hlađenje i grejanje, CAC creva, sistemi za kontrolu emisije i creva za hlađenje ulja. U Investicionom prejektu se navodi da je svrha ulaganja u Leskovcu izgradnja proizvodnog objekta za proizvodnju sistema za tečnu cirkulaciju u automobilskoj industriji, fabrike ukupne površine 15.745 metara kvadratnih. Plan je da se u novom objektu proizvode smeše i pokrene proizvodna linija za proizvodnju plastičnih cevi.Piše da je početak izgradnje bio planiran za septembar 2021. godine.

Srbija

Bivši direktor „Infrastruktura železnice“ osuđen zbog primanja mita

Posebno odeljenje za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu osudilo je bivšeg direktora preduzeća Infrastruktura železnice Miroljuba Jevtića na godinu dana zatvora za krivično delo primanje mita.Jevtiću će kako stoji u presudi u kaznu biti uračunato vreme koje je proveo u pritvoru od 10.01.2020. godine  do 06.03.2020. godine, kada mu je ukinut pritvor.Na osnovu odredbe od Jevtića je oduzet novčani iznos od 10.000 evra koji je primio kao poklon.Na osnovu odredbi Krivičnog zakona izrečena mu je i mera zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti koje su u vezi sa raspolaganjem, korišćenjem, upravljanjem ili rukovanjem tuđom imovinom ili čuvanjem te imovine u trajanju od tri godine od dana pravnosnažnosti presude.Vreme provedeno u zatvoru neće biti uračunato u trajanje te mere. Inače, reč je o presudi na koju Jevtić i njegovi advokati imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u Beogradu.Reforma srpske železnice: 55 km na satIma li mašinovođe u vozu Kako podseća Nova.rs Jetvić je na početku suđenja u februaru negirao optužbe za primanje mita.Prema sporazumu koji je u maju zaključio sa tužilaštvom, zbog krivičnog dela davanje mita, članu Nadzornog odbora Privrednog društva Ratko Mitrović iz Novog Sada Dragoslavu Burzanoviću izrečena je kazna od 11 meseci zatvora.Advokatima iz Novog Sada Vladimiru Kostiću i Zoranu Stojanoviću optuženim za pomaganje u davanju mita izrečene su uslovne osude od godinu dana zatvora s rokom provere od dve godine.Jevtić se tereti da je neosnovano i nepotrebno angažovao advokate na poslovima eksproprijacije zemljišta na trasama brzih pruga, koji su deo uplaćenog novca od JP Infrastruktura železnice po osnovu fakturisanih usluga u višemilionskim iznosima, kao mito, preko posrednika, predavali Jevtiću.Jevtiću je u toku i suđenje u postupku u kome se sa bivšim državnim sekretarom, a sada zamenikom ministra energetike Miodragom Poledicom i još četiri optužena tereti za zloupotrebe sa javnim nabavkama za rekonstrukciju železničke pruge na Pančevačkom mostu.Kako je pre nekoliko meseci pisao Krik, Poledica je negirao nameštanje tih javnih nabavki.

