Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Mama koja drži dete

Srbija

Nova SOS linija: Mama, kako si

Telefonska linija MamaSOS počeće sa radom krajem ove godine i biće dostupna svakim radnim danom majkama iz cele zemlje, najavla je organizacija Centar za mame.Porodica u doba pandemije: Kad dom ne znači sigurnost Pozivanjem ove linije, mame će imati priliku da razgovaraju sa nekim ko će ih saslušati i razumeti. MamaSOS će u svakom trenutku, svakoj mami u Srbiji omogućiti da sa nekim porazgovara o tome kako se oseća, da podeli svoje brige, nedoumice i probleme.Centar za mame je pozvao zainteresovane žene svih godina da se jave i volontiraju u radu linije.  Volonterke su potrebne za telefonski razgovor sa mamama iz  sedišta MamaSOS telefonske linije koje će se nalaziti u prostorijama u centru Beograda, a prijave su moguće putem sajta Centra za mame.

Srbija

Kalemegdan dobija video nadzor i bežični internet

Na Kalemegdanskoj tvrđavi i u tamošnjem parku uskoro bi trebalo da bude uspostavljen sistem video nadzora kao i bežični intrenet, vidi se javne nabavke koju je raspisalo javno preduzeće "Beogradska tvrđava". Izgradnja ovog telekomunikacionog sistema trebalo bi da košta oko 43,6 miliona dinara (370 hiljada evra) bez PDV-a.Predviđeno je postavljanje 67 IP kamera na 64 lokacije. Za lokacije gde ne postoji mogućnost montaže kamera, predviđena je instalacija novih stubova visine četiri metara. Beton obrisao istoriju na Kalemegdanu Na Savskom šetalištu, neposredno ispred Velikog Stepeništa, pored postojećih jarbola, predviđena je izgradnja temelja za montažno demontažni stub, piše u specifikaciji.Na Kalemegdanskoj tvrđavi i parku je predviđena instalacija bežičnog "hot spot" sistema sa ukupno 16 pristupnih tačaka. Bežične tačke trebalo bi da se instaliraju na lokacijama na kojima se najčešće zadržavaju posetioci, a internet je namenjen za korišćenje u turističke svrhe, ali i za potrebe JP Beogradska tvrđava.Na Kalemegdanu i betoniranje i 3D promocija spomenika Pristup internetu biće omogućen upotrebom korisničkog imena i lozinke koji će pripadati određenoj grupi kojoj se dodeljuju prava pristupa.JKP "Zelenilo Beograd" je odredilo uslove za postavljanje elektronske komunikacione mreže kojima se određuje da rovovi koji se kopaju kako bi se postavili kablovi moraju da budu udaljeni od stabala najmanje 2 metra, kao i da se ne sme da se ošteti ni podzemna ni nadzemna vegatacija. Svi iskopi treba da se vrše ručno.

Srbija

U planu nova Klinika za infektivne bolesti u Novom Sadu

Klinički centar Vojvodine raspisao je tender za izradu projektno tehničke dokumentacije za izgradnju objekta Klinike za infektivne bolest u Novom Sadu.Izabarani ponuđač treba takođe da izradi projekat za rušenje i uklanjanje postojećih objekata broj 29 i 30.Projektno tehnička dokumentacija potrebna je za nove objekte broj 29 i 30 koji će biti bruto površine od po 1875 metara kvadratnih, kao i veze između ova dva objekta čija je površina 1500 metara kvadratnih. Objekat je planiran u osnovi na ćirilično slovo P, a ukupna bruto površina novoprojektovanih objekat sa vezom  je oko 5.250 metara kvadratnih.Procenjena vrednost ove javne nabavke je 10,5 miliona dinara, a rok za podnošenje ponude 8. novembar.  Od ponuđača se traži da ima ostvaren poslovni prihod od najmanje 20 miliona dinara iz predmetnih usluga projektovanja, kao i da u poslednje tri poslovne godine za koje su dostavljeni podaci nije iskazao gubitak u poslovanju.  Klinički centar raspisao konkurs za bricu u kovid bolniciZa sve tri kovid bolnice samo jedan glavni dobavljač opremeZadatak za izabranu firmu je da izvrši vizuelno snimanje postojećeg stanja objekata podzemne i nadzemne infrastrukture i svih prostora i sadržaja, izradi projekat rušenja objekata, elaborat o geotehničkim uslovima terena, kao i 3D katastarsko topografski snimak u odgovarajućem obliku.Dalje je potrebno izraditi tehnološki projekat funkcionisanja Кlinike 29 i 30, i tek nakon potpisanog tehnološkog projekta od strane ovlašćenog lica Naručioca nastaviti sa daljom izradom projektne dokumentacije.Nakon toga, sledi izrada idejnog rešenje za objekat broj 29 i objekat broj 30 (IDR), dobijanje saglanosti investitora na navedeno rešenje, pribavljanje lokacijskih uslova..Кliniku za infektivne bolesti čine tri objekta međusobno povezana toplom vezom u prizemlju.Predmet projektnog zadatka su zgrade broj 29 i 30 locirane u centralnom delu parcele, dok objekat 50 koji se nalazi između objekta broj 29 i 30, nije predmet projekta, piše u dokumentaciji. Osnovna delatnost zaposlenih na Кlinici je usmerena na kliničko-laboratorijsku dijagnostiku zaraznih bolesti, hospitalizaciju i lečenje obolelih i posthospitalno praćenje bolesnika u subspecijalističkim ambulantama u Polikliničkoj službi pri odeljenjima Кlinike za infektivne bolesti.U dokumentaciji se navodi i da razvojni program ove ustanove predviđa i Odeljenja za intenzivnu terapiju bolesnika prema principima savremenog lečenja ovih kategorija bolesnika, kao i osnivanje gastroenterološkog kabineta pri Odeljenju za gastrointestinalne infekcije. U prostorno-organizacionom smislu, unutar zgrada na 1. i 2. spratu se nalazi stacionar, Odeljenja intenzivne nege, kao i Odeljenje za respiratorne infekcije i nejasna febrilna stanja, a u prizemlju je Odeljenje za oboljenja gastrointestinalnog trakta, stacionar i izolacija (soba sa negativnim pritiskom).Projekat izgradnje objekata Кlinike za infektivne bolest, objekat 29 i 30, Кliničkog centra Vojvodine sprovodi se prema planu Кancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade u cilju poboljšanja kvaliteta pružanja usluga pacijentima i zdravstvenoj delatnosti Кliničkog centra Vojvodine. 

