Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Rasprava o novom Prostornom planu odvija se mimo javnosti

Predlog novog Prostornog plana Srbije poziva se na brojne strategije i dokumente čiji je rok istekao ili uopšte ne postoje, kažu učesnici onlajna panela "I tebe se tiče: Šta donosi novi Prostorni plan?" koju su povodom njegovog javnog uvida organizovala udruženja civinog društva.Predstavnik Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Mirko Popović kaže da se u predloženom Prostornom planu Republike Srbije do 2035. godine pominje Nacionalna strategija održivog razvoja koja je predložena 2017. godine, ali nije usvojena. jedno tada, sada nije, trebalo je da bude deo prostronog planiranja, a nemamo je."Iskreno se nadam da novi Prostorni plan neće biti primenjen zbog rešenja koja su pogubna," smatra Popović. On podseća i da plan hvali agendu 2020-2030. godine, ali nema tu strategiju."Ako čitate Plan i iskaze u njemu, moje mišljenje je da Srbija izrađivanjem plana odustala od održivog razvoja kao koncepta," smatra šredstavnk RERI-ja.Srb ukoliko usvoji taj plan, nju to ne zanima, koliko je to suštinski opasno za budućnost ove zemlje i onih koji u njoj nameravaju da žive narednih 20 ili 30 godina.Prema novom planu, kako dodaje, Grad Bor će ostati bez polovine stanovnika, ukoliko se ostvari Prostorni plan, jer će oni ustupati svoj životni prostor rudarskim kompanijama.Popović podseća i da Srbja nema strateg borbe protiv klimatskih promena, jer je ta ideja ostala na njenom nacrtu, koji još nije usvojen. Sa druge strane, naša država ni Pariski sporazum koji planira smanjenje emisije štetnih gasova koji utiču na efekat staklene bašte, ne smatra kao svoju obavezu.Dodaje da se ugalj i lignit i dalje navode kao strateški izvori energije i pored toga što ga razvjene zemlje, pa i one u okruženju poput Grče i Severne Makedonije, izbacuju iz upotrebe.Srbija, čak, štaviše gradi, ali najavljuje i izgradnju novih termoelektrana na ugalj.Kao jedan od glavnih problema tokom javnog uvida novog prostornog plana Popović navodi da su predstojeći praznici vešto iskorišćeni da se on maksimalno skrati i što više sakrije od očiju javnosti."Voleo bih da ove konsultacije prerastu na regionalni nivo i da damo priliku javnosti u susednim zemljama da učestvuju u procesu konsultacija (o novom Prostornom planu)," kaže Popović.Ovakav način jav konsultacija, nije ih država motivisala, da je uradila makar i ovoliko, njeni resusri neuporedivi sa našim, pokazala bi nameru da Prostorni plan učini javnim vlasništvom."Nadam se da plan neće biti usvojen i ako bude usvojen da neće biti primenjen."Komentrišući navode iz predloga Prostornog plana gde se navode planovi o smanjenju stanovništvo grada Bora, Popović je naglasio da takve stvari ne mogu da se rade bez konsultacija sa onim ljudima na koje se zapravo odnose."Uštine li se neko za obraz kada radi obvakve stvari?," pita se predstavnik RERI-ja.S obzirom na sve ono što piše u predlogu plana, on zaključuje da mu je potpuno jasno zašto predstavnici države žele da javnost o njemu što manje zna.On kaže da u ovom slučaju mora da se poštuje Zakon o proceni strateškog uticaja koji nalaže da se o planu vode konusltacije sa građanima.

Srbija

Produžen rok za prijave za Nacionalne stipendije „Za žene u nauci“

Konkurs za Nacionalne stipendije u okviru svetski poznatog programa L’Oréal - UNESCO “Za žene u nauci” (L’Oréal - UNESCO For Women in Science), produžen je do 31. maja 2021. godine, soapštila je kompanija. Sve mlade žene koje se bave naučnim istraživanjima u oblasti prirodnih nauka i imaju do 35 godina i završene ili upisane doktorske studije, svoje prijave mogu podneti na veb-sajtu www.zeneunauci.co.rs. Reč je o jedanaestom ciklusu ovog programa u Srbiji, a ove godine najtalentovanijim mladim naučnicama biće dodeljene tri stipendije, svaka u iznosu od po pet hiljada evra u dinarskoj protivvrednosti. Program Nacionalnih stipendija „Za žene u nauci“ deo je velikog L’Oréal – UNESCO globalnog programa koji kroz različite vidove podrške nastoji da promoviše ženske naučne talente, njihovu ulogu u društvu, kao i da pruži podršku  njihovom  daljem usponu u svetu nauke. Istovremeno, kroz podršku naučnicama, cilj programa je da ohrabri što veći broj žena da se bave naučno-istraživačkim radom i pokaže da veća zastupljenost žena u nauci doprinosi njenom razvoju kao i rešavanju izazova sa kojima se svet danas suočava.  Ovaj program sprovodi se u više od 50 zemalja, a u Srbiji je pokrenut 2010. godine i realizuje se u partnerstvu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nacionalne Komisije za UNESCO i kompanije L'Oréal Balkan. Program „Za žene u nauci“ predstavlja jedinstvenu platformu koja ženama koje se bave naukom pruža mogućnost daljeg naučnog i profesionalnog usavršavanja i podršku da, u trenutku koji je možda preloman za njihovu naučnu karijeru, unaprede svoj rad i nastave da se bave naukom u Srbiji. Pored toga, učešćem u programu, našim talentovanim i posvećenim ženama, omogućen je i pristup međunarodnoj zajednici žena u nauci, dok sam projekat doprinosi afirmaciji naših naučnica i nauke, van granica naše zemlje. Kroz lokalni program „Za žene u nauci“ u Srbiji je do sada za svoj izuzetan naučno-istraživački rad nagrađeno čak 29 srpskih naučnica, u ukupnom iznosu koji prevazilazi 15 miliona dinara. Pod parolom „Svetu je potrebna nauka, a nauci su potrebne žene“, L'Oréal Balkan, zajedno sa partnerima u ovom programu poziva mlade naučnice u Srbiji, da se i ove godine prijave na konkurs i postanu deo zajednice žena koje svojom izuzetnošću menjaju svet. Sve informacije o načinu prijavljivanja, kao i o samom programu, uključujući i prijavni formular i opšta pravila konkursa za 2021. godinu, dostupne su na veb-sajtu  www.zeneunauci.co.rs.On je zreo, a ona je tetka

