Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) na kraju marta iznosile su 14,275 milijardi evra, što je za 852,8 miliona evra više nego u februaru. Rastu deviznih rezervi najviše je do...
Od početka godine poskupele su skoro sve vrste građevinskog materijala, neki proizvodi poput stiropora čak i do 80%, prenela je Ekapija. Trgovci kažu da takav skok cena za kratko veme ne pamte od devedesetih godina.Veće cene na stovarištima u Srbiji odnose se na armaturu i sve proizvode koji sadrže gvožđe, termoizolaciju, OSB ploče, oplatu, fasadne mrežice. "Sav građevinski materijal koji dolazi iz Kine poskupeo je od 20 do 40% zbog visoke cene prevoza robe kontejnerom, fasadne mrežice, ugaone lajsne i oplata, koja se koristi za šalovanje," kaže Tanja Aprcović koja radi na jednom beogradskom stovarištu.U Čačku su blokovi i crepovi poskupeli za oko tri dinara, stiropor "petica" je sa 170 "skočio" na 230 dinara po kvadratu, dok su lepkovi skuplji za oko 20%."Najviše je poskupeo lim od 15 milimetara, pa tako u junu prošle godine koštao je 420, sada 780 evra," kaže Rodoljub Popović, jedan od poznatijih čačanskih privrednika.On kaže da takav skok cena ne pamti već 30 godina, koliko se i bavi tim poslom.Vlasnici građevinskih stovarišta navode da su i sami zbunjeni, pa svaki čas nivelišu cene i navode da su njihove mušterije posebno u šoku."Grubi građevinski materijali, poput bloka, cigle ili crepa, poskupeli su za oko pet procenata, dok se veliki skok cena beleži kod materijala za molerske, fasadne radove i izolaterske radove", navodi Slavica Živković iz Udruženja savremene industrije glinenih proizvoda Srbije.RAZRAĐENI MEHANIZMI PREVARE SKAČU LI CENE STANOVA?Trenutne cene građevinskog materijala mogle bi, kako se ocenjuje, da se odraze i na poskupljenje stanova u novogradnji, jer se beleži veća tražnja.Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije smatra da su poskupljenja građevinskog materijala posledica uništavanje domaće proizvodnje i orijentisanja na uvoz. Smatra da taj skok cena ne mora nužno da utiče na prodajnu cenu kvadrata u novogradnji, koju diktira zakon ponude i potražnje."Prodajna cena zavisi od investitora, koji će, ako ima prostora da je podigne, bez obzira na to da li je građevinski materijal poskupeo ili nije," objašnjava Rodić. Prema njegovim rečima, dobra lokacija "guta" sve cene, dok loša mora da se prilagođava."Ciglane ne rade zimi, zalihe su se potrošile, pa cigle nije bilo na tržištu dva meseca, a od 1. aprila su krenule isporuke," objašnjava Tanja Aprcović. Ona kaže da nemo dovoljno ni blokova, proizvoda koji stižu iz domaćih fabrika, jer je potražnja veća od proizvodnje. Na stovarištima u Srbiji trenutno nema dovoljno cigle, giter i energetskog bloka, kao i cementa.
Veći broj organizacija civilnog društva zatražilo je od nadležnih organa da obustave pritisak na Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) nad čijim se radom već mesec dana sprovodi finansijska kontrola po nalogu tužilaštva, navode u zajedničkom saopštenju.Nevladine organizacije smatraju da je „u kontekstu prethodnih napada na civilno društvo očigledno da ova kontrola predstavlja zloupotrebu institucija i nastavak kontinuirane kampanje državnih organa u cilju zastrašivanja i opstrukcije rada civilnog sektora“.„Ovaj vid pritiska nastavak je višegodišnje prakse zloupotrebe institucija, koja je kulminirala u julu prošle godine, dopisom kojim je Uprava za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma od svih banaka u Srbiji zatražila proveru računa i finansijskih transakcija 57 organizacija, medija i novinara“, navodi se.NVO dalje smatraju da je cilj takvog institucionalnog delovanja zapravo blokiranje normalnog rada civilnih udruženja, a ne stvarna želja za sprovođenjem zakonskih provera, jer kako navode, finansiranje civilnog društva smatra se jednim od najtransparentnijih.„Na ovaj način, država nanosi teško nadoknadivu štetu civilnom društvu kako bi konstruktivnu kritiku ugušila negovanjem narativa koji akitiviste i aktivistkinje etiketira kao strane plaćenike i neprijatelje države i naroda„, kazale su potpisnice ovog saopštenja. Pored toga, NVO traže od nadležnih da nakon što kontrolama organizacija civilnog sektora utvrde da nije bilo nepravilnosti, „tu činjenicu i javno obznane i učine sve što je u njihovoj moći da saniraju reputacionu štetu koju su im svojim postupanjem naneli“.Potpisnice saopštenja su A 11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava, asocijacija DUGA, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, BIRN, CANVAS, Centar za evropske poslove (CEP), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Centar za monitoring i aktivizam – CEMA, Centar za praktičnu politiku.Pored njih, na spisku se nalaze i Centar za ženske studije, Civil Rights Defenders, Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Fondacija Iskorak, Fondacija Sloboda štampe, Građanske inicijative, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Inicijativa mladih za ljudska prava, Inicijativa slobodnih građana – Novi Pazar, Južne vesti, Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Novosadska novinarska škola, Organizacija aktivista REFORMA, Res Publika, Slavko Ćuruvija fondacija i Trag fondacija.
