img
Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

ASTRA: Žrtve trgovine ljudima devojčice i žene, kazne i ispod zakonskog minimuma

U sudskim postupcima za krivično delo trgovina ljudima sva oštećena lica su ženskog pola, dok 60 odsto oštećenih čine maloletnici, tj. deca. Optuženi po pravilu dobijaju niske kazne, pokazuje analiza sudske prakse za 2020. godinu organizacije Astra, objavljena povodom Međunarodnog dana borbe protiv trgovine ljudima.Tokom prethodne tri godine porastao je udeo seksualne eksploatacije u krivičnim postupcima vezanim za trgovinu ljudima (seksualna eksploatacija u presudama za 2018. godinu ima udeo od 60%, za 2019. godinu 82%, dok za 2020. godinu ovaj procenat iznosi 100%).Nema podataka da je neko od oštećenih lica dobilo status posebno osetljivog svedoka.Ovo posebno zabrinjava jer je status posebno osetljivog svedoka u sudskim postupcima vezanim za trgovinu ljudima i prethodnih godina vrlo retko dodeljivan, navodi se u analizi."Status posebno osetljivog svedoka garantuje žrtvama bezbednost tokom sudskog postupka, bez direktnog sučeljavanja sa optuženim trgovcem i uz mogućnost svedočenja iz posebno opremljene prostorije putem video linka."Za krivično delu trgovina ljudima članom KZ 388, zaprećena je kazna u trajanju od 3 do 12 godina, međutim kazne se redovno izriču u visini zakonskog minimuma, navodi Astra. Najčešće se određuju kazne u rasponu 3-5 godina. U 2018. godini polovina optuženih je dobila kaznu u ovom rasponu, u 2019. 75% optuženih, dok je 2020. njih 60 odsto dobilo kaznu od 3 do 5 godina.Osim toga, izricanje kazni ispod zakonskog minimuma, u trajanju ispod 3 godine, takođe nije nepoznanica, tako da je 17% počinilaca dobilo kaznu kraću od tri godine, navodi se u analizi.Kao olakšavajuće okolnosti za počinioce pri odmeravanju kazne i dalje se najčešće cene lične i porodične prilike okrivljenih, prethodna neosuđivanost ili priznanje krivice, pa zaključci suda u ovom domenu ponekad deluju u najmanju ruku neobično. Na primer, sud je u jednom slučaju cenio okolnost da je okrivljena majka šestoro maloletne dece iako je delo trgovina ljudima izvršila prema ćerki.

Srbija

Ministarstvo kupuje bele minibuseva za prevoz seoskog stanovništva

Ministarstvo za brigu o selu dodeliće 120 miliona dinara bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva. Bespovratna sredstva namenjena su za kupovinu minibuseva u beloj boji sa ukupno dvadeset i jednim putničkim sedištem. Vlada Srbije donela je Uredbu o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibuseva za potrebe prevoza seoskog stanovništva na teritoriji Srbije. Na konkurs se prijavljuju lokalne samouprave, a maksimalni iznos bespovratnih sredstava predviđen za kupovinu minibusa iznosi sedam miliona dinara. Bespovratna sredstva namenjena su za kupovinu minibuseva u beloj boji sa ukupno dvadeset i jednim putničkim sedištem, navodi se u Uredbi. Sredstva će biti namenjena za kupovinu minibuseva koji će se koristiti isključivo za potrebe prevoza seoskog stanovništva iz jednog sela u drugo selo ili iz sela u gradsko ili opštinsko sedište. Kao kriterijumi za dodelu sredstava navode se stepen razvijenosti jedinice lokalne samouprave, broj sela koji će imati benefit od realizacije projekta, seosko stanovništvo koje se nalazi u planinskim područjima na prosečnoj nadmorskoj visini od 500 metara i preko 500 metara, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u skladu sa Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Bodovaće se i finansijsko učešće jedinice lokalne samouprave u realizaciji projekta, udaljenost sela od gradskih i opštinskih sedišta izražena u kilometrima, kao i efekat dobijanja bespovratnih sredstava za kupovinu minibusa na regulisanje prevoza seoskog stanovništva u okviru jedinice lokalne samouprave. Prilikom prijave lokalne samouprave treba da dostave i izveštaj o izvršenom ispitivanju tržišta za predmetno vozilo sa procenjenom vrednošću.  Za izveštaj je potrebno da se pribave minimum tri ponude različitih ponuđača za minibuseve sa srednjom prosečnom vrednošću. Svaka jedinica lokalne samouprave može konkurisati samo jednom prijavom.Ministarstvo za brigu u selu će konkurs raspisati nakon što Uredba stupi na snagu. 