Srbija

Posvećeni ljudima i njihovim iskustvima u digitalnoj eri

Izgradili smo imidž inovatora i izazivača na tržištu, pokrenuli mnogo stvari koje su uticale na dalje oblikovanje telekomunikacione industrije, što je u znatnoj meri doprinelo da budemo ovde gde smo danasDejan Turk, generalni direktor kompanije A1 Srbija i A1 SlovenijaPosle skoro decenije i po poslovanja u Srbiji, iza vas je uspešno završen proces rebrendiranja. Kako je jedan tako složen proces protekao u velikoj kompaniji kao što je A1? Mnogo ljudi nema priliku da tokom cele karijere radi sličan projekat, pripreme su trajale mesecima imali smo blizu 3000 stavki koje je trebalo uraditi u okviru procesa. Iako je postojalo iskustvo sa drugih tržišta koja su se rebrendirala pre nas, situacija je bila izazovna. Praktično smo uradili pripremu 1,5 put jer je plan bio da se rebrendiranje realizuje još prošle godine. U takvim uslovima morali smo još više da budemo povezani i radimo kao tim i offline i online i zaista smo to izneli na sjajan način. Izuzetno sam ponosan na sve koji su radili na projektu.  Gledajući kroz prizmu vaših planova i projekata, na koji način ste uspeli da iznivelišete uticaj pandemije i sa velikim uspehom kompletirate rebrendiranje?Niko nije mogao da predvidi razmere onoga što će se desiti, ipak imalo smo blagu prednost  jer je pandemija do Srbije došla neznatno kasnije u odnosu na neke druge zemlje. To nam je dalo tek toliko vremena da se pripremimo, preuzmemo sve mere zaštite zdravlja i bezbednosti zaposlenih. Ispostavilo se da su nam prakse koje smo imali i ranije, kakva je rad od kuće, dale dobru osnovu da se brzo reorganizujemo. Za svega nekoliko dana više od 80% zaposlenih prešlo je na režim rada od kuće, uključujući i kolege iz  korisničkog servisa. Praktično istom brzinom reorganizovali smo i poslovanje i prilagodili servise i usluge životu korisnika u novim okolnostima. U teškim i izazovnim okolnostima, odluke je mnogo lakše donositi kada ste jasno posložili prioritete. Za nas su to naši ljudi i naši korisnici. Prilagođavali smo se pulsu tržišta i nastojali da budemo pre svega pouzdan partner na kog se korisnici uvek mogu osloniti. Rešenja i usluge konstantno prilagođavamo potrebama ljudi u digitalnom svetu u koji smo uveliko zašli. Rebrendiranje je došlo kao kruna naše želje da osnažimo digitalni život, kako bismo omogućili ljudima da brinu o onima koje vole, razvijaju biznise i doprinose dobrobiti okruženja čiji su deo, a da pri tom ostanu verni sebi.Recept naše uspešne priče su dobra organizacija i entizujazam. Energija i posvećenost koju imamo kao kolektiv su naša najveća konkurentska prednost. Ono što celokupnu priču čini dodatno impresivnom jeste i činjenica da ste svojevremeno krenuli od nule, a danas ste jedan od vodećih telekomunikacionih operatera na tržištu. Koja je vaša „tajna“?Kada smo počeli sa radom u Srbiji pre 14 godina, ne samo da smo krenuli od nule, nego smo bili i u veoma nepovoljnoj tržišnoj poziciji. Ovde su već postojala dva mobilna operatera, tako da smo morali dvostruko više da se borimo za naklonost i poverenje svakog korisnika. Danas naša mreža obuhvata više od više od 2.150 baznih stanica, pokrivajući 98 odsto teritorije Srbije. Takođe, imamo skoro 1.500 zaposlenih i blizu 2,4 miliona zadovoljnih korisnika. Izgradili smo imidž inovatora i izazivača na tržištu, pokrenuli mnogo stvari koje su uticale na dalje oblikovanje telekomunikacione industrije, što je u znatnoj meri doprinelo da budemo ovde gde smo danas.Sve što smo radili bilo je sa ciljem da korisnicima ponudimo više pod boljim uslovima. Naša tajna tiče se našeg strateškog usmerenja i interne kulture kompanije koja u fokus stravlja ljude, njihova iskustva i rešenja  koja doprinose da im život bude jednostavniji, kvalitetniji i bolji.  Kao A1 već ste pokrenuli novi društveno odgovorni program „Svet kakav želiš“. Šta je to što vas je inspirisalo da pokrenete ovaj projekat i koji su njegovi glavni ciljevi?Program „Svet kakav želiš“ formulisao bih kao odgovornost i obavezu prema zajednici u kojoj se razvijamo. Vođeni našim načelima, smatramo da se podrazumeva da imamo sluha za pitanja od opšteg interesa, da preuzimamo inicijativu i nudimo i podržavamo inovativna rešenja. A1 je okupio stručnu javnost koja nam je skrenula pažnju i pomogla nam da odaberemo najbolje projekte na nacionalnom nivou koje ćemo kroz ovaj program podržati, a koji doprinose unapređenju u oblastima javnog zdravlja, obrazovanja i ekologije. Odabranim projektima pružićemo podršku u realizaciji, kao i novčana sredstva u ukupnom iznosu od 10 miliona dinara. Ovaj program  će se praktično samo nadovezati na ono što smo do sada radili za dobrobit zajednice jer su ove oblasti godinama i bile u fokusu našeg društveno odgovornog delovanja.Nedavno je održan A1 Talk, na kome ste govorili u upotrebi digitalnih tehnologija u svrhu dobra.  Na koji će način napredna rešenja za povezivanje i sajber bezbednost značajno doprineti daljem razvoju srpske industrije i ekonomije?A1 Talk je još jedan format  i način na koji želimo da ukažemo na sve veći značaj tehnologija u budućnosti. Verujemo da svaki pojedinac ima moć da napravi promenu nabolje, a da u kombinaciji sa snagom savremene tehnologije, ta moć može preoblikovati naša iskustva i zaista učiniti svet boljim mestom. Kao provajder digitalnih rešenja, s jedne strane imamo odgovornost da korisnicima ponudimo adekvatna rešenja koja će im olakšati svakodnevni život u dititalnom dobu, a s druge strane da im pomognemo da odaberu najbolje opcije za sebe u mnoštvu izbora. To znači da će nam fokus biti stalni rad na našoj infrastrukturi i daljem razvoju mreže i novih usluga, rešenja za povezivanje i pametnih tehnologija.Biznis će se u narednom periodu sve više oslanjati na prednosti koje donosi NB IoT tehnologija - slanje velikog broja tačnih i pravovremenih podataka, automatizacija i digitalizacija poslovnih procesa. Omogućićemo im efikasnije upravljanje infrastrukturom i resursima, a da pri tom štedi vreme i finansijske resurse. Osim toga ponudićemo integrisana poslovna rešenja i digitalne platforme u svim segmentima poslovanja i unaprediti  ponudu alata za produktivnost, povezanost među zaposlenima, resurse za saradnju, ICT rešenja, bezbednost podataka i informacija. 

