Broj 114, Oktobar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
Pretplata 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

EBRD i Erste banka: Krediti za oporavak malih i srednjih preduzeća u Srbiji

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Erste Banka saopštile su da ponuditi nove kredite za finansiranje malih i srednjih preduzeća u Srbiji, a u trenutku kada se zemlja oporavlja od krize izazvane pandemijom korona virusa. Iznos koji je za to namenjen je 40 miliona evra i 2,2 milijarde dinara.„U aktuelnoj situaciji je posebno važno obezbediti podršku malim i srednjim preduzećima da unaprede i očuvaju poslovanje finansiranjem svojih aktivnosti i potreba, bilo da se one odnose na investicije, obrtna sredstva ili likvidnost“, rekao je Slavko Carić, predsednik Izvršnog odbora Erste Banke.„Danas udružujemo snage sa našim dugogodišnjim partnerom Erste Bankom, kako bismo podržali male biznise širom zemlje. Delimo zajedničku ideju, viziju i odlučnost da prevaziđemo ovaj specifični izazov i osiguramo da održiva preduzeća mogu da prebrode nedavni šok i vrate se rastu“, izjavila je regionalna direktorka EBRD za Zapadni Balkan i direktorka za Srbiju Žužana Hargitaj.U saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Erste Banka je do sada realizovala pet kreditnih linija.Tokom 2019, Erste Banka povećala je broj kredita malim i srednjim preduzećima, za 11 odsto, depoziti su porasli za približno jednu petinu, a bankarske garancije za 45 odsto, mahom kao podrška građevinskoj industriji.Do sada, EBRD je uložila više od 5,9 milijardi evra u 265 projekata u Srbiji. Kako se navodi, podržava razvoj privatnog sektora, unapređivanje usluga javno-komunalnih preduzeća, kao zelenu ekonomiju.Kompanijama će na raspolaganju biti dugoročni i kratkoročni krediti, za finansiranje investicija, obrtnih sredstava, likvidnosti, kao i revolving krediti.

Srbija

Fond za razvoj odobrio još dve milijarde za pomoć privredi usled COVID-19

Fond za razvoj Srbije je na poslednjoj održanoj sednici Upravnog odbora odobrio 265 zahteva za kredite i drugu finansijsku pomoć privredi usled pandemije ukupna vrednosti 1,99 milijardi dinara.U saopštenju te institucije navodi se da je najviše pomoći odobreno u obliku kredita pravnim licima i preduzetnicima za likvidnost, po osnovu finansijske podrške u uslovima izazvanim pandemijom COVID-19 u ukupnom iznosu od 1,78 milijardi dinara.Dodatno, odobreno je i 15 kredita u ukupnom iznosu od 106,5 miliona dinara za likvidnost privrednih subjekata koji se bave turizmom, ugostiteljstvom i putničkim saobraćajem, kao i jedan dugoročni krediti za investicije vredan 30 miliona dinara.Kroz ivesticione kredite za pravna lica i preduzetnike po Programu podsticanja razvoja preduzetništva kroz razvojne projekte u 2020.godini, odobrena su tri kredita u iznosu od 77,7 miliona dinara i nešto više od 20 miliona diara u bespovratnim sredstvima.Na istoj sednici Fond je odbio 21 zahtev za finansijska podrška u uslovima izazvanim pandemijom COVID-19 za pravna lica i preduzetnike i tri zahteva za likvidnost za privredne subjekte koji se bave turizmom, ugostiteljstvom i putničkim saobraćajem.