Srbija

Hladnjače pune domaćih jabuka, a marketi ih uvoze

Ove godine u hladnjačama je ostalo neizvezenih 700-800 tona jabuka ili oko 40% roda, rekao je agenciji Beta Nikola Kotarac iz Slankamena, koji je član zadruge "Voćar". Proizvođači su se, kako je naglasio zadužili kod banaka kada su uzimali subvencije za voće, jer država daje samo deo investicije, dok ostatak mora da obezbedi proizvođač koji sada ne može da proda robu."U samouslugama se prodaje uvozna jabuka iz Poljske po 100 dinara, a mi našu boljeg kvaliteta prodajemo za preradu po sedam dinara po kilogramu, jer državu sada ne interesuje rod koji je stigao za berbu i izvoz iako je davala subvencije za mehanizaciju i zaštitne mreže", napominje Kotarac.Kako je naveo, oko 10% je prodato na domaćem tržištu za preradu po sedam dinara za kilogram, dok su se na ruskom tržištu prodavale i po 60-70 evrocenti.Nikola Kotarac podseća da su po Pravilniku o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju predviđeni određeni uslovi koje proizvođači ne mogu da ispune, pa je broj izvoznika značajno smanjen. Objašnjava da oni fizički ne mogu da stignu da izvezu i voće onih koji za to više nemaju dozvolu jer ne ispunjavaju uslove.Nikolina zadruga u Slankamenu inače uzgaja jabuke na oko 800 hektara.Pravilnikom o evidenciji izvoza voća i povrća u Rusiju predviđeno je da izvoznik ima u vlasništvu ili zakupu skladište sa kontrolisanom atmosferom, sa kapacitetom za krupno voće od 500 tona i po 200 tona za sitno voće (borovnica, maline) i za povrće.DRASTIČNE RAZLIKE U CENI DOMAĆE MALINE: OD 250 DO 400 DINARA ZA KILOGRAM Izvoznik u vlasništvu ili zakupu mora da ima i prostor za klasiranje ili pakovanje, prostor za fitosanitarni pregled sa osvetljenjem, zaposleno odgovorno lice za zaštitu bilja, sopstvenu ili ugovorenu proizvodnju.Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je da su proizvođači jabuka u velikom problemu i da je država privremenim merama mogla da im pomogne i podigne carinu kao što to radi Nemačka kad hoće da zaštiti svoje voće.Uzrok je Pravilnik o evidenciji izvoznika voća i povrća u Rusiju koji je predvideo uslove zbog kojih su mnogi izgubili pravo da ih izvoze direktno. sa druge strane izvoz preko posrednika je otežan jer oni ne mogu fizički da preuzmu sav taj posao, kažu proizvođači jabuka.

Srbija

Rio Tinto postao deo Prostornog plana Grada Loznice

Skupština Grada Loznice usvojila je prostorni plan u kome Projekat Jadar kompanije Rio Tinto prvi put postaje deo nekog zvaničnog dokumenta, ocenjuju ekološki aktivisti, prenosi televizija N1. Za prostorni plan glasao je 41 odbornik iz vladajuće koalicije Srpske napredne stranke (SNS) i Socijalističke partije Srbije (SPS).Aktivisti su poručili i da je ova odluka "ogroman korak ka ekološkoj katastrofi". Građani koji od jutros protestuju ispred Skupštine Loznice, vrlo su burno reagovali kada je usvojen prostorni plan i uzvikivali su "izdaja".Gradonačelnik Loznice Vidoje Petrović poručio je pre samog glasanja da projekat Rio Tinta ne treba da bude mesto na kojem će se voditi političke borbe, niti mesto gde će se prikupljati politički poeni.Petrović je rekao da će država voditi računa o zaštiti životne sredine, kao i da je nekoliko puta ponovio da je za grad Loznicu poštovanje zakona crvena linija.U samom prostornom planu jasno piše da postoje veliki ekološki rizici po zaštitu životne sredine, ali da za ovaj kraj postoje i moguće socio-demografske posledice.Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? Rio Tinto je više puta naveo da je spreman za razgovore sa meštanima, da su odvojili 2,4 milijarde dolara za ovaj projekat, koji će, kako naglašavaju, biti izveden prema najvišim ekološkim standardima.Kompanija Rio Tinto trenutno nema nijedan ugovor sa državom, a sve dozvole koje ima odnose se isključivo na istraživačke faze. Sada je u toku izrada Studije izvodljivosti tog projekta, kao i procena njegovog uticaja na zaštiti životne sredine, koja bi uskoro trebalo da bude predstavljena.Gradonačelnik Loznice pomenuo je i mogućnost referenduma, za koji je rekao da predstavlja jedno od najvećih sredstava demokratije.Od ranih jutarnjih sati građani iz Loznice, Šapca, Beograda protestuju ispred zgrade skupštine."Prostorni plan posebne namene, na koji se oni pozivaju – da moraju da implementiraju ovaj prostorni plan grada se i nalazi u Ustavnom sudu i ovo je protivustavni akt i mi polažemo nade u Ustavni sud i borićemo se svim parlamentarnim i vanparlementarnim oblicima borbe", kaže Dušica Borović, odbornica grupe građana "Smelo".Planirano je da rudnik jadarita kod Loznice počne da se gradi 2022, kao i da gradnja traje četiri godine, 2026. otpočela bi eksploatacija, a da tri godine kasnije pun kapacitet proizvodnje litijum-karbonata.Vlast na to gleda kao na ekonomski prosperitet, dok građani i aktivisti smatraju da je to ekološka katastrofa. Rudarska kopmanija Rio Tinto u svetu je poznata po brojnim ekolškim incidentima.

