Opština Vlasotince, koja je nedavno donela odluku o zabrani izgradnje mini-hidrocentrala (MHE) na svojoj teritoriji, pozvala je sve zainteresovane da učestvuju na javnoj raspravi o izgradnji MHE "Besko". Taj...
Zakon o javnim nabavkama ostavlja mogućnost zelenih javnih nabavki u Srbiji, ali one nisu zaživele iako ima interesovanja među naručiocima, rečeno je na online konferenciji Zelene javne nabavke u Srbiji, koju Naled organizuje u okviru kampanje Mesec javnih nabavki uz podršku (USAID). Zelene javne nabavke su proces u kojem naručioci kupuju dobra i usluge koje imaju manji uticaj na životnu sredinu.Većina ponuđača upoznata je sa ekološkim kriterijumima u postupku javnih nabavki, ali najpoznatiiji kriterijum je ubedljivo kriterijum kvaliteta, kazao je Slobodan Krstović, šef jedinice za zaštitu životne sredine u NALED koji je predstavio istraživanje o zelenim javnim nabavkama.Tek trećina naručilaca koji su barem malo upoznati sa ekološkim kriterijumima kaže da primenjuje ovaj kriterijum uvek ili često, dok se ostali kriterijumi primenjuju još ređe, osim kriterijuma kvaliteta, rekao je on. Prema nalazima, 83% ispitanih ponuđača smatra da su ekološki kriterijumi važni za nabavku dobara ili usluga, dok 85% istiše i da je kriterijum energetske efikasnosti jako bitan.Građani smatraju da je kriterijum kvaliteta najvažniji za nabavku dobara i usluga u Srbiji, dok svaki deseti građanin smatra da je ekološki kriterijum najvažniji. Zaštita životne sredine je na 4. mestu prioriteta za ulaganja kroz javne nabavke po oceni građana, a na prva tri mesta su zdravstvo obrazovanje i infrastruktura i putevi.Važno ipak da je jeftinoGrađani imaju svest o bitnosti ekoloških kriterijuma, ali kriterijum kvaliteta i troškova ima prednost, ocenio je Slobodan Krstović.Zakon o javnim nabavkama je u skladu sa EU direktivama i ostavlja dobavljačima mogućnost i zelenih javnih nabavki, odnosno da primene i druge kriterijume osim cene prilikom nabavke robe i usluga, kako što je troškovna efikasnost ili odnos cena kvalitet. Akcioni plan za 2021. predviđa izradu smernica za inovacije i zelene javne nabavke. Međutim, u prkasi se pokazalo da se najniže ponuđena cena uzima kao kriterijum, time se ukida mogućnost da se javna nabavka smatra zelenom, kazao je Vuk Božić, konsultant NALED-a.Evidenciju Kancelarija za javne nabavke koja kaže da dosad nije bilo zelenih javnih nabavki u Srbiji, smatra treba uzeti sa rezervom, jer primera ima, samo možda nisu prepoznate kao zelene. Nacionalni akcioni planovi za zelene javne nabavke su već postali praksa u EU iako je to na dobrovoljnoj bazi. Čak 23 članice su usvojile nacionalne akcione planove, rekao je Danilo Radičević, savetnik za regulatornu reformu u NALED-u . Holandija evropski šampion u zelenim javnih nabavkamaPrema njegovim rečima, Holandija je u Evropi otišla najdalje u primeni zelenih kriterijuma u postupku javnih nabavki: centralne vlasti danas imaju 100 odsto zelenih javnih nabavki, a lokalne samouprave 75 odsto."Hrvatska je briljirala prošle godine, dobro je napredovala iako je kriterijum za zelene nabavke dobrovoljan, a prvi nacionalni akcioni plan je donet 2015", naveo je Radičević. Država da utvrdi oblastiPredlog NALED-a je da Srbija takođe donese akcioni plan za zelene javne nabavke na nivou države, da se uvode postepeno, za nekoliko oblasti. Jasminka Ranđelović iz Alternative za bezbednije hemikalije (AlHem) naglasila je da bi država trebalo da identifikuje prioritne oblasti i ciljeve kad je reč o ispunjenosti zelenih nabavki. "Ako kažemo papir, moramo da kažemo koliki procenat nabavke papira mora ispunjavati zelene kriterijume".Ona je ocenila da su učesnici u javnim nabavkama slabo motivisani za primenu zelenih kriterijuma, jer postoji bojazan da su te usluge mnogo skuplje od uobičajenih.