Udruženja koja zastupaju privrednike iz ivent industrije, ugostiteljstva i muzičare održala su protest ispred Vlade Srbije, jer im država, kako naglašavaju, ne dozvoljava normalan rad, već više od godinu dana. Među glavnim zahtevima ističu dodelu sektorske pomoći, kao i proglašenje moratorijuma na sve dugove do povratka u normalan režim rada.Predstavnici event industrije bave se organizovanjem raznih događaja, od svadbi do korporativnih zabava, pa im je od početka pandemije praktično onemogućeno da rade."U borbi protiv korone očigledno je da smo žrtvovani, nemate više da brinete za svoje poslove, jer oni više ne postoje", rekao je parafrazirajuči govor majora Dragutina Gavrilovića iz 1915. godine, Boško Bubanja iz Udruženja Event industrija Srbija.On je rekao da je njima to isto nedavno poručio jedan ministar iz Vlade Srbije, kada su pregovarali o eventualnoj pomoći, ali kako je naglasio, u malo drugačijoj konstataciji.Dodao je da još nema nikakve pomoći od nadležnih iz Vlade Srbije niti konkretnog datuma o eventualnom povratku na posao.Rekao je i da iz ivent industrije svakodnevno odlaze menadžeri, kuvari, barmeni, od kojih mnogi nameravaju da rade tokom letnje sezone u Hrvatskoj."S kim ćemo pred goste, ako nam dopuste da radimo, tražimo da se event industrija i ugostiteljstvo proglase za najveću žrtvu krone, kao što je i urađeno u velikom broju evropskih država?", rekao je Bubanja.UGOSTITELJI I IVENT INDUSTRIJA ZAJEDNO ORGANIZUJU PROTEST 12. APRILA Bubanja smatra i da je popuštanje mera otvaranjem tržnih centara samo prividno, jer problem ivent industrije i ugostitelja time nije rešen."Ako je problem da radimo, onda zatvorite sve, nemojte donositi selektivne mere i isplatite naknadu za to," napomenuo je Bubanja.Predstavnivci udruženja koja su učestvovala na protestu su više puta tokom svojih govora naglasili da su od mera protiv pandemije izuzeti neki "povlašćeni" ugostitelji, koji mogu da rade kada i kako hoće."Dali su nam 5,7 puta kao pomoć po 30 hiljada dinara (prosečan minimalac), a mi moramo da platimo 66 hilljada (državi po zaposlenom), dok 90% kafića ne može da radi", izjavio je Miša Relić iz Udruženja noćnih klubova i barova.On je rekao da kao vlasnik noćnog kluba za njega plaća komunalije u iznosu od 114 hiljada dinara, dok uopšte ne radi, a podsetio je i da se državi plaća ekološka taksa "u gradu u kojem se gušimo", kao i veliki broj ostalih nameta.Relić je ocenio i da aktuelna vlada nema nameru da pomogne kafićima i restoranima, jer njeni predstavnici smatraju da su im dodelom minimalaca rešili sve probleme.Naglasio je da je jedan od njihovih glavnih zahteva koje su uputili državi moratorijum na sve dugove, koje će ugostitelji platiti onda kada im se dopusti da rade, kao i da u Srbiji oko 100 ljudi živi od te delatnosti."Saloni venčanica ne rade od novembra 2019. godine, ako ne budemo krenuli da radimo od maja, verovatno će nam i ova godina proći u neradu, problemima i dugovima," kaže predstavnica Udruženja Venčanica, Violeta Šoć.Ona je naglasila da 92% salona venčanica drže venčanica žene, kao i da su većina njihovih zaposlenih takođe žene, kao i da je to sezonski posao, što im dodatno otežava situaciju."Bili smo prinuđeni da otpustimo sve radnike, osim trudnica i porodilja, to su radnici koji su kod nas dugo godina, u njih smo uložili puno vremena i truda", dodala je Šoć.Rekla je i da su oko 30% njihovih zaposlenih su samohrane majke, kojima je jako teško da žive od roditeljskih penzija.Ukoliko se ne ispune njihovi zahtevi, predstavnici ivent industije, ugostitelja i muzičara najavili su da će održati novi protest, sledećeg ponedeljka u isto vreme."Zahtevamo da se vratimo na poslove i isplatu naknade za sve mesece koje nismo radili u visini prosečne zarade," izjavila je Katarina Violina Drobnjak, predstavnica Udruženja Muzičari Srbije koje je takođe učestvovalo u protestu.Opširnije o zahtevima predstavnika ivent industije i ugostitelja možete pročitati OVDE.Čedomir Savković
