Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Od subote kovid propusnice i u Srbiji

Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da će u cilju suzbijanja epidemije korona virusa od subote 23. oktobra biti uvedene kovid propusnice, piše Beta. Na konferenciji za novinare nakon sednice Kriznog štaba za suzbijanje epidemije koronavirusa, izjavila je da će u ugostiteljske objekte od subote, nakon 22.00 sata, moći da udju samo oni koji imaju validne kovid sertifikate, koji će važiti uz ličnu kartu ili uz neki drugi važeći dokument sa fotografijom.Ona je najavila da će Vlada Srbije sutra doneti dopunu Uredbe za sprečavanje bolesti kovid-19 koja će omogućiti takvu kontrolu.Zaštitnik preduzetnika protiv zatvaranja: Još nije sanirana šteta koju je pandemija nanelaOna je rekla da se kovid sertifikati ne odnose samo na to da je vakcina primljena već može i da bude potvrda da su urađeni tastovi, ali su predviđena vremenska ograničenja do kojih važe.Ona je, posle sednice Kriznog štaba, rekla da je validan kovid sertifikatak ukoliko je neko primio treću dozu, ili drugu ako nije prošlo više od sedam meseci od druge doze. Takođe i ukoliko je neko preležao koronu, ali da od tada nije prošao isti vemenski period, odnosno sedam meseci. Validan je i kovid sertifikat ako ako je PCR test negatavan ali ne stariji od 72 sata, kao i negativan antigenski test ne stariji od 48 sati.Prema njenim rečima, redar će moći da traži uz korona sertifikat lični dokument sa fotografijom izdatom od zvaničnog organa, kao što su lične karte i pasoši, ali će zbog toga Vlada morati da donese uredbu.Ona je navela da će građani moći da pokažu korid sertifikat u papirnom obliku ili na mobilnom telefonu, kao i da će na njima moći da se proveri kod.

Srbija

Tek svaka četvrta firma izvozi, novi izvori finansija preduslov za rast

Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) sprovela je svoju redovnu Anketu 1.000 preduzeća. Jedan od rezultata te ankete koji se ne menja već 11 godina je da se u Srbiji svaka četvrta firma bavi izvozom.Dragana Stanojević USAIDKao i preth ogled strukt privrUčesnici:74 malih22 sredOstalo velikaPolovina jednog menadžera ima, porastao udeo žena menadžera, u većim komp taj udeo pada.Osim slov i hrv poveć izvoiza u ex yuPad izvova u EU i Rusiju, to objašnjava pandemija.Već privr zadrž zaposlene kao pre krize, nešto manje primljeno30% prijav pad, bolji rezul u odnosu na preth god.Prošle 22% reklo pad veći od 30%, sada svega 11% kaže to.Mikro i mala prijav veći pad prihoda, pandemija ih i dalje ugrož, ugrož likvidnost.Problemi u tokovima snabdevanja, u odnosu između dobavljača i kupaca to trenut muči glob ekonomiju.Transp i prdviđlj slič kao proš god, ne smatraju da s eto poboljš.Prvi put pola više smatra da se nije promenio teret zakona i propisa prema privredu.Rasterećenje je i korak ka privred rastu.Više od pola smatra da se učešće da učestv u poboljš privrede nije povećalo.Porezi i dopr na zarade, o tome razmišlj u buduć, manjak sredstava utiče prvna sigurnost ga prati, nelojalna konkurencija, itd.Dve trećine srp privrede ima potrebu za investiranjem.Ulaganje žele u osnovna sredstva nekretnine i oprema, dve trećine smatra da treba da uloži u obuke i obrazovnaje zaposlenih, svaka 10 u istraživanje i razvoj, prethodnih godina to je bio luksuz.Koriš različ izvora finans 10 god status quo. Prošle proc sops ulag pao ispod 80%, država pomagala, svaki novi finansijski instrument na tržištu se koristi84 dinara privrednika ako hoće da investira izvuče iz svog džepa, relat nepromne ovog stanja stvari.Rast privrede usporen sve dok se koriste sopstvena sredstva za istraživanje. Privredi treba finansijski zamajac kako bi brže rasla. Kako najbolje iskoristiti ono što je na tržištu.Banke pale na 5. mesto iza drž pomoći, tražnja za mikro pozajm i kred manje od 25 hiljada evra i dalje velika, to i dalje ukazuije na usitenjenost srspek privrede treba im finansijska injekcija kako bi rasli.Nije poraslo finansiranje bank sredst, već sospstvenim.Trg kred i finan plać najbitnjii izvor. 85% smatra da im to ne bi pomoglo. Čudno je da 74% ne smatra ni da bi kroz priruč niti aplikac koja bi im bila obezbeđ nešto o tome nauč.Finans putem kapit prostor za razvoj i komunikaciju. Povećanje produkt uvođ novih suvlasnika.Digitalno finansiranje. Već sada 24% velikih komp, 29% koji prod internet, i izvoznici smatraju da im trebaju nova dostignuća u toj oblasti.Elektr trgovina je doživela snažan rast. Snažan rast, smatraju da je tu postignut. Prethodne godine, preduzetnici su se suočili sa promenenama u vidu uvođenja digitalnih modela poslovanja, onlajn plaćanja.Kriza je zaustavila najproduktivnije delove privrede, nadprosečno rastu firme koje su okrenute digitalnim modelima poslovanja, koje imaju veb stranice i onlajn plaćanje.Faktor je to bržeg rasta srpskih firmi.Ambasador Sjedinjenih Država u Beogradu Entoni Godfri Ministarka trgovinje i telekomunikacija Tatjana Matić kaže da je bilo mnogo problema da se izmeni stari zakon o trgovini, kako bi se unapredila web trgovina, kao i drugi zakoni da bi ta vrsta trgovine doživela bum, u samo prvih šest meseci zabelež rast 99% vrednsoti tih transakcija.Nadamo se da će vakcinacija biti uspešna i da ćemo već tokom sčedeće godine moći da se vratimo aktivnijim privrednim događajima.Čadež - 610 firmi ističe potrebu za ulaganjem, šta da drž i privred uradi kako bi se olakšala ulaganjaPandem nije zaust ni domać ni strane investitBrojke – čak privreda rasla 21% vidimo konsolidaciju i jačanje privrede, brojevi sa sajta APR.Država je dobro odgovorila na zahteve kompanija i građana kada su u pitanju problemi izazvani korona krizom, kriza u vezi sa poskupljenjem energenata, logistikom, transportom, radnom snagom, sve to utiče na nas.Za sada smo zadovoljni jer smo prošli mnogo bolje nego neke razvijenije zemlje. Prošle godine zabeležen je rast izvoza u iznosu od 2%, dok je ove godine porastao za 29%. To znači da su naše kompanije sposobne i da pronalaze tržište.Čadež smatra da je za investicije važno preispitati instrumente obezbeđenja od strane banaka. Dodaje da treba razmišljati od dobrim garantnim šemama, kako bi se pomoglo malim i srednjim preduzećima.Prema njegovom mišljenju kao vid pomoći treba razmotriti i poreski kredit može, koga sada nema, zatim smanjenje poreza i doprinosa, kao i poreza na dobit.Dobart uspeh vlade izdvaj sredst za investicije, uspešan centar za digitalizaciju, preduzeća nalaze trž konkurentna su.Matić – sušt uspeh amer privr nač razmišlj približ nešm mentalitetu i institucijama, činimo privredu modernijom i fleksibilnijom, prihvatamo novine iz najrazv zemalja.