Srbija

Objavljen kalendar poreskih obaveza za maj

Poreska uprava objavila je porseki kalendar za mesec maj 2021. godine. Tokom maja prvo stižu na naplatu doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, kao obaveza da se dostave izveštaji o zapošljavanju osoba sa invaliditetom, napominje Poreska uprava Srbije.Obaveze koje se plaćaju prve nedelje maja, do srede 05.05.2021.- Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene  zarade za mart 2021. godinePoslodavac je dužan da doprinose obračuna i uplati istovremeno sa isplatom zarade, a ukoliko ne isplati zaradu do poslednjeg dana u mesecu dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i uplati doprinose za prethodni mesec na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.U suprotnom, nadležna jedinica Poreske uprave će obračunati doprinose u ime i za račun poslodavca.- Dostavljanje obaveštenja o zaključenim ugovorima po osnovu estradnih programa u prethodnom mesecuObaveštenja se podnose na obrascu OZU, uz koji se podnose i kopije svih zaključenih ugovora u prethodnom mesecu.- Dostavljanje izveštaja o izvršenju obaveze zapošljavanja osoba sa invaliditetom za prethodni mesec i uplata sredstavaObrazac IOSI na kome treba da se nalazi izveštaj dostavlja se najkasnije do petog u mesecu za prethodni mesec, bez obzira na koji način je obaveza izvršena u prethodnom mesecu. Poslodavci nemaju obavezu dostavljanja drugih dokaza uz sam obrazac izveštaja.Sledeće obaveze plaćaju se do ponedeljka 10.05.2021.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja za prethodni mesecPrijave se podnose na obrascu PP-PPNO, bez obzira da li postoji obaveza plaćanja za taj mesec.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesec od strane poreskog dužnika iz člana 10. Zakona o PDV.Prijava se podnosi na obrascu PP PDV.Obaveze do ponedeljka 17.05.2021.- Plaćanje akontacije poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti za prethodni mesecPreduzetnik koji vodi poslovne knjige mesečnu akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu podnete poreske prijave PPDG-1S.Preduzetnik koji porez plaća na paušalno utvrđen prihod akontaciju poreza plaća u roku od 15 dana po isteku svakog meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave za godišnji porez na dohodak građana za prethodnu godinuPoreska prijava se podnosi na obrascu PPDG-2R - Poreska prijava za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana- Plaćanje doprinosa za sveštenike i verske službenike, za domaće državljane zaposlene u inostranstvu i za inostrane penzionere za prethodni mesecObveznici doprinosa, sveštenici i verski službenici, domaći državljani zaposleni u inostranstvu i inostrani penzioneri plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u roku od 15 dana po isteku meseca na osnovu rešenja Poreske uprave.- Plaćanje doprinosa za samostalne umetnike za drugi kvartal 2021. godineObveznici doprinosa su samostalni umetnici koji plaćaju tromesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na osnovu rešenja Poreske uprave.- Plaćanje doprinosa za poljoprivrednike za drugi kvartal 2021. godineObveznici doprinosa su poljoprivrednici koji plaćaju tromesečnu akontaciju doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na osnovu rešenja Poreske uprave.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva za prethodni mesecPrijava se podnosi na obrascu PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva.- Podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV za prethodni mesecPoreski obveznici koji su se evidentirali za PDV i kojima je poreski period kalendarski mesec dužni su da podnesu poresku prijavu PP PDV i plate obračunati PDV u roku od 15 dana po isteku meseca.Takođe, obveznik PDV dostavlja nadležnom poreskom organu, uz poresku prijavu PDV i obrazac PID PDV 1- pretežni izvoz dobara u inostranstvo za prethodni mesec, ako je u tom mesecu ispunio jedan od kriterijuma da postane obveznik PDV koji pretežno vrši promet dobara u inostranstvo.- Plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesecObveznici poreza na dobit pravnih lica vrše plaćanje akontacije poreza na dobit pravnih lica za prethodni mesec na osnovu podnete PP PDP prijave.- Plaćanje obračunate akcize za period od 16. do kraja prethodnog mesecaObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije 15. dana u mesecu za iznos akcize obračunat za period od 16. do kraja prethodnog meseca.- Podnošenje poreske prijave za obračun akcize za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi na propisanom obrascu PP OA najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca za taj mesec.- Podnošenje prijave o obračun akcize na električnu energiju za krajnju potrošnju za prethodni mesecObveznik akcize obavezan je da utvrđenu obavezu po osnovu akcize na električnu energiju iskaže u poreskoj prijavi koju podnosi Poreskoj upravi po isteku kalendarskog meseca u kojem se vrši očitavanje, na propisanom obrascu PP OAEL i obračunatu akcizu plati u periodu za podnošenje poreske prijave, odnosno najkasnije u roku od 15 dana po isteku kalendarskog meseca u kojem je izvršeno očitavanje potrošnje električne energije.Ponedeljak 31.05.2021.- Plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade za april 2021. godine- Plaćanje obračunate akcize za period od 01. do 15. dana u mesecuObveznik akcize je dužan da obračunatu akcizu uplati najkasnije poslednjeg dana u mesecu za iznos akcize obračunat u periodu od 1. do 15. dana u mesecu. 

Srbija

Izvoz oružja iz Srbije pao za 16% tokom 2019. godine

Srbija je u 2019. godini realizovala izvoz naoružanja i vojne opreme u vrednosti 409,05 miliona dolara, što predstavlja međugodišnji pad od 49,71 miliona dolara, ili oko 16 odsto, navodi se u najnovijem godišnjem izveštaju o trgovini oružjem i naoružanjem koji je objavljen u najnovijem Službenom glasniku. U istom periodu, realizacija uvoza iznosila je 354,15 miliona dolara.Najveća vrednost u realizaciji izvoza je ostvarena izvozom u Ujedinjene Arapske Emirate, koje je kupilo oko  110 mililona dolara vredno oružje, odnosno oko 27 odsto ukupnog realizovanog izvoza.Sledi Kipar sa 42,17 mililona dolara, Sjedinjene Američke Države sa 25,9 miliona dolara, Bugarsku (24,80 miliona) i Sudijska Arabija (22,38 miliona dolara). Navedene države su kupile više od polovine ukupno izvezenih ubojnih sredstava.U periodu 2005–2019. godine ukupna vrednost realizovanih dozvola za izvoz NVO iznosi preko 3,5 milijarde USD (3.7 milijardi dolara), a u tom razdoblju je ostvaren značajan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni u oblasti, ukupmne vrednosti od preko 2,6 milijardi dolara.U odnosu na 2018. godinu, višestruko je povećana vrednost realizovanog uvoza (preko tri puta, odnosno za 254,19 miliona dolara). Procenat realizacije izdatih dozvola takođe je značajno povećen na oko 75 odsto.Nerealno veliki procenat realizacije uzrokovan je realizacijom nekoliko dozvola velike vrednosti koje su odobrene u 2018. godini.Najveća vrednost u realizaciji uvoza oružja u 2019. godini je ostvarena iz Rusije, odakle je došlo oružje po ukupnoj ceni od 201,87 miliona dolara, što čini oko 57 ukupnog realizovanog prometa.Slede Nemačka sa 87,24 miliona dolara, Francuska sa 14,24 miliona, Belorusija sa 9,08 miliona, kao i Bosna i Hercegovina (8,6 miliona dolara).Uvoz oružja iz prvih deset zemalja iznosi 344,75 mil. USD, što čini oko 97% ukupne realizacije uvoza NVO u 2019. godini.Za izvoz naoružanja i vojne opreme u 2019. godini je izdato 357 dozvola, u ukupnoj vrednosti od oko 474 miliona dolara, što je u odnosu na prethodnu godinu pad za oko 5 odsto, dok je ukupna vrednost izdatih dozvola smanjena za oko 350 miliona dolara (pad od oko 42 odsto).Za uvoz naoružanja i vojne opreme pretprošle godine je izdato 264 dozvola, u ukupnoj vrednosti od oko 470,5 miliona dolara.U odnosu na 2018. godinu izdato je 43 dozvole više (oko 19,5 odsto), ali je ukupna vrednost izdatih dozvola smanjena za 50 miliona dolara (manje za oko 9,6 odsto).