Srbija

Dalji razvoj auto-industrije zavisiće od digitalizacije i prilagodljivosti

Poslednji podaci Ujedinjenih nacija prognoziraju da će pandemija smanjiti svetsku ekonomiju za 3,2 odsto, a da zastoj prozvodnje u auto-industriji već negativno odražavaju na tržište, glavne su poruke onlajn konferencije "SEE Automotive – Connect & Supply", koju je nedavno organizovao Automobilski klaster Srbije.Usled krize izazavane pandemijom, doći će do transformacije ne samo proizvoda već i potreba potrošača, a dalji razvoj auto-industrije zavisiće od mnogih faktora poput digitalizacije i prilagođavanja trendovima, a pre svega novim potrebama potrošača,  Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ)."Predviđanja su da će potrošači u budućnosti više koristiti uslugu deljenja automobila, te da će manje posedovati sopstvene. Ovo će uticati na porast potražnje za uslugama mobilnosti automobila, koje će u budućnosti biti mnogo više korišćene i profitabilnije.Kriza je za auto-industriju izazvala brojne probleme, poput rasta cena, odlaganja isporuke i manjka ljudskih resursa kod dobavljača, navodi se u istraživanju koje je sprovelo Udruženje za upravljanje lancima snabdevanja, nabavkama i logistikom (BME).Kako bi se odgovorilo na krizu, preduzete su mere aktiviranja rezervnih dobavljača, regulisanja troškova, kao i smanjenja proizvodnje, pokazalo je istraživanje BME koje je realizovano tokom aprila.Izazovi sa kojima se suočava autoindustrija i problemi na važnim evropskim tržištima odraziće se i na stanje ovog sektora u Srbiji, saopštio je GIZ."U Nemačkoj i Francuskoj se očekuju drastična smanjenja broja zaposlenih, veliki broj dobavljača ima probleme sa plaćanjem. Sektor se i pre pandemije suočavao sa velikim izazovima zbog zaokreta ka elektromobilnosti i digitalizaciji. Prodaja 'Fijat–Krajslera' je pala za 77 odsto, 'PSA grupa' je registrovala pad od 68 odsto, a 'Reno' 64 procenta. 'Folksvagen' je prošao nešto bolje sa padom od 46 odsto", kazao je Tomislav Knežević, rukovodilac projekta "Razvoj privatnog sektora u Srbiji" koji u okviru Nemačko-srpske razvojne saradnje implementira GIZ.On dodaje da je, s druge strane, zabeležen pozitivan trend direktnih stranih investicija u ovaj sektor u Srbiji, kao i dolazak kompanija koje investiraju u proizvodnju veće dodate vrednosti, sa većim nivoom znanja i većom kompleksnosti proizvoda.Osim toga, otvaraju se nove mogućnosti za lokalizaciju proizvodnje i veće uključivanje domaćih kompanija.Ipak, globalan izazov sa kojim će se u narednom periodu suočiti i automobilske kompanije u Srbiji ukoliko žele da zadrže svoju konkurentnost na međunarodnim tržištima je digitalna transformacija."Neophodno je da se kompanije u Srbiji uključe u proces digitalne transformacije, više sarađuju sa naučno-istraživačkim institucijama i obrazovnim sistemom i više investiraju u inovacije. Nadamo se da će podrška države u tome biti značajna. Takođe, dobroje što je digitaln transformacija u Srbiji prepoznata i našla svoje mesto u važnim strateškim dokumentima tako da kompanije mogu da očekuju značajnu podršku u budućnosti", smatra Knežević.

Srbija

RSE: Huavej je u Srbiju došao da ostane dugo

Srbija ne vidi razlog za preispitivanje saradnje sa kineskom kompanijom Huavej (Huawei), izjavila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) državna sekretarka u ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić.Huavej širi svoje poslovanje u Srbiji, a stav države o saradnji nije promenjen ni godinu dana nakon što su toj kompaniji, koja je među najvećim proizvođačima pametnih telefona i mrežne opreme, Sjedinjene Američke Države (SAD) uvele sankcije - uz obrazloženje ta kompanija predstavlja bezbednosnu pretnju zbog veza sa kineskom vladom.Huavej je navode američke administracije o špijunaži demantovao, ali je poslovanje te kompanije postalo predmet debate i u mnogim državama Evropske unije (EU), podseća RSE.Podsećamo, Huawei je u Srbiji dobio posao postavljanja kamera za nadzor. Kineska kompanija je jedan od najvećih dobavljača Telekoma Srbija o čeku je Nova ekonomija pisala ranije. Doktorand međunarodnih odnosa na Londonskoj školi ekonomije i politike (LSE) Vuk Vuksanović ocenio je za RSE da bi Srbija potencijalno mogla da ima problema, ali ne zbog Evropske unije, već zbog Vašingtona."Jel mi ćemo sigurno, bez obzira na to ko je u Beloj kući, živeti u eri intenzivne američko-kineske konkurencije", kaže Vuk Vuksanović.Što se tiče Srbije, dodao je, ona je svakako svesna da u skorije vreme neće postati članica EU "i samim tim Beograd smatra da može da sebi dopusti tu malo 'avanturističku' i 'oportunističku' spoljnu politiku, u kojoj se odmeravaju kratkoročne i srednjoročne dobiti i ne uzima se preterano u obzir dugoročna kalkulacija".Kinomanija o trošku budućih generacija

phone

Srbija

Sberbanka omogućila instant plaćanja aplikacijom ili QR kodom

Sberbank Srbija ad Beograd omogućila je svojim korisnicima instant plaćanje na prodajnim mestima ili putem QR koda, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).Instant plaćanja mogu se obaviti unapređenom aplikacijom za mobilno bankarstvo, ili putem NBS IPS QR koda koji je odštampan na pojedinim računima.Prema obaveštenju Sberbanke, više informacija o instant plaćanju može se dobiti na internet prezentaciji te finansijske institucije, u njenim ekspoziturama, kao i pozivanjem korisničkog servisa.

