Ristić je rekao da potrošačima se nezakonito naplaćuju te stavke od datuma Kada je 2014 godine stupio na snagu zakon o zaštiti potrošača koji je inače usklađen sa evropskim standardima.Prema Ristićevim rečima, tajna problema u vezi sa EPS-ovim računima za struju je u blanko računima."Kamata se obračinava samo na mesečno potraživanje, a EPS ga ne obračunava na mesečno potraživanje.
Ministar za kulturu i turizam Turske Mehmet Ersoj predložio je da građanima Srbije bude omogućeno da putuju u Tursku i obratno, turskim građanima u Srbiju, samo sa ličnom kartom, navodi se u saopštenju Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. "Odnosi Srbije i Turske su na nivou kao nikada do sada i to utiče na povećanje ulaganja. Želimo da povećamo ulaganja Turske u Srbiju, jer vidimo veliki potencijal u turizmu, kao što su banje, a time ćemo automatski povećati i ulaganja u trgovinu", rekao je ministar Ersoj.Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić sastala se u petak u Beogradu sa ministrom za kulturu i turizam Republike Turske, Mehmetom Ersojem. Matić je poručila da je Turska jedno od najznačajnijih i prioritetnih emitivnih tržišta za Srbiju. Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u prvih pet meseci 2021. godine, a prema broju ostvarenih noćenja, turisti iz Turske se nalaze na prvom mestu na listi emitivnih tržišta, navodi se u saopštenju ministarstva trgovine. Matić je navela da postoji značajan prostor za investicione projekte u sferi banja, zdravstvenog turizma i povećanja kako smeštajnih kapaciteta, tako i unapređenja usluge."Turska je kada govorimo o turizmu, hotelijerstvu i kvalitetu usluge u samom svetskom vrhu i njihovi investitori su dobro došli kako bismo neka naša banjska lečilišta pretvorili u savremene spa-centre", rekla je ona. Kako piše u saopštenju, Matić i Ersoj su se saglasili da će biti formirana radna grupa čiji će zadatak biti da na operativnom nivou realizuje sve aktivnosti koje su dogovorene tokom sastanka.
Ministarstvo rudarstva i energetike odgovorilo je na dopis Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) o projektu "Jadar". U odgovoru koji potpisuje resorna ministarka Zorana Mihajlović navodi se da u ovom trenutnku nijedna odluka još nije doneta i nijedan ugovor sa Rio Tintom nije potpisan. "Odluke se mogu doneti tek kada se steknu zakonski uslovi za to i sagledaju svi efekti istraživanja nalazišta minerala jadarita u okolini Loznice. Odluke će se doneti i kroz razmenu mišljenja sa stručnom javnošću, tako i kroz iznošenje stavova građana i građanki Republike Srbije, jer to jeste demokratski pristup za koji se zalažemo", piše u odgovoru ministarka Mihajlović.Ona je pozvala SANU da se u ovom trenutku ne zauzimaju preuranjeno stavovi dok se ne završe svi dokumenti na osnovu koje bi se mogao doneti sud i zaključak o ovako ozbiljnim pitanjima. "Preduslov za iznošenje mišljenja o eventualnoj eksploataciji, tehnološkim postupcima prerade, ekonomskoj isplativosti, generalno realizaciji projekta 'Jadar' je, pre svega, sačekati da se steknu svi uslovi i da neophodna dokumentacija bude završena i odobrena. Bez prethodno odobrene Studije o proceni uticaja eksploatacije na životnu sredinu, nema ni odobrenja za izvođenje rudarskih radova", navodi Mihajlović.Akademici pisali ministarki Mihajlović, traže preispitivanje projekta Jadar Ministarka je poručila i da svi projekti koji se budu realizovali u ovoj oblasti moraju da zadovolje najviše ekološke i tehničke standarde Evropske unije i sveta, kao i pozitivnu zakonsku regulativu Republike Srbije. Prema njenim rečima, Srbija ne želi da bude samo izvoznik litijuma već želi da vidi lanac proizvodnje i dodatne vrednosti litijuma. "Srbija ne želi da izvozi litijum, već baterije ili čak sama električna vozila. Razvitak takvog lanca proizvodnje u Srbiji upravo smo omogućili poslednjim usvojenim izmenama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima", poručila je Mihajlović.U odgovoru Ministarstva piše i da je prilikom donošenja odluka važno da se govori o činjenicama, a ne o zabludama. "Jer poznato je da sve zablude imaju svoje vreme, a i najmanja istina i posle bezbroj poteškoća, mudrovanja i spletki ostaje uvek ono što je bila – istina", piše u odgovoru.Navodi se i da "niko nema pravo da bude nemi posmatrač ili kritičar bez predloga za bolje rešenje". Argumenti "za" i "protiv" rudnika litijuma u dolini Jadra Članovi Akademijskog odbora "Čovek i životna sredina" pri Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) poslali su početkom juna dopis ministarski rudarstva i energetike Zorani Mihajlović, u kome sugerišu da je potrebno preispitivanje ekonomske i ekološke opravdanosti Projekta "Jadar". Akademici i ostali autori pisma su na desetak stranica obrazložili svoje mišljenje o tome koje bi bile negativne posledice Projekta Jadar.O rudniku litijuma treba javno pričati na osnovu činjenica, a ne emocija