Srbija

Zeleno i dalje gubi bitku sa najnižom cenom u postupku javnih nabavki

Zakon o javnim nabavkama ostavlja mogućnost zelenih javnih nabavki u Srbiji, ali one nisu zaživele iako ima interesovanja među naručiocima, rečeno je na online konferenciji Zelene javne nabavke u Srbiji, koju Naled organizuje u okviru kampanje Mesec javnih nabavki uz podršku (USAID). Zelene javne nabavke su proces u kojem naručioci kupuju dobra i usluge koje imaju manji uticaj na životnu sredinu.Većina ponuđača  upoznata je sa ekološkim kriterijumima u postupku javnih nabavki, ali najpoznatiiji kriterijum je ubedljivo kriterijum kvaliteta, kazao je Slobodan Krstović, šef jedinice za zaštitu životne sredine u NALED koji je predstavio istraživanje o zelenim javnim nabavkama.Tek  trećina naručilaca koji su barem malo upoznati sa ekološkim kriterijumima kaže da primenjuje ovaj kriterijum uvek ili često, dok se ostali kriterijumi primenjuju još ređe, osim kriterijuma kvaliteta, rekao je on. Prema nalazima, 83% ispitanih ponuđača smatra da su ekološki kriterijumi važni za nabavku dobara ili usluga, dok 85% istiše i da je kriterijum energetske efikasnosti jako bitan.Građani smatraju da je kriterijum kvaliteta najvažniji za nabavku dobara i usluga u Srbiji, dok svaki deseti građanin smatra da je ekološki kriterijum najvažniji. Zaštita životne sredine je na 4. mestu prioriteta za ulaganja kroz javne nabavke po oceni građana, a na prva tri mesta su zdravstvo obrazovanje i infrastruktura i putevi.Važno ipak da je jeftinoGrađani imaju svest o bitnosti ekoloških kriterijuma, ali kriterijum kvaliteta i troškova ima prednost, ocenio je Slobodan Krstović.Zakon o javnim nabavkama je u skladu sa EU direktivama i ostavlja dobavljačima mogućnost i zelenih javnih nabavki, odnosno da primene i druge kriterijume osim cene prilikom nabavke robe i usluga, kako što je troškovna efikasnost ili odnos cena kvalitet.  Akcioni plan za 2021. predviđa izradu smernica za inovacije i zelene javne nabavke. Međutim, u prkasi se pokazalo da se najniže ponuđena cena uzima kao kriterijum, time se ukida mogućnost da se javna nabavka smatra zelenom, kazao je Vuk Božić, konsultant NALED-a.Evidenciju Kancelarija za javne nabavke koja kaže da dosad nije bilo zelenih javnih nabavki u Srbiji, smatra treba uzeti sa rezervom, jer primera ima, samo možda nisu prepoznate kao zelene. Nacionalni akcioni planovi za zelene javne nabavke su već postali praksa u EU iako je to na dobrovoljnoj bazi. Čak 23 članice su usvojile nacionalne akcione planove, rekao je Danilo Radičević, savetnik za regulatornu reformu u NALED-u . Holandija evropski šampion u zelenim javnih nabavkamaPrema njegovim rečima, Holandija je u Evropi otišla najdalje u primeni zelenih kriterijuma u postupku javnih nabavki: centralne vlasti danas imaju 100 odsto zelenih javnih nabavki, a lokalne samouprave 75 odsto."Hrvatska je briljirala prošle godine, dobro je napredovala iako je kriterijum za zelene nabavke dobrovoljan, a prvi nacionalni akcioni plan je donet 2015", naveo je Radičević. Država da utvrdi oblastiPredlog NALED-a je da Srbija takođe donese akcioni plan za zelene javne nabavke na nivou države, da se uvode postepeno, za nekoliko oblasti. Jasminka Ranđelović iz Alternative za bezbednije hemikalije (AlHem) naglasila je da bi država trebalo da identifikuje prioritne oblasti i ciljeve kad je reč o ispunjenosti zelenih nabavki. "Ako kažemo papir, moramo da kažemo koliki procenat nabavke papira mora ispunjavati zelene kriterijume".Ona je ocenila da su učesnici u javnim nabavkama slabo motivisani za primenu zelenih kriterijuma, jer postoji bojazan da su te usluge mnogo skuplje od uobičajenih.