Srbija

Nema merenja, nema zagađenja

Nakon što je, s kašnjenjem od dve godine, zvanično usvojen Nacionalni plan za smanjenje emisija glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih velikih postrojenja za sagorevanje – NERP (VRS, 2020), Vlada Republike Srbije nije napravila značajniji pomak u pogledu unapređenja strateškog i zakonodavnog okvira javne politike kvaliteta vazduha.Republika Srbija, kao potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, bila je dužna da obezbedi usaglašenost s graničnim vrednostima emisija sadržanim u Direktivi o velikim ložištima (EZ, 2001), počevši od 1. januara 2018. godine. Kao metod za usaglašavanje s Direktivom i ispunjavanje ove obaveze Srbija je izabrala donošenje NERP-a, sa čijim usvajanjem se kasnilo više od dve godine.Pre samog donošenja NERP-a Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je postupak protiv Srbije (EZ, 2020), zbog velikog kašnjenja sa usvajanjem ovog dokumenta. Dodatni razlog za reakciju Energetske zajednice je i činjenica da su emisije iz termoenergetskih postrojenja u nadležnosti EPS-a višestruko veće od graničnih vrednosti emisija predviđenih NERP-om.Strategija zaštite vazduha, kao osnovni dokument na osnovu koga se donose planovi kvaliteta vazduha, kratkoročni akcioni planovi i programi za smanjenje emisija zagađujućih materija u vazduh i koji moraju da budu u saglasnosti s njom (VRS, 2013), još uvek nije usvojena. Prvobitni rok za usvajanje Strategije, dve godine od usvajanja Zakona o zaštiti vazduha, odavno je istekao.

Srbija

Tesla i Pupin oživeli u mini video igrama

Najbolji polaznici besplatnog obrazovnog programa Nordeus fondacije i letnje prakse Crater Training Centra, napravili su dve igre o našim slavnim naučnicima i premijerno ih prikazali na izložbi u Muzeju nauke i tehnike, saopštila je Noredus fondacija. Dve mini video igre inspirisane Nikolom Teslom i Mihajlom Pupinom deo su izložbe “Razvoj i primena rendgenske tehnologije kod kod Srba - od Tesle i Pupina do danas” koja je otvorena 27. oktobra u Muzeju nauke i tehnike i traje do 30. novembra, a svi posetioci moći će da ih odigraju i na zabavan i edukativan način saznaju detalje o radu srpskih naučnika u oblasti X-zraka.Kako su nastale video igre o Tesli i PupinuDeo Nordeus fondacije, Obrazovni centar Nordeus Hub koji se bavi edukacijom u oblasti razvoja igara, darovitim mladim ljudima zainteresovanim da nauče kako da osmisle i razviju svoje video igre, tokom juna je omogućio besplatni četvoronedeljni onlajn program Game Design Bootcamp.Ovaj prvi u nizu programa za početnike, sastojao se iz četiri radionice koje su pokrile ključne teme kao što su narativni dizajn, dizajn nivoa, umetnost u video igrama i tehnički razvoj igre.Obrazovni program pohađalo je gotovo 400 mladih entuzijasta iz cele Srbije koji su razrađivali koncepte video igara na temu Teslinog i Pupinovog rada na razvoju X-zraka, a odabrana su dva najoriginalnija: gejm dizajnerke Tatjane Gadže (26) pod nazivom Misterije X-zraka i gejm dizajnera Ivana Ljujića (26): koji je osmislio igru Naučnikove odaje: put otkrića.Druga faza same izrade igara sledila je od jula do oktobra u okviru letnje prakse Crater Training Centra i Nordeus Hub-a kada su formirani timovi odabranih praktikanata komplementarnih znanja i veština, koje su predvodili pobednici obrazovnog programa Nordeus fondacije - Tatjana Gedža i Ivan Ljujić.Šta sve otkriva igra Omaya tima: Misterije X zrakaOko tim liderke i gejm dizajnerke  Tatjane Gadže (26) osnovan je Omaya tim. Ona je uz pomoć Alekse Petrovića gejm developera, Andrije Vasiljevića artiste, Marine Perović animatorke, Teodore Zanoškar 2D artistkinje, razvila igru Misterije X zraka, 2D platformer žanra. Avanturistička igra inspirisana istinitim istorijskim događajima, sastoji se od dva nivoa po uzoru na dva naša naučnika, Nikolu Teslu i Mihajla Pupina, koji se bave istraživanjem rendgenskih zraka. Velika otkrića rezultat su udruženog rada više naučnika i kroz priču igre vidimo kako naši naučnici dele svoja istraživanja na polju radiologije sa Vilhelmom Konradom Rendgenom.Posetilac izložbe kroz ovu video igru preuzima ulogu Teslinog i Pupinovog asistenta i pomaže naučnicima u njihovim istraživanjima. Igrač dobija zadatak da sakupi četiri elementa potrebna da se napravi uređaj za X-zrake. Igra kroz vizuelno bogat i interaktivan sadržaj na zabavan način približava doba i atmosferu u kojoj su naučnici živeli. Mlađi igrači naučiće šta je potrebno da se napravi rendgenski snimak, a stariji ljubitelji igara saznaće nešto novo o počecima radiologije i upoznaće se sa ulogom naših naučnika u usavršavanju tehnologije rendgenskih zraka. Kreiranju igre prethodilo je istraživanje istorijske građe, prikazivanje istorijskih podataka su relevantni i predstavljeni su kroz fiktivne događaje i doživljaje.Šta sve krije igra 4Gear studija: Naučnikove odaje - put otkrića?Druga igra koju će posetioci muzeja moći da igraju u narednih mesec dana biće Naučnikove odaje: put otkrića, HOPA žanra (pronalaženja skrivenih objekata).Idejni tvorac i gejm dizajner Ivan Ljujić je sa timom 4Gear Studio koji čine Ljubica Marinković takođe gejm dizanerka, Dragan Kuburović gejm developer i Marija Bogdanović 2D artistkinja, napravio igru namenjenu posetiocima izložbe koji žele dublje da razumeju izume, njihove delove i način na koji funkcionišu. Uživaće i svi oni koji vole nauku, praktične eksperimente i planiraju da se usmere ka tehničkim naukama, matematici, mehanici ili programiranju. Edukativni sadržaj interesantan je samim tim što je igrač jedan od naučnih saradnika koji pomaže naučnicima poput Tesle i Pupina u procesu otkrivanja nekog od pronalazaka koji se nalaze na izložbi. Kako su naučnici tokom svog dugogodišnjeg kreativnog procesa nehajno gomilali korisne i beskorisne stvari, zadatak igrača je da pronađe delove koji su im sada neophodni za prototip novog izuma. Ovaj naizgled lak zadatak postaje prava "potraga za blagom" kada igrač shvati u kakvom haosu se kriju delovi od kojih se može sastaviti, do tada neviđeno, naučno dostignuće.Izložba “Razvoj i primena rendgenske tehnologije kod kod Srba - od Tesle i Pupina do danas”, Jelene Jovanović  Simić i Aleksandra Vl. Markovića, u Muzeju nauke i tehnike u okviru koje će posetioci moći da igraju i video igre autora polaznika obrazovnog programa Nordeus fondacije, trajaće do 30.  novembra. Izložbu organizuju Muzej nauke i tehnike i Visaris, uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije.“Nordeus fondacija ima za cilj da pomogne mladima u Srbiji da uspeju u digitalnoj ekonomiji. Igre su spoj nauke i umetnosti, a njihov razvoj spada među najperspektivnija zanimanja 21. veka. Kao što smo danas pokazali, imaju moć da edukuju ne samo onoga ko ih stvara, već i onoga ko ih igra. Kroz besplatne onlajn programe Nordeus Huba omogućavamo da mladi iz cele Srbije uče kroz iskustvo i stvaranje sa nekim od najboljih stručnjaka naše kreativne industrije. Veliku zahvalnost dugujemo predavačima i mentorima koji su svoje vreme i znanje nesebično delili. Gejming industrija ovim na još jedan način pokazuje kako jača deljenjem i udruživanjem.”, istakao je Miloš Đuričanin, direktor strategije Nordeus fondacije. Sledeći onlajn obrazovni program Nordeus fondacije kreće već od 15. novembra, kako bi još mladih ljudi iz cele Srbije imalo priliku da se besplatno edukuje i usavršava u domenu razvoja video igara. Svi zainteresovani za tehnički razvoj igara (Game Development Bootcamp) moći će da se prijave od 1. do 12. novembra putem forme na sajtu Nordeus Huba. Najbolje polaznike očekuje šestomesečna praksa u nekom od gejming studija.Noredus fondacijaNordeus fondacija osnovana je sa ciljem da se pomogne deci i mladima da steknu veštine, znanja i kompetence potrebne za uspeh u digitalnoj ekonomiji kroz podršku obrazovanju i razvoj podsticajnog i kreativnog okruženja.U oblasti podrške obrazovanju, fokus je na sprovođenju inovativnih programa zasnovanih na interdisciplinarnom pristupu, iskustvenom učenju i razvoju kompetenci za 21. vek. Dok u oblasti razvoja ekosistema kreativnih industrija, Nordeus fondacija nastavlja sa dosadašnjim naporima Nordeusa kroz programe Nordeus Huba i udruživanjem sa brojnim kompanijama kroz organizacije poput Inicijative Digitalna Srbija i Srpske gejming asocijacije čiji je Nordeus i suosnivač. Deo Fondacije, Obrazovni centar Nordeus Hub, posvećen je besplatnom obrazovanju mladih u različitim oblastima važnim za razvoj igara. Do sada je kroz obrazovne programe prošlo više od 4.000 polaznika iz cele zemlje i podržano je više od 40 timova. Ovaj centar je direktno doprineo i razvoju talenata za mnoge gejming kompanije u Srbiji. Crater Training CentarCrater Training Center pruža vrhunsku edukaciju u oblasti vizuelnih efekata i kompjuterske grafike za odrasle i tinejdžere. Škola je nastala iz inicijative Crater Studija, jednog od najpoznatijih domaćih studija za vizuelne efekte i animaciju na filmu i televiziji, sa preko 15 godina iskustva u radu na svetskim naslovima. Vremenom je škola postala mesto okupljanja na kom se susreću budući i postojeći profesionalci u želji za učenjem, razmenjivanjem iskustva i napredovanjem. Poput karike koja povezuje formalno obrazovanje i rad u kreativnim vizuelnim industrijama, Crater Training Center nudi specijalizaciju i predstavlja idealnu dopunu znanja neophodnog za tržište rada danas. Posvećeni su negovanju domaće kreativne zajednice i pružanju podrške pri učenju novih veština. Tokom godina, organizovali su veliki broj aktivnosti za decu i srednjoškolce, otvorena vrata, kao i nemali broj (online i live) događaja. Zajedno sa Srpskom filmskom asocijacijom i VFX Serbia, 2017. godine pokrenilu su CGA Belgrade, prvu konferenciju posvećenu kompjuterskoj grafici u zemlji. Danas u okviru nje vode CGAcademy, serijal edukativnih sesija namenjenih junior artistima i onima koji tek treba da naprave prve korake u kreativnim industrijama.