Srbija

Mirijevski potok i dalje je divlja deponija i kanalizacija

U Srbiji gotovo da ne prođe dan ili nedelja a da na društvenim mrežama ne osvane video snimak ili fotografije nekog velikog zagađenja životne sredine. Našu pažnju ovog puta privukli su snimci zagađenja Mirijevskog potoka u Beogradu koje je napravio novinar Marko Dragoslavić.Prema Dragoslavićevim rečima, kanalizacija se u Mirijevskom potoku oseća, kao i u jednom potoku koji protiče kroz naselje  Kaluđerica. Sagovornik Nove ekonomije je snimke napravio u delu Mirijevskog potoka oko kog se nalazi i nehigijensko divlje naselje, koje nastanjuju Romi."U kakvim uslovima oni žive to je bogu plakati, ali za to je nadležna gradska vlast, ona treba da se pozabavi tim pitanjem, to je malo škakljiva tema ja se čisto e ograđujem, jer nemam ništa protiv njih (Roma)," kaže Dragoslavić koji snima mnoge ekološke incidente po Beogradu.On često, kako navodi, ponavlja i činjenice o jednom nedopustivom ponašanju nekih građevinskih formi koje peru betonske miksere dorektno u reci Savi.Video snimak koji je kod Mirijevskog potoka napravio Marko Dragoslavić:Prema rečima geologa i nekadašnjeg Gradskog sekretara za ekologiju u Beogradu, Branislava Božovića, Mirijevski potok prima kanalizacione fekalne otpadne vode skoro duž celog svog toka. Razlog za to je prema njegovim rečima što na tom području nema centralne kanalizacije."Taj problem je aktuelan izuzetno dugo naročito sada kada su podignute brojne zgrade okolo. Tamo su bili i ogromni depoi Gradskog saobraćajnog preduzeća i raznih firmi. I oni sipali otpadne vode, mineralna ulja i sve ostalo u Mirijevski potok," podseća Božović.Na taj način se kako dodaje stalno formira vodena masa koja je prepuna otrovnih ulja, prljavštine, mulja, fekalnih voda. NA DAN PLANETE U ČUKARIČKOM RUKAVCU PLUTAJU MRTVE RIBE Božović kaže i da se kod zgrade "Kartonka Avala" na Adi Huji nekada nalazila beogradska deponija. Problem zagađenja nije ni izbliza rešen, jer se kako objašnjava na obližnjem području nekontrolisano vrši nasipanje, kako bi se dobilo građevinsko zemljište."Postalo je nepodnošljivo boraviti i živeti na Adi Huji gde su podignuti sportski tereni i restorani. Njihovi gosti sada prolaze kroz najužasnije zagađenje," kaže sagovornik Nove ekonomije.Božović upozorava da svo to zagađenje kasnije dospeva u Dunav, prolazeći između Ade huje i takozvanog Paradajz ostrva, pa se konstantno stvara "zdravstvena bomba" koja može da predstavlja opasnost za izbijanje neke zaraze ili epidemije."Nekada nas spašava vrelo sunce ili hladna zima, ali potencijalno to je zona gde može doći do velikih zaraza, mnogi ljudi tamo i pecaju i kasnije jedu tu ribu," naglašava Božović.Prema njegovom mišljenju, Mirijevski potok i Ada Huja predstavljaju jednu od jako ružnih slika Beograda, bez obzira što se Ada Huja sada ulepšava i što se na obali Dunava nalaze ugostiteljski objekti.Čedomir Savković

Srbija

U Srbiji neznatno smanjena zaposlenost tokom prvog kvartala

U prva tri meseca 2021. godine u Srbiji je broj zaposlenih opao u odnosu na prethodni kvartal, ali je porastao u odnosu na isti period lane, saopštio je Republički zavod za statistiku.U prvom kvartalu ove godine ukupan broj zaposlenih je iznosio 2.248.200 ljudi. Od tog broja, 1.797.372 ljudi je zaposleno kod pravnih lica, 387.836 su preduzetnici, zatim zaposleni kod preduzetnika i oni koji samostalno obavljaju delatnost.Dodaje se da je 62.992 ljudi regostrovano kao individualni poljoprivrednici.U odnosu na prvi kvartal prošle godine, ukupan broj zaposlenih je porastao za 2,8%, a broj zaposlenih kod pravnih lica za 3,1%.NEZAPOSLENOST U SRBIJI OPALA U DRUGOM KVARTALU, ALI I BROJ ZAPOSLENIH Broj preduzetnika, njihovih zaposlenih i onih koji samostalno obavljaju delatnost povećan je za 3,6%, ali se broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjio za 8,6%.U odnosu na prethodni kvartal, ukupan broj zaposlenih manji je za 4.959 ljudi, odnosno za 0,2%.Broj zaposlenih kod pravnih lica porastao je za 0,3%, dok je preduzetnika, zaposlenih kod njih i lica koja samostalno obavljaju delatnost za 2,3% manje nego u prošlom kvartalu.Broj registrovanih individualnih poljoprivrednika manji je za 1,7%.Srbija je prethodnu godinu završila sa dva odsto više zaposlenih nego u 2019.

Srbija

Nema gejminga bez likovnog i matematike

Kodiranje i kreativna imaginacija koju omogućava umetnost, uslov su da deca u Srbiji  budu spremna za poslove u kojima će se od njih zahtevati poznavanje različitih oblasti i rad u multidisciplinar...

Srbija

Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku

Mladi lekari zaposleni u kovid bolnici u Batajnici su prozvani i sankcionisani zbog toga što su komentarisali odluke čelnika bolnice u neformalnoj prepisci na Fejsbuku, tvrdi za Novu ekonomiju anonimni izvor čiji je identitet poznat redakciji. Povod je bila naredba da zaposleni u crvenoj zoni mogu da dobiju samo jedan skafander dnevno, a da, ukoliko odu na pauzu, nakon toga mogu da uzmu samo jednokratni mantil, o čemu je naš portal već pisao.Međutim, naš izvor tvrdi da je zapravo ključni momenat bio kada je zdravstvenim radnicima koji pod punom zaštitnom opremom u konstantnom radu provode između sedam i devet sati zaključana jedina terasa, odnosno jedino mesto gde su za ceo radni dan mogli da udahnu svež vazduh, a da ne moraju da skidaju skafandere.“Postavilo se sada ovde osnovno pitanje uslova rada. I poniženja. Da im se i pored sve žrtve koju podnose, i pored svih loših uslova... Oni su im zaključali i ono gde mogu da dođu do vazduha”, objašnjava naš izvor.to su ljudi, naša deca, naše najmilije, naše najvrednije, a ne medicinsko osoblje - kako su ih obezljudili. Njihove porodice ih svakog dana sa zebnjom ispračaju na posao i dočekuju njihov dolazak.Većina ovih mladih lekara koji rade u kovid bolnici u Batajnici ima sklopljene ugovoro o radu na određeno vreme, a komentarisanje na fejsbuku će ih možda koštati daljeg angažmana, jer im je rečeno da će im se ovaj incident uticati na dalje zaposlenje.Podsetimo, dr Gorica Đokić koja je radila u ovoj ustanovi je za Novu ekonomiju naročito istakla da “ceo sistem opstaje zahvaljujući entuzijazmu zdravstvenih radnika” i to naročito mladih lekara i specijalizanata.“Oni te mlade stručnjake, na kojima sutra treba da počiva naš zdravstveni sistem, tretiraju kao potrošnu robu. Od njih traže samo žrtvovanje, a pri tom, još važnije, i slepu poslušnost”, ističe naš izvor.On dodaje da zaposlenima nije obezbeđena voda za piće.“Obrok se vodi da možda i postoji, ali ga niko od zaposlenih zdravstvenih radnika nije zatekao u kantini, koja se inače nalazi u zelenoj zoni pa nije moguće doći do njega bez komplikovanog skidanja tog jedinog skafandera.”Kaže da nije adekvatno regulisano ni vreme za pauze, ukoliko uzmemo u obzir teške uslove rada.“Nije im obezbeđen prevoz do bolnice iz različitih delova grada da stignu do radnog mesta, što pored bar pola sata ranije za opremanje i pola sata za skidanje opreme jako produžava njihovo radno vreme.”Nova ekonomija ističe da iz drugih neimenovanih izvora imamo potvrdu da do Batajnice postoje četiri organizovane autobuske linije koje idu po utvrđenom rasporedu, ali to znači da i dalje postoje zaposleni koji do stanice na kojoj mogu da sačekaju autobus moraju da putuju drugim vidovima prevoza. tretiraju ih kao potrošnu robu i to još bez prava glasa.Izvor ističe da nigde u ugovoru o radu ne piše da je zabranjeno da zaposleni komentarišu naloge rukovodstva.“Sve to, mladi čovek koji je završio najteži fakultet i koji je spreman da pomaže drugima kada im je najteže, a to je kada su bolesni i nemoćni, ne zna da je zabranjeno u zdravstvu Srbije. Ako bi to stajalo u ugovoru o radu možda bi i to imao u vidu, pored Hipokratove zakletve.”Nova ekonomija je poslala pisana pitanja o ovom slučaju Univerzitetskom kliničkom centru Srbije pod čijom upravom je kovid bolnica u Batajnici, ali nam do objavljivanja teksta nije odgovoreno. Pitanja su poslata i Ministarstvu zdravlja, ali iako smo elefonskim putem dobili potvrdu da ćemo "odgovore dobiti, ako smo ih poslali", to se nije desilo. Direktorka bolnice u Batajnici Tatjana Adžić Vukičević nam nije odgovorila ni na poziv ni na SMS poruku.