Gradska uprava u Užicu formirala je komisiju koja će raditi sa građanima koji su zainteresovani za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Reč je o javnom konkursu koji je raspisalo Ministarstvo za brigu u koji su uključene i lokalne samouprave, a cilj je da se popravi demografska situacija u seoskum područjima.Preko javnog konkursa dodeljivaće se bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća, a kako ističe Mirjana Radivojčević, pomoćnica gradonačelnice Užica novoformirana komisija za demografiju i polulacionu politiku imaće zadatak da pruži punu podršku zainteresovanim građanima."Pravo učešća na javnom konkursu imaju podnosioci prijave koji su zajedno sa lokalnom samoupravom, na čijoj teritoriji se nalazi seoska kuća sa okućnicom, podneli elektronski popunjen obrazac prijave sa dokumentacijom propisanom programom", naglašava Radivojčević.Prema njenim rečima, lokalna samouprava ima obavezu i da uradi procenu vrednosti nekretnine za koju je stranka zainteresovana, a pružaće pomoć i podršku u prikupljanju dokumentacije.Na konkurs mogu da se jave državljani Srbije mlađi od 45 godina, koje ne poseduju nekretnine u vlasništvu. Država će finansirati kupovinu seoskih kuća sa okućnicom u vrednosti do najviše 1,2 miliona dinara po objektu.Seoska kuća sa okućnicom, mora da ispunjava osnovne uslove za život i stanovanje, da poseduje kanalizaciju ili septičku jamu, vodu, struju kao i da pristup preko tvrdog puta. U Srbiji je mapirano oko 200 hiljada takvih kuća. Na konkurs mogu da se jave ljudi koji ispunjavaju uslove u pogledu starosti, kao i ostalih pravila koja su određena konkursom.RZS: U Srbiji i 2019. godine opao broj stanovnikaZa devet godina broj stanovnika u Srbiji manji za 336.000 "To ne moraju biti samo oni koji žive na selu ili se bave poljoprivredom već i lekari, profesori, zanatlije. Jedino je važno da ispune osnovne i posebne uslove konkursa i imaju svu neophodnu dokumentaciju", objašnjava Radivojčević.Podsetila je da je cilj ovog projekta povećanje nataliteta, oživljavanje sela i ostajanje mladih ljudi u selu. Budući vlasnici seoskih kuća neće smeti da ih prodaju u narednih 10 godina, niti smeju da je stavljaju pod hipoteku tokom pet godina od datuma kada je sklopljen kupoprodajni ugovor.Ispunjenost uslova za konkuris utvrđivaće Komisija za ocenu i kontrolu realizacije projekta koju obrazuje nadležni ministar.Tekst konkursa i neophodna konkursna dokumentacija mogu da se pronađu na sledećem LINKU. Dokumentacija može da se preuzme i na portirnici Gradske uprave Užica.Kako je nedavno saopštio Republički zavod za satatistiku, u Srbiji je za devet godina broj stanovnika opao za 336.000.
Osnivač Kongresa srpsko-američkog prijateljstva i narodni poslanik u Narodnoj Skupštini Republike Srbije Vladimir Marinković učestvovaće, na poziv kongresmena Sjedinjenih Američkih Država, na me...
Grad zna ko je investitor na Vračaru, a zna i šta mu je sve dozvolio da gradi
Budžetski prihodi grada Beograda u 2020. godini neosnovano su uvećani za više od 5,87 milijardi dinara na ime uplaćenih sredstava integrisanog tarifnog sistema za naplatu karata u javnom linijskom prevozu u Beogradu, a koja nemaju karakter javnih prihoda."Uključivanjem sredstava od integrisanog tarifnog sistema u javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji grada Beograda u budžet, neosnovano se uvećavaju budžetski prihodi", navodi Državna revizorska institucija u Izveštaju o reviziji кonsolidovanih finansijsкih izveštaja završnog računa budžeta Grada Beograda za 2020. godinu.Takođe, u glavnoj knjizi trezora, kako piše u Izveštaju, evidentirani su rashodi u iznosu od 6,01 milijardi dinara po osnovu prenetih sredstava prevoznicima, a na ime raspodele sredstava naplaćenih u okviru integrisanog tarifnog sistema u javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji grada Beograda. Šta za sada možete sa novom "Beogradskom karticom"? Manjak od 140,6 miliona dinara pokriven je iz prenetiog viška iz prethodne godine. Prema Zakonu o budžetskom sistemu, ta sredstva nemaju karakter javnih prihoda, pa su budžetski prihodi i rashodi neosnovano uvećani za navedeni iznos. Tako su GSP-u Beograd prenete oko 3,35 milijarde dinara, GP-NP Ariva Litas 1,12 milijarde, SP Lasta 722,2 miliona dinara, SP Lastra 96,6 miliona, ASP Strela Obrenovac 276,1 milion dinara, ASP Strela UB 62,3 miliona, a prevozniku Avala BUS 500 preneta su 367,2 miliona, piše u Izveštaju. DRI u izveštaju preporučuje odgovornim licima da sredstva integrisanog tarifnog sistema za naplatu karata ne uključuju u budžet, kao da rashode planiraju i izvršavaju u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.