Srbija

Od 2023. ukidanje granične kontrole između Srbije, Albanije i S. Makedonije

Inicijativa za regionalnu saradnju "Mini-Šengen" kojom su obuhvaćene Albanija, Severna Makedonija i Srbija sada ima novo ime - "Open Balkan", saopšteno je na sastanku predsednika Srbije Aleksandra Vučića te premijera Albanije i Severne Makedonije, Edija Rame i Zorana Zaeva, kao i privrednika triju zemalja u Skoplju 29. jula, prenosi Radio slobodna Evropa. Na sastanku u Skoplju dogovoreno je i da od 1. januara 2023. budu ukinute granične kontrole između Srbije, Severne Makedonije i Albanije, rekao je Vučić.Na kraju Foruma za regionalnu ekonomsku saradnju potpisana su i tri memoranduma o saradnji - Memorandum o razumevanju o saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe na Zapadnom Balkanu, Memorandum o razumevanju o saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada na Zapadnom Balkanu i Sporazum o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu.Vučić, Rama i Zaev su 10. oktobra 2019. začeli inicijativu koja je neformalno bila nazvana "Mali-Šengen", a podržali su je Evropska unija i Sjedinjene Države.Vučić je ranije naglasio da je cilj inicijative da olakša život građanima i poboljša životni standard, te da u njoj nema ničega što je upereno protiv bilo koga."Sama ideja je istorijska i odavno je bilo vreme da pobegnemo iz odnosa kolonija u kome smo pitali druge šta da radimo. Vreme je da uzmemo stvari u svoje ruke i određujemo svoju budućnost", poručio je Vučić.Predsednik Srbije je ukazao da bi to značilo za građane tri zemlje da mogu da putuju od Beograda do Tirane bez zaustavljanja."Kad se uvežemo u sistemu, znamo i ko su ljudi iz organizovanog kriminala i sve tri zemlje reaguju zajednički. Time vežemo sve naše kapacitete, postajemo jači i svi znamo da će svako da čuva svoju nezavisnost, suverenost, ali da budemo zajedno jači", rekao je Vučić.Ranije 29. jula je dodao da bi saradnja mogla da dovede do popusta za građane iz tri zemlje na vozne karte i putarine, "ako to dopuste iz EU", ali i popusta za usluge.Zaev i Rama pozvali su druge zemlje u regionu da se pridruže inicijativi "Open Balkan", prijašnjeg naziva "Mini-Šengen", kao priliku za jačanje saradnje, ekonomije i slobode kretanja.Sastanku trojice čelnika regije nije prisustvovao premijer Kosova Aljbin Kurti (Albin), koji se protivi inicijativi "Mini-Šengen", jer bi, prema njegovim ocenama, region trebao da se vrati na dnevni red EU integracija, a ne inicijative koje su, prema rečima kosovskog premijera, štetne za Albance.

Srbija

Tončev demantuje da su opštinske dotacije potencijalni sukob interes

U vezi sa odlukom Agencije za sprečavanje korupcije da sam u slučaju dotacija opštine Surdulica Fudbalskom klubu "Radnik" bio u sukobu interesa, uputio sam žalbu Upravnom sudu budući da nije bilo nikakvog sukoba interesa s obzirom da nisam bio član organa koja su donosila pomenute odluke, kaže ministar bez portfelja Novica Tončev.Tončev odgovara na tekst Nove ekonomije "Tončev 136 miliona iz opštinske kase dao fudbalskom klubu svog sina" u kome se navodi da je dok je bio na mestu odbornika i predsednika opštine Surdulica ova opština isplatila 136,2 miliona dinara FK "Radnik" u kome je zastupnik njegov sin Stanislav Tončev. Agencija za sprečavanje korupcije je zbog ovih isplata donela rešenje u kome se Tončevu određuje mera javnog objavljivanja povrede zakona zbog sukoba interesa.On ističe da FK Radnik nije privatan klub u vlasništvu mog sina, već Udruženje građana opštine Surdulica."Ukupan iznos sredstava koje je opština Surdulica isplaćivala svih prethodnih godina kao vid podrške sportskim klubovima sa teritorije svoje opštine, samim tim i u periodu kada sam bio odbornik i predsednik Skupštine opštine, dodeljivana su prema važećim zakonskim aktima."Dodaje da opština Surdulica preusmerava sredstva za sve sportske aktivnosti na osnovu Pravilnika o odobravanju i finansiranju programa kojima se zadovoljavaju potrebe građana u oblasti sporta i na osnovu Zakona o sportu."Sportska udruženja iskazuju svoje potrebe kroz plan aktivnosti i finansijski plan i podnose prijave za programe na osnovu kalendara za podnošenje iz Pravilnika."Komisija za sport na osnovu Pravilnika i tabele vrednovanja daje predlog Opštinskom veću, a veće donosi konačnu odluku o raspodeli finansijskih sredstava sportskim udruženjima, uz napomenu da nijedno udruženje ne može da dobije više od 20 odsto od ukupnih sredstava opredeljenih za sport, objašnjava Tončev u odgovoru."Nisam bio član komsije, a ni opštinskog veća u tom trenutku."Na osnovu odluke Opštinskog veća sa FK Radnik je zaključen Ugovor o finansiranju Godišnjeg programa, i to za 2018. godinu na 32 miliona dinara, na isti iznos za 2019. i na 31 milion dinara za 2020. godinu, dodaje."Inače, FK Radnik ostvaruje prihode na osnovu prodaje igrača, donacija sredstava solidarnosti, prihoda od TV prava, prodaje karata a dotacija Opštine u toj godini je predstavljala 15 odsto od ukupnih prihoda kluba", kaže Tončev.