Srbija

Srbija izdvojila 700.000 evra za kuću Bana Jelačića u Novom Sadu

Hrvatsko nacionalno veće i Zavod za zaštitu spomenika Grada Novog Sada potpisali su sporazum za obnovu rodne kuće Bana Jelačića u Petrovaradinu, pa su se stekli zakonski uslovi da njena obnova počne nakon 18 godina, preneo je portal Tenderilive. Nakon 75 godina hrvatska zajednica u Srbiji je ponovo vlasništvo nad tim objektom, koji pored istorijskog ima i arhitektonski značaj. "Sve je ovo moguće zahvaljujući spremnosti Vlade Srbije da izdvoji 600 hiljada evra kako bi se otkupio deo kuće, a nedavno je opredelila dodatnih 100 hiljada evra kako bi se moglo pristuputi njenoj obnovi," naglasila je Jasna Vojnić, predsednica Hrvatskog nacionalnog veća.Prema njenim rečima jako dobru saradnju sa Pokrajinskom vladom i kabinetom Predsednika republike, mogla bi da se preslika i na druge oblasti. Naglasila je da su se pod Jelačićevom zastavom borili i drugi narodi koji, danas mogu da žive složno. "Verujemo da ova kuća može da bude poveznica srpskog i hrvatskog naroda i da će Petrovaradin biti most koji će našu prošlost preslikati na zajedničku budućnost," dodala je Vojnić.Rodna kući Bana Jelačića  izgrađena je1745. godine i smatra se jednom od najlepših građevina u Petrovaradinu. Sada će kako se dodaje, početi obnova njenog dela koja se prostire na oko 350 kvadrata.SRBIJA JE NEISKORIŠĆENI POTENCIJAL "Sama kuća je i arhitektonski veoma značajna. U više navrata smo obnavljali krov i fasadu, a sada kreće ozbiljan posao obnove unutrašnjosti, ne samo da sačuvamo vrednosti, nego da što više detalja vratimo u prvobitno stanje," objasnio je Siniša Jokić, direktor Zavoda za zaštitu spomenika Grada Novog Sada.Sledeći korak u obnovi kuće Bana Jelačića je raspisivanje javne nabavke i odabir izvođača radova, a kako se naglašava, cilj je da ona bude mesto susreta svih naroda koji vekovima žive zajedno. U kući je planirano uređenje jednog velikog prostora za sastanke ili izložbe, otvaranje konzulata Hrvatske u Novom Sadu, kao i formiranje najsavremenijeg kulturnog centra.Grof Josip Jelačić Bužimski, odnosno Ban Jelačić, poznat je po ukidanju kmetstva u Hrvatskoj i borbi protiv pobunjenih Mađara 1848. godine. Iste godine na Trgu Svete Katarine u Zagrebu, za bana Hrvatske i Slavonije ga je ustoličio Srpski patrijarh Josif Rajačić iz Sremskih Karlovaca, jer je zagrebački biskup bio sprečen da vodi ceremoniju.U svom proglasu koji je Jelačić 1. aprila 1848. godine iz Pešte poslao građanima Kotora na ćirilici piše da su "Serblji i Hervati narod jedne krvi i jedne budućnosti" . 

Srbija

Atlantic Grupa: Nova fabrika i dva nova brenda

 Iako je poslovanje više od godinu dana pod uticajem pandemije COVID-19, Atlantic Grupa u prvom kvartalu 2021. beleži tek manji pad prihoda od prodaje, koji iznose 167 miliona evra, a što je 2,4 posto manje u odnosu na isti period 2020.Dobit pre kamata, poreza i amortizacije (EBITDA) iznosi 22,4 miliona evra i niža je za 7,4 odsto, dok neto dobit iznosi 11,3 miliona evra i beleži pad od 5,3 odsto. Blagi pad u odnosu na uporedivo razdoblje prošle godine posledica je značajnih ograničenja u radu ugostiteljskih objekata kao i drugih mera za suzbijanje pandemije koje su uticale na smanjenu potrošnju van sopstvenih domova kroz čitav prvi kvartal ove godine, ali i povećane prodaje određenih kategorija, primarno Argete i Farmacije, u martu prošle godine, usled stvaranja zaliha u domaćinstvima nakon izbijanja pandemije. “Zadovoljni smo rezultatima ostvarenima u prvom kvartalu 2021. Atlantic Grupa pokazala je otpornost na krizu i stabilnost poslovnog modela, što je prepoznalo i tržište kapitala, pa smo ostvarili i istorijski najvišu cenu akcija na Zagrebačkoj berzi. Uprkos krizi, nastavljamo sa planiranim investicijama potrebnim za dugoročan rast, među kojima se ističe ulaganje u novu fabriku Argete u okolini Varaždina. Posebno me raduje lansiranje dva potpuno nova brenda razvijena u Atlantic Grupi – visokokvalitetne mlečne čokolade Jimmy Fantastic i seta proizvoda na bazi ovsa Boom Box. Naši prioriteti i u neizvesnosti daljeg razvoja pandemije ostaju isti – zdravlje i sigurnost naših zaposlenih, osiguranje nesmetanog nastavka proizvodnje i kontinuiranog snabdevanja naših kupaca i potrošača, kao i društvena odgovornost u najširem smislu“, komentarisao je predsednik Uprave Emil Tedeschi.Donat predvodnik rasta prodaje Najbolji rezultat među poslovnim područjima ostvarili su poslovno područje Donat sa rastom od 10,1 odsto, Kafa kao pojedinačno najveća kategorija s rastom na tržištima Hrvatske, Austrije i Nemačke, kao i Delikatesni namazi sa značajnim rastom na tržištima Nemačke, Švajcarske i Švedske. Sopstveni brendovi učestvuju u prodaji sa 63,3 odsto, brendovi spoljnih principala predstavljaju 27,2 odsto ukupnog prihoda od prodaje, a apotekarski lanac Farmacia 9,5 odsto.Nova fabrika i dva nova brendaAtlantic Grupa je, s obzirom na odličan razvoj poslovanja i planove rasta u kategoriji delikatesnih namaza, u martu započela ulaganje u izgradnju nove fabrike proizvoda pod robnom markom Argeta i to na području opštine Kneginec u okolini Varaždina. Investicija ukupne vrednosti od oko 50 miliona evra započela je kupovinom zemljišta i odvijaće se u nekoliko faza, a novi proizvodni pogon prema planu bi trebao da bude pušten u rad u roku od 15 meseci od izdavanja građevinske dozvole. Realizacijom svih faza projekta  planirano je otvaranje i do 150 novih radnih mesta. Na tržište Hrvatske i Slovenije lansiran je, takođe, novi brend, visokokvalitetna mlečna čokolada Jimmy Fantastic, a za lansiranje je spremna i paleta proizvoda na bazi ovsa pod brendom Boom Box.U nastavku godine kompanija će nastaviti da se fokusira na jačanje pozicije prepoznatljivih regionalnih brendova, internacionalizaciju (primarno Argete i Donata), podršku novim brendovima, razvoj distributivnog poslovanja, te moguća spajanja i akvizicije.