Danas počinje 28. Festival evropskog filma na Paliću, a glavni takmičarski program Festivala otvoriće film „Dnevnik iz Gvantanama” reditelja Kevina MekDonalda, sa dvostrukom oskarovskom Džodi Foster. Foto: FEF PalićNa Letnjoj pozornici Festivala evropskog filma Palić, svetsku premijeru 22. jula imaće film „Nečista krv – greh predaka” reditelja Milutina Petrovića. Ovo ostvarenje naći će se u Glavnom takmičarskom programu festivala, gde će biti u konkurenciji za Zlatni toranj za najbolji film, Palićki toranj za najbolju režiju, kao i za Specijalnu nagradu žirija. Foto: FEF PalićFilm prati priču o Hadži Trifunu, uglednom srpskom trgovcu, koji pokušava da očuva mir sa turskim vlastima, ali i održi svoj ugled i uticaj u Vranju, važnoj turskoj varošici u blizini granice sa oslobođenom Srbijom.Tokom centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 100 filmova iz svih krajeva Evrope, u 11 različitih selekcija i programskih celina. Mnogi od filmova imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću.Ove godine na Paliću će prvi put biti organizovana radionica festivalske mreže MIOB („Moving Images Open Borders”) za blogere, vlogere i influensere. Na ovaj način FEF prati i savremene trendove u medijskom praćenju festivala, istovremeno se obraćajući novoj i mladoj publici, koja se tek upoznaje sa širinom i bogatstvom evropskog autorskog filma.Festival evropskog filma na Paliću i u Subotici traje do 23. jula.
Najnovije istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) pokazuje da čak 58.4% mladih u Srbiji na kraju meseca ne zaradi ni jedan jedini dinar. Od minimalca živi 9.7%, a do 50 hiljada mesečno zaradi 12.8% mladih. Preko 80 hiljada zaradi svega 7.2% mladih ljudi u Srbiji, pokazuju rezultati ankete KOMS-a koja je deo Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Srbiji za 2021. godinu."Kada se ovi podaci uporede sa time koliko mladi zarađuju, jasno je da pristojan život predstavlja gotovo nemoguću misiju za mlade u Srbiji", navodi KOMS.Isto istraživanje pokazuje da najviše mladih smatra da je mesečna plata od 80 do 100 hiljada dinara (neto) dovoljna suma za pristojan život. Da je potrebno i više od toga da bi se živelo pristojno, od 100 do 150 hiljada dinara (neto) mesečno, smatra čak 22.6% mladih u Srbiji.Ipak, najviše zabrinjava podatak da skoro dve trećine mladih nije zaposleno i ne zarađuje - čak 58.4 procenata.Kompletan izveštaj Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS) biće objavljen simbolično 12. avgusta na Međunarodni dan mladih.
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju Beogradske inustrije piva, slada i bezalkoholnih pića (BIP). Vrednost BIP-a procenjena je na 4,17 milijardi dinara.U dokumentaciji se kao najvažnija imovina preduzća navodi Fabrika sokova na Zrenjaninskom putu, Fabrika piva u Opštini Savski venac u Beogradu, Fabrika piva i slada Čačak.Na prodaju su i dva poslovna objekta u Obrenovcu, prodajni objekat u Kragujevcu, dva poslovna objekta u južnom delu Kosovske Mitrovice, stan u Budvi, poslovni objekti u Alibnurau.U imovinu BIP-a spada i 12 žigova registrovanih kod Zavoda za intelektualnu svojinu u Srbiji (Bg svetlo pivo, Bg tamno pivo, BIP 1839, Bipsi plus..), kao i tri žiga registrovana kod MADRID WIPO- međunardni žigovi - Bg, Bip1839, Sirće (graf) .I sporna prava na lokaciji Knez Danilova (sirćetana) u dokumentaciji su navedena među najvažniijom imovinom BIP-a. Procenjena vrednost predmeta prodaje nije minimalno prihvatljiva vrednost, niti je na bilo koji drugi način obavezujuća ili opredeljujuća za ponuđača prilikom određivanja visine ponude, piše u dokumentaciji.Pravo učešća imaju lica: koja u iznosu od milion dinara izvrše uplatu radi otkupa prodjne dokumentacije, uplate depozit u iznosu od 835.209.140 ili polože bankarsku garanciju, potpišu izjavu o gubitku prava na povraćaj depozita, potpišu ugovor o čuvanju povrerljivih podataka prilikom preuzimanja prodajne dokumentacije Procenjena vrednost predmeta prodaje nije minimalno prihvatljiva vrednost, niti je na bilo koji drugi način obavezujuća ili opredeljujuća za ponuđača prilikom određivanja visine ponude, piše u dokumentaciji.Krajnji rok za dostavljanje ponuda je 16. avgust 2021. godine do 11.45, a javno otvaranje ponuda počeće isti dan u 12.00. Propadali čekajući prodaju Kako se navodi u dokumentaciji, stečajni upravnik je dužan da prihvati najvišu dostavljenu ponudu, ukoliko je ista iznad 50 odsto od procenjene vrednosti predmeta prodaje.Ako najviša dostavljena ponuda iznosi manje od 50 odsto od procenjene vrednosti predmeta prodaje, stečajni upravnik je dužan da pre prihvatanja takve ponude dobije saglasnost odbora poverilaca.Kako je ranije planirano, na mestu kompleksa Beogradske industrije piva (BIP) gradiće se komercijalni sadržaji .