Srbija

Rešenje za poljoprivredne penzije do kraja godine

Predlog novog modela za obračun poljoprivrednih penzija, koji treba da reši nepravedan obračun i nagomilana dugovanja za doprinose poljoprivrednika, očekuje se da bude završen do kraja godine, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za Novu ekonomiju.  Umesto uživanja u plodovima svoga rada i pogleda na vinograd, poljoprivredni penzioneri u Srbiji pored toga što imaju male penzije, nedovoljne za dostojan život nisu spokojni jer imaju i nagomilane dugove za neplaćene doprinose PIO.Sve zbog dugogodišnjeg komplikovanog rešenja o obračunu penzija za vlasnike poljoprivrednog dobra. Država u saradnji sa Svetskom bankom radi na rešavanju problema u postojećem sistemu osiguranja i novi model koji će važiti za poljoprivredne penzionere očekuje se do kraja godine, kažu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.„Višedecenijski problem ogleda se u nagomilanim dugovima poljoprivrednika po osnovu neplaćenih doprinosa za penzijsko - invalidsko osiguranje u prethodnom periodu. Na rešavanju ovog problema trenutno rade Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u saradnji sa Svetskom bankom. Dakle, rade na analizi postojećeg sistema, stanju dugova i traženju rešenja za njihovu naplatu ili otpis“, odgovaraju u Ministarstvu.Istovremeno, eksperti će osmisliti novi model penzionog sistema za poljoprivrednike. „U ovom trenutku u završnoj je fazi izbor domaćih i međunarodnih eksperata i očekuje se da će do kraja godine eksperti dati predloge za rešavanje ovih problema. Nakon dostavljanja ovih predloga, stiču se uslovi da se u kratkom roku uradi zakonska i podzakonska rešenja kojima će ovo pitanje biti konačno uređeno”, kažu u Ministartsvu poljoprivrede.  U Svetskoj banci su potvrdili za Novu ekonomija da rade na pronalaženju novog modela obračuna poljoprivrednih penzija.„Svetska banka pruža tehničku podršku Vladi Srbije i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u unapređenju registra poljoprivrednih gazdinstava, kako bi sadržao informacije potrebne za pronalaženje rešenja za adekvatan i održiv penzijski sistem za osiguranike u poljoprivredi. Svetska banka će, takođe, pružiti podršku u analizi postojećeg sistema penzijskog osiguranja poljoprivrednika Srbije i reformskih opcija primenjivih za Srbiju“, kažu u Svetskoj banci.  Dosadašnji i još uvek važeći model za utvrđivanje osnovice doprinosa za penzijsko invalidsko osiguranje zasniva se na jednakom iznosu obaveza koje poljoprivrednici plaćaju godišnje, dužina perioda uplata nema bitan uticaj na iznos penzije. Jednak iznos plaćali su poljoprivrednici koji imaju jedan hektar obradive površine i oni koji imaju stotine hektara.Zbog toga u praksi se do sada dešavalo da je veliki broj poljoprivrednika zaduživan iznosom koji nije mogao da plati imajući u vidu njegovu ekonomsku snagu, kažu u Ministartsvu.“Veliki broj poljoprivrednika prestao je da plaća doprinose, što je posledica tog modela, a usled toga Fondu se iz budžeta prebacuje novac za isplatu poljoprivrednih penzija”, kažu u Ministarstvu.Problem je u obračunu jer poljoprivredni penzioneri uplaćuju doprinose na minimalnu osnovicu, koja je veoma niska pa im je zbog toga i penzija koju primaju veoma niska. Novi model osnovica srazmerna površini imanjaZa sada je poznato da se “osnovna teza novog modela ogleda u tome da će osnovica za utvrđivanje doprinosa biti zasnovana na radu, odnosno na dohotku koji svaki poljoprivrednik ostvaruje srazmerno površini poljoprivrednog gazdinstva i intenzitetu korišćenja poljoprivrednih resursa”, odgovaraju u Ministarstvu. Takođe, dužina staža, odnosno broj godina u kojima se plaćaju doprinosi uticaće na iznos penzije. Na ovaj način će se stvoriti pravedniji model za plaćanje, prema kojem će svaki osiguranik  plaćati srazmerno svojoj ekonomskoj snazi. Na osnovu toga, poljoprivrednici će ostvarivati parvo na primanje različitog iznosa penzije, na koji će pored visine plaćanja imati uticaj i dužina staža. Pored toga, ovaj model, kako kažu u Ministarstvu za Novu ekonomija, trebalo bi da stvori održivo rešenje sa aspekta priliva u PIO Fond i odliva po osnovu isplata penzija u budućnosti. Za potrebe uspostavljanja ovog modela pored odgovarajuće zakonske i podzakonske regulative, potrebno je izraditi modele za pravilno tačno i pouzdano utvrđivanje osnovice.       “Rešavanje ovog problema je složeno imajući u vidu da pretežni deo naših poljoprivrednika nije u obavezi da vodi knjigovodstvene evidencije u vezi sa poslovanjem svojih gazdinstava i ostvarenim rezultatima u vezi sa njihovim poslovanjem. Zbog toga postupak rešavanja zahteva nešto duži period”, kažu u Ministarstvu poljoprivrede. Minimalne penzije Prema podacima PIO fonda u avgustu ove godine ukupan broj poljoprivrednih penzionera iznosio je 154.719, dok je prosečna penzija iznosila svega 12.619 dinara. Uglješa Trkulja, zastupnik Udruženja poljoprivrednika Ruma i urednik portala subvencije.rs kaže da poljoprivredni penzioneri koji primaju penzije od 100 evra teško žive i da su u izuzetno teškom materijalnom položaju. Najteže je starim ljudia koji za života nisu stekli neku imovine da je daju u zakup ili ako niko ne brine o njima u starosti.„Najveći problem neusaglašenosti osnove za obračun PIO doprinosa je taj što umesto da se posmatra ekonomska veličina poljoprivrednog gazdinstva, na primer u odnosu na promet koji ostvaruje, u važećem penzionom sistemu istim iznosom se  zadužuje poljoprivrednik koji obrađuje jedan hektar i oni koji imaju 100 hektara“, kaže Trkulja.On veruje da će stručnjaci tražiti način da se napravi razlika u odnosu na visinu uplata u PIO fond, onaj ko želi da ima minimalnu penziju uplaćivao bi manje i obratno. Nagomilani dugovi za doprinose, kako su preneli mediji, iznose oko dve milijarde evra. Država računa na te prihode, dok su realno nenaplativi i samim tim verovatno će biti otpisani, kaže on.„Mislim da će mali broj poljoprivrednika odlučiti da uplati deo tih dugovanja kako bi dobili poljoprivredni staž. Računica je prosta. Novac koji bi uplatili za dugove  bolje je uložiti u kupovinu zemljišta. Izdavanjem zemljišta  ili proizvodnjom na tom imanju zaradiće gotovo isto kao što bi dobijali penziju. I kad se kupi zemljište, uvek ostaje naslednicima i realna je imovina“, ocenjuje Trkulja.Prema njegovom mišljenju, rešenje za poljoprivredne penzionere bi bilo da se obavezno izdvaja deo za zdravstvo, a da se uplate u PIO Fond ostave na dobrovoljnoj bazi. On smatra da je posmatrajući duži vremenski period bolje uplaćivati neke polise osiguranja ili kupiti zemljište. Primeri u drugim zemljamaU istraživanju „Penzijsko osiguranje poljoprivrednika“ (iz 2010. godine) ekonomiste Boška Mijatovića, navode se različita primeri rešenja za penzije poljoprivrednika u Evropskoj uniji.  U više zemalja poljoprivrednici su uključeni u opšte šeme penzijskog osiguranja zajedno sa ostalim kategorijama osiguranika, a pod jednakim uslovima, navodi se u toj studiji.U Danskoj postoji socijalna penzija za sve građane koja se finansira iz budžeta, pa su i poljoprivrednici uključeni u nju, objavljeno je u tom istraživanju. „U više drugih zemalja postoje posebno je regulisano penzijsko osiguranje poljoprivrednika. U Mađarskoj i Rumuniji samostalni poljoprivrednici nisu uključeni u obavezno penzijsko osiguranje, već se osiguravaju dobrovoljno. U Velikoj Britaniji su poljoprivrednici obuhvaćeni obaveznim osiguranjem, ali je omogućeno da istupe iz ovog osiguranja ukoliko im je prihod ispod određenog iznosa. Ovo mirovanje osiguranja se kasnije ne računa u penzijski staž“, piše u studiji Penzijsko osiguranje poljoprivrednikaU Nemačkoj je penzijsko osiguranje takođe obavezno za vlasnika i članove njegove porodice. Doprinosi se određuju na osnovu vrednosti imanja, navodi se u tom istraživanju. 