Srbija

Više zaposlenih u drugom kvartalu nego lane, smanjen broj poljoprivrednika

U drugom kvartalu 2021. godine ukupan broj zaposlenih je iznosio 2.270.394 lica što je, kako navodi Republički zavod za statistku, 73.329 lica više u odnosu na isti period 2020. godine.Od ukupnog broja, 1.813.762 zaposleno je u pravnim licima, 395.022 predstavljaju preduzetnici, lica zaposlena kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost, a 61.610 lica predstavljaju registrovani individualni poljoprivrednici.Broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 5.384 lica, odnosno 8 odsto u odnosu na drugi kvartal 2020. godine. U odnosu na drugi kvartal 2020. godine, ukupan broj zaposlenih je veći za 73.329 lica, odnosno za 3,3 odsto, pri čemu je broj zaposlenih u pravnim licima porastao za 61.226 lica, odnosno za 3,5 odsto, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 17.487 lica, odnosno za 4,6 odsto. U odnosu na prethodni kvartal, ukupan broj zaposlenih je veći za 22.194 lica, odnosno za 1 odsto. Broj zaposlenih u pravnim licima porastao je za 16.390 lica, tj. za 0,9 odsto, broj preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost povećan je za 7.186 lica, tj. za 1,9 odsto dok je broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen za 1. 382 lica, tj. za 2,2 odsto. 

Srbija

Počinje sezona lova ptica selica, zbog čega treba zaustaviti krivolov

Tokom vikenda počeće lovna sezona na ptice selice, podseća Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Ta organizacija tvrdi da je krajnje vreme da državne institucije preduzmu sve zakonske mere i zaustave najmasovniji krivolov prepelica korišćenjem pomoću elektronskih vabilica."Zbog nezakonitog ubijanja, trovanja i hvatanja u Srbiji godišnje strada 120.000-170.000 jedinki divljih ptica, od kojih je najveći broj prepelica, 50.000-60.000 jedinki", upozorava Sandra Jovanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.Prema njenim rečima procenjuje se da je na području Srbije, uglavnom vikendima, nezakonito koristi oko 800 elektronskih vabilica. Jovanović napominje i da je velika enigma zašto ih lovočuvari izuzetno retko pronalaze i prijavljuju."Svake godine tokom avgusta i septembra polja širom Srbije odzvanjaju od pucnjeva iz pušaka. Na meti više hiljada domaćih i stranih lovaca su umorne ptice selice poput prepelice i grlice", napominje se u saopštenju.Gubitak staništa i hrane, moderne poljoprivredne prakse, lov i krivolov, desetkovali su populacije te dve vrste ptica, pa je populacija grlice u Evropi u poslednjih 40 godina opala je za više od 80%. To pokazuju podaci globalne mreže za zaštitu ptica i prirode BirdLife International.Stručnjaci podsećaju da je izlov grlice i proređivanje prepelica zabranjen u većini evropskih država, ali dodaju da Srbija decenijama unazad ne sledi primere dobre međunarodne prakse i dozvoljava ubijanje ugroženih ptica.Društvo podseća i da je Vlada Srbije u aprilu ove godine naložila nadležnim ministarstvima da iskorene stradanje divljih ptica."Lov prepelica u Srbiji posebno je problematičan jer se gotovo po pravilu vrši uz korišćenje nedozvoljenih sredstava, elektronskih vabilica, koje je krivični zakonik prepoznao kao sredstva za masovno uništavanje divljači", napominje se u saopštenju.Ti uređaji inače služe da emitovanjem prodornog oglašavanja tokom noći na određenu lokaciju privuku i zadrže veliki broj prepelica koje narednog jutra budu ubijene. Кorišćenje elektronskih vabilica na području Republike Srbije zabranjeno je Zakonom o zaštiti prirode, Zakonom o divljači i lovstvu, kao i nizom međunarodnih ugovora.Prema domaćem Кrivičnom zakoniku korišćenje tih uređaja u lovištu okarakterisano je kao krivično delo za koje je zaprećena zatvorska kazna od 6 meseci do 3 godine.Zaključkom Vlade, između ostalih, zadužuju se Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo pravde i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, da preduzmu mere i aktivnosti iz delokruga svojih nadležnosti u cilju iskorenjivanja nezakonitog ubijanja, hvatanja i trgovine divljim vrstama ptica.Ova odluka Vlade je ujedno i potvrda preporuka Stalnog komiteta Кonvencije Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa (Bernska konvencija). Dokument se odnosi na Rimski strateški plan o iskorenjivanju nezakonitog ubijanja, hvatanja i trgovine divljim vrstama ptica na koji se Republika Srbija pravno obavezala.Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije poziva građane i građanke da im se pridruže u sprečavanju krivolova i prijave korišćenje elektronskih vabilica policiji. Takođe, možete se obratiti za savet i podršku Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije na broj 021/302-33-61.