Onlajn ili uživo, „jedan na jedan“ ili u grupi – internet je prepun oglasa za privatno podučavanje, koje je doživelo pravu ekspanziju otkako je pandemija promenila ustaljeni način rada škola.Najtraženiji su privatni časovi, a porast broja korisnika beleže i brojni edukativni portali koji nude snimljene video-lekcije, testove, zbirke rešenih zadatka, konsultacije sa profesorima…U vreme kada su škole bile zatvorene, a nastava se održavala na daljinu, neki privatni boravci su proširili usluge, pa su uz standardno čuvanje dece ponudili da sa njima „isprate“ onlajn nastavu i pomognu u rešavanju domaćih zadataka. Ova usluga u proseku je roditelje koštala dodatnih desetak evra.Dobar dan, 500 evra - Cena školovanja u pandemiji Pandemija je uvela novinu i u privatno podučavanje, koje se poslednjih godinu i po dana „preselilo“ u onlajn zonu, pa za angažovanje privatnih nastavnika više nije bitno mesto stanovanja, već samo računar, Skajp ili neka od sličnih aplikacija. Tradicionalno oglašavanje zamenili su specijalizovani sajtovi koji funkcionišu kao svojevrsne berze znanja. Nastavnici plaćaju vlasnicima tih sajtova mesečnu članarinu, najčešće u visini prosečne cene časa, što je oko 10 evra ili procenat od svakog održanog časa, a za učenike je pristup besplatan. U zavisnosti od predmeta, iskustva predavača, da li čas traje 45 minuta, sat vremena ili je u pitanju dvočas, cene variraju, a kreću se od 500 dinara pa naviše. U Srbiji već duži niz godina postoje portali koji nude različite vrste onlajn edukativnih materijala, ali je interesovanje za njihove sadržaje značajno poraslo od dolaska pandemije. Jedan od takvih portala je „Učenje na daljinu“, na kome se svi sadržaji realizuju onlajn. Uz video-lekcije i video-klipove urađenih zadataka, sa interaktivnim testovima, proširena je ponuda i na onlajn časove „uživo“ u trajanju od 45 minuta. Osnivač ovog obrazovnog portala Zoran Jakovljević potvrđuje da je poslednjih meseci povećano interesovanje za časove, dok prodaja kurseva sa snimljenim predavanjima ide standardno.Najniža cena časa je 500 dinara, a ide i do 1.200, jer, kako kaže, nije isto da li je u pitanju peti razred osnovne škole ili priprema za prijemni za fakultet. - U vreme korone sam primetio da su se i roditelji i nastavnici plašili da se časovi održavaju uživo, pa se pojavila potreba da sve ide preko Skajpa ili neke slične aplikacije. Mi nudimo mogućnost da jedan nastavnik može istovremeno da bude na vezi sa četiri učenika, pri čemu sa povećanjem broja prisutnih učenika opada cena časa za pojedinačnog polaznika. Recimo, za dva učenika je popust 40 odsto – kaže Jakovljević za portal Nova ekonomija. Pored priprema za završni i prijemni ispit, najveća je potražnja za matematikom, fizikom i hemijom. Jakovljević iznosi utisak da su današnje generacije đaka nesamostalnije od nekadašnjih i da vole „sažvakano“ gradivo, ali, dodaje, dok postoji potražnja, postojaće i ponuda. U udruženju Centar modernog obrazovanja „Internet tabla“, koje je vlasnik portala Internet profa kažu da im se iz godine u godinu povećava broj korisnika, ali da je u vreme onlajn nastave interesovanje još veće. Internet profa je zapravo sajt na kome se nalaze rešeni zadaci iz najkorišćenijih zbirki iz matematike i fizike u srednjim školama, a njima se pristupa uz plaćanje mesečne članarine od 600 dinara.- Od kada je u poslednjih godinu i po dana u školama preovladala onlajn nastava, đacima je naš sajt postao zanimljiviji. Imamo utisak da se povećalo interesovanje jer su mnogi nastavnici davali domaće zadatke, čime je olakšano da se dobije dobra ocena. Čak i pred kraj školske godine smo imali nova učlanjenja. Činjenica je da se sve manje pažnje posvećuje znanju i da se sve svelo na jurenje ocena. Ali nama su se javljali roditelji uspešnih đaka koji su imali petice iz matematike i fizike u gimnaziji, ali im je sajt pomogao da bolje razumeju neke stvari. Među našim korisnicima ima i učenika kojima sajt služi da prepišu rešenja. Treća kategorija su profesori koji drže privatne časove kojima je lakše da ne razmišljaju, pa se oslanjaju na zbirke rešenih zadataka – kažu u Centru za portal Nova ekonomija.V. S.