Srbija zdravstvo

Dobavljač za kovid bolnice u vrhu po profitu

Firma Magna Pharmacia, koja je opremala novoizgrađene kovid bolnice, imala je tri puta veću dobit nego 2019, tako da je njen profit među najvećima u Srbiji, objavljeno je u izveštaju Agencije za privredne registre (APR).Magna Pharmacia (Magna farmacija) se nalazi na 35. mestu na listi kompanija sa najvećim neto dobitkom u 2020. godini, piše u "Izveštaju o sto naj privrednih društava u 2020.".Za sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opreme Magna Pharmacia je prošle godine imala poslovne prihode dva i po puta veće nego 2019. godine. Poslovni dobitak firme je porastao još više, pa je tako 2019. godine on iznosio 548 miliona dinara, a 2020. godine dobitak je bio 2,03 milijarde dinara.Firma je čest dobavljač zdravstvevnih institucija u Srbiji i ima niz sklopljenih ugovora sa kliničkim centrima, domovima zdravlja i bolnicama. U vlasnišvu je Jasne Stanivuk, dok je direktorka Novka Tomić.Iako firma postoji od 1993. godine, značajan skok u prihodima beleži od 2018. godine. U periodu od 2011. do 2017. godine, prihodi su iznosili oko 1-1,5 milijardi dinara, da bi 2018. godine porasli na skoro 4,6 milijardi dinara i sa blagim padom 2019. godine i prihodima od 3,4 milijardi, dostigli svoj maksimum 2020. godine, kada su prihodi bili 8,8 milijardi dinara. Ova kompanija bila je nosilac posla za opremanje kovid bolnica u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu, kako je Nova ekonomija već pisala. Ukupna vrednost ovih ugovora bila je skoro 5 milijardi dinara (oko 42,3 miliona evra).Kovid bolnica u Batajnici: Tražili preko 800 medicinara, našli manje od 100 Ministarstvo zdravlja je opremanje kovid bolnica dogovorilo u najnetransparetnijem postupku javne nabavke, odnosno direktnim pregovaranjem, kako je Nova ekonomija već pisala.U postupcima nabavke opreme za kovid bolnice "Zemun ekonomija" (u Batajnici) i "Rasina" u Kruševcu Ministarstvo zdravlja je zaobišlo zakonske odredbe, pa za aparate i nameštaj u vrednosti od skoro 400 miliona dinara nije odredilo tehničke karakteristike niti jedinicu mere na osnovu kojih bi ponuđači mogli da daju odgovarajuću ponudu, piše u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI).Takođe, Ministarstvo je najpre odabralo da opremu za obe bolnice nabavi uz pomoć pregovaračkog postupka bez obajvljivanja javnog poziva koji gotovo u potpunosti isključuje javnost pošto Ministarstvo samo poziva firme za koje veruje da bi mogle da prodaju potrebnu opremu, a zatim bira najpovoljniju cenu.Kovid-bolnica: Jedan skafander dnevno, lavabo na podu i entuzijazam lekara Za opremanje obe bolnice posao su dobile tri firme iz Beograda - Magna farmacija kao nosilac posla, Drager tehnika i Beolaser.Za kupovinu opreme za bolnicu u Batajnici ugovorena je cena od 1,25 milijardi dinara, a za bolnicu u Kruševcu 801,1 miliona dinara.Ugovori sa izabranim firmama su potpisani 9. oktobra 2020, a dobavljačima su celokupne vrednosti poslova isplaćene avansno, dvadeset dana nakon potpisivanja ugovora, što znači da je sve plaćeno daleko pre kraja završetka i isporuke aparata i nameštaja.Novosadska kovid bolnica: Cena izgradnje stalno rasla, posao dobijali odabrani Aneksima ugovora cena opremanja bolnice u Batajnici povećana je za 520,9 miliona dinara čime je dostigla iznos od 1,78 milijardi dinara, dok je cena opreme u bolnici u Kruševcu aneksima uvećana za 314,5 miliona dinara tako da je ukupno iznosila 1,1 milijardu dinara.Ministarstvo zdravlja nije objavilo potpisane anekse čime je prekršilo Zakon o javnim nabavkama što je u svom izveštaju istakao i DRI.Odluka o dodeli ugovora za opremanje bolnice u Novom Sadu doneta je u julu 2021. godine. Ministarstvo je posao dodelilo grupi ponuđača koju čine Magna pharmacia (nosilac ponude), PTM iz Šabca, MD Imaging iz Beograda, Drager tehnika iz Zemuna, Intrex iz Beograda i SZR Rover - Milan Krunić iz Valjeva.Vrednost ovog ugovora je 1,97 milijardi dinara (oko 16,8 miliona evra).Poslovi i u nekretninama i frizerskim salonimaStanivuk 2014. godine osniva i kompaniju Magna Real Estate, registrovanu za iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina.U novembru 2016. Magna Pharmacia dobija i dve ćerke firme - Magna Food i Magna Medica, obe registrovane za trgovinu na veliko farmaceutskim proizvodima.U julu 2018. Stanivuk otvara i frizerski i kozmetički salon Magnificent na Novom Beogradu koji u maju 2020. godine prelazi u vlasništvo izvesne Mee Čurović. Čurović je zajedno sa Igorom Čurovićem, koji se u medijima citira kao profesor sporta i fizičkog vaspitanja i fitnes trener, u vlasništvu Magna Fit fitnes kluba koja se nalazi na istoj adresi kao i frizerski salon Magnificent.