Srbija

Srbija preuzma preduzeće namenske industrije iz Republike Srpske

Namenska industrija Srbije će uskoro preuzeti većinski i upravljački paket u banjalučkom Vazduhoplovnom zavodu "Kosmos", piše Capital.Iz uprave "Kosmosa" su potvrdili saznanja Capitala i poručili kako je reč o "Trećem životnom ciklusu"."Strateško partnerstvo sa namenskom industrijom Srbije kroz učešće u kapitalu je svakako značajno i prestavlja 'novi životni ciklus' društva kroz nove poslove, transfer tehnologija, zajednički nastup na trećim tržištima, a sve ovo će za posledicu imati novo zapošljavanje i bolji poslovni ambijent", rekao je za CAPITAL direktor preduzeća Dušan Vještica.Dodaje i kako će kroz ovaj cikus biti servisirane obaveze prema fondovima, radnicima i dobavljačima."Dugovanja i potraživanja se usaglašavaju sa fondovima i Poreskom upravom RS, a po usaglašenim obavezama plan će biti dostavljen IRB RS na dalje postupanje. Pošto se radi o dosta složenom poslu sa dosta učesnika u procesu realan rok za navedenu aktivnost je septembar ove godine", kaže Vještica.Nakon "Zraka" iz Teslića, ovo je drugo namensko preduzeće u Srpskoj koje će kontrolisati država Srbija. Capital piše da se već mesecima radi na pripremi vlasničke transformacije "Kosmosa"  koji je pre rata zapošljavao 1.600 radnika i bio ponos tadašnje stručne namenske industrije za potrebe ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.Država Srbija će preko jednog od svojih preduzeća iz namenske industrije postati strateški partner i kupac.Razmatra se nekoliko opcija za preuzimanje od kojih je najrealnija da postanu vlasnici dve trećine akcijskog kapitala.Plan je da se obaveze poveriocima iz procesa restrukturiranja isplate u potpunosti, a da se dugovi prema fondovima pretvore u kapital, sa čime će biti uvezan staž za radnike koji na to čekaju i po 15 godina.Nakon što se situacija raščisti, izvršiće se popis imovine i uraditi procena tržišne vrednosti kapitala, a zatim će se krenuti u pregovarački postupak o preuzimanju kontrolnog paketa akcija.Preduzeća u Republici Srpskoj iz oblasti namenske industrije godinama usko sarađuju sa kompanijama sa istom delatnošću u Srbiji, tako da je ulazak u vlasništvo rezultat dosadašnjeg partnerstva, piše Capital.Tako na primjer "Kosmos"  skoro pola svojih prihoda ostvaruje upravo kroz saradnju sa Ministarstvom odbrane Srbije.U prošloj godini su realizovali jedan ugovor vredan 1,1 miliona evra, drugi u iznosu od 1,15 miliona evra je u toku, a kako saznaje Capital usaglašen je i treći u vrednosti od 1,7 miliona evra i on uskoro treba da bude potpisan. Takođe, kada je ovaj poslednji u pitanju, postoji mogućnost njegovog proširenja na dodatnih 350.000 evra.Prije tri godine "Kosmos“ i Ministarstvo odbrane Srbije su potpisali ugovor o remontu raketnih sistema vredan dva miliona evra.Vazduhoplovni zavod "Kosmos" je proizvodio radarske, raketne i računarski sisteme, vršili su generalni remont radara, raketnih sistema i merne opreme.Kosmos je gradio pokretne aerodrome i pokretne piste, a radili su i praktičnu obuku stranih kadrova u Banjaluci i u inostranstvu.Početkom rata počela je i njihova propast jer su izgubili tržišta širom sveta. Obaveze su se gomilale, a do momenta kada se krenulo u restrukturiranje pre nekoliko godina one su iznosile 24,5 miliona maraka (12,5 miliona evra).