Srbija

Ministarstvo odbrane kupuje cipele i drugu opremu za vojsku za 80 miliona dinara

Ministarstvo odbrane raspisalo je tender za nabavku cipela i čizmica, kaiševa, opasača, oficirskih torbica, kao i ženskih torbica čija je ukupna vrednost procenjena na preko 80,2 miliona dinara.Oprema se kupuje za potrebe jedinica i ustanova Ministarstva i Vojske Srbije, piše u dokumentaciji. Javna nabavka pod nazivom "ostala lična oprema i svečane uniforme" podeljena je u osam partija i obuhvata: 1. cipele i čizmice; 2. kaiševe i opasače; 3. navlake za oznaku čina; 4. pafte, metalne oznake i akselbendere; 5. oficirske torbice; 6. ženske kožne torbice; 7. torbe; 8. kofere. U dokumentaciji je detaljno opisan izgled traženih predmeta, materijali od kojih treba da budu izrađeni, načini izrade. Pošta nastavlja ulaganja, dva miliona evra za nove uniformeUniforme za komunalce 1,6 miliona evra, bilo i duplo manjih ponudaMinistarstvo, između ostalog, kupuje 500 pari crnih ženskih cipela sa gumenim đonom, 500 pari ženskih crnih cipela na šnir sa kožnim đonom,  kao i 500 pari ženskih čizmica za gumenim đonom, i preko 4000 navlaka za oznaku čina. Nabavljaju se i muški crni kaiševi (1500 komada), ženski crni kaiševi (800 komada) opasači za kadete sa paftom (300 komada), braon opasači za starešine (600 komada), 1000 oficirskih torbica, 500 ženskih kožnih torbica, putne torbe i koferi, školske torbe (600 komada), putne torbe za odelo (700 komada). Rok za podnošenje ponuda je 30. novembar, a kriterijum za dodelu ugovora je cena. 