Srbija

test

Uprkos pandemiji korona virusa privredna društva u Srbiji su 2020. godine ostvarila poslovne prihode nešto više od 11,7 biliona dinara, što je 0,7 procenata više u odnosu na 2019. godinu. Od toga se, prema podacima APR (Agencije za privredne registre), na sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima odnosi oko 3,3 miliona dinara uz rast od 0,6 procenata na godišnjem nivou. Društava koja su se našla na listi STO NAJ... privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima imala su udeo od 27,9 odsto u poslovnim prihodima cele privrede, a zapošljavala su 16,5 odsto ukupnog broja radnika u privredi. Čak 86 društava sa ove liste bilo je prisutno na njoj i prethodne godine.Prvo mesto na listi STO NAJ... privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodom  pripalo je JP EPS Beograd koja je tokom 2020. godine ostvarila prihod od 282,7 milijardi dinarа, koji je  uvećan za 1,1 odsto u odnosu na prišlu godinu i čini 2,4 odsto poslovnih prihoda privrede Srbije. Na drugom mesto na listi je naftna kompanija NIS AD Novi Sad, koja je realizovala je poslovne prihode od 169,8 milijardi dinara. Usled naglog pada cene nafte i smanjenja tražnje, prihodi te kompanije smanjeni su za 30,8 odsto u odnosu na 2019. godinu.Treće mesto na posmatranoj listi zadržao je maloprodajni lanc Delhaize Srbija DOO Beograd, čiji je obim poslovne aktivnosti povećan za 6,3 odsto i poslovni prihodi realizovani su u iznosu od 111,5 milijardi dinara.Na četvrtom mestu na listi nalazi se proizviđač guma za vozila Тigar Tyres DOO Pirot, sa prihodima iz primarne delatnosti u iznosu od 94,5 milijardi dinara, koji su za 8,6 odsto manji u odnosu na prethodnu godinu.Peto mesto na listi je zauzela je telekomunikaciona kompanija Telekom Srbija AD Beograd, koja je ostvarila poslovne prihode u iznosu od 88,2 milijarde dinara, za 2,2 odsto više od prošlogodišnjih.  Neto dobitak privrede Republike Srbije u 2020. godini prema podacima APR iznosi 711,7 milijardi dinara i za 10,7 proicenata je veći u odnosu na 2019. godinu. Od toga je sto društava sa najvećim neto dobitkom ostvarilo neto dobitak od 214,6 milijardi dinara, uz 38,5 odsto veći rast nego prethodne godine.STO NAJ... privrednih društava sa najvećim neto dobitkom je u 2020. godini ostvarilo nešto manje od trećine neto dobitaka svih društava i 21,9 odsto u glavnim finansijskim performansama, a u ovom segmentu je bio angažovan svaki deseti radnik u privredi. Nelikvidnost je u 2020. godini evidentirana samo kod jednog društva i to u trajanju od 6 dana. Neštno manje od dve trećine društava sa ove liste je bilo na njoj i prethodne godine.Prvo mesto na listi STO NAJ... privrednih društava prema neto dobitku u 2020. godini zauzima JP EPS Beograd, čiji neto dobitak iznosi oko 12,9 milijardi dinara i 3,5 puta je veći od prošlogodišnjeg, a pritom je i znatno veći od dobitka svih ostalih društava. EPS je 2019. godine zauzimala 13. mesto na ovoj listi, Drugo mesto na listi pripalo je kompaniji Tigar Tyres DOO Pirot, koja se popela sa četvtog mesta u odnosu na 2019, osvativši dobitak od 9.2 milijardi dinara, koji je povećan za 2,1 odsto na godišnjem nivou. Na trećem mestu kao i prethodne godine nalazi se Telenor DOO Beograd, koji je ostvario neto dobitak u iznosu od 8,4 milijardi dinara, za 20,2 odsto manji od pošlogodišnjeg.Četvrto mesto na listi sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom pripada Serbia Zijin Copper DOO Bor, uz ostvarenih 8,4 milijardi dinara što je 2,6 puta više u poređenju sa prethodnom godinom, kada je ova kompanija zauzela 18. mesto.Peto mesto mesto pripalo je Сoca-Cola HBC–Srbija DOO Zemun, sa 5,7 milijardi dinara neto dobitka. Dobitak ove kompanije je povećan za 55,6 odsto u poređe nju sa prethodnom godinom kada je bila na 14. mestu.Od 103.327 društava čiji su podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. godinu analizirani na APR listama STO NAJ... rangirano je ukupni 349 privrednih društava sa najvećim uticajem na osnovne finansijske performanse privrede u protekloj godini.