Od danas je zabranjen uvoz mleka robne marke "Pilos" i mlečnih prerađevina bosanskog proizvođača "Mlečna industrija MI 99" iz Gradačca zbog neodgovarajućeg kvaliteta, odnosno neusklađenosti onoga što piše ne deklaraciji i samog proizvoda, naveo je ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović, prenosi Beta."Na osnovu laboratorijskih analiza utvrdili smo da to mleko ne odgovara kvalitetu i zabranili smo uvoz. Ne postoji nešto što je štetno po zdravlje, ali ne odgovara deklaraciji. Mleko koje je već uvezeno u Srbiju staviće se van prometa, a zabraniće se prodaja i svih mlečnih proizvoda koji potiču iz te mlekare", kazao je Nedimović za TV Prva.Dodao je da je ta mlekara "ozbiljan izvoznik mleka u Srbiju, koje se najčešće nalazi u velikim trgovinskim lancima", te da ga uvozi šest uvoznika.Podsetio je da je pre nekoliko dana bila čitava šarža pakovanja tog mleka u kome je zapravo bila bela voda, a ne mleko i dodao da ne želi da ulazi u analizu da li je u pitanju geška u proizvodnji, jer je mlekara dužna da isporuči mleko kvaliteta kakav je naveden na deklaraciji.Imlek maloprodajama određivao cene svojih proizvoda Nedimović je istakao da Srbija, vodeći računa o svojoj prehrambenoj sigurnosti, ima alate kakao da spreči plasman ovakvih proizvoda na tržište."Naše laboratorije su utvrdile da to ne odgovara onome što piše na deklaraciji, naročito u pogledu mlečnih masti. Ne da nije 2,8 odsto mlečne masti, nego je daleko ispod toga", kazao je ministar poljoprivrede i dodao je da Nacionalna referentna laboratorija u Batajnici može da kontroliše 99 odsto roba.Precizirao je da je Uprava za veterinu Srbije od jutros izdala rešenje o svemu, a obavestiće i kolege u Bosni i Hercegovini."Iskoristili smo i pravo koje imamo u skladu sa medjunarodnim sporazumima i uputili veterinarsku inspekciju kod proizvodjača na lice mesta", kazao je Nedimović.
Pet grobova iz 6.veka otkriveno je na lokalitetu Bedem kod sela Maskara tokom radova na izgradnji Moravskog koridora, piše portal Krusevacgrad.rs.Istraživanja će se završiti za desetak dana i neće promeniti dinamiku radova na Moravskom koridoru, navodi portal.Prilikom radova na iskopu za temelj potpornog zida na 10,78 kilometru, u zoni arheološkog lokaliteta Bedem Maskare, u podnožju južnog bedema vizantijske tvrđave, otkriveno je 5 grobnih mesta. O tome je obaveštena nadležna institucija Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva, i izvršena privremena zaštita nalaza. Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kraljeva je doneo meru zaštitnog arheološkog iskopavanja u dužini od 30 metara – precizira se u odgovorima koji su iz Koridora Srbije dostavljeni portalu.U dogovoru sa zavodom za zaštitu spomenika kulture Kraljevo, odmah se pristupilo prikupljanju dokumentacije za dozvolu za hitna zaštitna iskopavanja prostora nekropole i ta procedura je u toku.Po dobijanju dozvole za iskopavanja od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, ekipa Narodnog muzeja Kruševac i Arheološkog instituta u Beogradu pristupiće daljim arheološkim istraživanjima, kako bi se ovaj prostor što pre oslobodio za nastavak daljih radova na izgradnji Moravskog koridora.Na pitanje Krusevacgrad.rs, da li na trasi Moravskog koridora ima još potencijalnih arheoloških lokaliteta na koje je izvođačima skrenuta pažnja, iz Koridora odgovaraju da je, angažovanjem Arheološkog Instituta iz Beograda, obezbeđen arheološki nadzor za sve vreme izvođenja radova na Moravskom koridoru.Direktor Behtela: Digitalni Moravski koridor do početka 2024. godine
-270x152.jpg)
Kada se pomenu veštine mladih, preovladava mišljenje da je informatička pismenost veština u kojoj oni daleko prevazilaze starije generacije. Ipak, na Međunarodni dan veština mladih koji se obeležava svakog 15. jula, korisno je setiti se još jedne veštine koju mnogi mladi, a ni oni malo stariji, možda još uvek nisu savladali u dovoljnoj meri, a biće im od velike koristi tokom celog života. Reč je o finansijskoj pismenosti – odgovornom odnosu prema novcu i upravljanju ličnim finansijama.Iako većina mladih finansijski još uvek zavisi od roditelja i ne mora sama da zarađuje novac, osim ako to želi, mnogima od njih već od prvog susreta sa novcem postane jasno koliko ga je teško steći, a koliko lako potrošiti. Većina njih složiće se sa konstatacijom da novca retko kad ima dovoljno za sve što im treba i što žele. Upravo zato je za mlade važno da ovladaju veštinom finansijske pismenosti – ona