Srbija

Zagađivače na sudu ruše valjani dokazi

Zagađenje životne sredine u Srbiji u poslednje vreme najčešće prijavlju građani. kažu između učesnici onlajn panela "Imamo li pravo na zdravu životnu sredinu?", koji je organizovala nevladina organizacija Otvorena vrata pravosuđa. Prema njihovim rečima, za sudsko  procesurianje takvih slučajeva jako je važno da se blagovremeno prikupe neophodni dokazi.Kao najveće u Srbiji Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu nadležno je za veliko područje i njemu se prijavljuju brojni slučajevi zagađenja životne sredine, kaže Nena Miloradović-Bjelica, koja je trenutno viši tužilački pomoćnik u tom tužilaštvu.Prema njenim rečima, prijave takvih slučajeva danas su se uglavnom svele na prijave koje podonose sami građani ili udruženja građana. To su kako dodaje najčešće slučajevi nesavesnog odlaganja otpada, leševa, krivolov, sečenje ili pustošenje šuma.Miloradović-Bjelica naglašava da je tada veoma važno da policija, komunalna ili neka druga inspekcija blagovremeno odrade svoj deo posla, jer se u suprotnom neće prikupiti neophodni dokazi i tužilaštvo neće moći da utvrdi odgovornost počinilaca.Zbog toga, kako objašnjava, ako neko od građana vidi da se negde pravi divlja deponija, to treba odmah prijavi policiji ili komunalnoj inspekciji. Kako napominje dobro je i da se takvi slučajevi fotografišu, uz upozorenje zagađivaču da se vrši snimanje, jer se tako izbegava privatni sudski postupak zbog neovašćenog snimanja. "Ukoliko građani to slikaju, pa izađe komunalna inspekcija i nadležna policijska stanica, postojaće povratne informacije i za tužilaštvo," napominje Nena Miloradović Bjelica.Predstavnica Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu naglašava da se u poslednje dosta prijavljuju slučajevi u vezi sa ubijanjem ili mučenjem životinja koji se zakonski procesuiraju.  Dodaje i da je veoma važno i saniranje starih deponija po opštinama u Srbiji, posebno zbog pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.Ona kao veliku pobedu domaćeg pravosuđa navodi slučaj iz Obrenovca, kada su meštani koji su kasnije osuđeni, zakopali opasni otpad na svojim njivama i time doveli životnu sredinu u veliku opasnost.  Smatra i da su visine kazni u tom slučaju, koje je kasnije potvrdio i Apelacioni sud, bile opravdane."Priroda Srbije je bleda slika one prirode od pre 100 pa i 50 godina unazad," naglašava načelnik pokrajinske inpekcije za kontrolu zaštite i održivog korišćenja prirodnih dobara i ribljeg fonda Nemanja Ivanović.On objašnjava da u Srbiji nema dovoljno čuvara koji bi mogli sve da zaštite od nesavesnih građana, koji praktikuju neovlašćen lov i ribolov u strogo zaštićenim područjima, kao i odlaganje otpada u njima.Dodaje da služba kojom on rukovodi, nema probleme kada treba da vrši vanredni inspekcijski nadzor, koji sledi nakon prijava koje im podnose građani.Prema Ivanovićevom mišljenju, u Srbiji su trenutno male kazne za zagađenje životne sredine, ali dodaje da se kaznene politike trenutno negde ipak menjaju, naročito u Vojvodini, pa negde iznose od po nekoliko desetina hiljadaa, kreću se i do 150 hiljada dinara.UGROŽENE EGZOTIČNE VRSTE ŽIVOTINJANemanja Ivanović navodi i primere  zlostvljanja egzotičnih vrsta životinja, poput pitona ili majmuna na brojnim šetalištima u Srbiji, koja se dešavaju zbog fotografisanja građana sa njima i njihovim vlasnicima.Podseća da su primati, u koje spadaju majmuni, strogo zaštićene vrste životinja i mogu da se drže samo u strogim uslovima. Ipak, građani ga i pored toga često zovu i traže savete kako da te životinje drže na svojim privatnim posedima.Kaže i da su brojni građani protivnici nelegalnog ribarenja, ali će mnogi od njih i pored toga otići da kupe nelegalno ulovljenu ribu. Mnogi građani ih kako kaže zovu telefonom u želji da nešto prijave, ali neće da se predstave, pa to kasnije otežava dalje postupanje.Prema Ivanovićevim rečima. to su sve razlozi zbog kojih treba da se radi na unapređenju svesti građana o očuvanju životne sredine.  Naglašava i da su avanture terenskim kvad vozilim po čitavoj Fruškoj Gori, Deliblatskoj peščari, takođe nepotrebne i da mogu da štete zaštićenom područjima.Podseća da privredni zagađivači voda do 2025. plaćaju nadoknade za zagađenje voda, kada ih prekorače, kako i da do tada moraju da se odluče da li će početi da primenjuju nove starndarde i propise u toj oblasti.Jovan Rajić, advokat i predstavnik Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), kaže da je to udruženje do sada vodilo brojne slučajeve koji se odnose na narušavanje životne sredine širom Srbije.Napominje da su maksimalno koristili prostor koji im je u tom slučajevima omogućavao da nastupaju kao stranka u nekom sporu, a u nekim slučajevima su kako dodaje nastupali i kao tužioci.Sudska praksa u tim slučajevima, kako ocenjuje zavisi od sredine do sredine, od jedne do druge lokalne samouprave.Prema Rajićevim rečima, u slučajevima kada se pred sudovima procesuira zagađenje životne sredine, nema dovoljno ujednačenih uputstava od strane viših organa uprave kako da se astupa u određenoj situaciji.Rajić kaže da u slučajevima koji se vode protiv velikih investitora, poput kompanije Zi Đin u Boru ili fabrike guma Ling Long u Zrenjaninu, primetna izvesna rezerva nadležnih institucija, naročito kada njihove inspekcije treba da izađu na teren i utvrde činjenično stanje.Rajić kaže da se RERI tokom prošle godine obraćao nadležnoj inspekciji u vezi sa radom postrojenja koja su u vlasništvu Elektro-provrede Srbije, zbog prekomernih emisija sumpor-dioksida. Naglašava da se u takvim slučajevima često dešava selektovna primena propisa od strane nadležnih institucija.RERI je inače uspeo da ospori gradnju gondole na Kalemegdanu u Beogradu, a njegov predstavnik naglašava da je važna pobeda u tom procesu odluka nadležnog Upravnog suda kojom je potvrđeno da građevinska dozola za tu gondolu nije mogla da se izda pre izrade studije o uticaju projekta na životnu sredinu.Čedomir Savković