Srbija

Promil firmi ostvaruje 28 odsto svih prihoda domaće privrede

Uprkos pandemiji korona virusa privredna društva u Srbiji su 2020. godine ostvarila poslovne prihode nešto više od 11,7 biliona dinara, što je 0,7 procenata više u odnosu na 2019. godinu. Od toga se, prema podacima APR (Agencije za privredne registre), na sto privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima odnosi oko 3,3 miliona dinara uz rast od 0,6 procenata na godišnjem nivou. Društava koja su se našla na listi STO NAJ... privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodima imala su udeo od 27,9 odsto u poslovnim prihodima cele privrede, a zapošljavala su 16,5 odsto ukupnog broja radnika u privredi. Čak 86 društava sa ove liste bilo je prisutno na njoj i prethodne godine.Prvo mesto na listi STO NAJ... privrednih društava sa najvećim poslovnim prihodom  pripalo je JP EPS Beograd koja je tokom 2020. godine ostvarila prihod od 282,7 milijardi dinarа, koji je  uvećan za 1,1 odsto u odnosu na prišlu godinu i čini 2,4 odsto poslovnih prihoda privrede Srbije. Na drugom mesto na listi je naftna kompanija NIS AD Novi Sad, koja je realizovala je poslovne prihode od 169,8 milijardi dinara. Usled naglog pada cene nafte i smanjenja tražnje, prihodi te kompanije smanjeni su za 30,8 odsto u odnosu na 2019. godinu.Treće mesto na posmatranoj listi zadržao je maloprodajni lanc Delhaize Srbija DOO Beograd, čiji je obim poslovne aktivnosti povećan za 6,3 odsto i poslovni prihodi realizovani su u iznosu od 111,5 milijardi dinara.Na četvrtom mestu na listi nalazi se proizviđač guma za vozila Тigar Tyres DOO Pirot, sa prihodima iz primarne delatnosti u iznosu od 94,5 milijardi dinara, koji su za 8,6 odsto manji u odnosu na prethodnu godinu.Peto mesto na listi je zauzela je telekomunikaciona kompanija Telekom Srbija AD Beograd, koja je ostvarila poslovne prihode u iznosu od 88,2 milijarde dinara, za 2,2 odsto više od prošlogodišnjih.  Neto dobitak privrede Republike Srbije u 2020. godini prema podacima APR iznosi 711,7 milijardi dinara i za 10,7 proicenata je veći u odnosu na 2019. godinu. Od toga je sto društava sa najvećim neto dobitkom ostvarilo neto dobitak od 214,6 milijardi dinara, uz 38,5 odsto veći rast nego prethodne godine.STO NAJ... privrednih društava sa najvećim neto dobitkom je u 2020. godini ostvarilo nešto manje od trećine neto dobitaka svih društava i 21,9 odsto u glavnim finansijskim performansama, a u ovom segmentu je bio angažovan svaki deseti radnik u privredi. Nelikvidnost je u 2020. godini evidentirana samo kod jednog društva i to u trajanju od 6 dana. Neštno manje od dve trećine društava sa ove liste je bilo na njoj i prethodne godine.Prvo mesto na listi STO NAJ... privrednih društava prema neto dobitku u 2020. godini zauzima JP EPS Beograd, čiji neto dobitak iznosi oko 12,9 milijardi dinara i 3,5 puta je veći od prošlogodišnjeg, a pritom je i znatno veći od dobitka svih ostalih društava. EPS je 2019. godine zauzimala 13. mesto na ovoj listi, Drugo mesto na listi pripalo je kompaniji Tigar Tyres DOO Pirot, koja se popela sa četvtog mesta u odnosu na 2019, osvativši dobitak od 9.2 milijardi dinara, koji je povećan za 2,1 odsto na godišnjem nivou. Na trećem mestu kao i prethodne godine nalazi se Telenor DOO Beograd, koji je ostvario neto dobitak u iznosu od 8,4 milijardi dinara, za 20,2 odsto manji od pošlogodišnjeg.Četvrto mesto na listi sto privrednih društava sa najvećim neto dobitkom pripada Serbia Zijin Copper DOO Bor, uz ostvarenih 8,4 milijardi dinara što je 2,6 puta više u poređenju sa prethodnom godinom, kada je ova kompanija zauzela 18. mesto.Peto mesto mesto pripalo je Сoca-Cola HBC–Srbija DOO Zemun, sa 5,7 milijardi dinara neto dobitka. Dobitak ove kompanije je povećan za 55,6 odsto u poređe nju sa prethodnom godinom kada je bila na 14. mestu.Od 103.327 društava čiji su podaci iz redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2020. godinu analizirani na APR listama STO NAJ... rangirano je ukupni 349 privrednih društava sa najvećim uticajem na osnovne finansijske performanse privrede u protekloj godini.

Srbija

VOICE: Radnici u Zrenjaninu preživeli eksploziju, pa ostali bez zdravstvenog

Dvojica radnika zrenjaninske Fabrike vode, koji su teško povređeni u eksploziji koja se dogodila krajem prošle godine, od oktobra nemaju zdravstveno osiguranje, piše Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE). Jedan od njih kaže i da od maja nije primio ni novčanu naknadu koja mu je zakonski regulisana.Prema zakonu, kako se navodi, pošto su radnici stradali na radnom mestu, reč je o povredi na radu koju poslodavac treba da nadoknadi 100%. Jedan od radnika Jovan Milekić kaže da su poslednju platu primili u maju, a od onda do sada ništa."Meni je 30. septembra bio zadnji dan zdravstvenog osiguranja i kolega i ja praktično smo prinuđeni da prekinemo lečenje. Isto je bilo i jula kada sam morao da odložim operaciju na VMA jer jednostavno ne možeš ni da se pripremiš za operaciju bez overene knjižice, ne možeš da dobiješ uput, ne možeš ništa", kazao je Milekić.Obustavljen prethodni stečajni postupak nad Fabrikom vode On kaže da je do sada imao dve operacije leve šake koja se slabo oporavlja. Dodaje da je neizvesno koliko će još takvih operacija biti, kao i da rehabilitaciju koju je započeo u februaru treba da je nastavi još bar godinu ili najverovatnije dve.Nakon eksplozije u fabrici, Milekić je prvo bio u zrenjaninskoj bolnici, a zatim je prebačen na Vojno-medicinsku akademiju u Beogradu, gde je bio mesec dana i gde mu je koža sa butina presađena na ruke."Mogu samo da zahvalim medicinskom osoblju i u Zrenjaninu i na VMA što su se potrudili oko nas dvojice, pošto smo stvarno izgledali užasno", naveo je Milekić koji je dodao je da mu je želja da se oporavi i da se vrati u fabriku.Privredni sud u Zrenjaninu prošle nedelje je obustavio prethodni stečajni postupak nad Fabrikom vode pokrenut 14. avgusta, jer je predlagač Erste banka povukla predlog za pokretanje.Zrenjanin platio uređenje zemljišta Linglongu, država im poklanja i priključak za voduFabrika vode u Zrenjaninu oglašena na prodaju, grad ima prvenstvo u kupovini

Srbija

Zaštitnik preduzetnika protiv zatvaranja: Još nije sanirana šteta koju je pandemija nanela

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika je poručilo da do danas nije sanirana šteta koja je nanata određenim delatnostima koje su bile pogođene merama ograničenja zbog pandemije koronavirusa, iako u tu svrhu postoji uredba koja nije sprovedena. Uoči današnje sednice Kriznog štaba za suzbijanje koronavirusa, Udruženje je navelo da je Krzni štab "izgubio kredibilitet da donosi bilo kakve odluke o merama ograničenja i da ga treba raspustiti iz razloga što su prethodne odluke bile nelogične i donose ih oni koji ih sami ne poštuju". Sednica Kriznog štaba za suzbijanje koronavirusa zakazana je za danas za 11 časova.Zaštitnik preduzetnika i privrednika navodi da je novac koji je bio namenjen određenim delatnostima za saniranje štete od koronavirusa, "bez obrazloženja preusmeren u druge svrhe, pre neki dan i MUP-u""Podsećamo da smo imali mere kojima su se zatvarali mali privrednici  kod kojih nema gužvi, a rad je bio dozvoljen lancima u vlasništvu stranog kapitala kod kojih ima gužvi. Ugostiteljski objekti bez političkih veza su bili "na udaru" mera iako je svima bilo jasno da je problem gradski prevoz i fabrike stranih "investitora", a ne ugostiteljski objekti", navode. 