Srbija

Deca rođena prošle godine suočavaće se sa mnogo više klimatskih kriza

Generacija ljudi rođeni 1960-ih, u proseku će doživeti 4 ekstremna toplotna talasa, dok će deca rođena 2020. godine doživeće prosečno 30 ekstremnih toplotnih talasa.Prema najnovijem istraživanju uticaja vremenskih ekstrema i klimatskih promena na prethodne i buduće generacije, zna se i koliko. Deca rođena 2020. godine će se u budućnosti potencijalno suočiti i sa 7 puta više toplotnih talasa, 2,6 puta više suša, 2,8 puta više poplava, gotovo 3 puta više propalih žetvi i 2 puta više požara nego njihovi preci rođeni 1960-ih, rekla je dr Marina Andrijević, jedna od koautorki studije i istraživačica na Univerzitetu Humboldt u Berlinu.  Ukoliko se bude aktivnije radilo na smanjenju emisije ugljen-dioksioda i zauzdavanju klimatskih promena i porast temperature može se očekivati ograničenje porasta temperature na 2 ili pak 1,5 stepeni Celzijusovih u odnosu na predindustrijsko razdoblje.Oblast južne i jugoistočne Evrope u budućnosti uglavnom  oečkuju „učestalije hidrološke, poljoprivredne i ekološke suše, sve učestaliji požarni uslovi, opadajući trend padavina i snega i brzine vetra, kao i kombinacija ovih klimatskih pojava. U skladu s tim, najrelevantniji klimatski ekstremi za mlade generacije s područja Balkana su toplotni talasi i suše”, rekla je Andrijević za Klimu 101. Malo se obraća pažnje na uticaj aerozagađenja na zdravlje ljudi u zemljama jugoistočne Evrope, dodala je.„Nedavni izveštaj nevladine organizacije CEE Bankwatch upozorio je da su emisije gasova od sagorevanja uglja prouzrokovale preko 6.000 smrti u periodu od 2018. do 2020. na Zapadnom Balkanu. Uz to, emisije od uglja uzrok su desetina hiljada slučajeva astme i bronhitisa kod dece, te kardiovaskularnih bolesti i hroničnog bronhitisa kod odraslih. Ako uskoro ne počnemo s agresivnom strategijom prelaska na obnovljive izvore energije, budućnost će doslovno postati još više siva, a životni vek i generalno kvalitet života na Balkanskom poluostrvu, pogotovo za mlade ljude, dodatno će se pogoršati”, zaključila je Andrijević

Srbija

Komisija pokrenula postupak protiv Klet grupe

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv izdavačkih kuća Klet, Novi logos i Freska (Klet grupa) jer je osnovano pretpostavljeno da su nametali nepravične kupovne ili prodajne cene, ograničavali tržište i odbijali saradnju. Komisija je postupak pokrenula kako bi utvrdila postojanje zloupotrebe dominantnog položaja i u njihovim prostorijama izvršila nenajavljene uviđaje. Komisija navodi da je osnovano pretpostavlja da Klet od 2014. godine implementira poslovne strategije koje odstupaju od redovnih uslova konkurencije na tržištu. Ovo se naročito odnosi na sprečavanje ili otežavanje konkurentima da uđu na tržište; cenovnu i rabatnu politiku i pogodnosti za škole u postupcima odabira udžbenika."Osnovano je pretpostavljeno da su navedena društva od 2014. godine, naročito ali ne isključivo, neposredno ili posredno nametala nepravične kupovne ili prodajne cene ili druge nepravične uslove poslovanja, ograničavala tržište i odbijala saradnju što za posledicu ima ili može imati značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije na tržištu udžbenika za osnovno obrazovanje na teritoriji Srbije", navodi Komisija za zaštitu konkurencije. Ministarstvo godinama najviše novca za besplatne udžbenike daje KletuKomisija je kao jednu od mogućih zloupotreba Kleta navela primer Društva Кnjižare Vulkan koje je nakon ulaska na tržište udžbenika 2018. godine, započelo pregovore sa poljskom firmom Learnetic koja je vlasnik platforme za digitalne udžbenikeU oktobru 2018. godine načelno je dogovorena saradnja između Vulkana i te poljske firme, pri čemu je  Vulkan bilo obavešten da firma već sarađuje u Srbiji sa društvom Кlet i njegovim konkurentom na tržištu prodaje udžbenika za osnovno obrazovanje društvom "Кreativni centar", ali da ne postoji smetnja i za njihovu saradnju usled nepostojanja bilo kakve vrste ekskluziviteta.Međutim, kako je društvo Vulkan navelo, tokom daljih pregovora dobili su obaveštenje od strane poljske firme da ih je kontaktirala Кlet grupa i zapretila da će prekinuti saradnju sa njima u svim ostalim zemljama u kojima posluju ukoliko sklope ugovor sa društvom Vulkan.Vulkan je bio primoran da uspostavi saradnju sa drugim vlasnikom digitalne platforme. Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv MatijevićaU odluci o pokretanju postupka se, između ostalog, navodi da je Komsija došla do saznanja o postojanju elektronske pošte iz februara 2021. godine koja je navodno sa adrese Кlet grupe poslata školama u cilju njihovog informisanja o tome da Кlet grupa uvodi novi sistem rada koji podrazumeva i smanjenje broja knjižara i distributera sa kojima će sarađivati.Istovremeno je bila preporuku da se udžbenici nabavljaju od konkretnog distributera za određenu teritoriju. Ugovori Кlet grupe kojima se uređuje distribucija i prodaja udžbenika za osnovno obrazovanje, a kojima Кomisija raspolaže, sadrže odredbu o zabrani dalje prodaje, osim školama i krajnjim kupcima. Distributeri i knjižare kojima Кlet grupa odbije ili prekine saradnju nemaju drugu mogućnost da dođu do udžbenika Кlet grupe koji su najzastupljeniji u osnovnim školama, a što može da dovede do lošijih konkurentskih uslova na tržištima gde se distributeri i knjižare takmiče na tržištu. Komisija navodi da bi prethodno navedeno moglo biti u vezi i sa rabatnom politikom Кlet grupe. Podaci su pokazali da Кlet grupa zaključuje tipske ugovore, a Кomisija je konstatovala da se različiti rabati odobravaju u zavisnosti od toga da li se udžbenici prodaju u pretplati ili u redovnoj prodaji. Pri tome, konstatovano je i da se distributerima odobravaju različiti rabati.Komisija navodi i da je posmatrala uslove za odobravanje rabata i njihovu visinu i u vezi sa strukturom cene koštanja udžbenika. Naime, na posmatranom tržištu u periodu od 2018. do 2020. godine uočen je rast prihoda izdavača od prodaje udžbenika za oko 24 odsto, iako je broj učenika u istom periodu opao za 3 odsto. Iz analize strukture cene koštanja na osnovu proizlazi da polovinu troškova kod Кlet grupe čine ostali troškovi, a što nije slučaj kod drugih izdavača. Кomisija je poručila da će u ispitnom postupku preduzeti sve potrebne dokazne radnje u cilju pravilnog utvrđivanja činjeničnog stanja, ispitati postojanje povrede konkurencije i doneti konačnu odluku o postojanju povrede konkurencije. 