Srbija

Skok cene stanova: Štedimo u zidovima

Da li će cene stanova konačno prestati da rastu? Da li kupiti sada stan ili sačekati? Ko kupuje sve te stanove u zgradama koje niču kao pečurke, barem po Beogradu? Ovo su pitanja koja prolaze kroz glavu uglavnom mladim ljudima sa pristojnim prihodima koji bi da se skuće, ali preciznog odgovora - nema, kao što je uostalom slučaj sa bilo kojim tržištem. Naime, cene nekretnina u Srbiji neprekidno rastu još od 2013. godine i od tada su porasle za oko 26 odsto. Ovaj trend nije zaustavila ni pandemija, iako je tokom skoro dva meseca, aprila i maja, prošle godine kupoprodaja skoro zaustavljena. Do kraja prošle godine na tržištu nepokretnosti prometovano je do sada rekordnih 4,2 milijarde evra, od čega je 2,3 milijarde evra potrošeno za kupovinu stanova. Uprkos zdravstvenoj i ekonomskoj krizi, ograničenim i krajnje redukovanim putovanjima i dolasku stranaca i ogromnoj neizvesnosti, cene nekretnina su i 2020. godine porasle za 1,8 odsto, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Prema nekim procenama, mada je teško praviti poređenja jer se cene stanova  znatno razlikuju između delova grada, Beograd je odavno prešišao Bukurešt, a neki delovi Beograda su skuplji od Budimpešte i Atine, gradova koji se nalaze u Evropskoj uniji i imaju više stanovnika sa većim standardom. Sigurnost u zidovimaOkolnost da je i u godini pandemije i to kada se dva meseca ugovor nije mogao overiti kod notara niti podići kredit u banci, jer je malo šta radilo, toliki promet napravljen u kupoprodaji nekretnina, Milić Đoković iz Grupacije posrednika u prometu nepokretnosti Srbije Privredne komore Srbije objašnjava tzv. begom u nekretnine.„Tržište nekretnina je tržite kapitala i u vreme kriza ono funkcioniše dobro, jer ljudi nemaju gde da ulože novac osim u nekretnine. Mi nemamo razvijena druga tržišta, kao na primer hartija od vrednosti, obveznica, akcija, zlata itd. To se u teoriji zove ’beg u nekretnine’. To se dešavalo i ranije. Recimo 2002/03. kada je uveden evro, ljudi su imali ušteđevine u markama. One su menjane u odnosu dve marke za evro, i mnogi ljudi su ostali bez pola ušteđevine jer su cene porasle do nivoa jedna marka za evro. I tada su ljudi kupovali nekretnine da bi sačuvali vrednost svog novca.Ljudi kod nas su tradicionalisti i nalaze sigurnost u zidovima. A i jedna od osnovnih potreba je da imamo svoju nekretninu, stan ili kuću. Osim ona tri meseca koja su bila mrtva prošle godine, posle toga je sve nadoknađeno i preko četiri milijarde evra je dostignuti promet nekretnina prošle godine“, objašnjava Đoković. Međutim, cene stanova u Srbiji, a pogotovo u Beogradu, rastu već osam godina, a Đoković to objašnjava globalnom pojavom da je novac postao veoma jeftin.„Stambeni krediti su veoma jeftini. Kod nas su sa kamatnom stopom do 2,7-2,8 odsto, a euribor je već dugo negativan. Ali, ne idu zajedno dva dobra, pa tako jeftini krediti i jeftin novac dovode do skupih stanova“, objašnjava Đoković.Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, svega trećina stanova je u 2020. godini kupljena na kredit, a dve trećine za gotovinu ili preciznije sopstvenim novcem kupaca. Ipak, Đoković ocenjuje da je to uglavnom posledica vezane kupovine.„Recimo da neko uzme kredit od 100.000 evra i kupi stan. Njegov prodavac automatski postaje keš kupac koji kupuje novu nekretninu. Mi smo tržište vezanih kupovina. Retko ko ovde novac od prodaje stana potroši ili uloži u nešto drugo, već se uglavnom kupuje novi stan. Čak i oni koji kupuju na kredit, učešće ili deo nekretnine plate od prethodne prodaje stana. Tako se sredstva od tog jednog kredita multplikuju 4, 5 puta. Inače mi nismo kreditno tržište. Kod nas je manje od 15 odsto stanova pod hipotekom. To može biti i srećna okolnost, jer da dođe do neke strašne krize ljudi ne ostaju bez krova nad glavom, kao recimo u Americi gde je jako razvijeno hipotekarno tržište“, napominje Đoković.Cena poslovnog prostora: Između gazde i pandemije (VIDEO)

Srbija

Nevladine organizacije traže da se produži javni uvid novog Prostornog plana

Nekoliko nevladinih organizcija, među kojima je i Beogradska otvorena škola, ocenjuje u zajedničkom saopštenju da je država dala kratak rok za javni uvid novog Prostornog plana Republike Srbije koji bi nakon usvajanja trebalo da važi do 2035. godine. Zbog značaja tog dokumenta traže da njegov javni uvid bude produžen."Smatramo da je za ovako važan dokument neprimereno da Ministarstvo primeni zakonski minimum od 30 dana za javnu raspravu," stoji u zajedničkom saopštenju nekoliko organizacija covilnog društva. Podseća se da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 5. aprila objavilo početak javne rasprave o Prostornom planu Republike Srbije i Izveštaju o strateškoj proceni uticaja Plana na životnu sredinu. Javni uvid za novi Prostorni plan Republike Srbije, koji će definisati njen prostorni razvoj do 2035. godine traje do 5. maja. Beogradska otvorena škola objavila je i uputstvo kako građani mogu da učestvuju u javnom uvidu Prostornog plana, koje je dostupno na sledećem LINKU, gde je istovremeno moguće i preuzimanje već dospelih komentara.U saopštenju se podseća i da Prostorni plan Republike Srbije, kao krovni dokument prostornog planiranja, utvrđuje strateška opredeljenja u svim oblastima od značaja za razvoj naše zemlje, od rudarstva do turizma. UDRUŽENJA TRAŽE UKIDANJE PRSTRONOG PLANA ZA PROJEKAT "JADAR" Napominje se i da se Prostorni plan  izrađuje u trenutku kada još uvek ne postoji nacionalni Plan razvoja, koji treba da definiše prioritete razvoja Republike Srbije i sa kojim Prostorni plan treba da bude usklađen. Prema njihovim rečima, upravo ta činjenica postavlja pitanje svrsishodnosti izrade Prostornog plana i napominju da je u nedostatku jasno postavljenih prioriteta razvoja, neprihvatljivo njegovo zasnivanje na podacima i dokumentima koji su istekli ili jednostavno ne postoje. "Na primer, u Prostornom planu se navodi da on sadrži i prioritete Nacionalnog investicionog programa do 2025. godine iako, prezvanično dostupnim informacijama, Vlada Republike Srbije nikada nije usvojila ovakav dokument," dodaje se u saopštenju.U nedostatku šireg društvenog dijaloga o Prostornom planu, kako se dodaje, organizacije civilnog društva i stručnjaci su započeli analizu i konsultacije o ovom dokumentu, pa će u četvrtak 29. aprila od 12 časova biti organizovan onlajn događaj, tokom kog će svi zainteresovani građani moći da čuju ključne nalaze analize Prostornog plana i da podele svoje mišljenje i komentare o njemu."Pozivamo i širu javnost, stručnjake, druge organizacije i građane da se upoznaju sa sadržajem Prostornog plana, pošalju svoje komentare na predstavljena dokumenta do 5. maja 2021. godine," navodi se u saopštenju.ŠEST OPŠTINA SPUSTILO RAMPU ZA NOVE MINI HIDROELEKTRANE KAKO UČESTVOVATI U JAVNOM UVIDU?Komentari na predlog Prostornog plana, kako se objašnjava, mogu da se dostave jedinicama lokalne samouprave ili direktno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektoru za prostorno planiranje i urbanizam, na adresi Nemanjina 22-26,11000 Beograd, kao i putem elektronske pošte na adresu pprs@mgsi.gov.rs. Javnost će kako se dodaje moći da preuzme i u svoje ime pošalje komentare koje su organizacije civilnog društva i stručnjaci pripremili tokom analize Prostornog plana.Saopštenje su potpisali Beogradska otvorena škola, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Ministarstvo prostora, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Centar za istraživanje biodiverziteta, Organizacija za političku ekologiju Polekol, Inicijativa Pravo na vodu, Svetska organizacija za prirodu WWF Adria, Mladi istraživači Srbije, Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), Društvo arhitekata Novog Sada, Inženjeri zaštite životne sredine, Nova planska praksa.