Srbija

Protesti u Loznici, očekuje se izglasavanje Plana za eksploataciju litijuma

Vlada Srbije donela je odluku o izradi izmeni i dopuni Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita "Jadar", koji Grad Loznica želi da uskladi sa svojim Prostronim planom. U organizaciji Podrinjski anti-korupcijski tim (PAKT) iz Loznice kažu za Novu ekonomiju da to usklađivanje  nije u skladu sa zakonom, kao i da su se zbog toga žalili Ustavnom sudu.Zbog namere gradske vlasti u Loznici PAKT je najavio protest 29. jula, kada se očekuje izglasavanje odluka o usklađivanju planskog akta koji je usvojila Vlada Srbije sa Prostornim planom Loznice. Kako navodi Vlada Srbije, njen plan trebalo bi da omogući neometano otvaranje i rad rudnika litijuma u dolini reke Jadar, kompanije Rio Tinto.Prema rečima Mrioslava Mijatovića, predstavnika PAKT-a, Vladin plan obuhvata 200 kvadaratnih kilometara, a prostorni plan grada Loznice 612 kilometara kvadratnih, odnosno celu opštinu."Opština tvrdi da je Prostorni plan posebne namene za rudnik litijuma viši planski akt u odnosu na prostorni plan grada Loznice, što je neverovatna stvar. Dakle, ne može planski akt koji obuhvata 200 kilometara kvadratnih biti veći od onog koji obuhvata 612 kilometara kvadratnih", kaže Mijatović za Novu ekonomiju.On objašnjava i da je organizaciji kojoj pripada sve to bilo čudno, jer tako nešto nije po zakonu i ne postoji nigde u svetu. PAKT se kako dodaje žalio Ustavnom sudu Srbije, zbog namere gradskih vlastu u Loznici. "U stvari oni imaju obavezu da to usklade sa nižim planinskim aktom. To je bila jedna od naših primedbi Ustavnom sudu, da je Prostorni plan za projekat Jadar donet bez usklađivanja sa višim planskim aktima odnosno Prostornim planom Republike Srbije i Prostornim planom grada Loznice", napominje Mijatović.Predstavnik PAKT-a ocenjuje da će Ustavni sud morati da osluči po inicijativi te organizacije. Posle toga, ceo postupak bi se vratio na sam početak. Objašnjava da postoji zakonska obaveza usklađivanja planskih dokumenata, kao i da to nije sporno.Rio Tinto opredelio 2,4 milijarde dolara za projekat "Jadar"Šta sve znamo o projektu za iskopavanje litijuma u dolini Jadra? "Sporno je što je ovaj plan nižeg reda donela vlada, a plan višeg reda donosi lokalna vlast. U lokalnoj vlasti tvrde da je ovo plan višeg reda zato što ga je donela Vlada Srbije. Oni imaju taj problem koji smo mi podneli Ustavnom sudu da planovi nisu bili usklađeni i sad to naknadno peglaju", dodaje Mijatović.Rudnik litijuma u dolini reke Jadar, zajedno sa postrojenjem za preradu rude jadarit namerava da otvori anglo-australijska rudarska kompanija Rio Tinto.Predstavnici te kompanije danas u na konferenciji za novinare izjavili da ih je Vlada Srbije obavestila kako bi u vezi sa sprovođenjem njihovog projekta mogao da se održi referendum, na kome bi se izjašnjavali građani. Napomenuli su da eventualno negativno izjašnjavanje građana o rudniku litijuma na referendumu ne bi moglo da im oduzme do sada izdate dozvole."Projekat Jadar jeste nešto što utiče na životnu sredinu, ali će ti uticaji biti svedeni na najmanju moguću meru", kaže direktorka Rio Save, kćerke firme Rio Tinta, Vesna Prodanović, a prenosi N1.Ona tvrdi da projekat neće uništiti ni poljoprivredu niti zagaditi vodene tokove. Predstavnici Rio Tinta tvrde da bi izgradnja rudnika počela bi naredne godine, 2026. godine bi se počelo sa eksploatacijom litijuma, a 2029. do potpune proizvodnje.Rio Tinto je saopštio kako je opredelio 2,4 milijarde američkih dolara za izgradnju rudnika i postrojenja za preradu litijum-borata za Projekat Jadar u Loznici, naglašavajući da je to jedan od najvećih greenfield projekata litijuma na svetu.