Inicijativa za regionalnu saradnju "Mini-Šengen" kojom su obuhvaćene Albanija, Severna Makedonija i Srbija sada ima novo ime - "Open Balkan", saopšteno je na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića te premijera Albanije i Severne Makedonije, Edija Rame i Zorana Zaeva, kao i privrednika triju zemalja u Skoplju 29. jula, prenosi Radio slobodna Evropa. Na sastanku u Skoplju dogovoreno je i da od 1. januara 2023. budu ukinute granične kontrole između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, rekao je Vučić.Na kraju Foruma za regionalnu ekonomsku saradnju potpisana su i tri memoranduma o saradnji - Memorandum o razumevanju o saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe na Zapadnom Balkanu, Memorandum o razumevanju o saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada na Zapadnom Balkanu i Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu.Vučić, Rama i Zaev su 10. oktobra 2019. začeli inicijativu koja je neformalno bila nazvana "Mali-Šengen", a podržali su je Evropska unija i Sjedinjene Države.Vučić je ranije naglasio da je cilj inicijative da olakša život građanima i poboljša životni standard, te da u njoj nema ničega što je upereno protiv bilo koga."Sama ideja je istorijska i odavno je bilo vreme da pobegnemo iz odnosa kolonija u kome smo pitali druge šta da radimo. Vreme je da uzmemo stvari u svoje ruke i određujemo svoju budućnost", poručio je Vučić.Predsednik Srbije je ukazao da bi to značilo za građane tri zemlje da mogu da putuju od Beograda do Tirane bez zaustavljanja."Kad se uvežemo u sistemu, znamo i ko su ljudi iz organizovanog kriminala i sve tri zemlje reaguju zajednički. Time vežemo sve naše kapacitete, postajemo jači i svi znamo da će svako da čuva svoju nezavisnost, suverenost, ali da budemo zajedno jači", rekao je Vučić.Ranije 29. jula je dodao da bi saradnja mogla da dovede do popusta za građane iz tri zemlje na vozne karte i putarine, "ako to dopuste iz EU", ali i popusta za usluge.Zaev i Rama pozvali su druge zemlje u regionu da se pridruže inicijativi "Open Balkan", prijašnjeg naziva "Mini-Šengen", kao priliku za jačanje saradnje, ekonomije i slobode kretanja.Sastanku trojice čelnika regije nije prisustvovao premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin), koji se protivi inicijativi "Mini-Šengen", jer bi, prema njegovim ocenama, region trebao da se vrati na dnevni red EU integracija, a ne inicijative koje su, prema rečima kosovskog premijera, štetne za Albance.
U vezi sa odlukom Agencije za sprečavanje korupcije da sam u slučaju dotacija opštine Surdulica Fudbalskom klubu "Radnik" bio u sukobu interesa, uputio sam žalbu Upravnom sudu budući da nije bilo nikakvog sukoba interesa s obzirom da nisam bio član organa koja su donosila pomenute odluke, kaže ministar bez portfelja Novica Tončev.Tončev odgovara na tekst Nove ekonomije "Tončev 136 miliona iz opštinske kase dao fudbalskom klubu svog sina" u kome se navodi da je dok je bio na mestu odbornika i predsednika opštine Surdulica ova opština isplatila 136,2 miliona dinara FK "Radnik" u kome je zastupnik njegov sin Stanislav Tončev. Agencija za sprečavanje korupcije je zbog ovih isplata donela rešenje u kome se Tončevu određuje mera javnog objavljivanja povrede zakona zbog sukoba interesa.On ističe da FK Radnik nije privatan klub u vlasništvu mog sina, već Udruženje građana opštine Surdulica."Ukupan iznos sredstava koje je opština Surdulica isplaćivala svih prethodnih godina kao vid podrške sportskim klubovima sa teritorije svoje opštine, samim tim i u periodu kada sam bio odbornik i predsednik Skupštine opštine, dodeljivana su prema važećim zakonskim aktima."Dodaje da opština Surdulica preusmerava sredstva za sve sportske aktivnosti na osnovu Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se zadovoljavaju potrebe građana u oblasti sporta i na osnovu Zakona o sportu."Sportska udruženja iskazuju svoje potrebe kroz plan aktivnosti i finansijski plan i podnose prijave za programe na osnovu kalendara za podnošenje iz Pravilnika."Komisija za sport na osnovu Pravilnika i tabele vrednovanja daje predlog Opštinskom veću, a veće donosi konačnu odluku o raspodeli finansijskih sredstava sportskim udruženjima, uz napomenu da nijedno udruženje ne može da dobije više od 20 odsto od ukupnih sredstava opredeljenih za sport, objašnjava Tončev u odgovoru."Nisam bio član komsije, a ni opštinskog veća u tom trenutku."Na osnovu odluke Opštinskog veća sa FK Radnik je zaključen Ugovor o finansiranju Godišnjeg programa, i to za 2018. godinu na 32 miliona dinara, na isti iznos za 2019. i na 31 milion dinara za 2020. godinu, dodaje."Inače, FK Radnik ostvaruje prihode na osnovu prodaje igrača, donacija sredstava solidarnosti, prihoda od TV prava, prodaje karata a dotacija Opštine u toj godini je predstavljala 15 odsto od ukupnih prihoda kluba", kaže Tončev.