Srbija

Građani se za subvencionisanje energetske efikasnosti prijavljuju od jula

Ministarstvo rudarstva i energetike raspisalo je javni poziv za dodelu subvencija kojima se finansira poboljšanje energetske efikasnosti u kućama u stanovima. Ukupan iznos sredstava koja se za te namene dodeljuju građanima je 54 miliona dinara, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike.Aktuelni poziv je namenjen lokalnim samoupravama koje imaju rok da se prijave do 21. maja u 15 časova, a one će svoje javne pozive građanima koji su zainteresovani za subvencionisanje tih radova, raspisati najverovatnije početkom jula, dodaje se u saopštenju ministarstva.Prijave lokalnih samouprava, kako se naglašava, treba da stignu na pisarnicu Ministarstva rudarstva i energetike,  na adresi u ulici Nemanjina 22-26, u Beogradu, a neophodno je i da one budu overene pečatom prijema.Odluka o izboru Programa biće objavljena na internet stranici Ministarstva rudarstva i energetike, koja se nalazi OVDE.Za sve informacije u vezi sa Javnim pozivom svi zainteresovani mogu da se obrate na elektronsku adresu fondee@mre.gov.rs.Program energetske sanacije može obuhvatiti energetsku sanaciju svih objekata, odnosno stambene zgrade, porodične kuće i stanove, ali i samo porodične kuće pojedinačno.Izabrane jedinice lokalne  samouprave će nakon potpisivanja ugovora sa Ministarstvom, a na osnovu svojih propisa o raspodeli sredstava, putem javnog poziva birati krajnje korisnike tih sredstava, građane, odnosno fizička lica. VLADA SRBIJE IZDVAJA 500 MILIONA DINARA ZA ENERGETSKU EFIKASNOST KOJI RADOVI SE SUBVENCIONIŠU?Subvencijama za mere energetske efikasnosti, kako se navodi sa sajtu ministarstva, obuhvaćeni su sledeći radovi koje gražani izbode na svojim objektima:- zamena spoljnih prozora i vrata, postavljanje termičke izolacije zidova, krovova, tavanica iznad otvorenih prolaza, zidova, podova na tlu i ostalih delova termičkog omotača koji su okrenuti prema negrejanom prostoru;- radovi na sistemu za grejanje, ili njegova zamena efikasnijim sistemom, zamena kotlova, ugradnja toplotnih pumpi, ili elektronski regulisanih cirkulacionih pumpi, opremanje radijatora termostatskim ventilima, kalorimetrima i balans ventilima;- ugradnja novih efikasnih uređaja za klimatizaciju i ventilaciju;- ugradnja solarnih kolektora za grejanje vode.Za zamenu kotlova, kako se napominje, isključivo se podrazumeva ugradnja novog izvora toplote koji kao gorivo koristi drvnu biomasu (pelet, briket, sečka, pirolizu drveta), prirodan gas, kao i tečni naftni gas.Kako se naglašava, sredstva se neće dodeljivati za pojedinačne projekte energetske sanacije koji se ne odnose na izolaciju stambenih  zgrada, porodičnih kuća i stanova, ili ako ne obuhvataju radove na sistemima za grejanje.Ukupno raspoloživa sredstva za subvencije su 54 miliona dinara, a maksimalni iznos subvencija koji ministarstvo dodeljuje po jednoj lokalnoj samoupravi ne može biti veći od 10 miliona dinara.Udeo subvencija u finansiranju pojedinačnih projekata energetske sanacije je 50% i pokrivaju ga lokalne samouprave i ministarstvo.Info sesija povodom Javnog poziva za dodelu sredstava za finansiranje Programa energetske sanacije stambenih zgrada, porodičnih kuća i stanova koji sprovode jedinice lokalne samouprave, JP 2/21 održaće se u sredu 28. aprila u 10 časova preko onlajn aplikacije Zoom.Posebnom uredbom Vlada Srbije ove godine za energetsku efikasnost u javnim i privatnim obejktima ukupno izdvaja 500 miliona dinara.Subvencije dolaze u godini kada postaje aktuelal i novi Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije.UŠTEDA ENERGIJE USKORO PODLEŽE ZAKONSKOJ KONTROLI

Srbija

Koji sve hoteli od danas dobijaju novčanu pomoć?

Počinje isplata subvencija gradskim hotelima u ukupnom iznosu od oko 10,3 miliona evra, odnosno 1,22 milijarde dinara, najavio je ministar finansija Siniša Mali. Hotelijeri će dobiti 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici u dinarskoj protivvrednosti. Mali ističe da će pomoć pokriti ukupno 13.573 smeštajnih jedinica i 23.811 ležajeva. Za subvencije su mogli da konkurišu hoteli koji se nalaze na teritoriji 76 lokalnih samouprava. Na konačnom spisku našla su se 294 objekta koji ostvaruju pravo na novčanu pomoć. Najviše hotela se nalazi na teritoriji Beograda (101), Novog Sada (24) i Niša (24). Jedan hotel spasava sve male pivare u Srbiji (VIDEO) Iako je pomoć, prema rečima ministra, zamišljena tako da novac ode gradskim hotelima, na konačnom spisku našli su se i hoteli koji se nalaze na planinama i u prirodi kao što je hoteli "Zlatiborska noć" na obrdoncima Zlatibora, "Ramonda" na Rtnju ili hotel "Lepenski vir" kod Đerdapske klisure.Na spisku se nalazi i hotel "Alfa" iz Končareva, koji je u žižu javnosti dospeo kada je Marinika Tepić prozvala Dragana Markovića Palmu da je u ovom hotelu blizu Jagodine podvodio maloletnice.Privredni subjekti koji su ostvarili pravo na subvenciju gube pravo na pomoć ukoliko smanje broj zaposlenih za više od 10 odsto u periodu od dana stupanja na snagu Programa zaključno sa istekom perioda od tri meseca nakon isplate novčane pomoći.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.