Srbija

„Nema nezavisnog sudstva bez ekonomske nezavisnosti sudija“

Advokatski protestni odbor predložio je da se pored postojećih sudskih taksi, koje ne idu sudovima, uvede dodatna sudijska taksa koja bi se direktno na račun suda uplaćivala po pravosnažnosti pojedinačnog postupka. Advokat Miroslav Živković ocenio je da bi sudstvo na taj način steklo ekonomsku nezavisnost, što bi rezultiralo potpunom autonomijom sudijskog odlučivanja. "Taj novac, stečen taksama mislim da bi pozlatio i sud i sudije, i da bi oni konačno imali ekonomsku nezavisnost", dodaje Živković.Živković ocenjuje da svako ko "ima malo novca u džepu" može da utiče na pravosuđe, dodavši da su se dosadašnje reforme te grane vlasti svodile na izvlačenje para iz pravosuđa i preusmeranja na drugu stranu."Advokati se muče po deset, petnanest godina da dobiju neki spor. Isti taj sudija mora sve to detaljno da prouči da bi doneo konačnu odluku i na kraju ko uzme pare? Novac uzme izvršitelj", zaključio je Živković.Advokatica Zlata Rašević navodi da sudije trenutno rade posao za sve one koji kasnije naplaćuju to, kao i da ta praksa mora da se promeni. "Svako ko je ekonomski moćniji može da utiče na to kakva će biti odluka nekog suda. Moramo u jednom trenutku ovo da prekinemo, a to možemo samo ako imamo adekvatno plaćenog sudiju, koji radi posao za koji dobija dovoljno novca", kazala je Rašić.Ona je dodala i da će sudije plaćati neko drugi ako to ne učine građani."Nažalost sve se vrti oko novca, pa u redu, ako se sve vrti oko novca - hajdemo da damo tom sudu novac, pa da on stvarno bude nezavistan i da to stvarno bude u ime naroda", smatra R<ašić.. 

