Srbija
Kriza u stočarstvu naterala je poljoprivrednike u Srbiji da traže proglašenje vanrednog stanja u oblasti proizvodnje sirovog mleka i hitnu pomoć države. Njihov apel podržava mlekarska industrija, najbliži partner u tom proizvodnom lancu kojem ne može biti dobro ako vlasnici krava razmišljaju o smanjenju broja grla.Trenutno stanje u sektoru primarne proizvodnje mleka je veoma teško, jer su cene osnovnih sirovina i pomoćnih materijala za pripremu stočne hrane porasle za preko 50% u odnosu na prošlu godinu. Tome je doprineo i nekontrolisani izvoz zbog visokih cena koje su ponuđene ratarima, što je umanjilo ponudu na domaćem tržištu. Prognoze ukazuju da će, zbog suše, cene stočne hrane biti visoke i naredne godine, objašnjava za B&F Dragan Šašić, direktor „Mlekare Šabac“.Pred gotovo istim izazovima, međutim, nalaze se i mlekare: „Iako je svake godine, prateći inflaciju, dolazilo do povećanja cena gotovo svih inputa u određenom procentu, u poslednjih godinu dana mlekare su se suočile sa zaista velikim povećanjem cena ambalažnih materijala i energenata. S druge strane, za razliku od drugih prehrambenih proizvoda, mlečni proizvodi su u poslednjih desetak godina održavali stabilne cene, čije je povećanje u pojedinim godinama bilo manje od inflacije, dok je u nekim godinama dolazilo i do smanjenja cena“, kaže Šašić.Uprkos teškoćama, on je siguran da neće doći do bitnih nestašica na tržištu sirovog mleka, jer proizvođači i prerađivači predstavljaju neraskidiv sistem koji kontinuirano funkcioniše i u najtežim vremenima. Mlekare u prethodnom periodu nisu smanjivale otkupnu cenu, a „Mlekara Šabac“ svojim dobavljačima, kojih ima više od 700, pomaže i kroz različite vidove savetodavne pomoći, besplatnih analiza sirovog mleka, kao i beskamatnim pozajmicama.Ali da bi se sačuvao stočni fond i samim tim zahtevani nivo proizvodnje, moraće da se poveća cena sirovog mleka, precenjuje Šašić i ističe da ono mora biti tržišno utemeljeno, jer će svakako dovesti i do povećanja cena mlečnih proizvoda. Ono, naime, ne sme da ugrozi poslovanje mlekara kroz smanjenje prodaje na domaćem tržištu usled uvoza jeftinijih mlečnih proizvoda od strane veletrgovaca, ali ni da ugrozi izvoz zbog visokih cena koštanja.Potrebna saradnja svih učesnika na tržištuŠašić tvrdi da postoji nekoliko načina kako država, kroz različite mere, može da pomogne da se očuva mlečno govedarstvo, ali i mlečna industrija.„Država može da pomogne proizvođačima kroz povećanje premija za mleko, kroz različite subvencije koje se odnose na nabavku nafte i ostalih materijala za obradu zemlje, ali i kroz besplatne analize sirovog mleka. Dugoročno gledano, država treba da osmisli mere za unapređenje mlečnog govedarstva i povećanje produktivnosti na farmama, a može da pomogne i kroz uvođenje prelevmana na uvoz određenih mlečnih proizvoda, kako bi zaštitila našu prerađivačku industriju od uvoza nekonkurentnih mlečnih proizvoda. Takođe, potreban je ozbiljan razgovor sa trgovačkim lancima i maloprodajama o smanjenju trgovačkih marži, u ovoj situaciji. Ukoliko bi država finansijski pomogla mlekarama, odnosno, delimično kompenzovala povećanje otkupne cene sirovog mleka, a trgovački lanci smanjili svoju maržu, onda povećanje cena gotovih proizvoda ne bi ugrozilo konkurentnost domaćih mlekara na policama. Time bi svi dali svoj doprinos rešenju ove situacije“, ukazuje Šašić.Komentarišući uslove za izvoz mlečnih proizvoda, direktor „Mlekara Šabac“ koja izvozi 70% svoje ukupne proizvodnje, objašnjava da je osnovni preduslov za izvoz usaglašavanje veterinarskih sertifikata između država. Da bi domaći proizvodi bili konkurentniji na zahtevnim stranim tržištima, država bi trebalo da subvencijama stimuliše proizvodnju kvalitetnog i cenovno konkurentnog sirovog mleka, koje bi bilo dobijeno iz savremeno postavljenih gazdinstava i za čiju bi kontrolu bile zadužene nezavisne laboratorije.Za razliku od malih, velike mlekare najčešće imaju bolje tehničko-tehnološke uslove zbog kojih su konkurentnije na domaćem i stranim tržištima. Male mlekare su