Srbija

Axel Springer odlazi iz Srbije

Kompanija Ringier preuzeće udele kompanije Axel Springer u Srbiji, Mađarskoj, Slovačkoj, Estoniji, Letoniji i Litvaniji, saopšteno je danas. Ringier grupa će u svim državama, sem Slovačke, ubuduće biti vlasnik 100 posto udela. U Slovačkoj će osnivač preduzeća imati i dalje manjinsko učešće, navodi se u saopštenju kompanije Ringier Axel Springer.  Preuzimanje akcionarskih udela okončaće se u toku 2021. godine. Preduslov za izvršenje transakcije je odobrenje lokalnog organa za kontrolu monopola.Stranke su sporazumno dogovorile da će u tajnosti čuvati informacije o kupoprodajnoj ceni i vrednovanju preuzetih udela preduzeća. Kako piše u saopštenju, Axel Springer će ubuduće na velikim strateškim tržištima da se fokusira na digitalno poslovanje.  "Fokus kompanijskih investicija u News Media segmentu biće u Nemačkoj, SAD i Poljskoj. Shodno tome će kompanije Ringier i Axel Springer u Poljskoj nepromenjeno nastaviti uspešni zajednički poduhvat", piše. Od osnivanja kompanije Ringier Axel Springer Media AG u julu 2010. godine, u Centralnoj i Istočnoj Evropi zaposleno je 3.100 ljudi.Portfolio obuhvata preko 200 digitalnih i štampanih proizvoda. Ringier AG je švajcarska medijska kompanija koja posluje u Evropi, Africi i Aziji. Portfolio obuhvata preko 110 kćerki-kompanija u oblastima štampe, medija, radio-stanica, prodaje ulaznica, zabave i e-trgovine kao i vodećeg marketplace-a u oblastima automobila, nekretnina i zapošljavanja. 

Srbija

Beograd nabavlja gume za trolejbuse i autobuse

Javno komunalno preduzeće GSP Beograd raspisalo je tender za nabavku spoljnih pneumatika za autobuse, trolejbuse, putnička i teretna vozila.Sporazum se zaključuje na tri godine, a procenjena vrednost javne nabavke je 300 miliona dinara. Javna nabavka je podeljena na dve partije. Što se tiče nabavke pneumatuka za autobuse i trolejbuse, u dokumentaciji se navodi da je potrebno da budu novi, u CITY, URBAN, ili METRO izvedbi, da budu i M+S karakterisitka sa mogućnošću ugradnje na sve osovine vozila. Pneumatici moraju imati 3PMSF oznaku na boku. Planina sa tri vrha i snežnom pahuljom unutra. Oznaka definiše da je pneumatik posebno testiran za eksploataciju u zimskim uslovima i garancija je dobrog prijanjanja, navodi se u dokumentaciji. Na svakom pneumatiku se mora nalaziti i serijski i DOT broj sastavljen od 9 do 12 znakova od čega poslednje 4 cifre definišu nedelju i godinu proizvodnje. Minimalni garantni period pneumatika ekspolatisanih na prednjoj osovini za autobuse i trolejbuse treba da bude 80.000 pređenih kilometara od dana ugradnje na vozila, a za pneumatike ekspolatisane na pogosnkoj osovini je 60.000 pređenih kilometara, piše u dokumentaciji. Za ostala vozila je garantni period pneumatika 60.000 pređenih kilometara. Najduži rok za isporuku je 30 dana od prijema pisanog poziva naručioca.  Kriterijum za dodelu ugovora je cena.

Srbija

Gori šuma na Zlatiboru, na teško pristupačnom terenu

Već nekoliko dana na granici zlatiborskih sela Draglica i Negbina gori šumski požar. Kako su Novoj ekonomiji rekli meštani Draglice, požar je zahvatio teško pristupačan teren, a pojačao se nakon jučerašnjeg vetra.Slike požara na Zlatiboru kruže i po društvenim mrežama, a ove godine to je već treći po redu u toj oblasti uključujući i onaj koji je goreo pre nekoliko nedelja blizu Priboja.Kako su Novoj ekonomiji potvrdili ljudi koji žive u Draglici, nadležni pokušavaju da ugase vatru i trenutno su na terenu vatrogasci iz Čajetine i Prijepolja."Na terenu su već četiri dana, juče ujutru su uspeli da stišaju požar, ali ga je vetar ponovo pojačao. Požar je najverovatnije nastao kada je pre nekoliko dana to mesto pogodio grom", rekao je za Novu ekonomiju Radoje Selaković iz Draglice.Prema njegovim rečima, vetar sada duva slabije, a požar bi mogao da se proširi i na vrh Murtenicu, ako se na vreme ne obuzdaFoto: Radoje Selaković/ Požar na ZlatiboruPožar je inače zahvatio mesto koje se nalazi blizu magistrale koja povezuje Srbiju i Crnu Goru.Šume u ovom delu Zlatibora su većim delom borove, a pre nekoliko godina pretrpele su veliko oštećenje nakon nezapamćenog vetra koji je obarao stoletne borove.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.