Srbija

Aktivisti iz Jadra: Posao sa Rio Tintom unapred dogovoren, referendum samo farsa

Vučićev nerazdvojni saradnik i poslušnik Zoran Drobnjak – direktor JP „Putevi Srbije“ potpisao je punomoćje kompaniji Rio Sava exp. 29. decembra 2020. godine da u ime i za potrebe Puteva Srbije pribavlja tehničku dokumentaciju i realizuje zahteve pred drugim državnim organima u vezi državnog puta IB reda broj 27 Loznica-Valjevo. Ovo je krunski dokaz da se vrh države, na način koji nije zabeležen ni u banana republikama, ponaša kao posilni krupnog kapitala, ali i dokaz da je projekat Jadar unapred dogovoren, a da su najave referenduma čista farsa i obmana velikih promotera, po zlu čuvene kompanije Rio Tinto, Vučića i Mihailovićke.Udruženja Podrinjski anti korupcijski tim - PAKT, Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini i NE DAMO JADAR došli su u posed dokumenta u kojem se na skandalozan način, bez predhodnog bilo kakvog ugovora, prenose ovlašćenja javnog preduzeća na privatnu stranu kompaniju, čime se stvara zavisan odnos države prema kompaniji, ali i prejudicira konačna odluka o Strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu za projekat „Jadar“. Udruženja postavljaju pitanje direktoru Puteva Srbije, na osnovu kojih ovlašćenja je potpisao punomoćje kompaniji Rio Sava da umesto javnog preduzeća, a za „javni“ put pribavlja lokacijske uslove, izradi Idejno rešenje, Idejni projekat i na kraju i sam projekat za građevinsku dozvolu?Pokreće se i pitanje zašto bi Rio Sava exp. činila „besplatnu“ uslugu i stvara li se time odnos zavisnosti i preuzetih obaveza između Puteva Srbije i Rio Save ili države i Rio Save?Udruženja podsećaju da je Prostorni plan za obilaznicu oko Loznice IB 27 usvojen u lokalnom parlamentu i da se tada protestovalo ispred lozničke Skupštine, dok je vlast pravdala usvajanje Prostornog plana za put Loznica-Valjevo interesom građana i da on nema nikakve veze sa Rio Tintom, iako vodi direktno do lokacije planiranog rudnika.Udruženja traže od Tužilaštva i policije da konačno stanu na stranu naroda i pravde i podhitno uhapse Zorana Drobnjaka, a promoterima Rio Tinta Vučiću i Mihailovićki poručuju da su sve namere i planirane obmane oko referenduma razobličene i da samim tim prestaje i potreba da se Rio Tinto skandalozno reklamira na RTS-u.Projekat rudnika litijuma u dolini Jadra neće biti realizovan jer je tako narod odlučio!

Srbija

Telekom Srbija spreman da preispita veze ofšor firmi i Huaveja

Generalni direktor kompanije Telekom Srbija Vladimir Lučić izjavio je da će ta kompanija ispitati veze ofšor firmi njoj bliskih ljudi i kineske kompanije Huavej, javlja portal Krik. U okviru projekta Pandorini papiri otkriveno je da je Huavej tajno plaćao te ofšor kompanije koje su povezane sa bivšim direktorom u Telekoma Igorom Jeclom i advokatom Miloradom Ignjačevićem. "Ne samo da je moja zakonska dužnost već i etički smatram da je imperativno da Telekom u svakom trenutku posluje u skladu sa zakonom i po najvišim korporativnim standardima. S tim u vezi, preduzećemo hitno sve neophodne pravne i faktičke radnje u saradnji sa nadležnim organima u najkraćem mogućem roku", rekao je Lučić.Ipak, kako se dodaje on nije odgovorio na dodatna pitanja šta će konkretno biti preduzeto ovim povodom. Reakcija je usledila nakon Krikovog otkrića da je bivši direktor sektora za usluge Telekoma Igor Jecl bio vlasnik ofšor kompanije Roflaj (Rofly Investments) sa Britanskih Devičanskih Ostrva, a koja je imala unosne konsultantske ugovore sa kineskom kompanijom."Huavej" reagovao na KRIK-ovo istraživanje: Poštujemo zakon u svim zemljama Ugovore sa Huavejem imao je i advokat koji je takođe povezan sa Telekomom Milorad Ignjačević, preko svoje ofšor kompanje Goldberg sa Paname. Direktor Telekoma kaže da nije upoznat sa time da li je Jecl na bilo koji način uticao na to da Huavej dobija poslove u Telekomu: "U svetlu ovih novo otkrivenih informacija, preduzećemo sve mere", rekao je Lučić. Kako se navodi, na osnovu ugovora sa Huavejem, firma Roflaj je od 2014. do 2016. kineskoj kompaniji poslala fakture vredne gotovo milion evra.  U ugovoru, koji su novinari našli u procurelim dokumentima, navodi se da Roflaj za kineskog partnera treba da organizuje sastanke sa predstavnicima mobilnih operatera u Srbiji i Crnoj Gori, ali i sa predstavnicima vlada te dve zemlje, asistira u izvršenju ugovora i urgira da operater plaća svoje obaveze na vreme.