U drugom kvartalu 2021. godine ukupan broj zaposlenih je iznosio 2.270.394 lica što je, kako navodi Republički zavod za statistku, 73.329 lica više u odnosu na isti period 2020. godine.Od ukupnog broja, 1.813.762 zaposleno je u pravnim licima, 395.022 predstavljaju preduzetnici, lica zaposlena kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost, a 61.610 lica predstavljaju registrovani individualni poljoprivrednici.Broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 5.384 lica, odnosno 8 odsto u odnosu na drugi kvartal 2020. godine. U odnosu na drugi kvartal 2020. godine, ukupan broj zaposlenih je veći za 73.329 lica, odnosno za 3,3 odsto, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima porastao za 61.226 lica, odnosno za 3,5 odsto, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 17.487 lica, odnosno za 4,6 odsto. U odnosu na prethodni kvartal, ukupan broj zaposlenih je veći za 22.194 lica, odnosno za 1 odsto. Broj zaposlenih u pravnim licima porastao je za 16.390 lica, tj. za 0,9 odsto, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 7.186 lica, tj. za 1,9 odsto dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 1. 382 lica, tj. za 2,2 odsto.
Kao primer projekta koji je svoje uzore našao u svetskim metropolama, poput Njujorka i Londona, Novi Dorćol nudi jedinstven arhitektonski koncept, koji ujedno reflektuje inspiraciju i kreativnost urba...
Minimalni iznos kredita je milion dinara, a za preduzetnike, zadruge i privredne subjekte registrovane u odgovarajućem registru 200.000 RSD.
Tokom vikenda počeće lovna sezona na ptice selice, podseća Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Ta organizacija tvrdi da je krajnje vreme da državne institucije preduzmu sve zakonske mere i zaustave najmasovniji krivolov prepelica korišćenjem pomoću elektronskih vabilica."Zbog nezakonitog ubijanja, trovanja i hvatanja u Srbiji godišnje strada 120.000-170.000 jedinki divljih ptica, od kojih je najveći broj prepelica, 50.000-60.000 jedinki", upozorava Sandra Jovanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Prema njenim rečima procenjuje se da je na području Srbije, uglavnom vikendima, nezakonito koristi oko 800 elektronskih vabilica. Jovanović napominje i da je velika enigma zašto ih lovočuvari izuzetno retko pronalaze i prijavljuju."Svake godine tokom avgusta i septembra polja širom Srbije odzvanjaju od pucnjeva iz pušaka. Na meti više hiljada domaćih i stranih lovaca su umorne ptice selice poput prepelice i grlice", napominje se u saopštenju.Gubitak staništa i hrane, moderne poljoprivredne prakse, lov i krivolov, desetkovali su populacije te dve vrste ptica, pa je populacija grlice u Evropi u poslednjih 40 godina opala je za više od 80%. To pokazuju podaci globalne mreže za zaštitu ptica i prirode BirdLife International.Stručnjaci podsećaju da je izlov grlice i proređivanje prepelica zabranjen u većini evropskih država, ali dodaju da Srbija decenijama unazad ne sledi primere dobre međunarodne prakse i dozvoljava ubijanje ugroženih ptica.Društvo podseća i da je Vlada Srbije u aprilu ove godine naložila nadležnim ministarstvima da iskorene stradanje divljih ptica."Lov prepelica u Srbiji posebno je problematičan jer se gotovo po pravilu vrši uz korišćenje nedozvoljenih sredstava, elektronskih vabilica, koje je krivični zakonik prepoznao kao sredstva za masovno uništavanje divljači", napominje se u saopštenju.Ti uređaji inače služe da emitovanjem prodornog oglašavanja tokom noći na određenu lokaciju privuku i zadrže veliki broj prepelica koje narednog jutra budu ubijene. Кorišćenje elektronskih vabilica na području Republike Srbije zabranjeno je Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o divljači i lovstvu, kao i nizom međunarodnih ugovora.Prema domaćem Кrivičnom zakoniku korišćenje tih uređaja u lovištu okarakterisano je kao krivično delo za koje je zaprećena zatvorska kazna od 6 meseci do 3 godine.Zaključkom Vlade, između ostalih, zadužuju se Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da preduzmu mere i aktivnosti iz delokruga svojih nadležnosti u cilju iskorenjivanja nezakonitog ubijanja, hvatanja i trgovine divljim vrstama ptica.Ova odluka Vlade je ujedno i potvrda preporuka Stalnog komiteta Кonvencije Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (Bernska konvencija). Dokument se odnosi na Rimski strateški plan o iskorenjivanju nezakonitog ubijanja, hvatanja i trgovine divljim vrstama ptica na koji se Republika Srbija pravno obavezala.Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva građane i građanke da im se pridruže u sprečavanju krivolova i prijave korišćenje elektronskih vabilica policiji. Takođe, možete se obratiti za savet i podršku Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije na broj 021/302-33-61.