Srbija

Rudna renta u Srbiji: Neki su nam braća, a neki dobiju „Idite iz Srbije“

Kad god se povede rasprava o rudarstvu Srbije, pominje se i rudna renta. O rudarstvu i rudarenju se govori sve više u negativnoj, „ekološkoj“ konotaciji, ali i bez mnogo napora pa čak namera da se napravi balans svih koristi i štata, sa stanovišta pojedinačnog ili grupnog interesa. To i nije neko iznenađenje, jer su stvari u rudarstvu prilično kontroverzne.Iz zemlje se vadi neka mineralna sirovima (novijim rečnikom neobnovljivi resurs), da bi se eksploatisala uz prilično visoke direktne i indirektne troškove, i to samo na određenom geografskom prostoru, naravno u limitiranom periodu, koji zavisi od rezervi i tempa eksploatacije. Kakve su sve nevidljive, ponekad i nemerljive zdravstvene, posledice po ljude, prirodu, lokalnu zajednicu i šta posle? Renta i prirodni kapital Lokalni prostor rezervisan za masovnu i sistematsku eksploataciju minerala, isključuje većinu drugih privrednih aktivnosti, posebno poljoprivredu i turizam. Povećana potrošnja i zagađenje vode (pitanje prečišćavanja ulazi u ovu kalkulaciju)  devastacija zemljišta (uključujući troškove rekultivacije i remedijacije tla), jalovišta (ma kako obezbeđivana), emitovanje čestičnog zagađenja, gasova sa efektom staklene bašte, kao i zvučno zagađenje (buka), poremećaji  flore i faune, vizuelno remećenje prostora i još mnogo toga -  sve to su faktori koji podižu ukupne troškove rudarenja, kako nekadašnjeg tako i današnjeg. Međutim, komercijalno rudarstvo na ovim prostorima staro je više hiljada godina (poznati ostaci i nalazi prvih primera rudarenja u svetu procenjuju se čak 43 hiljada godina), pa je potpuno izvesno da se neće ni zaustaviti usled novog ekološkog senzibiliteta i zarad potpuno čistog ili „zelenog“ razvoja.  Mnogi smatraju da je rudna renta u nas nedopustivo niska, pa je i to, između ostalog, povod da se ekološke grupe obruše na projekte koji se izvode ili planiraju u oblasti korišćenja prirodnih resursa, te da se suprotstave „uzurpatorima“.Ko sve i pod kojim uslovima uzurpira prirodne resurse, u to se nedovoljno ulazi, ali je preovlađujuće uverenje da su to strane kompanije, koje su ostvarila privilegije da kroz ostvareni (ekstra)profit iznesu prirodno i društveno bogatstvo Srbije u inostranstvo. Naravno da su u oku javnosti zainteresovane ili već delujuće kompanije poput kompanija Rio Tinto, Zi Đin, ili ruski Gasprom. Valjda od ovih „velikih“ nikome ne pada na pamet da se pozabavi malim i srednjim rudarskim zahvatima kao što su korisnici minaralnog materijala u Jelen dolu, stoletna eksploatacija mermera na Venčacu, mnoštva kamenoloma za podloge autoputeve, kao i šljunka iz korita Morave kod Čačka, gline za keramiku po Vojvodini..., što izaziva podrivanje korita reka i remećenje eko-sistema. Međutim, do sada se, ni jednoj drugoj kompaniji, braći Rusima ili Kinezima (da ne pominjemo ubedljivo najveće zagađivače naše RB Kolubaru i Kostolac) nije poručivalo: marš iz Srbije. Kao da su u Srbiju baš ovi novi tek sada, umarširali na tenkovima neke (strane) armije, protiv volje ovdašnjih naviših rukovodilaca i naroda. A nije tako izgledalo, niti 2004, ni 2008, ni 2018. Možda je verovatnije da se nešto drugo iza brda valja: nepoverenje i jedna varijanta opasne „građanske neposlušnosti“, uslovljene tim nepoverenjem. Renta i naknade – teorija, zakon i životRenta je kategorija ekonomske teorije. Njena pravna operacionalizacija bi trebalo da proističe iz namere zahvatanja rente (ekstra-dohotka) koji bi se namenski upotrebljavao u svrhu kompenzacije negativnih eksternalija, neke po javni interes rizične i štetne aktivnosti. Pojednostavljeno objašnjenje eksternalija je trošak po životnu sredinu, odnosno oštećenja koja se tiču susednih privrednih aktivnosti i opšteg ekonomskog interesa. Dakle, ako postoji javni trošak koji nije zahvaćen tržišnom cenom, ekonomska održivost nalaže da negativne eksternalije treba da se kompenzuju posebnim pravnim instrumentima. Renta je samo jedan od njih, tu su kazne i dozvole, stimulacije itd. Prema Zakonu o naknadama za korišćenje javnih dobara Republike Srbije, umesto prirodne ili rudne rente, barata se kategorijom „naknada“.One mogu biti veoma različite, kao što su: naknade za geološka istraživanja, za korišćenje resursa i rezervi mineralnih sirovina; preko naknade za korišćenje energije i energenata; za promenu namene poljoprivrednog zemljišta; korišćenje šuma i šumskog zemljišta; lovostajem zaštićenih vrsta divljači;  za vode; za zaštitu životne sredine; za plovidbu i korišćenje luka, pristaništa i objekata bezbednosti plovidbe na državnom vodnom putu; korišćenje javnih puteva i javne železničke infrastrukture; za korišćenje javne površine; za korišćenje prirodnog lekovitog faktora; za korišćenje turističkog prostora i za elektronske komunikacije. Pa ko se u svemu tome snađe. Preduzetnici bi rekli – gomila parafiskalnih nameta. Mineralne sirovine, poput ruda bakra i gvožđa, uglja, nafte ili gasa, prirodno su bogatstvo u vlasništvu države Srbije, odnosno njenih građana. Zbog toga, firme koje ih eksploatišu moraju državi da plate naknadu za korišćenje resursa i rezervi mineralnih sirovina, koja je poznata i pod popularnim nazivom rudna renta, a određena Zakonom kao naknada. Visina rudne rente se propisuje tako što „osnovica za rudnu rentu predstavlja prihod koji je firma ostvarila od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina, a stope rudne rente su određene u procentima“.Procenti variraju u zavisnosti od mineralne sirovine – rudna renta za ugalj je tri odsto od prihoda, za metalične rude je pet odsto, a za naftu i gas sedam odsto. Srbija se svrstava u države sa najnižom stopom rudne rente u Evropi. Tako na primer dok je rudna renta za naftu i gas u Hrvatskoj 10%, u Sloveniji 18%, Ruminiji 12%, Rusiji 22%, u mnogim razvijenim zemljama  visokog ekološkog senzibiliteta rudna renta iznosi i između 25% i 30% ekstrahovane rudne sirovine.Različitost tretmana i vrednovanje sopstvenog  prirodnog kapitala, kroz prirodnu rentu, zavisi od visine dohotka neke zemlje, njene pretenzije da ostvari što veći priliv stranih investicija. Objektivne (nezavisne) naučne procene nigde nisu popularne. Međutim, naplata rudne rente mora da zadovolji najmanje dva interesa i da se novac pri tome namenski troši. Ako se prirodni kapital nadoknađuje lokalnoj zajednici koja trpi zbog njegovog iscrpljivanja, logično je da se sredstva ulažu u ostale produktivne faktore. Ima li održivog rudarstva?Da li ima održivog rudarstva - pitanje je sad? Neki popularni aktivisti tvrde da je održivo rudarstvo oksimoron - kao što je naprimer „drveno gvožđe“ ili „suva voda“. Sa tim se možda slaže deo (ultra)ekologa. Veći deo inženjera, pravnika, ekonomista pa i lekara, smatraju da je održivost kompromis između prava ljudi da žive bolje kao i prava budućih generacija da ne naslede Planetu u gorem stanju, a koji proističe iz principa međugeneracijske pravde. Naravno da se taj koncept moguće sprovoditi korak po korak. Nema takvog „čistog“ razvoja, ni „zelenih“ radnih mesta, kao ni „cirkularne ekonomije“, ili čak „bio-ekonomije“ koji su model i vrednosti po sebi. U skladu sa principom integralne održivosti društva, potrebno ja da se sa ekološkom održivošću, preklapaju ili teškom mukom, usaglašavaju i socijalna i ekonomska održivost, u koju spadaju i ciljevi kao što su redukcija siromaštva,  smanjivanje štetnih nejednakosti, program ostvarivanja prava žena i devojčica, smanjivanje socijalne patologije, humanizacija tehnologije i funkcionalnost institucija.   