Srbija

EPS kupio programe za enkripciju telefona za 230.000 evra

Elektroprivreda Srbije nabavila je krajem 2019. godine programe za enkripciju sa najvećim stepenom zaštite za 20 mobilnih telefona i za to platila 227.000 evra, odnosno 26,7 miliona dinara, piše BIRN.BIRN je imao uvid u tendersku dokumentaciju i ugovore. Posao nabavke enkriptovanih telefona, kako navodi Birn, dobile su dve firme ranije malo poznate javnosti, ali sa značajnim poslovima u oblasti bezbednosti – IntellSec i Orbita Technologies.IntellSec se u tekstu francuskog portala Intelligence Online od 2. juna navodi kao firma preko koje zapadna industrija špijunaže ulazi na tržište zapadnog Balkana. Pozivajući se na ugovor o poslovnoj tajni, EPS je odbio da BIRN-u dostavi informacije o tome šta je bio razlog ove nabavke i ko koristi navedenu opremu. Oni su u dopisu od 1. oktobra 2021. potvrdili da je nabavka sprovedena bez ikakvih izmena.Eksperti sa kojima je BIRN razgovarao kažu da je oprema koju je nabavio EPS neprobojna i daleko sofisticiranija od, na primer, aplikacije Sky koju su koristili članovi klana Veljka Belivuka.U prilog tome govori i cena koja je gotovo pet puta veća – najjača verzija Sky EEC-a vredi 2.200 evra, dok oprema koju je nabavio EPS-a prelazi 10.000 evra po enkriptovanom telefonu.Eksperti dodaju i da je enkripcija urađena tako da je presretanje komunikacije između ovih 20 enkriptovanih telefona praktično nemoguće. BIRN: Glavni poslovni partner Gradskog zavoda registrovan u stanu zamenika direktoraBIRN: Među donatorima MUP-a Srbije "dobro poznata" imena i sukob interesaKo koristi enkriptovane telefone?Advokat Rodoljub Šabić, nekadašnji poverenik za informacije od javnog značaja, kaže za BIRN da su u konkretnom slučaju enkriptovani telefoni za EPS i softver plaćeni javnim novcem "i to u vrlo velikom iznosu, u svrhu komunikacije povodom obavljanja poslova u javnom interesu"."U tom kontekstu zaštita privatnosti nikako ne može biti razlog za ovakvu nabavku", kaže Šabić navodeći da bi "valjalo čuti ko su, ako ne poimence ono bar po funkcijama", ljudi koji su "zadužili" ove enkriptovane telefone. Pitanje korišćenja ovakve vrste tehnologije aktuelizovano je nakon što se saznalo da je kriminalna grupa Veljka Belivuka koristila aplikaciju Sky. Zbog toga je ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin u martu ove godine zapretio da će tražiti zabranu Sky-ja i sličnih enrkiptovanih telefona. "Jednostavno, ne možete objasniti zašto vam je to potrebno. Od koga krijete i šta krijete?", rekao je tada Vulin.Ispod radara javnosti prošao je tender koji je avgusta 2019. godine Javno preduzeće “Elektroprivreda Srbije” Beograd raspisalo za nabavku "softvera za zaštitu mobilnih telefona".Da je neko detaljnije pogledao dokumentaciju, mogao je da primeti da se ne radi o uobičajenoj nabavci opreme za jedno javno preduzeće koje se bavi električnom energijom.Jednostavni za upotrebu i neprobojniU opsežnom dokumentu na 74 strane, detaljno su navedene karakteristike opreme koju EPS traži od potencijalnih dobavljača."Sistem treba da bude takav da čak ni administrator sistema ne može čuti glas u jasnoj (ne-enkriptovanoj) formi", stoji u opisu uz napomenu da bi nakon svakog razgovora trebalo da dođe do automatskog brisanja podataka. Pozivi između mobilnih telefona u sistemu moraju da budu enkriptovani od jednog do drugog kraja. Predviđeno je da enkriptovani telefon za EPS poseduje mogućnost "zaključavanja ekrana sa jakom autentifikacijom, boljom od one koju pružaju proizvođači mobilnih telefona"."U slučaju nestanka mobilnog telefona koji je u ovom sistemu, treba da postoji mogućnost da administrator pošalje komandu za daljinsko bezbedno brisanje sadržaja telefona", navodi se u dokumentu.Pobedničke firme bile su dužne da obezbede instalaciju, tri nivoa tehničke podrške, obuku za administratore sistema i krajnje korisnike. Iako BIRN nije dobio uvid u konkretan softver korišćen za zaključavanje komunikacije, stručnjaci iz firme Data Solutions kažu da se na prvi pogled radi o Thalesovom CryptoSmart-u. "Cena je visoka jer se radi o programu za koji je potrebna dozvola francuske vlade i NATO-a. Vrlo je moguće da sama hardver komponenta kao osnova košta dosta, a da broj telefona igra finansijski manju ulogu", kažu iz firme Data Solutions. Ugovor o nabavci 20 enkriptovanih telefona je u ime EPS-a potpisao Milorad Grčić, član SNS-a i predsednik obrenovačkog Opštinskog odbora.Pobednici na tenderu odbili su da nam kažu ko su krajnji korisnici enkriptovanih telefona u EPS-u. "Sve što mogu da kažem je javno dostupno", kaže Milan Blagojević, vlasnik IntellSec-a. Iz Orbita nisu odgovarali na mejove Birn-a.Stručnjak za digitalnu bezbednost i osnivač udruženja E-sigurnost Igor Franc kaže za BIRN-u da softver koji je nabavio EPS- ima dodatne funkcionalnosti u odnosu na neke druge sisteme enkripcije, poput Sky EEC. "Ništa od podataka se ne čuva na telefonu. Ako neko skine nešto sa Interneta, čim jednom to otvori, posle toga se automatski briše. Ne može se instalirati ništa što nije eksplicitno navedeno, tako da možeš da napraviš belu listu dozvoljenih aplikacija i samo njih korisnik može da instalira.Franc tvrdi da je ključ za kriptovanje uvek kod kompanije koja je proizvela softver."Pretpostavlja se da niko osim eventualno proizvođača nema ulaz u zaštitni softver, takozvana "zadnja vrata", i jedino u slučaju policijske istrage ta vrata se otvaraju."Dragan Simić iz kompanije Cyber Security&Defence zastupa stranu zaštite privatnosti i kaže da sistemi i komunikacija u javnim preduzecima moraju da budu obezbeđeni od upada, brisanja podataka, isključenja i zloupotrebe. "Da li će se ti resursi koristiti na predviđen način ili na neki drugi, ja ne mogu znati i ne bi bilo korektno sa moje strane da tvrdim nešto tako. Opet, ne treba isključiti i tu mogućnost.2  Simić dodaje da bi policija u slučaja istrage mogla da izvuče prepisku, jer sam softver nadgleda istu. "Ključ je van aparata i formira ga sam softver kako u odlaznoj šifri tako i u dolaznoj. Dakle ostaje pisani trag. Sistem je dizajniran da neko spolja ne uđe unutra, ali onaj ko ima ključ ima i svu arhivu – logovanja, smerove komunikacije sa tačnim podacima korisnika i sa vremenima i datumima", kaže Simić koji pretpostavlja da bi policija u slučaju istrage imala pristup ključu.

Srbija

Trgovina nekretninama od jula do septembra najveća u poslednje četiri godine

Na tržištu nepokretnosti u Srbiji u trećem kvartalu 2021. ukupan obim novčanih sredstava iznosio je 1,5 milijardi evra, navodi se u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda. To je povećanje od 27 odsto u odnosu na u odnosu na isti kvartal 2020, odnosno od 74 odsto u odnosu na treći kvartal 2018. godine.  Najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u trećem kvartalu (56 odsto) imao je promet stanova (841,1 milon evra), od čega je samo u Beogradu za stanove izdvojeno 524,7 miliona evra.Ukupan broj kupoprodaja na tržištu nepokretnosti u trećem kvartalu 2021. godine u Srbiji je 34.767 što je maksimum za treći kvartal u poslednje 4 godine.Broj kupoprodaja u Srbiji je u trećem kvartalu veći je za 4,5 odsto  u odnosu na treći kvartal 2020. godine, a 32,8 odsto u odnosu na treći kvartal 2018. godine. Za stambene objekte izdvojeno je 160,6 miliona evra (11 odsto), za građevinsko zemljište 118,1 miliona evra (8 odsto), za poslovne prostore 58,0 miliona evra (4 odsto), za poljoprivredno zemljište 46,1 miliona evra (3 odsto). Plaćanje uglavnom gotovinom U trećem kvartalu 2021. godine 14 odsto nepokretnosti je plaćeno iz kreditnih sredstava, a 86 odsto gotovinom.Stanovi su 32 odsto plaćeni iz kreditnih sredstava, a 68 odsto gotovinom. U trećem kvartalu garažni prostori su prometovani za 30 odsto više u odnosu na isti kvartal prethodne godine, dok je promet poslovnih prostora bio veći za 17 odsto u odnosu na isti kvartal prošle godine.Stanovi su prometovani za devet odsto više u odnosu na treći kvartal 2020,  dok je promet stambenih objekata na nivou države u trećem kvartalu 2021 bio veći za 8 odsto odnosu na isti prethodne godine.Promet građevinskog zemljišta na nivou države u trećem kvartalu 2021. godine beleži rast od 8 odsto, dok je kod poljoprivrednog zemljišta zabeležen pad od 8 odsto u odnosu na treći kvartal 2020. 