Namenska industrija Srbije će uskoro preuzeti većinski i upravljački paket u banjalučkom Vazduhoplovnom zavodu "Kosmos", piše Capital.Iz uprave "Kosmosa" su potvrdili saznanja Capitala i poručili kako je reč o "Trećem životnom ciklusu"."Strateško partnerstvo sa namenskom industrijom Srbije kroz učešće u kapitalu je svakako značajno i prestavlja 'novi životni ciklus' društva kroz nove poslove, transfer tehnologija, zajednički nastup na trećim tržištima, a sve ovo će za posledicu imati novo zapošljavanje i bolji poslovni ambijent", rekao je za CAPITAL direktor preduzeća Dušan Vještica.Dodaje i kako će kroz ovaj cikus biti servisirane obaveze prema fondovima, radnicima i dobavljačima."Dugovanja i potraživanja se usaglašavaju sa fondovima i Poreskom upravom RS, a po usaglašenim obavezama plan će biti dostavljen IRB RS na dalje postupanje. Pošto se radi o dosta složenom poslu sa dosta učesnika u procesu realan rok za navedenu aktivnost je septembar ove godine", kaže Vještica.Nakon "Zraka" iz Teslića, ovo je drugo namensko preduzeće u Srpskoj koje će kontrolisati država Srbija. Capital piše da se već mesecima radi na pripremi vlasničke transformacije "Kosmosa" koji je pre rata zapošljavao 1.600 radnika i bio ponos tadašnje stručne namenske industrije za potrebe ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.Država Srbija će preko jednog od svojih preduzeća iz namenske industrije postati strateški partner i kupac.Razmatra se nekoliko opcija za preuzimanje od kojih je najrealnija da postanu vlasnici dve trećine akcijskog kapitala.Plan je da se obaveze poveriocima iz procesa restrukturiranja isplate u potpunosti, a da se dugovi prema fondovima pretvore u kapital, sa čime će biti uvezan staž za radnike koji na to čekaju i po 15 godina.Nakon što se situacija raščisti, izvršiće se popis imovine i uraditi procena tržišne vrednosti kapitala, a zatim će se krenuti u pregovarački postupak o preuzimanju kontrolnog paketa akcija.Preduzeća u Republici Srpskoj iz oblasti namenske industrije godinama usko sarađuju sa kompanijama sa istom delatnošću u Srbiji, tako da je ulazak u vlasništvo rezultat dosadašnjeg partnerstva, piše Capital.Tako na primjer "Kosmos" skoro pola svojih prihoda ostvaruje upravo kroz saradnju sa Ministarstvom odbrane Srbije.U prošloj godini su realizovali jedan ugovor vredan 1,1 miliona evra, drugi u iznosu od 1,15 miliona evra je u toku, a kako saznaje Capital usaglašen je i treći u vrednosti od 1,7 miliona evra i on uskoro treba da bude potpisan. Takođe, kada je ovaj poslednji u pitanju, postoji mogućnost njegovog proširenja na dodatnih 350.000 evra.Prije tri godine "Kosmos“ i Ministarstvo odbrane Srbije su potpisali ugovor o remontu raketnih sistema vredan dva miliona evra.Vazduhoplovni zavod "Kosmos" je proizvodio radarske, raketne i računarski sisteme, vršili su generalni remont radara, raketnih sistema i merne opreme.Kosmos je gradio pokretne aerodrome i pokretne piste, a radili su i praktičnu obuku stranih kadrova u Banjaluci i u inostranstvu.Početkom rata počela je i njihova propast jer su izgubili tržišta širom sveta. Obaveze su se gomilale, a do momenta kada se krenulo u restrukturiranje pre nekoliko godina one su iznosile 24,5 miliona maraka (12,5 miliona evra).
Vlada Srbije donela je odluku o izradi izmeni i dopuni Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar", koji Grad Loznica želi da uskladi sa svojim Prostronim planom. U organizaciji Podrinjski anti-korupcijski tim (PAKT) iz Loznice kažu za Novu ekonomiju da to usklađivanje nije u skladu sa zakonom, kao i da su se zbog toga žalili Ustavnom sudu.Zbog namere gradske vlasti u Loznici PAKT je najavio protest 29. jula, kada se očekuje izglasavanje odluka o usklađivanju planskog akta koji je usvojila Vlada Srbije sa Prostornim planom Loznice. Kako navodi Vlada Srbije, njen plan trebalo bi da omogući neometano otvaranje i rad rudnika litijuma u dolini reke Jadar, kompanije Rio Tinto.Prema rečima Mrioslava Mijatovića, predstavnika PAKT-a, Vladin plan obuhvata 200 kvadaratnih kilometara, a prostorni plan grada Loznice 612 kilometara kvadratnih, odnosno celu opštinu."Opština tvrdi da je Prostorni plan posebne namene za rudnik litijuma viši planski akt u odnosu na prostorni plan grada Loznice, što je neverovatna stvar. Dakle, ne može planski akt koji obuhvata 200 kilometara kvadratnih biti veći od onog koji obuhvata 612 kilometara kvadratnih", kaže Mijatović za Novu ekonomiju.On objašnjava i da je organizaciji kojoj pripada sve to bilo čudno, jer tako nešto nije po zakonu i ne postoji nigde u svetu. PAKT se kako dodaje žalio Ustavnom sudu Srbije, zbog namere gradskih vlastu u Loznici. "U stvari oni imaju obavezu da to usklade sa nižim planinskim aktom. To je bila jedna od naših primedbi Ustavnom sudu, da je Prostorni plan za projekat Jadar donet bez