Srbija

Viz Er širi operacije u Srbiji, najavio modernizaciju flote

Viz Er (Wizz Air) saopštio je danas da će nastaviti širenje operacija u Srbiji dodavanjem novog Airbus A321 beogradskoj bazi, a da će u avgustu i druga dva aviona zameniti istim modelom. "Zamene kompletne beogradske flote na Airbus A321 avione predstavlja godišnji kapacitet od 1,31 miliona sedišta na prodaju, a za letove iz Beograda", dodaje se u saopštenju.Vodeći niskotarifni avio-prevoznik centralne i istočne Evrope navodi da će se nova letelica pridružiti njihovoj ovdašnjoj floti u julu 2020. godine, kao i da će pokrenuti devet novih ruta iz Beograda: za Hamburg, Keln, Fridrihshafen (Nemačka), Brisel Šarlroa (Belgija), Milano Malpensa (Italija), Lisabon (Portugal), Barselona El Prat (Španija), Oslo Sandefjord Torp (Norveška), Turku (Finska).Karte za navedene destinacije su već dostupne za rezervaciju putem veb-sajta kompanije ili putem aplikacije, sa početnom cenom od 19.99 evra.Avio-kompanija je nedavno najavila niz pojačanih higijenskih mera kako bi se osiguralo zdravlje i bezbednost putnika i osoblja, a kao deo novih protokola, tokom leta, kabinsko osoblje i putnici moraju da nose zaštitne maske, dok kabinsko osoblje takođe mora da nosi rukavice. "Od putnika se zahteva da poštuju mere fizičkog distanciranja koje su donete od strane lokalnih nadležnih zdravstvenih institucija i podstiču se da sve kupovine obave pre leta onlajn (prijava prtljaga, WIZZ Priority, brza traka), kako bi se smanjio svaki mogući fizički kontakt na aerodromu", saopštila je kompanija.Beogradski aerodrom je bio jedan od prvih u mreži WIZZ SEE sa letovima za Dortmund i London, a u Srbiji je dočekao preko pet miliona putnika. Viz Er ukupno nudi 28 ruta ka 16 zemalja sa dva srpska aerodroma, 23 rute iz Beograda i pet ruta iz Niša. 

Srbija

Nema „poršea“ bez Čačka, ali ni bez subvencija

Predsednik Aleksandar Vučić obišao je danas u Čačku pogone nove fabrike Forverk, koja proizvodi i delove za "Porše" i druge najpoznatnije automobilske brendove. On je poručio da  nema "poršea" bez Čačka. Po ustaljenom šablonu viđenom u ovoj predizbornoj kampanji kada predsednik posećuje fabrike, predsednik je sve rekao, ali je "zaboravio" da kaže da će nemačka kompanija dobiti 3,89 miliona evra subvencija iz budžeta Srbije.Prema ugovoru o podsticajima koji su pre tačno dve godine potpisali predstanik kompanije i ministar privrede, korisnik se obavezuje da zaposli ne manje od 560 radnika na neodređeno do 2024. i uloži u osnovna sredstva 18,2 miliona evra. Kompanija se obavezala i da primanja zaposlenih iznose najmanje 120 odsto minimalne zarade odnosno da budu najmanje 20 odsto veća od minimalca.Doneli smo dobru odluku kad smo se rešili da radimo u Srbiji, a još bolju što je to Čačak, rekao je Jirgen Miler generalni dirketor "Forverk Eldisi". On je rekao da je izgradnja auto-puta Miloš Veliki ubrzala tu odluku.Generalni direktor fabrike Forverk u Čačku Nenad Medenica je rekao da je pre dve godine tu bila livada na kojoj su ljudi pravili roštilj, dok se danas prave delovi za folksvagen, dajmler i BMB na najsavremenijim mašinama.Zahvalio je svima koji su doprineli u reliazaciji te investicije, a posebno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i i gradonačelniku Čačka Milunu Todoroviću."Sada izvozimo delove za autoindustriju širom sveta. Veliki izazovi su iza nas, a još veći su pred nama, ali, ne sumnjam da ćemo ih savladati", poručio je Medenica.POLITIKA SUBVENCIJA: Od 10.000 do 150.000 evra po radnom mestu