Srbija

Maja Suđicki Trzin, Samer&Co: Dramatično stanje u pomorskom transportu

"Brodolom" u međunarodnom pomorskom transportu, povećana tražnja, nedostatak kontejnera, rast cena transporta, nedovoljno brodova, postaje dramatičan.Kad se tražnja stabilizuje, stabilizovaće se i cene kontejnerskog transporta iz Azije, kaže Maja Suđicki Trzin, generalni direktor kompanije Samer&Co Shipping iz Novog Sada.Osim svakodnevnih  pritiska na cene koje rastu usled rasta tražnje i manje ponude, postoje i eksterni šokovi a to su posledice blokade Sueckog kanala, neadekvatni infrastrukturni kapaciteti i nedostatak radne snage, napominje ona."Situacija je zabrinjavajuća ako posmatram situaciju kao potrošač, ali ako posmatram kao neko ko se bavi međunarodnim transportom situacija je više nego dramatična. Bojim se da mnoge kompanije neće preživeti ovaj poslednji šok a to je rast cene energenata", kaže Maja Suđicki Trzin.Poremećaj u međunarodnom transportu, kako ona kaže, već godinu dana je nastao, pre svega, kao posledica rasta tražnje usled ekpanzivnih monetarnih politika. Monetarne mere su donete kao odgovor na ekonomske posledice pandemije. "Mnogo je milijardi dolara koje su upumpane u privredu i drugačiji scenario je bio nemoguć", ukazuje ona.Ostali važni faktori koji su uticali na fijasko u prekooekanskom transportu su dugoročni i odnose se na preveliku zavisnost industrije od uvoza iz Jugoistočne Azije. Kao i na nedostatak radne snage i rast cena energenata, ocenjuje ona.InflacijaViše cene transporta utiču na poskupljenje robe."Poskupljenja su, međutim i posledica rasta cena poljoprivrednih proizvoda usled loše sezone i rasta cena energenata", kaže ona.Postoji mit da su privrednici odlično reagovali na sve izazove ove zdravstveno-ekonomske krize i da smo prilagodili poslovanje novim prilikama. Ipak, praksa kaže drugačije, prema njenoj oceni, jer mnogi uvoznici i izvoznici nisu odmakli dalje u ovoj krizi od analize rasta troškova.Model poslovanja, ako ne računamo malo veći plasman robe preko interneta, ostao je isti kao ranije, ocenjuje Suđicki Trzin.Novogodišnji praznici su vreme najveće potrošnje, ali za kompanije u međunarodnom transportu taj period je već prošao jer roba široke potrošnje isplovljava ka Evropi i Americi krajem leta.„Visoke cene transporta imaće uticaj na cene. Po analizi ekonomista američkog FED-a od pre pet godina povećanje troškova transporta od 15 odsto povećava baznu inflaciju za 0,1 odsto", napominje ona.Troškovi transporta su povećani i do sedam puta u odnosu na prethodne dve godine. I to cene uvoza iz Azije, kako ona naglašava, dok su cene transporta robe za izvoz na nekim relacijama ostale stabilne ili su zabeležile manji rast. Kako domaće tržište zavisi od uvoza zato se veoma osetilo povećanje potrošačkih cena.Kad se očekuje stabilizacija?Prema njenoj oceni, stabilizacija je neminovna jer se stiglo do cena i uslova koje privreda ne može više da podnese."Postoje signali da se ekonomija lagano vraća na nivo manjeg rasta. Kako će se situacija razvijati u narednim mesecima zavisi od daljih ekonomskih politika i naročito kako će se rešiti problem sa nestašicom i visokom cenom energenata", smatra ona.Kada se tražnja stabilizuje, kako kaže, stabilizovaće se i cene kontejnerskog transporta iz Azije."Cene će ostati više od onih na koje smo navikli zbog rasta troškova brodskih kompanija", kaže ona.Iz ove situacije dugoročno niko nije profiter, kaže ona, iako je profit kod nekih kompanija izuzetno visok."U ovoj situaciji svi su nešto izgubili a najviše mogućnost da bilo šta možemo imati pod kontrolom", zaključuje Suđicki Trzin.    

Srbija

Kineskoj firmi dodeljeno zemljište bez naknade u Nišu

Kompaniji Šinju Automotiv Lajtening sistems (Xingyu Automotive Lighting Systems) u Nišu dodeljeno je zemljište bez naknade za izgradnju proizvodnog objekta od 29.820 metara kvadratnih za proizvodnju automobilske rasvete.Komisija za kontrolu državne pomoći u odluci je potvrdila da je pomoć usklađena sa pravilima.U odluci se navodi da ukupna tržišna vrednost zemljišta, prema proceni Ministarstva finansija, iznosi 29 miliona dinara (247,7 hiljada evra).Površina dodeljenog zemljišta, koje se prostire na više katastarskih parcela u niškoj opštini Bubanj,  je nešto više od 60 ari . Nacrtom ugovora predviđeno je ukupno ulaganje u iznosu od 60 miliona evra, kao  i zapošljavanje 1000 novozaposlenih na neodređeno vreme u roku od pet godina od dana potpisivanja ugovora.Ulaganje podrazumeva i nabavku i opremanje zemljišta (7.598.000 evra), izgradnju objekta (32.730.000 evra) i kupovinu nove opreme (19.672.000 evra).Firma će se obavezati i da ne može da proda niti da da na korišćenje parcele koje su predmet ugovora trećem licu pre isteka roka od pet godina od dana završetka Projekta ulaganja. U investicionom projektu koji je dostavljen Komisiji se navodi da podsticajni efekat dodele državne pomoći proizilazi iz činjenice da će ta sredstva uticati da se ubrza otpočinjanje izgradnje.Time će se smanjiti rizik povezan sa izgradnjom, ubrzaće se nabavka opreme odnosno oprema će biti kupljena unapred kako bi se odmah po završetku izgradnje fabrike dostavila direktno fabrici, kao i da će se ubrzati zapošljavanje i obuka novih zaposlenih.U dostavljenom dopisu navodi se da je korisnik pokrenuo projekat računajući na zemljište u državnoj svojini i da realizacija projekta svakako ne bi bila moguća u suprotnom. U junu 2020. godine sa Ministarstvom privrede ova kompanija je zaključila Ugovor o dodeli sredstava podsticaja za realizaciju projekta. Tako je ukupan planirani iznos državne pomoći za ovu frimu 16,6 miliona evra -  obuhvata tržišnu vrednost zemljišta koje se dodeljuje bez naknade (247.764,29 evra) i subvencije koju je dodelilo Ministarstvo privrede  (16,4 miliona evra).