Srbija

Potvrđen zajam od 430 miliona evra za Moravski koridor

Izvozna kreditna agencija Ujedinjenog Kraljevstva  (UKEF) obezbedila je zajam od 430 miliona evra za projekat izgradnje Moravskog koridora u Srbiji, zajedničkog poduhvata Behtela i Enke, saopšteno je na Globalnom investicionom samitu u Londonu, navodi se na sajtu britanske Vlade. Moravski koridor biće prvi 5G autoput u Srbiji i druga njaveća "transportna arterija" u zemlji, koja će povezati ljude i poslovnu zajednicu od Pojata do Preljine. Kreditna linija pomoći će kompaniji Behtel da u zajedničkom poduhvatu sa Enkom, stvori vrednost od 150 miliona evra za ekonomiju Ujedinjenog Kraljevstva, podstičući ulaganja u lokalne zajednice i poslove, navodi britanska Vlada. Menadžer Behtela: Digitalni Moravski koridor do početka 2024. godineOvo je, takođe, prvi sporazum za izvozni kredit koji je UKEF sklopio za srpsko Ministarstvo finansija. "Podrška koja dolazi od UKEF-a omogući će da Behtel zajedno sa partnerom ENKA isporuči ovaj infrastrukturni projekat koristeći dobra i usluge izvezene iz Velike Britanije", rekao je predsednik Behtela Brendan Behtel. Prema rečima Behtela, u vreme oporavka od pandemije koronavirusa ova investicija u lanac snabdevanja koristiće i ekonomiji Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva. Podsetimo, Koridori Srbije su za potrebe izgradnje autoputa Pojate-Preljina, poznatijeg kao Moravski koridor, uzeli kredit vredan 431,7 miliona evra od J.P. Morgan Chase banke iz Londona, koja je ujedno i ovlašćeni glavni aranžer. Izvozna kreditna agencija Ujedinjenog Kraljevstva je dala garanciju za zajam koji obezbeđuje JP Morgan.

Srbija

Na prostoru TE „Kolubara B“ u planu solarna elektrana

Na prostoru Termoelektrane "Kolubara B" potencijalno bi mogla da se gradi solarna elektrana. Elektriprivreda Srbije raspisala je tender za istraživanje lokacije i izradu investiciono-tehničke dokumentacije.Procenjena vrednost javne nabavke nije navedena, a zainteresovani privredni subjekti na tender mogu da se jave do 23. novembra.Naručilac navodi da je, u cilju izgradnje solarne elektrane izvršeno razmatranje slobodnih prostora za tu namenu.Prvi slobodan prostor za solarnu elektranu je na postojećim objektima, odnosno na površinama na krovovovima i magacinima i radionicama. Drugi slobodan prostor koji je razmatran je zemljište, što bi podrazumevalo izgradnju u dve faze.  Faza jedan se odnosi na stočni deo slobodne lokacije TE "Кolubara B" na kojoj nema skladištene opreme, površine oko 35 hekatara. Druga faza se odnosi na ostale slobodne površine nakon završetka izgradnje bloka ili izmeštanja skladištene opreme.EPS navodi da je zbog obima posla koji će biti poveren izabranom obrađivaču, prioritetna usluga Solarne elektrane na postojećim objektima."Obrađivač je dužan da u što kraćem roku izvrši celokupnu uslugu ako bi korisnik usluga mogao da raspiše nabavku za izgradnju SE na krovovima svojih objekata u okviru TE  Kolubara B",  navodi se u dokumentaciji,Osnovni cilj izrade tehničke dokumentacije je da se definišu uslovi za izvođenje radova i izradu tehničke dokumentacije solarne elektrane sa optimalno instalisanom snagom, kao i da se obezbedi dovoljan nivo podataka na osnovu kojih se može sačiniti tenderska dokumentacija koja će obezbeđivati adekvatan izbor opreme i ponuđača za izgradnju postrojenja.