usklađivanja sa višim planskim aktima odnosno Prostornim planom Republike Srbije i Prostornim planom grada Loznice", napominje Mijatović.Predstavnik PAKT-a ocenjuje da će Ustavni sud morati da osluči po inicijativi te organizacije. Posle toga, ceo postupak bi se vratio na sam početak. Objašnjava da postoji zakonska obaveza usklađivanja planskih dokumenata, kao i da to nije sporno.Rio Tinto opredelio 2,4 milijarde dolara za projekat "Jadar"Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? "Sporno je što je ovaj plan nižeg reda donela vlada, a plan višeg reda donosi lokalna vlast. U lokalnoj vlasti tvrde da je ovo plan višeg reda zato što ga je donela Vlada Srbije. Oni imaju taj problem koji smo mi podneli Ustavnom sudu da planovi nisu bili usklađeni i sad to naknadno peglaju", dodaje Mijatović.Rudnik litijuma u dolini reke Jadar, zajedno sa postrojenjem za preradu rude jadarit namerava da otvori anglo-australijska rudarska kompanija Rio Tinto.Predstavnici te kompanije danas u na konferenciji za novinare izjavili da ih je Vlada Srbije obavestila kako bi u vezi sa sprovođenjem njihovog projekta mogao da se održi referendum, na kome bi se izjašnjavali građani. Napomenuli su da eventualno negativno izjašnjavanje građana o rudniku litijuma na referendumu ne bi moglo da im oduzme do sada izdate dozvole."Projekat Jadar jeste nešto što utiče na životnu sredinu, ali će ti uticaji biti svedeni na najmanju moguću meru", kaže direktorka Rio Save, kćerke firme Rio Tinta, Vesna Prodanović, a prenosi N1.Ona tvrdi da projekat neće uništiti ni poljoprivredu niti zagaditi vodene tokove. Predstavnici Rio Tinta tvrde da bi izgradnja rudnika počela bi naredne godine, 2026. godine bi se počelo sa eksploatacijom litijuma, a 2029. do potpune proizvodnje.Rio Tinto je saopštio kako je opredelio 2,4 milijarde američkih dolara za izgradnju rudnika i postrojenja za preradu litijum-borata za Projekat Jadar u Loznici, naglašavajući da je to jedan od najvećih greenfield projekata litijuma na svetu.
Kompanija Ringier preuzeće udele kompanije Axel Springer u Srbiji, Mađarskoj, Slovačkoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji, saopšteno je danas. Ringier grupa će u svim državama, sem Slovačke, ubuduće biti vlasnik 100 posto udela. U Slovačkoj će osnivač preduzeća imati i dalje manjinsko učešće, navodi se u saopštenju kompanije Ringier Axel Springer. Preuzimanje akcionarskih udela okončaće se u toku 2021. godine. Preduslov za izvršenje transakcije je odobrenje lokalnog organa za kontrolu monopola.Stranke su sporazumno dogovorile da će u tajnosti čuvati informacije o kupoprodajnoj ceni i vrednovanju preuzetih udela preduzeća. Kako piše u saopštenju, Axel Springer će ubuduće na velikim strateškim tržištima da se fokusira na digitalno poslovanje. "Fokus kompanijskih investicija u News Media segmentu biće u Nemačkoj, SAD i Poljskoj. Shodno tome će kompanije Ringier i Axel Springer u Poljskoj nepromenjeno nastaviti uspešni zajednički poduhvat", piše. Od osnivanja kompanije Ringier Axel Springer Media AG u julu 2010. godine, u Centralnoj i Istočnoj Evropi zaposleno je 3.100 ljudi.Portfolio obuhvata preko 200 digitalnih i štampanih proizvoda. Ringier AG je švajcarska medijska kompanija koja posluje u Evropi, Africi i Aziji. Portfolio obuhvata preko 110 kćerki-kompanija u oblastima štampe, medija, radio-stanica, prodaje ulaznica, zabave i e-trgovine kao i vodećeg marketplace-a u oblastima automobila, nekretnina i zapošljavanja.
Javno komunalno preduzeće GSP Beograd raspisalo je tender za nabavku spoljnih pneumatika za autobuse, trolejbuse, putnička i teretna vozila.Sporazum se zaključuje na tri godine, a procenjena vrednost javne nabavke je 300 miliona dinara. Javna nabavka je podeljena na dve partije. Što se tiče nabavke pneumatuka za autobuse i trolejbuse, u dokumentaciji se navodi da je potrebno da budu novi, u CITY, URBAN, ili METRO izvedbi, da budu i M+S karakterisitka sa mogućnošću ugradnje na sve osovine vozila. Pneumatici moraju imati 3PMSF oznaku na boku. Planina sa tri vrha i snežnom pahuljom unutra. Oznaka definiše da je pneumatik posebno testiran za eksploataciju u zimskim uslovima i garancija je dobrog prijanjanja, navodi se u dokumentaciji. Na svakom pneumatiku se mora nalaziti i serijski i DOT broj sastavljen od 9 do 12 znakova od čega poslednje 4 cifre definišu nedelju i godinu proizvodnje. Minimalni garantni period pneumatika ekspolatisanih na prednjoj osovini za autobuse i trolejbuse treba da bude 80.000 pređenih kilometara od dana ugradnje na vozila, a za pneumatike ekspolatisane na pogosnkoj osovini je 60.000 pređenih kilometara, piše u dokumentaciji. Za ostala vozila je garantni period pneumatika 60.000 pređenih kilometara. Najduži rok za isporuku je 30 dana od prijema pisanog poziva naručioca. Kriterijum za dodelu ugovora je cena.