Srbija fiskalna politika

Fiskalni savet: Rebalans budžeta povoljan, ali i dalje netransparetni rashodi

Predloženi rebalans budžeta usmeren je ka stabilizaciji javnih finansija zbog čega se uz određene zamerke može oceniti povoljno, naveo je Fiskalni savet u oceni Predloga rebalansa budžeta za 2021. Međutim, Fiskalni savet skreće pažnju Vladi na manjak transparentnosti u prikazivanju pojedinih rashodnih stavki budžeta. Ukupan iznos nedovoljno razjašnjenih rashoda koji su deo predloženog rebalansa budžeta iznosi čak oko 1,3 milijardi evra, piše u izveštaju. "I dalje je nejasno na šta se konkretno troši kapitalni budžet Кancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, za koje namene se usmeravaju subvencije putarskim preduzećima, šta tačno predstavlja nabavka finansijske imovine na razdelu Ministarstva finansija, za koje konkretne projekte ide veći deo transfera ostalim nivoima vlasti", navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.Fiskalni savet takođe pominje "već standardnu netransparentnost ogromnog kapitalnog budžeta Ministarstva odbrane".U izveštaju Fiskalnog saveta se takođe skreće pažnja na rasprostranjeno neopravdano korišćenje tekuće budžetske rezerve za finansiranje rashoda mimo standardne budžetske procedure."Oko 120 milioba evra, tj. tri četvrtine potrošene budžetske rezerve do sredine oktobra 2021. iskorišćeno je za dotacije Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pojedinim sportskim klubovima, lokalnim samoupravama" , piše u oceni. Znatno smanjenje fiskalnog deficita Fiskalni savet navodi da za razliku od prethodnih kriznih rebalansa, ovaj predviđa znatno smanjenje fiskalnog deficita od oko 900 miliona evra (sa 6,7 odsto BDP-a na 4,9 odsto BDP-a). "Iako je i fiskalni deficit od 4,9 odsto BDP-a još uvek previsok, on zapravo predstavlja dobru osnovu za potrebnu dalju stabilizaciju javnih finansija u narednim godinama", naveo je Fiskalni savet.Fiskalni savet prporučuje Vladi da dodatno iskoristi povoljnija fiskalna kretanja iz 2021. i deficit države u 2022. planira na nivou od oko 2 odsto BDP-a, umesto 3 odsto BDP-a koliko je ranije bilo predviđeno Fiskalnom strategijom."Rast  unutrašnjih i spoljnih neravnoteža koji se trenutno dešava u Srbiji nije se otrgao kontroli, ali bi ekonomska politika trebalo na njega da reaguje", navodi se u izveštaju. Fiskalni savet preporučuje i da u 2022. godini plate u javnom sektoru ne bi trebalo povećavati više od šest odsto, a da bi penzije trebalo indeksirati na osnovu "švajcarske" formule (5,5 odsto). "Кontrola rasta penzija i plata u javnom sektoru i u 2022. ostaje glavno sidro za vođenje odgovorne fiskalne politike". Rast BDP-a blizak sedam odstoFiskalni savet ocenjuje i da će rast BDP-a Srbije verovatno biti blizak sedam odato, što je iznad  iznad prognoze s kojom je pravljen prvobitni budžet (6 odsto) i poslednje prognoze Fiskalnog saveta (5,5 odsto)."Uz veću privrednu aktivnost, rast zarada i registrovane zaposlenosti u 2021. takođe je nadmašio očekivanja", navodi se u izveštaju.Međutim, i inflacija je snažno ubrzala i već u septembru dostigla je 5,7 odsto na međugodišnjem nivou. Povećanje javnih ulaganja u infrastrukturu i zdravstvo Fiskalni savet ocenjuje kao dobru meru fiskalne politike, naročito u okruženju još uvek prisutne zdravstvene krize.Investicije u vojsku i policiju ostale na nivou oko 1,4 odsto BDP-a koliko je bilo planirano aprilskim rebalansom što je kako navodi Fiskalni savet i dalje izuzetno visoko jer druge zemlje CIE izdvajaju oko pet puta manje za te namene od Srbije, tj. oko 0,3 odsto BDP-a u proseku.Srbijagas potencijalno najveći trošak za javne finansijeNajveći potencijalni trošak za javne finansije u 2022. mogao bi biti Srbijagas koji će se tokom 2022. suočiti sa već izvesnim povećanjem cene gasa, navodi Fiskalni savet.Rast nabavne cene gasa povećaće troškove Srbijagasa u 2022. za najmanje 200 miliona evra, a možda i znatno preko toga pošto tek treba da se pregovara o novom dugoročnom ugovoru sa snabdevačem. Pored Srbijagasa, državno preduzeće koje bi moglo da predstavlja fiskalni trošak u 2022. je Er Srbija čiji su strukturni problemi u poslovanju dodatno porasli sa zdravstvenom krizom.Uz državna preduzeća ozbiljan fiskalni rizik postaju i sve veći budžetski troškovi za kazne i penale. "Trenutno se pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova vodi šest privrednih sporova, a fiskalni rizik predstavljaju i žalbe Evropskom sudu za ljudska prava. U 2020. godini pred ovim sudom se našlo 1.836 novih slučajeva iz Srbije tj. 2,65 slučaja na 10.000 stanovnika, što je 5 puta veće od evropskog proseka i posle Crne Gore najveći broj prijava po stanovniku u Evropi". Isplata 3.000 dinara vakcinisanima nije povećala imunizaciju Osim povećanja javnih investicija, predloženi rebalans formalizovao je dve već usvojene mere fiskalne politike koje nisu bile uključene u prvi rebalans budžeta iz aprila, neselektivnu isplatu 20 evra punoletnim građanima i 3.000 dinara građanima koji su se vakcinisali do 31. maja 2021. godine. Ovo je povećalo rashode budžeta u odnosu na aprilski rebalans za skoro 200 miliona evra.Fiskalni savet navodi da je u više navrata analizirao neselektivnu pomoć punoletnim građanima i da  analize "nedvosmisleno pokazuju da je ovo loša mera ekonomske politike, a sad su ovakve mere i dodatno opasne zbog ubrzanja inflacije". "Davanje finansijskih stimulansa samo vakcinisanim građanima donekle je specifičnije, ali kretanje broja vakcinisanih tokom maja ne pokazuje da je ova mera značajnije uticala na povećanje imunizacije stanovništva".Fiskalni savet navodi da iza snažnog povećanja javnih prihoda većim delom stoje makroekeonomske promene - bržem privrednom rastu, snažnom ubrzanju inflacije i bržem rastu zarada i formalne zaposlenosti od očekivanja.