Srbija

Ustavni sud: Za legalizaciju potrebna saglasnost svih suvlasnika zemljišta

Ustavni sud oglasio je neustavnim član 10. stav 7. Zakona o ozakonjenju objekata, prema kojoj se smatralo da je suvlasnik građevinskog zemljišta saglasan sa ozakonjenjem istog "ako je znao ili je mogao znati za izgradnju objekta, odnosno izvođenje radova koji su predmet ozakonjenja, ali se u vreme izgradnje tome nije protivio".U odluci objavljenoj u Službenom glasniku, navodi se da na građevinskom zemljištu na koje pravo polaže više lica, pored dokaza o rešenom imovinsko-pravnom osnovu podnosioca zahteva, neophodna i pismena saglasnost svih suvlasnika, odnosno sukorisnika na građevinskom zemljištu.Potvrda mora da bude sudski overena, obzirom da legalizacija kao javni interes ne sme preći granice "pravične ravnoteže", to jest ne sme da uspostavi nesrazmeran teret za lice čija se prava oduzimaju ili ograničavaju, ocenio je Sud.Prema odluci, uspostavljanje osnova za lišavanje imovine trećih lica radi stvaranja uslova za sticanje prava nesavesnog aktera bespravne gradnje "prevazilazi ustavno dopušten okvir tumačenja javnog interesa i čini osporenu odredbu nesaglasnu sa odredbom člana 58. stav 2. Ustava".Sud je takođe odlučivao i o više predloga za ocenjivanje ustavnosti drugih odredbi zakona o Zakona o ozakonjenju objekata, koje je na sednici odbio ili nije uzeo u razmatranje.

Srbija

Služba za zapošljavanje traži „Tajne klijente“

Nacionalna služba za zapošljavanje pokrenula je postupak javne nabavke za ispitivanje kvaliteta usluga koje zaposleni te službe pružaju korisnicima u Kragujevcu, objavljeno je u Službenom glasniku, a preneo Portal javnih nabavki.Kako se dodaje u saopštenju, ispitivanje će se obaviti u filijali NZS u Kragujevcu.Rok  za podnošenje ponuda je do 16. jula u 9 časova.Ponudu je potrebno dostaviti u zatvorenoj koverti, sa naznakom: „Ponuda za javnu nabavku u otvorenom postupku broj 45/20, za nabavku usluge ispitivanja kvaliteta usluga koje zaposleni NSZ pružaju korisnicima usluga („Tajni klijent“) - ne otvarati“ i dostaviti poštom na adresu: Nacionalna služba za zapošljavanje, ul. Кralja Milutina br. 8, 11000 Beograd ili ličnom predajom u pisarnici NSZ.

Srbija

U Grčku ni preko Bugarske, ni preko Severne Makedonije

Srpski turisti neće moći da uđu u Grčku do 1. jula potvrđeno je dnevnom listu Politika u Ministarstvu trgovine turizma i telekomunikacija. Ova informacija, kako se dodaje, potvrđena je u ambasadi Srbije u Atini i u konzulatu u Solunu. Vest je zatekla brojne turiste iz Srbije na granici sa Bugarskom. Prema nezvaničnim informacijama u Grčku do kraja juna mogu da uđu samo srpski državljani sa specijalnim dozvolama ili oni koji imaju boravak u toj zemlji. Domaćim agencijama već sada je iz resornog ministarstva preporučeno da ne idu na planirana putovanja ka Grčkoj, gde su već popodne trebale da krenu prve smene srpskih turista.

Izdanja

Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.
Broj 112, Jul 2024.

Broj 112

Jul 2024.
Broj 111, Jun 2024.

Broj 111

Jun 2024.
Broj 110, Maj 2024.

Broj 110

Maj 2024.
Broj 109, April 2024.

Broj 109

April 2024.
Broj 108, Mart 2024.

Broj 108

Mart 2024.
Broj 107, Januar 2024.

Broj 107

Januar 2024.
Broj 106, Decembar 2023.

Broj 106

Decembar 2023.
Broj 105, Novembar 2023.

Broj 105

Novembar 2023.