Srbija se svrstava u države sa najnižom stopom rudne rente Prema teoriji, održivo korišćenja neobnovljivih resursa postoji ako se ne dovodi u pitanja agregatna produktivnost proizvodnih faktora u vremenu. To znači i takav razvoj, koji može dovesti do iscrpljivanja pojedinih resursa, naprimer rude, ako produktivnost svih ostalih faktora (rad, kapital, infrastruktura, tehnologija, ljudski resursi, znanje) permenetno  popravljaju produktivnost tako da mogu da kompenzuju odsustvo iscrpljenog prirodnog resursa i omoguće relativno bezbolanu tranziciju na neku drugu proizvodnju, ne dovodeću i u pitanje rast dohotka i zaposlenost.  Onaj ko se bavi održivim razvojem mora da se bavi i ekologijom u najširem smislu, dok onaj ko se bavi ekologijom u užem smislu i ne mora da se bavi razvojem. I tu se stvar ne završava. Kontroverzi oko održivosti, ekološke, socijalne, institucionane, humane, tehnološke..., trajaće još ko zna koliko. Neće se sve nedoumice otkloniti ni jednom novom konferencijom, deklaracijom UN, teorijom ili knjigom. Sukob interesa - nacionalna i lokalne javne politike Kako se raspodeljuje rudna renta u Srbiji? Tako što od uplaćene rudne rente – 60 odsto pripada budžetu Srbije, a 40 odsto opštini na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija. A ukoliko se eksploatacija vrši na teritoriji Vojvodine, onda se novac od rente deli tako da 50 odsto ide u republički budžet, 10 odsto u pokrajinski, a 40 odsto u budžet opštine na čijoj se teritoriji vrši eksploatacija. Naravno da su za izmenu sistema i regulacije rudne rente najviše zainteresovane lokalne zajednice. Evo primera: kompanija Gasprom, potpisala je sa Vladom Srbije, još 2008. godine strateški sporazum o eksploataciji nafte sa vojvođanske zemlje. Eksploatacija je podignuta na nivo koji se nije mogao pretpostaviti pre preuzimanja. Milion tona godišnje, to je bila je „granica snova“, kada su u vreme Jugoslavije eksploatacija dostizala jedva 800 hiljada tona godišnje. Današnja eksploatacija prostire se na tri opštine a iznos ekstrahovane sirova nafte u pojedinim godinama je blizu 1,5 miliona tona. Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra Ubrzanje eksplaoatacije uz odgovarajuće ugovorne uslove ide na ruku kompanijama koje su još i strateški partneri, razume se iz nekoliko osnovnih razloga: - prvo, svakome danas, pa i ruskom partneru, jasno je da sagorevanje nafte u zelenoj tranziciji globalne energetike nije proces koji ima dugoročnu budućnost; - drugo, rudna renta koja se obračunava na izvađenu naftu, plaća se po bagatelnoj ceni od 3% od proizvedene sirovine, dok je zvanična naknada za naftu i gas po našem zakonu 7%;-  treće, obračun vrednosti ekstrahovane količine sirove nafte, odnosno izveštaje o tome, kao i uplate u budžet države vrši sam NIS, bez ikakvih mehanizama države da vrši kontrolu tog prostupka;  -  četvrto, činjenica da je posebnim međudržavnim sporazumom predviđeno da se posebna tarifa rudne rente na naftu (od 3% umesto 7%) naplaćuje sve do momenta “postizanja isplativosti projekata”. Kao elementi za postizanje tog cilja navode se izgradnja Južnog toka, od kojeg se odustalo, mada je kasnije Srbija povezana na tzv. Južni ili Turski tok. Na NIS se primenjuje „zakonodavstvo“ (ili praksa) koje je važilo na dan potpisivanja sporazuma, a koje važi i dan danas.Međutim, tri vojvođanske opštine na kojima se nalaze naftna polja tražile su još 2014. godine da NIS plaća rudnu rentu od sedam odsto, ili da se uplaćeni novac drugačije raspoređuje – da svi prihodi od trenutne rudne rente pripadnu opštinama koje trpe direktne posledice eksploatacije, a da se republika i pokrajina odreknu svog dela.Međutim, Memorandum o saradnji tada su potpisale opštine Srbobran, Kikinda i Kanjiža, a ni osam godina nakon toga "nema pomaka". Obeštećenje društvaPokazalo se u praksi da nema jedinstvene političke ocene efikasnosti rudne rente. Naime, u nas su opštine po zakonu dužne da novac od rudne rente troše za unapređenje uslova života lokalne zajednice, a posebno za izgradnju infrastrukture.Tako se, naprimer, u vojvođanskoj opštini Kanjiža od tog novca održava javna rasveta, kanali, ili se asfaltiraju ulice. Međutim, već davno je u javnost procurela namera lokalaca da renta i za NIS iznosi sedam odsto, kao bi opštinama pripalo dvostruko više novca. Nasuprot toj ideji, iz vrha države poručuju da se rudna renta „ne menja tek tako jer bismo time destimulisali strane partnere“. Ministarka energetike je za podizanje visine naknada u dogovoru sa ruskim partnerom, ali je učigledno da preovlađuje politički interes, a ne ekonomski motiv. Jedna činjenica mora da bude nesporna. Renta nije obeštećenje svih oštećenih učesnika, koji bi mogli da budu uskraćeni. To je prvenstveno obeštećenje društva, lokalne ili nacionalne zajednice ljudi koji polažu pravo na javni resurs. Tako se može razumeti devastiranje zemljišta, osiromašenje rudne žice, seča šuma, zagađivanje reka, efekat gužvi i prenaseljenosti gradova, pretrpanost plaža na morskoj obali, pa i deo učinka klimatskih promena. Međutim, nema takvog ekološkog interesa, politike i strategije, po sebi, u kojima se ne prepoznaju ljudi i njihov interes, odnosno  bilo kao javni ili pojedinačni. Ne mogu se u celini sačuvati svi ekosistemi, netaknuti prirodni predeli, beskrajno čista voda, ako se ne bude zadovoljio osnovni interes ljudi da imaju dovoljno vode, vazduha i hrane, kao i uslove za dohodak i zaposlenost. A kada to već imaju, onda bi se moglo desiti da imaju i uslove da poprave stanje životne sredine, prirodnih retkosti i ukupnih resursa. Pojednostavljeno govoreći, to je teorija supstitucije dela prirodnog kapitala novim stokovima stvorenog kapitala. Čini se da je ljudski kapital u toj strukturi (obrazovanje, stručno i opšte znanje, institucije i kultura) najvažnija komponenta stvorenog kapitala. Institucije, nažalost najslabije ocenjeni pokazatelj-stub konkurentnosti za Srbiju, najvažniji su indikator funkcionalnosti faktora proizvodnje kao i toga koliko je neki razvoj održiv ili ne i šta sve može da proistekne od (ne)održivog rudarenja u Srbiji. Nedostatak elementarnog poverenja u pravosudni sistem, vladu, javne ustanove, policiju i odgovornost političkog liderstva, od nacionalnog do lokalnog nivoa u Srbiji, ne može da kompenzuje nikakva rudna renta.  