Opštinsko davanje bilo u visini dvogodišnjeg prihoda tog kluba.
Već nekoliko dana na granici zlatiborskih sela Draglica i Negbina gori šumski požar. Kako su Novoj ekonomiji rekli meštani Draglice, požar je zahvatio teško pristupačan teren, a pojačao se nakon jučerašnjeg vetra.Slike požara na Zlatiboru kruže i po društvenim mrežama, a ove godine to je već treći po redu u toj oblasti uključujući i onaj koji je goreo pre nekoliko nedelja blizu Priboja.Kako su Novoj ekonomiji potvrdili ljudi koji žive u Draglici, nadležni pokušavaju da ugase vatru i trenutno su na terenu vatrogasci iz Čajetine i Prijepolja."Na terenu su već četiri dana, juče ujutru su uspeli da stišaju požar, ali ga je vetar ponovo pojačao. Požar je najverovatnije nastao kada je pre nekoliko dana to mesto pogodio grom", rekao je za Novu ekonomiju Radoje Selaković iz Draglice.Prema njegovim rečima, vetar sada duva slabije, a požar bi mogao da se proširi i na vrh Murtenicu, ako se na vreme ne obuzdaFoto: Radoje Selaković/ Požar na ZlatiboruPožar je inače zahvatio mesto koje se nalazi blizu magistrale koja povezuje Srbiju i Crnu Goru.Šume u ovom delu Zlatibora su većim delom borove, a pre nekoliko godina pretrpele su veliko oštećenje nakon nezapamćenog vetra koji je obarao stoletne borove.
Kompanija Rio Tinto opredelila je 2,4 milijarde dolara za projekat Jadar u Srbiji, navodi se u saopštenju. U saopštenju se navodi da projekat još uvek čeka na potrebna odobrenja, dozvole i licience, kao i dogovore sa lokalnom zajednicom, Vladom Srbije i civilnim sektorom. Sledeći koraci za projekat Jadar su traženje dozvole za eksploataciju, i dobijanje regulatornih odobrenja. Između ostalog, potrebno je odobrenje studija koje se bave procenama uticaja na životnu sredinu, koje će uskoro biti dostupne javnosti. Ova procena je potrebna za početak radova, a cilj je da izgradnja krene u 2022. godini, navodi se u saopštenju. Projekat za preradu litijum-borata jedan je od najvećih grinfild projekata litijuma na svetu, navodi se u saopštenju kompanije.Rio Tinto navodi da će zahvaljujući "Jadru" postati najveći izvor litijuma u Evropi za narednih 15 godina. Projekat Jadar odnosi se na proizvodnju litijum- karbonata koji je potreban za proizvodnju baterija. Radi se o kritičnom mineralu koji se koristi za široku lepzu baterija za električna vozila i skladištenje obnovljive energije. Takođe projekat Jadar će se baviti i proizvodnjom borata koji se koriste u solarnim panelima i vetroturbinama, piše u objavi kompanije. Rio Tinto: Vodama u dolini Jadra ćemo upravljati po zakonu Izvršni direktor Rio Tinta Jakob Stausholm rekao je da kompanija ima veliko poverenje u projekat Jadar i da je spremna da investira, što zavisi i od dobijanja potrebnih dozvola.Projekat Jadar bi , prema njegovim rečima, mogao bi da obezbedi dovoljno litijuma za pokretanje preko jednog miliona elekttričnih vozila po godini. "Rio Tinto je posvećen pridržavanju najvećih ekoloških standarda i izgradnji održive budućnosri za zajednice u kojima kompanija posluje. Svesni smo toga da tokom ovog projekta moramo slušati i poštovati stavove svih aktera", rekao je on. Osiromašeni litijum: Istine, laži, zablude i interesiKompanija Rio Tinto navodi da je do ovog trenutka završila 12 studija o životnoj sredini, kao i 23.000 bioloških, hemijskih i fizičkih analiza vode i vazduha. Očekuje se da prva proizvodnja, čiji će produkti biti namenjeni prodaji, krene 2026. godine, navode iz Rio Tinta. Ocenjuju da će u tom trenutku postojati snažne tržišne osnove za to, kao i da je prognoza da će potražnja za litijumom rasti 25-35 odsto godišnje tokom naredne decenije.Nakon pokretanja pune proizvodnje, do 2029. godine, rudnik će proizvoditi 58.000 tona litijum karbonata, 160.000 tona borne kiseline, 255.000 tona natrijum sulfata godišnje.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? U saopštenju piše da će Jadar biti jedna od najvećih industrijskih investicija u Srbiji, sa direktnim doprinosom od 1 odsto BDP-u dok će indirektan doprinos BDP-u biti 4 odsto. Takođe veliki broj dobavljača iz Srbije biće uključen u izgradnju rudnika. Navodi se da će zahvaljujući projektu biti kreirano 2100 radnih mesta tokom izgradnje rudnika i postrojenja, i 1000 radnih mesta kada se krene sa proizvodnjom.