Srbija

Pošta nastavlja ulaganja, dva miliona evra za nove uniforme

JP "Pošte Srbije" kupuju službenu uniformu za svoje zaposlene. Vrednost nabavke procenjena je na više od 252 miliona dinara (oko 2,15 miliona evra).Nove uniforme trebalo bi da dobiju dostavljači - poštari, šalterski radnici, radnici na poslovima održavanja i tehnološko-operativnim poslovima, kao i vozači.Poštanski saobraćaj u Srbiji: Duplirao se broj paketa Najviše komada odeće nabavlja se za poštare dostavljače. Kupuje se kompletna uniforma koja obuhvata po 5.000 pantalona, jakni, prsluka, džempera, kabanica, kačketa i kapa za poštare kao i po 10.000 letnjih i zimskih košulja i majica."Pošte Srbije" su na kraju decembra 2020. godine imale ukupno 14.946 zaposlenih, piše u izveštaju o radu ovog preduzeća.Firma koja će dobiti priliku da opremi zaposlene u "Pošti Srbije" treba da ima minimalno 30 zaposlenih sa ugovorom o radu od kojih su minimum dvoje diplomirani inženjeri tekstilne struke.Tri firme se žalile na uslove tendera za uniforme komunalnih milicajaca Takođe, ponuđač mora da priloži dokaz da je u poslednje tri godine pobedio na javnim tenderima čija je vrednost minimalno 200 miliona dinara, a gde je predmet tendera bio isti kao sada.Nabavka unifromi je samo jedna u nizu vrednih nabavki "Pošta Srbije" poslednjih meseci.Pre deset dana "Pošte Srbije" su rapsisale javnu nabavku za kupovinu 1.000 mopeda za koje planira da izdvoji preko 395 miliona dinara. Pošta je raspisala javnu nabavku za 1.024 mopeda žute boje i maksimalne brzine do 45 km/h.U septembru ove godine ovo javno preduzeće raspisalo je tender vredan 169,6 miliona dinara za sistem unapređenja kurirskog servisa.V.d . direktora Pošte Zoran Đorđević je početkom juna najavio zamenu voznog parka ekološkim vozilima na električni i hibridni pogon, nove uniforme za zaposlene, kao i uvođenje paketomata.

Srbija

Projekat za podršku uključivanju dece iz osetljivih grupa „Učimo svi zajedno“

Danas je zvanično lansiran početak projekra „Unapređeni ravnopravni pristupi završavanje preduniverzitetskog obrazovanja za decu kojoj je potrebna dodatna obrazovna podrška“, koji finansira Evropska unija. U Srbiji je je još uvek mnogo dece iz osetljivih grupa, posebno dece sa smetnjama u razvoju i/ili invaliditetom i dece iz romske zajednice, koju obrazovani sistem u zemlji nastoji da integriše u redovno obrazovanje i školski sistem. Mnogo je veliki broj romske dece i dece sa smetnjama u razvoju koja uče zajedno sa svojim vršnjacima, sa njima sklapaju prijateljstva, snaže i grade svoje samopouzdanje i osećaj pripadnosti zajednici. Ipak, potrebno je obezbediti veći stepen podrške školama i nastavnicima da bi se dostiglo puno inkluzivno obrazovanje za svu decu i da bi se deci pružila kvalitetna dodatna podrška.Lansiranju su prisustvovali prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Branko Ružić, šef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Emanuele Žiofre, i direktorka UNICEF-a u Srbiji, Deyana Kostadinova.Projektom, vrednim 4,7 miliona evra, pružiće se podrška inkluzivnom obrazovanju kroz dalji razvoj zakonodavnog okvira, edukaciju prosvetnih radnika, poboljšanje kvaliteta učenja, dodatnu podršku deci i nastavnicima u redovnim školama kroz izgradnju podsticajnog okruženja i  nabavku opreme za lakše učenje, od koje će koristi moći da ima oko 1 000 dece kojoj je potrbna dodatna podrška u obrazovanju.„Ovim projektom ćemo uspostaviti dodatne mehanizme podrške koji uključuju različite profesionalce, usluge, institucije, pristupe i načine rada“, rekao je prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Branko Ružić.Evropska unija već dugi niz godina podržava proces reforme obrazovanja u Srbiji koja je usmerena na povećanje kvaliteta obrazovanja i uključivanja svakog deteta u proces nastave i učenja, i od 2003. godine je uložila više od 100 miliona evra u ovaj sektor.“Evropska unija je ponosna što doprinosi unapređenju obrazovnih mogućnosti u Srbiji, jer svi moramo da imamo jednake mogućnosti i podršku tokom celokupnog obrazovanja“, naglasio je amabasador Žiofre.  Inkluzivno obrazovanje zahteva unapređenje nastavnih metoda i strategija i zalaganje svih aktera u zajednici kako bi se svim učenicima, pružilo pravedno i participativno iskustvo učenja i okruženje koje najbolje odgovara njihovim potrebama, zahtevima i sklonostima.“UNICEF je dugogodišnji partner Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u izgradnji  inkluzivnog obrazovanja. Danas je naše partnerstvo još jače zahvaljujući Evropskoj uniji koja podržava ovaj značajan proces. Projekat koji započinjemo će obezbediti da deca sa kompleksnim potrebama u učenju dobiju neophodnu podršku“, istakla je Deyana Kostadinova, direktorka UNICEF-a u Srbiji.Ovaj projekat tokom tri godine sprovođenja direktno će uticati na dalji razvoj i unapređenje inkluzivnog obrazovanja u Srbiji. Projekat će doprineti osnivanju tri resursna centara i nabavci asistivnih tehnologija za podršku obrazovanju učenicima sa smetnjama u razvoju, a podržaće i rad Nacionalne koalicije za inkluzivno obrazovanje.Inkluzivno obrazovanje je investicija u sadašnjost i u budućnost – investicija u decu današnjice i u onu koja će kreirati naše društvo u budućnosti.U Srbiji je proces transformacije obrazovanja u inkluzivno započet pre više od 10 godina,   stupanjem na snagu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u septembru 2009. godine, i već je dao vidljive rezultate.

Srbija

Broj umrlih za 20 odsto veći nego lane

U prvih devet meseci 2021. godine u Srbiji je zabeležen negativan prirodni priraštaj, jer je broj umrlih za 48.237 veći od broja novorođenih, saopštio je Republički zavod za statistiku.U periodu januara do septembra, broj živorođenih je iznosio 45.476.  U odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj živorođenih iznosio 46.270, beleži se 794 manje novorođenih stanovnika Srbije, odnosno taj broj je manji za 1,7%.Broj umrlih u Srbiji u periodu od januara dp septembra iznosio je 93.713. U odnosu na isti period prethodne godine zabeležen je rast od 19,5%, odnosno za 15.268. U istom periodu prošle godine broj umrlih bio je 78.445. Tokom prvog polugodišta 2021. godine broj umrlih je bio za 28% veći nego u istom periodu prošle godine.Sve veći broj kompanija prepoznaje značaj usklađivanja rada i roditeljstvaTokom prvog polugođa broj preminulih u Srbiji veći za 28 odsto

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.