Srbija

Javni dug i deficit u Evropi nastavljaju da rastu

Javni dug evrozone porastao je na 97,3 odsto BDP-a u 2020. godini, sa 86 odsto koliko je bio u 2019. godini, dok je javni dug Evropske unije porastao sa 77,2 odsto BDP-a u 2019. na 90,1 odsto u 2020, navodi Eurostat.Deficit evrozone u odnosu na BDP porastao je sa 0,6 odsto u 2019. na 7,2 odsto u 2020,  dok je u Evropskoj uniji zabeležen rast sa 0,5 odsto u 2019. na 6,9 odsto u 2020. U 2020. godini deficit je zabeležen u svim zemljama Evropske unije. Najveći je deficit bio u Španiji (-11 odsto), Grčkoj (-10 odsto), na Malti (-9,7 odsto), Italiji (-9,6 odsto), Rumuniji (- 9,4 odsto), Belgiji  i Francuskoj (-9,1 odsto). Sve zemlje, osim Danske i Švedske su zabeležile deficit iznad 3 odsto BDP-a.Na kraju 2020. godine najniži javni dug u odnosu na BDP imale su Estonija (19 odsto), Bugarska (24,7 odsto), Luksemburg (24,8 odsto), Češka (37,7 odsto), Švedska (39,7 odsto). Javni dug evrozone prvi put premašio 100 odsto BDP-aEU izdala manje boravišnih dozvola: Gde su lane odlazili Srbi? Trinaest zemalja članica imale su javni dug veći od 60 odsto BDP-aNajveći javni dug zabeležen je u Grčkoj (296,3 odsto BDP-a), Italiji (155,6 odsto BDP-a),  Portugalu (135,2 odsto), Španiji (120 odsto).U 2020. godni javni rashodi u evrozoni su iznosili 53,8 odsto BDP-a, dok su prihodi iznosili 46,6 odsto BDP-a. U Evropskoj uniji su rashodi bili 53,1 odsto BDP-a, a prihodi 46,3 odsto BDP-a. 

Srbija

U Subotici prave prvu veliku fabriku litijum-jonskih baterija

ElevenEs i EIT InnoEnergy najavili su strateško partnerstvo za izgradnju prve velike fabrike LFP litijum-jonskih baterija u Evropi, a kao lokacija izgradnju fabrike predviđena je Subotica, prenosi eKapija.Iz kompanije najavljuju posao za do 2.000 radnika. ElevenEs, razvojni industrijski projekat multinacionalne kompanije Al Pack Group, koja je specijalizovana u preradi aluminijuma i posluje na tržištu ambalaže 25 godina, razvio je sopstvenu tehnologiju za proizvodnju litijum-gvožđe-fosfatnih baterija koje su održivije i efikasnije.Kompanija, koja se od oktobra 2019. bavi istraživanjem i razvojem LFP litijum-jonskih baterija, nedavno je otvorila istraživačko-razvojni centar u Subotici, gde zapošljava međunarodni tim inženjera i naučnika."LFP ćelije traju više od dva puta duže od konkurentskih, mogu se puniti do 6.000 puta, brže se pune, mogu se više puta puniti do 100% napunjenosti i praktično ne izazivaju požare u električnim vozilima. Povrh toga, koštaju znatno manje. To je danas najpopularniji izbor u Kini, koja je i dalje svetski lider u tehnologiji baterija",  kaže Nemanja Mikać, osnivač i izvršni direktor ElevenEs.Još jedna ključna prednost, kako ističu iz kompanije, je činjenica da će se postrojenje nalaziti "u neposrednoj blizini doline Jadar, najvećeg nalazišta litijuma u Evropi".Do 2023. ElevenEs postrojenje će biti u mogućnosti da proizvodi LFP baterije sa ukupnim procenjenim godišnjim kapacitetom od 300 MWh.Izgradnja postrojenja u Subotici, kapaciteta 8 GWh koje će u potpunosti koristiti energiju iz obnovljivih izvora, počeće 2024. godine.Kasnije će se kapacitet proizvodnje povećati na 16 GWh - što je, kako se procenjuje, dovoljno za opremanje baterijama više od 300.000 električnih vozila svake godine.