će im pomoći da novac koji imaju na raspolaganju iskoriste na što efikasniji način.Koliki ti je budžet?Bez obzira na to da li spadate u kategoriju mladih ili ne, da li sami zarađujete novac ili ne, prvi korak u uspostavljanju kontrole nad ličnim finansijama je formiranje budžeta. Jedan list papira, ili prazna stranica na ekranu, podeljeni na levu i desnu stranu, biće dovoljni za početak. Sa jedne strane potrebno je zabeležiti sve prihode koje imate tokom meseca – džeparac, pokloni, stipendije, povremeni poslovi i slično, a sa druge sve ono na šta u istom periodu trošite novac – mobilni telefon, internet, aplikacije, izlasci sa društvom, treninzi, članarine, kulturna i sportska dešavanja… Za poslednji korak potrebno je sabrati iznose u svakoj koloni i uporediti ih. Da li su jednaki? Da li su prihodi veći od rashoda ili je obrnuto? U zavisnosti od toga zavisiće i dalji koraci.Kako do uštede za krupnije stavke?Ako ste u prethodnom koraku došli do zaključka da su prihodi veći od rashoda, neće vam biti teško da taj iznos izdvojite sa strane za neke posebne prilike. Međutim, kako stvoriti novac onda kada su vam prihodi i rashodi jednaki, ili kada ste ustanovili da su rashodi veći?Da biste uštedeli potreban novac, prvo odredite za šta štedite i koliko je to novca; tačnije, odredite svoj cilj štednje. Ako je suma prevelika, razmislite da li možete da u određenim vremenskim intervalima – mesečno, nedeljno, dnevno, već u skladu sa mogućnostima i prihvatljivim vremenskim rokom da stignete do zacrtanog cilja – izdvajate manju sumu. Na primer, recimo da je vaš cilj 9.000 dinara. Ako vam je previše da ga izdvojite odjednom, možda biste mogli 4.500 dinara dva puta godišnje, ili 750 dinara mesečno, ili 24-25 dinara dnevno? Kada definišete ove stvari, formirali ste plan štednje. Razmislite koliko vam je prihvatljivo da izdvojite sa strane i koliko brzo treba da stignete do cilja, a u ovim računicama može vam pomoći i ovaj kalkulator.Pitanje koje još uvek ostaje nerešeno je kako do 24-25 dinara dnevno, ako sto zaključili da prostora za štednju u budžetu nema. Razmislite ponovo – moguće je da se u rashodima nalaze neke stavke koje vam i nisu bitne, ili su bar mnogo manje bitne od vašeg cilja štednje. Ako to ne pomogne, pokušajte da za te troškove nađete jeftinije varijante. Na kraju, uvek ostaje mogućnost da roditeljima objasnite šta vam je cilj i zamolite da i oni pomognu. Možete se dogovoriti da li delite iznos, ili vi plaćate sve, da vam iznos daju odjednom ili u ratama.Iako ove sume mogu da deluju beznačajno, isti princip možete da primenjujete i na mnogo krupnije stavke koje vas i vaše roditelje očekuju u budućnosti, kao što su na primer troškovi školarine, polaganje vozačkog ispita, nabavka neke naprednije tehničke opreme ukoliko vaš budući fakultet to zahteva, ili sredstva za pokretanje sopstvenog posla.Štednja nije odricanjeNajzad, važno je reći da štednja ne znači nužno i odricanje. Formiranje budžeta upravo i služi tome da novcem upravljate pametnije, da znate na šta trošite novac i pronađete načine kako da ga bolje iskoristite. Uz malo znanja i truda, finansije ćete postaviti tako da vas podrže u tome.Keš ili aplikacija?Prebrojavanje ušteđevine ima svojih čari, ali ume da bude i zamorno, naročito ako svakog dana dodajete manje sume. Ako ste već nerazdvojni od svog telefona, zašto ga onda ne biste iskoristili i za vođenje ličnih finansija? Trend u svetu upravo i jeste povećanje bezgotovinske razmene novca u odnosu na onu koja se obavlja novčanicama - tako je lakše, brže, sigurnije, često i jeftinije.Ako ste napunili 16 godina, otvara vam se još jedna pogodnost – da imate sopstveni račun u banci i platnu karticu koju možete da koristite i za plaćanje preko interneta. Uz račun tu je i aplikacija za upravljanje novcem pomoću mobilnog telefona. Banke mladima sve ove usluge uglavnom pružaju besplatno. Kad imate račun, roditelji mogu da vam prebace novac i kad niste zajedno. Postoje razne opcije za bezgotovinsku razmenu novca između roditelja i dece, i stalno se pojavljuju nove.Za više korisnih finansijskih saveta i jednostavnih objašnjenja komplikovanih finansijskih pojmova posetite platformu ErsteZnali.rs. Platforma je deo besplatnog, nekomercijalnog programa finansijske edukacije građana koji već više od dve godine sprovodi Erste Banka. Program je pokrenut sa ciljem da najšira zajednica, od naših najmlađih sugrađana do odraslih, bolje razume upravljanje svojim finansijama.