Srbija

Gastronomski vodič Srbije plaćen 18 miliona dinara

Turistička organizacija Srbije (TOS) je u poslednjih godinu dana raspisala 22 tendera, prenosi portal Tenderilive. Na te tendere stiglo je 117 ponuda zainteresovanih kompanija, a svaki učesnik je ostvario jednu ili dve ponude. Najskuplje je koštala izrada gastronomskog vodiča Srbije.Na listi pobednika našla se i slovenačka kompanija Abalon koja je trijumfovala na tenderu za izdavanje internacionalnog gastronomskog vodiča Srbije vrednom 18 miliona dinara. Pobednička ponuda iznosila je 17.633.880 dinara.Usluge posredovanja u angažovanju influensera za kreiranje sadržaja namenjenih stranicama TOS-a  na društvenim mrežama koštale su 3,15 miliona dinara. Na tu sumu je i zaključen ugovor sa kompanijom United influencers iz Beograda. Procenjena vrednost ove nabavke iznosila je 3,3 miliona dinara.Za digitalno oglašavanje na internacionalnom turističkom portalu Trip Advisor opredeljena su sredstva u iznosu od šest miliona dinara. Ponuda kompanije Tripadvisor Limited sa sedištem u Londonu iznosila je 5.878.300,00 dinara.Tender za oglašavanje na portalima u zemlji bio je podeljen u devet partija. Za oglašavanje na portalu Blic izdvojeno je 1.475.000 dinara. Po 660.000 dinara dobili su Novosti, Kurir, Informer, Srbija Danas, Alo, B92 i Telegraf, dok je 505.000 za oglašavanje dobio portal Mondo.Oporavak turizma očekuje se za četiri godineDa li svemirski turizam ima naučnog značaja ili služi samo za zabavu? Oglašavanje u magazinima na teritoriji Srbije koštalo je 2,5 miliona dinara. Po 417.000 dinara izdvojeno je za magazine Harper’s Bazaar, Grazia, Lepota i zdravlje i Story, dok je po hiljadu dinara manje predviđeno za Elle i Lepa i srećna.Za usluge za odnose s javnošću na tržištu Rusije zaključen je ugovor sa ruskom kompanijom Amarcom na iznos od 2,16 miliona dinara. Usluge za odnose s javnošću na tržištu Kine bile su nešto skuplje i iznosile su 2,35 miliona dinara. Ugovor je zaključen sa Shangai Yazhe Busines Consulting iz Šangaja.Centar za istraživanja i studije turizma je pobednik tendera za obuku i edukaciju učesnika u turizmu Srbije. Procenjena vrednost nabavke iznosila je 4.17 milioona dinara, dok je pobednička ponuda glasila na iznos od 4.15 miliona dinara.Beogradski Httpool je osvojio tender za posredovanje pri oglašavanju na Tviteru vredan pet miliona dinara. Projekat brendiranja turizma Srbije procenjen na 20 miliona dinara pripao je kompaniji Metaklinika iz Beograda, čija je ponuda iznosila 19,75 miliona dinara.Kompanija Miross je pobednik tendera za usluge turističkih agencija radi obezbeđenja smeštaja i ugostiteljskih usluga u zemlji vrednog 13 miliona dinara. Sa agencijom Jumbo travel je zaključen okvirni sporazum na iznos od 10 miliona dinara za usluge turističkih agencija radi obezbeđenja avio karata, drugih karata i smeštaja u inostranstvu.Oporavak turizma u Srbiji, 20 puta više gostiju nego laneBeograd daje do milion dinara nevladinim organizacijama za razvoj turizma

Srbija

CINS: SNS od dolaska na vlast došao do milionskih nekretnina

Srpska napredna stranka je od dolaska na vlast postala vlasnik građevinskih objekata i zemljišta u vrednosti iznad 224 miliona dinara, piše CINS.Jedna od nekretnina nalazi se na Paliću, na oko 200 metara od granice sa Mađarskom. Na ovoj lokaciji gde se nalazi salaš sa bazenom održavane su edukacije za polaznike Akademije za mlade lidere SNS-a. CINS: Funkcioneru SNS-a na aerodromu oduzeta slika Paje Jovanovića SNS je ovaj vojvođanski salaš platio nešto više od 7,1 milion dinara u julu 2019. godine. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u pitanju su objekti površine skoro 700 kvadrata.Vladajuća partija je 2014. po hitnom postupku izmenila Zakon o finansiranju političkih aktivnosti čime je strankama omogućeno da kupuju nekretnine i novcem iz budžeta. Ipak, iako partije formalno prijavljuju da li su nekretninu kupile javnim ili privatnim novcem, u praksi je to teško kontrolisati, smatraju sagovornici CINS-a.CINS je ranije pisao o prostorijama na Novom Beogradu, u tzv. Starom Merkatoru, gde se nalazi sedište stranke. Te prostorije su pripadale firmi Vetfarm koja je otišla u stečaj pa ih je konzorcijum od 27 ljudi, uglavnom iz Kruševca, na čelu sa tadašnjim lokalnim odbornikom SNS-a Veliborom Jovanovićem, na licitaciji kupio za oko 250 hiljada evra.SNS-u su ih donirali 2017. godine, ali kako je CINS saznao vrednost tog poklona je daleko premašila dozvoljenu vrednost, zbog čega Agencija za sprečavanje korupcije ispituje čitav slučaj.Advokat koji Vesiću ustupa kamper od države dobija milionske poslove Međutim, nedugo nakon salaša u Subotici, u avgustu 2019. naprednjaci su u Starom Merkatoru kupili još jedan poslovni prostor, od 418 kvadrata. Za to su, prema podacima Državne revizorske institucije (DRI), platili 43,5 miliona dinara.U pitanju je nekoliko kancelarija u kojima se nalazila firma Beolink. Vlasnica prostora bila je supruga direktora te firme, Saše Stojkovića, koji kaže da je kupoprodajni ugovor potpisan sa Vučićem.Na istoj adresi, CINS otkriva, SNS je postao vlasnik još jednog prostora – od 268 kvadratnih metara, koji su 2020. stavili pod hipoteku kod Halk banke.  SNS ima još jednu nekretninu kod granice, ovog puta srpsko-rumunske.U Srpskoj Crnji, malom banatskom mestu, vladajuća stranka je vlasnik prizemnog tržnog centra.

Srbija

Beogradski bezbednosni forum održaće se od 26. do 28. oktobra

Međunarodna spoljnopolitička i bezbednosna konferencija "Beogradski bezbednosni forum" ove godine će se održati od 26. do 28 oktobra pod motom "Čovečanstvo na ispitu"."Pandemija, ekonomska neizvesnost, kriza demokratije i rast autoritarizma, ksenofobije i nepoverenja stavljaju čovečanstvo na jedan od najvećih ispita u istoriji", navodi se u najavi Beogradskog bezbednosnog foruma.Kako su saopštili organizatori, Forum će okupiti više od 80 globalno priznatih eksperata."Zbog veličine problema i potrebe da se više nego ikada promišlja, razgovara i donose odluke, Beogradski bezbednosni forum je pozvao neke od najumnijih i najuticajnijih ljudi – da prodiskutuju da li ostavljamo generacijama koje dolaze planetu na kojoj je moguće i dalje živeti i napredovati".Da li su ekstremizmi i radikalizmi svih vrsta naša realnost; kako širom sveta ponovo izgraditi veru u demokratiju; u kom je stanju Evropa i kakva joj je budućnost; gde je Srbija u međunarodnim konceptima bezbednosti; kakva će biti spoljna politika Nemačke nakon šesnaestogodišnje vlasti Angele Merkel; dokle će se širiti globalni i regionalni uticaj Kine, šta će se dalje dešavati u odnosima Beograda i Prištine, pitanja su o kojima će se raspravljati tokom tri dana bezbednosnog foruma. Na forumu će, između ostalog, govoriti zamenik pomoćnika sekretara Stejt departmenta zadužen za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, bivši nemački ambasador u UN Kristof Hojzgen, zamenik predsednika Vlade Severne Makedonije Nikola Dmitrov, novi šef delegacije EU u Srbiji Emanuel Žofre. U diskusijama će učestvovati i evroparlamentarci Tanja Fajon, Viola Fon Kramon i Antonio Lopez-Isturiz, ali i Piter Nojman sa londonskog, Kings koledža, direktorka za Evropu i Evroaziju Fondacije za otvoreno društvo  Danijela Švarcer i Florijan Biber sa univerziteta u Gracu.