U Udruženju odgajivača goveda rekli kažu da je problem što otkupljivači u cenu mleka uračunavaju i iznos premije koju država isplaćuje proizvođačima, javila je agencija Beta. Mleko se vlasnicima muznih krava, u zavisnosti od njegovog kvaliteta plaća oko 35 dinara, dok je prosečna cena njegove proizvodnje 57 dinara.Državna premija za mleko od sedam dinara po litru niije se menjala sedam godina. Ona bi stočarima, kako se dodaje, trebalo da služi kao pomoć države za proširenje proizvodnje, a ne da pokriva deo proizvodnih troškova zato što mlekare godinama plaćaju nisku cenu mleka.Mlekare, kako su rekli u Udruženju, znaju da će država isplatiti premiju od sedam dinara po litru i računaju da je to dovoljno i da ne moraju i oni da podignu cenu mleka sa oko 35 dinara. Zbog poskupljenja stočne hrane prosečna proizvođačka cena mleka sada je skoro 57 dinara. STRANO MLEKO OBARA CENU DOMAĆEG IAKO JE IZVOZ PRESTIGAO UVOZ Prerađeno mleko se u prodavnicama prodaje i po ceni koja je tri puta viša od otkupne i stalno raste za razliku od otkupne koja je, kako ukazuju proizvođači, "zacementirana" i skoro ista godinama.Proizvođači mleka su oštećeni i prilikom isplate subvencija jer, kako su rekli u Udruženju, ako vlasnik farme hoće da dobije tu pomoć od 25.000 dinara po kravi mora da je upiše u matičnu evidenciju, a te službe su za tu uslugu odredile cenu od 12.000 dinara.Zakonom o stočarstvu, koji predviđa upis grla u evidenciju, nije ograničena cenu te usluge, pa je službe koje se time bave same određuju i kod svih su skoro iste.
Posle pet godina rada kompanija Geoks (Geox) zatvara fabriku obuće u Vranju, a bez posla ostaje 1.200 ljudi, potvrdili su za Danas doskorašnji radnici u tok italijanskoj firmi."Definitivno su nam danas poslodavci saopštili da se fabrika zatvara i da se mašine pakuju", kaže za Danas jedan od radnika koji je pet godina proveo u Geoksu, navodeći da će „narednih dana biti više informacija“. On tvrdi da je odluku o definitivnom odlasku Italijana iz Vranja "znala i premijerka Brnabić, ali nije bila spremna da svoju posetu jugu Srbije obeleži tom katastrofalnom vešću".I drugi radnici s kojima je Danas stupio u kontakt, potvrdili su činjenicu da se fabrika definitivno zatvara. Isti izvori prenose i informacije iz krugova bliskih menadžmentu fabrike da Geoks neće mašinski park iz Vranja seliti u Albaniju, a moglo se čuti i to da turska kompanija Teklas koja posluje u Vladičinom Hanu "nije zainteresovana za preuzimanje fabričke hale u Industriskoj zoni Bunuševac koja će do daljnjeg ostati prazna jer je u vlasništvu Italijana."Na odlazak jedinog stranog investitora iz centralne opštine Pčinjskog okruga ukazalo je i to da je juče ujutru zatvorena i autlet prodavnica u centru Vranja, gde su prethodnih dana vladale velike gužve jer su po ceni od dve do pet hiljada dinara prodavani modeli muške i ženske obuće i patika koje inače u redovnoj prodaji koštaju od 80 do 120 evra.Kompanija Geoks svoju fabriku u Vranju otvorila je u zimu 2015. godine u prisustvu tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića. Vlada Srbije je subvencionisala italijansku kompaniju sa po 9.000 evra po svakom radniku, a na zahtev Geoksa država je odobravala dodatna finansijska sredstva, pa gruba računica govori da je građane Srbije ovaj eksperiment koštao između 12 i 14 miliona evra, piše Danas.