Pismonosne pošiljke poslednjih godina beleže pad, dok slanje paketa beleži značajan rast, navodi se u Strategiji razvoja poštanskih usluga Srbije za period 2021-2025. U periodu od 2012. do 2019. godine beleži se pad ukupnog obima poštanskih usluga za oko 6% koji je posledica pada obima pismonosnih pošiljaka, realizovanih kod javnog poštanskog operatora Pošta Srbije i koji je godišnje iznosio između 1% i 5%.Ukupan obim pismonosnih pošiljaka u 2019. godini iznosio je oko 263 miliona i bio je za 16% manji u odnosu na 2012. godinu, odnosno za oko 7% manji u odnosu na 2018. godinu.Kada je reč o obimu paketskih usluga realizovanih kod Pošte Srbije, one nakon perioda pada, od 2016. godine beleže rast, tako da je 2019. godine iznosio oko 1,14 miliona paketa i bio je za 107% viši nego u 2012. godini.U unutrašnjem saobraćaju u 2019. godini bilo je duplo više paketa nego u 2012. godini, navodi se u strategiji.U međunarodnom paketskom saobraćaju beleži se konstantan rast u ovom periodu sa prosečnom godišnjom stopom rasta od oko 14% tako da se broj paketskih pošiljaka od 2012. godine do 2019. godine povećao sa oko 46 hiljada na oko 115 hiljada. Kada se posmatra obim komercijalnih usluga, odnosno ekspres pošiljaka, kurirskih pošiljaka i paketa van domena univerzalne poštanske usluge tu je primetan značajan, konstantan rast ovih pošiljaka između 2012. i 2019. godine. Godišnja stopa rasta ovih vrsta pošiljaka kretala se između 10% i 17%, tako da ukupan rast iznosi 150%, odnosno u 2019. godini ostvaren je obim od oko 39 miliona pošiljaka.Jedan od osnovnih razloga za ovako intenzivan rast paketskih, ekspres i kurirskih usluga je i ubrzani razvoj e-trgovine u Srbiji poslednjih nekoliko godina, ocenjuje u Strategiji. Ukupan prihod od poštanskih usluga od 2012. godine, kada je iznosio oko 12,7 milijardi dinara, konstantno je rastao sa prosečnom godišnjom stopom od 8% tako da je u 2019. godini ostvaren prihod od približno 21 milijarde dinara.Na tržištu poštanskih usluga poštanske usluge obavlja Pošta Srbije kao javni operator i poštanski operatori koji poseduju odobrenja za obavljanje poštanskih usluga.Na osnovu zvaničnih podataka RATEL od 31. decembra 2020. godine u Srbiji ukupno je aktivan 51 operator. Pored javnog operatora, koji ima i dozvolu za pružanje univerzalne poštanske usluge, još 50 operatora poseduje važeće dozvole za obavljanje poštanskih usluga. Poštanski sektor predstavlja značajan faktor koji utiče na rast privrede i BDP. U 2019. godini poštanska delatnost u Srbiji ostvarila prihod od oko 21 milijardi dinara (oko 180 miliona evra), što čini oko 0,39% ukupnog BDP u toj godini.U poštanskom sektoru u 2019. godini bilo je ukupno zaposleno 19.032 radnika, odnosno oko 0,9% od ukupnog broja zaposlenih u Republici Srbiji.
Higijenske mere koje su uvedene zbog sprečavanja širenja pandemije dovele su do podizanja svesti i očekivanja potrošača u pogledu higijenskih standarda prehrambenih proizvoda. Očekuje se da će ...