Srbija

Studentski startap EasyPass.rs olakšava zakazivanje privatnih časova

Ljubav prema preduzetništvu koja je počela još u detinjstvu, na prvom je mestu u nizu zajedničkih interesovanja i poslovnih opredeljenja Marijane Jovanović iz Kruševca i Jane Antić iz Pirota, koje su zajedno pokrenule digitalnu platformu namenjenu studentima za zakazivanje privatnih časova.Obe potiču iz preduzetničkih porodica, završile su Fakultet za ekonomija, finansije i administraciju (FEFA) i trenutno su na master studijama na Fakultetu organizacionih nauka (FON).“Još za vreme studija videle smo da studenti na svim fakultetima, kao i učenici osnovnih i srednjih škola stalno traže privatne časove i dobre profesore. Pre godinu dana pokrenule smo EasyPass.rs platformu koja bi pomogla studentima da dostignu svoj maksimalni potencijal kroz inovativno online podučavanje.Tokom vanrednog stanja imale su mnogo vremena da rade na razvoju sajta. Učenicima i studentima koji su pratili online nastavu od kuće bila je potrebna dodatna pomoć i u pravom trenutku pokrenuli smo aplikaciju, kaže Jana Antić. “Sve smo pokrenule i razvile same, uz pomoć još jednog trećeg člana tima koji je programer i bavi se tehničkim poslom. Za sada sve finansiramo iz sopstvenog budžeta i uložili smo više od četiri hiljade evra od marta prošle godine do danas. Inače, pokretanje posla koštalo bi nas mnogo više da u našem timu nemamo proogramera. Uskoro planiramo da apliciramo za programe finansijske podrške”, kaže Marijana Jovanović.Studentska aplikacija nudi više kategorija iz različitih edukativnih oblasti poput jezika, matematike, informatike i ostalih predmeta koji se pohađaju tokom osnovnog i srednjoškolskog obrazovanja. Sajt nije namenjen samo studentima, kako napominju, već i profesorima koji mogu da se registruju.Planiraju da prošire tim i dodaju nove karaketristike koje će dodatno olakšati zakazivanje privatnih časova.     

Srbija

Sindikati železničara traže hitan sastanak sa premijerkom i ministrima

Predstavnici sindikata železničkih preduzeća pozvali su predstavnike Vlade da hitno zakažu sledeći sastanak u vezi rešavanja problema zarada i ostalih problema zaposlenih u železničkom sektoru. Sindikati predlažu, između ostalog, i da se restrukturiranje železničkih društava odloži za pet godina. Poziv za hitno zakazivanje sastanka je upućen ministru finansija Siniši Malom, premijerki Ani Brnabić i ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislavu Momiroviću.  Reforma srpske železnice: 55 km na satSindikati navode da su na prethodnom sastanku izneli probleme koji se tiču socijalno-ekonomskog položaja zaposlenih u železničkom sektoru,  a odnose se na vrednost radnog časa, metodologiju, koeficjente, kao i povećanje zarada za sva četri železnička društva. Poslednji sastanak sindikata i predstavnika Vlade je održan 12. oktobra, a sledeći je trebalo da bude održan juče. Međutim sindikati poziv nisu dobili. "Posle rasprave, a na isnistitranje ministra MGSI, za dodatnim vremenom za usaglašavanje metodologije, predsednica Vlade Ana Brnabić je rekla da ćemo u ponedeljak, 18. oktobra imati sastanak u istom sastavu i da ćemo doneti konačnu odluku u vezi navedenih zahteva".Ima li mašinovođe u vozuSindikati su na sastanku hteli da pokrenu i pitanje konsultanta za restrukturiranje železničkih društava, a koji se "sve više spominje". "Naš predlog je da restrukturiranje železničkih društava bude odloženo za pet godina, kada železnička društva budu pripremljena za taj postupak, jer od prethodnog restrukturiranja nije prošlo ni tri godine", navodi se u pozivu Sindikata. Urgenciju zbog neodržanog sastanka ministrima i premijerki uputili su Savez Sindikata železničara Srbije, Sindikat Srbija Kargo, Nezavisni sindikat železničara Srbije, SŽSS "Nezavisnost".Sindikat Srbija Kargo najavio je početkom oktobra mogućnost štrajka glađu ispred Vlade Srbije zbog "neispunjenja obećanja" premijerke Ane Brnabić o povećanju plata. Kako su tada naveli iz Sindikata državnog preduzeća za teretni železnički saobraćaj, 40 odsto radnika radi Srbija Kargo radi ispod "minimalca". 