Srbija

EU: Cena struje najviše porasla u Sloveniji

U prvoj polovini 2021. godine prosečna cena struje u domaćinstvima u EU blago je porasla u poređenu sa istim periodom 2020. (21,3 evra za 100 kilovat-sati) na 21,9 evra. Najveći rast zabeležen je u Sloveniji navodi Eurostat. Prosečne cene gasa u EU, međutim, beleže drugačiju putanju, one su blago smanjene na 6,4 evra za 100 kilovat-sati u prvoj polovini 2021. godine.Tokom prve polovine 2021. godine, cene struje u domaćinstivima porasle su u 16 članica EU, u poređenju sa prvom polovinom 2020. godine.Najveće povećanje (izraženo u nacionalnim valutama) zabeleženo je u Sloveniji (+ 15 odsto), Poljskoj (+8 odsto), i u Rumuniji (+7 odsto). Najveći pad cene struje bio je u Holandiji (-10 odsto), na Kipru (-7 odsto), i u Litvaniji (-6 odsto).Mlađi od 18 i porodice sa više dece najizloženiji riziku od siromaštvaIzraženo u evrima, prosečna cena struje u domaćinstvima bila je najniža u Mađarskoj (10 evra za 100 kilovat-sati), Bugarskoj (10.2 evra) i na Malti (12.8 evra).Najviše cene bile su u Nemačkoj (31,9 evra za 100 kilovat-sati), Danskoj (29 evra za 100 kilovat sati), Belgiji (27 evra), i Irskoj (25,6 evra). Izveštaj Evropske komisije: Kritike i pohvale srpske ekonomijeCene gasa opale su u 20 zemalja članica EUIzmeđu prve polovine 2020. i istog perioda ove godine, cene gasa opale su u 20 od 23 članice koje izveštavaju o cenama prirodnog gasa u domaćinstvima.Najveći pad cene prirodnog gasa zabeležen je u domaćinstvima u Litvaniji (-23 odsto), Slovačkoj (-10 odsto), Poljskoj (-9 odsto).Nasuprot tome, cene prirodnog gasa porasle su domaćinstvima u Danskoj (19 odsto), Nemačkoj (8 odsto), Luksemburgu (6 odsto). Cene energenata bile su glavni razlog  rasta cene u Danskoj, dok su takse uslovile rast cena u Nemačkoj i Luksemburgu. Evropsko stanovništvo ubrzano stari, kakva je situacija u Srbiji?Posmatrano u evrima, prosečna cena prirodnog gasa u domaćinstvima je u prvoj polovini 2021. godini bila najniža u Litvaniji (2,8 evra po kilovat satu), Letoniji (3 evra), Mađarskoj (3,1 evro), a najviša u Holandiji (9,6 evra), Danskoj (9 evra), Portugalu (7,6 evra)Velepordajne cene struje i gasa značajno rastu širom Evropske unije u poslednje vreme, ali će zvačnična statistika o tome biti objavljena u aprilu 2022. godine.

Srbija

Otvorene prijave za regionalno startap takmičenje Elevator Lab Challenge

Pozivaju svi zainteresovani startapi da se prijave na Elevator Lab Challenge South-East Europe, takmičenje u kom imaju priliku da predstave svoje inovacije i rešenja iz oblasti finansijskih tehnologija. Prijave su zvanično otvorene od 11.10.2021. do 14.11.2021. godine. Pored Srbije, mgou se prijaviti svi timovi iz Jugoistočne Evrope.Takmičenje se održava u organizaciji Raiffeisen banke i Startita. Zainteresovani kandidati mogu da se prijave za učešće u nekoj od sledećih pet kategorija:1. Bankarstvo za stanovništvo i mala i srednja preduzeća2. Napredna analitika i veštačka inteligencija3. Plaćanja i obrada transakcija4. Velike korporacije i institucionalni klijenti5. ESG rešenjaPolufinalna takmičenja ove godine odvijaće se online tokom novembra i decembra, po navedenim kategorijama, a ne na osnovu lokacije kao prethodnih godina. Najbolji startapi iz svake kategorije dobijaju novčane nagradu, mogućnost da razviju pilot projekat sa nekom od lokalnih banaka, priliku da svoja rešenja integrišu u sisteme Raiffeisen banke i plasman u regionalno finale.Prijave za Elevator Lab Challenge South-East Europe se nalaze na linku.

Srbija

Deo advokata traži potpunu obustavu rada do ispunjenja zahteva

Održana je konferencija za medije Advokatskog protestnog odbora da bi se, po njihovim rečima otkrili dokazi o koruptivnom sudstvu i korupciji u Advokatskoj komori Srbije, u cilju odlaganja odluke o obustavi rada.Advokat Miroslav Živković napominje da je sve počelo donošenjem izmena nacrta Zakona o parničnom postupku koji je doneo Vrhovni kasacioni sud (VKS), u skladu sa preporukama Doing Business liste Svetske banke. Kako navodi Živković ova odluka je povučena zbog korupcione afere u koju je bila umešana i sama direktorka Svetske banke, ali se izmena Zakona o parničnom postupku idalje vodi njenim odredbama, što je otkriveno advokatskom privrednom istragom.„Zakon o parničnom postupku je stub pravosuđa što se tiče parnice.“, pojašnjava advokat Sara El Sarag: „Među advokatima se jeste najviše digla prašina u vezi sa troškovima obrade kredita, a nas druge parničare ostale odredbe vrlo pogađaju, dakle pogođena je cela parnična struktura u advokaturi.“.Miroslav Živković: Ono na šta bi ukazali to je falsifikat presude Evropskog suda pravde koji se citira iz podnesaka advokata dr Nemanje Aleksića koji zastupa sve banke i koji ima preko 200 hiljada predmeta banaka. Nemanja Aleksić je u nebrojanom broju predmeta, mislim da je preko 30 hiljada pravosnažno i okončano u korist građana, isticao taj deo ESP koji je falsifikovan (nemaju zvaničan prevod te presude za upotrebu u sudskim postupcima). Vrhovni kasacioni sud se poziva na tu falsifikovanu interpretaciju Nemanje Aleksića u svom obrazloženju dopune stava. Ta presuda C84 je presuda koja se odnosi na 3 spojena predmeta i sva 3 predmeta su u korist građana. (prevešće to na srpski jezik i ukazaće da je VKS krivotvorio presudu ESP)Prema rečima advokata Živkovića VKS je održao svoj tradicionalni seminar na kome su iznošeni pravni stavovi na tom seminaru se neobavezujuće pravne stavove tumače sudije da bi se odredilo na koji način bi oni postali obavezujući, on je zbog situacije sa koronavirusom poslednji put održan 2019. godine. Međutim Dragiša Slijepčević je juče kako Ističe Živković u privatnoj režiji organizovao ovaj seminar da bi sproveo dopunu ovog zakona i da bi ovaj neobaezujući stav postao uputstvo sudijama nižestepenih sudova.„Ova poslednja odluka da se stupi u ovaj dvodnevni štrajk je obmanjivanje advokata da bi se ugasilo nezadovoljstvo, da bi Advokatska komora Srbije kupila mir i opstanak na svojim funkcijama.“ navodi advokat Miroslav Živković i dodaje da je advokatska komora Srbije je postala poluga ministarstva pravde, a ne predstavnik nezavisnih advokata koji su članovi komore.Cilj Advokatskog protestnog odbora je pristupanje totalnoj obustavi rada do ispunjenja njihovih zahteva.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.