Poljoprivredno zemljište u vlasništvu Srbje može se koristiti i u druge nepoljoprivredne svrhe, predviđeno je najnovijom uredbom. Država u nekoliko slučajeva na korišćenje može da ponudi neobradivo državno poljoprivredno zemljište (pašnjaci, trstici i močvare), i obradivo državno poljoprivredno zemljište (njive, livade, vrtovi, voćnjaci i vinogradi) šeste, sedme i osme katastarske klase.Državno poljoprivredno zemljište može se dati na korišćenje za proizvodnju energije korišćenjem obnovljivih izvora energije vetra i sunca izgradnjom, odnosno za postavljanje elektrana na energiju vetra. Državne njive mogu se korisititi i za izvođenje geoloških istražnih radova i/ili eksploataciju mineralnih sirovina (gline, šljunka, peska, kamena, nafte i prirodnog gasa i dr.) i/ili izvođenje radova na odlaganju jalovine, pepela, šljake i drugih opasnih i štetnih materija na poljoprivrednom zemljištu na određeno vreme uz dostavljanje neophodnih odobrenja izdatih od strane ministarstva nadležnog za poslove rudarstva i geologije.Na državnom poljoprivrednom zemljištu se mogu graditi i objekti od značaja za državu, kao i objekati energetske i komunalne infrastrukture, telekomunikacija i zaštite od elementarnih nepogoda, a koje se zbog prirodnih i drugih karakteristika ne mogu graditi na drugoj lokaciji, predviđeno je Uredbom o uslovima, načinu i postupku za davanje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini na korišćenje u nepoljoprivredne svrhe.Vlada Abu Dabija postala suvlasnik PKB-a i zemlje oko Beograda Državno poljoprivredno zemljište može se dati na korišćenje fizičkom ili pravnom licu.Državno poljoprivredno zemljište može se dati na korišćenje na period do 30 godina. Njive u postupku restitucije ne mogu se ponuditi.Do zemljišta se dolazi tako što jedinica lokalne samouprave grupiše državno poljoprivredno zemljište koje se planira za davanje na korišćenje u posebne jedinice javnog nadmetanja.Zainteresovano lice podnosi nadležnom organu jedinice lokalne samouprave pismo o namerama za korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta i odgovarajući projekat.Odluku o objavljivanju javnog oglasa za davanje na korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede.Davanje državnog poljoprivrednog zemljišta na korišćenje sprovodi se u postupku javnog nadmetanjaZemljište koje je predmet ugovora o korišćenju ne može biti predmet raspolaganja davanjem na korišćenje trećim licima.Drastične razlike u ceni maline: Od 250 do 400 dinara
Vozači uskoro bez dozvole šefova neće smeti da razgovaraju sa novinarima.
Pirotski ćilim je, među svim srpskim ćilimima, najbliži ulasku na UNESKO listu nematerijalnog kultrunog nasleđa, poručeno je na VI tkačkoj koloniji na Staroj planini, navodi se u saopštenju Udruženja proizvođača rukotvorina Etno mreža. Kolonija je okupila više od 30 žena iz cele Srbije sa ciljem popularizacije tkanja i usavršavanja tradicionalne veštine izrade ćilima."Pirotsko ćilimarstvo je svoju prepoznatljivost steklo zbog posebne veštine tkanja na vertikalnom razvoju i šarama koje su zbog svojih boja karakteristične za ovo podneblje. Ono što je najvžanije, a zbog čega je upisano u Nacionalni registar nematerijalnog kultrunog nasleđa Srbije, jeste što ga lokalna zajendica prepoznaje kao deo svog identiteta", istakla je Danijela Filipović iz Centra za nematerijalno kultruno nasleđe Srbije.Aktivnim delovanjem lokalne zajednice, poput edukativnih programa i tkačkih radionica, doprinosi se očuvanju zanata, što otvara mogućnost kandidovanja na Uneskovu listu, rekla je Filipović.Koloniju je organizovalo Udruženje proizvođača rukotvornina Etno mreža uz podršku NALED-a, Grada Pirota, Ministarstva poljoprivrede i ambasade SAD.
NVO "Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu" (RERI) i Svetska organizacija za prirodu (WWF) pozvali su danas građane Srbije da svojim potpisima podrže peticiju za raspisivanje referenduma o izmenama Zakona o vodama, piše Beta.Ukazali su da se izmenama i dopunama Zakona o vodama, koje su juče usvojene u Skupštini Srbije, između ostalog, menjaju odredbe o načinima korišćenja i davanju u zakup vodnog zemljišta.Uveden je mehanizam "neposredne pogodbe" pri davanju u zakup vodnog zemljišta u javnoj svojini za korišćenje rečnih nanosa i za postavljanje plutajućih objekata (splavova).SKUPŠTINA SRBIJE USVOJILA JE ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VODAMA, U KOM SE, IZMEĐU OSTALOG, NAVODI DA SE VODNO ZEMLJIŠTE U JAVNOJ SVOJINI "POD POSEBNIM USLOVIMA" MOŽE DATI U ZAKUP I NEPOSREDNOM POGODBOM"Novim propisima se menja procedura odlučivanja o raspolaganju javnim dobrima. Na ovaj način se dodatno otvara prostor za koruptivne aktivnosti, a eliminiše princip transparentnosti i javnih nabavki u raspolaganju resursima koji predstavljaju najvažnije javno dobro – vodu", navodi se u saopštenju RERI-ja i WWF-a.Podsetili su da su se građani Slovenije na nedavno održanom referendumu u ogromnoj većini (87 odsto izašlih birača) izjasnili protiv izmena Zakona o vodama i odbili da svoje vodne resurse prepuste nekontrolisanoj uzurpaciji bez realnih kontrolnih mehanizama."Ubeđeni smo da bi građani Srbije u sličnom, gotovo istom broju rekli NE privatizaciji i uzurpaciji njihovih reka samo kada bi ih neko pitao", smatraju u RERI-ju i WWF-u.Ranije je povlačenje predloženih izmena Zakona o vodama tražilo više od 40 nevladinih organizacija.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