Srbija

Zorana Mihajlović: Ministarstvo nije izdavalo dozvole Euro Lithium-u

Reagujući na saopštenje nevladinih organizacija u kojem traži njena smena Zorane Mihajlović, tvrdi da njeno ministarstvo nije izdalo ni jednu dozvolu kompaniji Euro Lithium, prenosi Danas online. Euro Lithium je takođe reagovao navodeći kako kompanije sa kojima sarađuje bira putem tendera, u skladu sa poslovnim standardima i važećim propisima i zakonima.Mihajlovićeva je, povodom saopštenja udruženja Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini, PAKT-a i Ne damo Jadar, naglasila da izbor firmi koje angažuju kompanije koje dobiju istražna prava nije u nadležnosti ministarstva, već ih biraju same kompanije na osnovu javnog poziva.Rekla je i da je od 2016. godine to ministarstvo ukinulo tri od ukupno tri odobrenja za istraživanje. Udruženja inače ukazuju na njeno navodno narušavanje Eintegriteta funkcija koje obavlja", jer Euro Lithium sarađuje sa kompanijom njenog rođenog ujaka."Jasno je da neistine koje su izneli predstavljaju napad na mene zbog toga što podržavam Projekat Jadar (kompanije Rio Tinto). Odluke o projektu donosiće se kad budu završene sve studije u vezi sa zaštitom životne sredine, a poslednju reč imaće građani na referendumu, a ne pojedinci i organizacije koje napadima na mene i iznošenjem neistina pokušavaju da ga opstruiraju", rekla je Mihajlović, saopštilo je Ministarstvo.Kompanija Euro Lithium Balkan d.o.o. koja u okolini Valjeva vrši istraživanja litijuma i borata, tvrdi da je njena poslovna politika u skladu sa evropskim i svetskim intencijama u oblasti tržišne ekonomije i da se odabir saradnika vrši po ustaljenoj praksi u tržišnim uslovima."Euro Lithium Balkan d.o.o. je nosilac istraživanja koja su uvek multidisciplinarna i u kojima učestvuje veliki broj stručnjaka, kompanija i saradnika. Za svaki od vidova istraživanja angažujemo izvođače, najbolje u svojoj oblasti, prema kriterijumima koji su interni i nijedno ministarstvo nije, niti može da utiče na te procese", dodaje se u saopštenju koje je preneo portal Valjevska posla.Udruženja traže ostavku Zorane Mihajlović zbog sukoba interesa Dodaje se da je zahtev za ponude kompanijama koje izvode istražno bušenje, što je deo celokupnog istražnog procesa, upućen 22. februara sledećim kompanijama: Geoing Group d.o.o, Zajača Ing d.o.o, Geomag d.o.o, Reflex Drilling d.o.o."Na ovom tenderu posao su dobili Geomag, sa najviše iskustva i Zajača ing, koja je ponudila najnižu cenu i posluje četvrt veka", navodi se u saopštenju.Takođe se ističe da Euro Lithium Balkan d.o.o u Srbiji posluje od maja 2015. godine i da se rukovodi time da u izboru kompanija sa kojima sarađuje osnovni kriterijum bude portfolio firme, iskustvo u oblasti u kojoj posluje, kao i finansijska ponuda."Naše poslovanje u Srbiji i prava koja smo dobili za geološka istraživanja u potpunosti su u skladu sa zakonom, a odabir pravnih lica sa kojima poslovno sarađujemo je politika naše kompanije na koju niko ne može da utiče", dodaje se u saopštenju.ŠTA SVE ZNAMO O PROJEKTU ZA ISKOPAVANJE LITIJUMA U DOLINI JADRA?U OKOLINI VALJEVA SE ISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA

Srbija

Tržišna kapitalizacija kriptovaluta porasla na 2,4 biliona

U poslednjih 18 meseci tržišna kapitalizacija kriptovaluta porasla je sa manje od 200 biliona dolara na čak 2,4 triliona, rekao je predsednik Odbora za finansijsku stabilnost (Financial stability board) Rendal Kvarls. On je na trećoj konferenciji o finanijskoj stabilnosti u Madridu rekao da je vrednost stejblkoina (Stablecoins) porasla sa nešto manje od 10 biliona dolara na više od 130 biliona, objavljeno je na sajtu FED-a. "Pre skoro tačno godinu dana, u oktobru 2020. godine FSB je objavio preporuke na visokom nivou za regulisanje, nadzor, i nadzor globalnih sporazuma o Stejblkoinu", rekao je Kvarls.On je naveo da je pandemija koronavirusa pokazala da je je nebankarsko finansijsko posredovanje kritično područje za delovanje, a posebno tržišta za kratkoročno finansiranje, gde sektor fondova tržišta novca ima više od 8 triliona u imovini na globalnom nivou.Poručio je da se mora voditi računa o tome da li su pristupi u nadzoru i regulisanju na pravi način prilaze rizicima, uz očuvanje koristi koje inovacije donose. 

Srbija

EPS: Elektrane konzervirati i držati u rezervi

Nadzorni odbor „Elektroprivrede Srbije“ (EPS) predlaže uvođenje mehanizma strateške rezerve kao prelaznog rešenja za obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja kupaca u Srbiji, saopšteno je iz ovog javnog preduzeća. Ovaj predlog uputili su Ministarstvu rudarstva i energetike.To znači da se Srbija neće trajno odreći elektrana koje bi trebalo da budu zatvorene u procesu dekarbonizacije i energetske tranzicije."Strateška rezerva znači konzerviranje svih elektrana koje treba da izađu iz redovnog rada i za slučaj energetske krize, dekonzerviraju se i pokreću", rekao je Milorad Grčić, v.d. direktora EPS."Cilj ove inicijative je obezbeđivanje stabilnog snabdevanja uz nepromenjene cene za građane Srbije. Kapaciteti koji budu konzervirani posle analize stručnih službi mogu se aktivirati u uslovima kriza sličnih današnjoj kada dođe do poremećaja na tržištu, odnosno kada cena i količina električne energije opravdavaju rad termo kapaciteta koji su u strateškoj rezervi", rekao je on.Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za trgovinu električnom energijom, pojasnio je da je ovo prelazno rešenje urađeno po modelu iz Evropske unije."Neke zemlje kao što je Nemačka uvele su strateške rezerve i u ovoj situaciji ih aktiviraju, dok je Rumunija u potpunosti zavisna od vetra. Postojeći zakon napravljen je trgovački, a ukoliko ministarstvo prihvati ovu inicijativu bili bismo u mogućnosti da sačuvamo postojeće i gradimo nove kapacitete", rekao je Vlaisavljević.Vlada Srbije je u julu ove godine donela odluku o formiranju Saveta za davanje predloga i mišljenja u vezi sa radom termoelektrana i zamenskih kapaciteta iz svih izvora energije do 2050. godine. Između ostalog, Savet će raditi na analizi mogućih mera i aktivnosti u cilju sprovođenja dekarbonizacije, analizi i revitalizaciji postojećih elektrana koja treba da obezbedi održiv način proizvodnje električne energije.U maju je objavljeno da je Ministarstvo rudarstva i energetike odlučilo da obustavi izgradnju termoelektrane na ugalj Kolubare B, koja je formalno započeta krajem osamdesetih godina prošlog veka. Odluku su pozdravile ekološke organizacije, ali ne i čelni ljudi Elektroprivrede Srbije (EPS), koji tvrde da ona ugrožava stabilnost energetskog sistema države.   Zbog najave ministarstva energetike održan je i zbor upozorenja rudara Kolubare i Kostolca i zaposlenih u TENT iz straha da će zbog prekida rada termoelektrana na ugalj ostati bez posla.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.