uglavnom lokalnog karaktera i Šašić smatra da je njihov opstanak moguć jedino ukoliko se one budu okrenule ka nekonvencionalnoj proizvodnji, poput proizvodnje organskih ili bio-proizvoda, proizvoda sa geografskim poreklom, proizvoda od kozijeg ili ovčijeg mleka, specijalnih vrsta sireva. Specijalizacija proizvodnje, povećanje automatizacije, efikasnosti i produktivnost je uslov i za naše velike mlekare, koje su male u poređenju sa modernim evropskim mlekarama, da se uhvate u koštac sa sve nemilosrdnijom konkurencijom.Malo prostora za male mlekareU Srbiji, po rečima Radomira Spasojevića, vlasnika „Mlekare Spasojević“ iz Bajine Bašte čiji proizvodi nose naziv „Zapis Tare“, nije dobar poslovni ambijent za razvoj mlekarske industrije. Njegova je ocena da subvencije za poljoprivrednu proizvodnju, za nabavku opreme, podizanje objekata, koje se kreću i do 50% od vrednosti nabavke, nisu male, ali da to nije dovoljno da bi stanje u toj oblasti bilo bolje.„Katastrofalna suša je ove godine doprinela da se prinosi na usevima i travnatim terenima prepolove, cena stočne hrane je drastično skočila, a cena mleka ostala je nepromenjena godinama. Dominantne mlekare u Srbiji otkupljuju mleko samo od velikih proizvođača, jer im je verovatno neisplativ otkup od malih poljoprivrednika, a male domaće mlekare otkupljuju mleko po ruralnim područjima od proizvođača sa po tri do 30 krava u domaćinstvu. Domaće male mlekare bi podigle otkupne cene, ali je udeo domaćih malih mlekara na tržištu Srbije jako mali. Takođe, veliki trgovinski lanci iz inostranstva uvoze gotove mlečne proizvode, tako da se udeo kolača domaće proizvodnje mleka, pogotovu u malim domaćinstvima u ruralnim područjima, dramatično smanjuje“, upozorava Spasojević.Kako je dodao, u toku predpristupnih pregovora sa EU jedna od bivših vlada Srbije dugo vremena je štitila domaće tržište od uvoza mleka, ali posle usaglašavanja zakonodavstva uvoz „guši“ domaću mlekarsku industriju.„Problem je i što velike mlekare imaju dominantan položaj na tržištu Srbije, jer njihov materijalni status omogućava da taj položaj suvereno brane od malih mlekara. Na policama marketa su čvrstim ugovorima definisane pozicije velikih mlekara, gde je njihovo učešće i do 80%, a u ostatku se ’tiskaju’ mali proizvođači, bez šanse da iskažu svoje mogućnosti, jer nemaju dovoljno prostora. Na našu žalost, to je tržište i mi ostali se moramo zadovoljiti preostalim prostorom na policama marketa“, kaže Spasojević za B&F.Ističe i da domaćoj mlekarskoj industriji smeta što ne radi Nacionalna laboratorija za ispitivanje sirovog mleka i gotovih proizvoda. „Ova laboratorija se nalazi u Dobanovcima i pre dve godine je taman počela sa radom, ali je njeno poslovanje preusmereno za potrebe Ministarstva zdravlja zbog pojave pandemije korona virusa. Nadamo se da će konačan početak njenog ponovnog rada u punom kapacitetu krenuti uskoro i da će dovesti u redovno poslovanje sirovinsku bazu u Srbiji, jer neke mlekare još uvek prilikom otkupa ne postupaju po Pravilniku. One ne primenjuju kriterijume higijene i ne uzorkuju sirovo mleko kako propisi nalažu, kako bi stimulisali higijenske parametre pri primarnoj proizvodnji mleka“, tvrdi vlasnik „Mlekare Spasojević“ koja mleko otkupljuje od oko 350 kooperanata.Porodična Mlekara „Kruna“ iz Velike Plane je našla dobar recept kako da u nestabilnim uslovima za poslovanje mlekarske industrije poveća proizvodnju. Od kada je postala dobavljač za novi „Lidlov“ brend „S ljubavlju, domaće“, prerada mleka u toj mlekari povećana je tri puta, sa sedam na 22 tone dnevno.„Videli smo veliku šansu u saradnji sa ’Lidlom’. To je za nas odlična prilika da širokom tržištu ponudimo svoje proizvode, i to ne samo u Srbiji već i u regionu gde posluje ovaj trgovinski lanac. Takođe, saradnja sa ’Lidlom’ nam je omogućila da podignemo kvalitet proizvodnje i zadovoljimo standarde koje proizvođači moraju da imaju da bi se njihovi proizvodi našli u ponudi ovog trgovinskog lanca“, kaže za B&F Stevan Zeljić, vlasnik „Krune“ koja otkupljuje mleko od 150 poljoprivrednika.