Ljiljana Božović, supruga Zvonka Veselinovića, otkupila je udeo firme od Nikole Petrovića, kuma predsednika Srbije Aleksandra Vučića, i tako ušla u posao sa solarnom energijom, otkriva CINS.Petrović i Ljiljana Božović sada imaju isti udeo vlasništva, dok su suvlasnici firme Marko Vuksanović i britanski državljanin Amarjit Singh Riyait takođe sa po 25 odsto.Nikola Petrović nije želeo da govori za CINS o ovome, već je rekao da su "uporni i dosadni" i poručio da ga više ne zovu.Inženjerska firma Storenergy iz Kragujevca osnovana je pre šest godina i bavi se razvojem tehnologija u vezi sa solarnom energijom. CINS navodi da je firma nekoliko puta promenila vlasništvo, poslednji put u julu ove godine, kada je Nikola Petrović prodao 25 odsto udela u vlasništvo ove firme supruzi Zvonka Veselinovića, Ljiljani Božović. Prema ugovoru o prenosu vlasništva Božović ima šest meseci da plati 12 miliona dinara.Prema finansijskim izveštajima, Storenergy je prošlu godinu završila sa gubitkom od oko 30 miliona dinara.Nikola Petrović se već godinama bavi obnovljivim izvorima energije. Kako je CINS ranije pisao samo u 2020. godini država je od malih hidroelektrana povezanih sa Petrovićem otkupila struju od skoro dva miliona evra. U avgustu prošle godine ušao je u posao sa vetroelektranama kao suvlasnik firme Crni Vrh Power koja planira izgradnju vetroelektrane Crni vrh na teritoriji Žagubice, Bora i Majdanpeka, navodi CINS.Veselinović je početkom 2019. u Pirotu osuđen na dve godine zatvora zbog nelegalnog iskopavanja šljunka, međutim nekoliko meseci kasnije Apelacioni sud ga je oslobodio krivice.Kako je 2019. pisao KRIK, izveštaji policije i bezbednosne službe koje su prikupili njihovi i novinari OCCRP-a, opisuju ga kao "važnog kriminalca na severu Kosova".Navode da se njegovo ime prvi put pojavljuje u policijskoj Beloj knjizi organizovanog kriminala iz 2001. godine, u kojoj piše da je Veselinović predvodio grupu koja je krala automobile i krijumčarila ih iz južnog u severni deo Kosovske Mitrovice. Grupa se, navodno, bavila i iznudama i falsifikovanjem dokumenata.
Svi objekti građeni za lično stanovanje podignuti do 2015. godine dekretom će biti upisani u katastar, nezvanično saznaju Večernje novosti.Novi krug ozakonjenja, kako piše list, najviše će biti usmeren ka najsiromačnijim gradjanima koji su napravili prekršaj da bi stekli krov nad glavom.Strogo će se voditi računa da objekti izgrađeni u poslednjih šest godina nikako ne budu legalizovani jer su njihovi vlasnici počinili krivično delo i svi će biti procesuirani.Šansu za čiste papire neće imati oni koji su zidanjem kršili zakone sa ciljem da zarade ili prošire biznis. Propisi će se najstrože odnositi prema pojedincima koji počnu da kopaju temelje bez papira nakon što je najavljen novi zakon.U Srbiji vlasnici gotovo dva miliona objekata čekaju njihovu legalizaciju. Kolike će biti takse za one koji državnim dekretom budu upisani u katastar još nije poznato, navode Novosti.Zakon o legalizaciji usvojen je 2015. godine a do sada je doneto samo 7.500 rešenja o rušenju objekata izgradjenih bez dozvole.
Regulatorno telo Evropske Unije za bezbednost vazdušnog saobraćaja (EASA) 23. jula suspendovalo je Part 145 sertifikate kompanijama Jat Tehnika iz Beograda i Gas Aviation iz Smederevske Palanke, penosi portal Tango Six. Kompanije Prince Aviation, Smatsa iz Vršca i Er Srbija EASA i dalje tretira kao "validno sertifikovane MOA organizacije".EASA-ina provera vršena je nad svim srpskim kompanijama koje se bave održavanjem aviona i kojima su dodeljeni Part 145 sertifikati.Jat Tehnika i Gas Aviation u javnom EASA dokumentu od 23. jula navedene su kao "nevalidne MOA organizacije van EU", u odeljku "suspendovana odobrenja".Najveći domaći klijent Jat Tehnike, avio-kompanija Er Srbija, je na pitanja Tango Sixa o novonastaloj situaciji navela da prvo bazno održavanje po ranije ustanovljenom rasporedu dolazi u septembru."U slučaju potreba koje prevazilaze postojeći nivo sertifikovanosti Er Srbija tehnike, nacionalna avio-kompanija će za potrebe svojih aviona angažovati drugu tehnički sertifikovanu kompaniju", stoji u odgovoru Er Srbije.Odobreno preuzimanje Jat Tehnike U našoj nacionalnoj avio-kompaniji povodom suspenzije Jat tehnike koja posluje na beogradskom aerodromu, kažu kako je "važno je da se napomene da ta činjenica ni na koji način neće uticati na Er Srbiju", po pitanju bezbednosti njenih letelica i reda letenja."Naime, Er Srbija ima uspostavljeno sopstveno linijsko održavanje, sertifikovano od strane civilnih vazduhoplovnih vlasti Republike Srbije, kao i od evropskih vazduhoplovnih vlasti EASA, dok je usluge Jat tehnike koristila samo za potrebe većih strukturnih radova na avionima, u skladu sa međunarodnom regulativom", dodaje se u saopštenju.Dodaje se i da takva vrsta radova regulatorno nije zahtevana pre kraja septembra, do kada se u er Srbiji nadaju da će postojeća situacija sa Jat tehnikom biti pozitivno razrešena.Tang Six podseća i da je vlasnik Jat tehnike kompanija Avia Prime čiji je direktor Pjotr Kacor.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