Agencija za licenciranje stečajnih upravnika raspisala je oglas za prodaju imovine Privrednog društva Mataruška i Bogutovačka Banja, koje se već nekoliko godina nalazi u stečaju. Početna prodajna cena je 216,5 miliona dinara, odnsno 1,8 miliona evra. Od imovine u Matruškoj Banji prodaje se hoteli Termal i Žiča, restorani Jugoslavija, Kapica, vile Triglav, Kozara i Stolovi, kao i objekti Stano i Novo kupatilo.Pored ovih objekata, u prodaji su i drugi objekti, kao i imovina u Kanarevu, u koju spada i poljoprivredno zemljište.Od imovine u Bogutovačkoj Banji prodaju se hotel Mineral, objekat Staro kupatilo, depadenski Mineral i Cvet, kao i restoran Cvet.Imovinu ovog privrednog društva u Mataruškoj i Bogutovačkoj banji svi zainteresovani kupci mogu da pogldaju nakon otkupa neophodne dokumentacije, koja će biti moguća do 5.5.2021. godineU toj dokumentaciji, kako se naglašava, nalazi se detaljan popis sve imovine koja je oglašena na prodaju.Cena otkupa dokumentacije je 500 hiljada dinara, plus PDV.Preuzimanje odgovarajuće profakture, nakon čega sledi uplata novca za dokumentaciju, obavlja se u kancelariji nadležnog stečajnog upravnika u Kraljevu.BANJA "ZLATAR" PRODATA ZA 2,5 MILIONA EVRA Privredno društvo u okviru kog su poslovale ove dve banje, nalazi se već nekoliko godina u stečaju.Kako je nedavno pisala Politika, privatizacija ovih prirodnih lečilišta trebalo je da se obavi i ranije, ali se zbog visoke cene na prethodne oglase niko nije javio.Navodi da je najvrednija imovina koja je oglašena na prodaju hotel Termal u Mataruškoj i Mineral u Bogutovačkoj Banji, kao i banjska lečilišta. Javno nadmetanje za prodaju će biti održano 12. maja 2021. godine na adresi Agencije za licenciranje stečajnih upravnika u Beogradu.Republička direkcija za imovinu i PIO fond raspisali u oktobru su kompaniji Metal Investments Europe prodali kompleks Bnje Zlatar, po ceni od 2.546.000 evra.Banje u Srbiji veoma su važne za razvoj turizma, jer se u našoj zemlji nalazi više od hiljadu izvora mineralnih voda i preko 40 banja.Mnoge banje u Srbiji datiraju još iz doba Starih Rimljana.
Zvanični razgovori predstavnika Republike Srbije s misijom Međunarodnog monetarnog fonda počeli su danas plenarnim sastankom, koji je održan u video formatu, a nastavljeni su na temu monetarne politike i finansijskog sistema, navodi se u saopštenju.Na plenarnom sastanku, delegaciju Republike Srbije predvodila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je i guverner Republike Srbije u Međunarodnom monetarnom fondu, a misiju Međunarodnog monetarnog fonda predvodio je Jan Kejs Martej.U razgovorima je učestvovao i ministar finansija Siniša Mali sa saradnicima.Razgovori koji su danas počeli, odvijaju se u okviru konsultacija po članu IV Statuta Međunarodnog monetarnog fonda i traju do 23. aprila.Tokom misije biće razmotrena aktuelna fiskalna, monetarna i ukupna makroekonomska kretanja u kontekstu pandemije. Pored toga, konsultacije po članu IV Statuta Međunarodnog monetarnog fonda podrazumevaju i sveobuhvatnu analizu makroekonomskog okvira u kojem se sprovode politike, kao i izgleda za dalji rast.Analiza uključuje i adekvatnost ekonomske politike, eksternu stabilnost i održivost spoljnog duga zemlje."Istovremeno, ovom prilikom započeće i razgovori o osnovama novog ekonomskog programa koji bi MMF podržao nefinansijskim, savetodavnim aranžmanom. S obzirom na snažan napredak koji je Srbija ostvarila u prethodnih osam godina, novi aranžman biće fokusiran na očuvanje postignutog i podršku nastavku sprovođenja strukturnih reformi na putu trasiranog snažnijeg i održivog privrednog rasta", navodi se u saopštenju.Redovne konsultacije po članu IV Statuta obavljaju se sa svim zemljama članicama u okviru nadzorne funkcije Međunarodnog monetarnog fonda, a prethodne konsultacije s Republikom Srbijom obavljene su sredinom 2019.
Kroz program Swiss PRO Vlada Švajcarske podržava organizacije civilnog društva i lokalne samouprave u sprovođenju projekata usmerenih na ublažavanje posledica pandemije u podstandardnim romskim naseljima. Realizacijom 10 projekata biće unapređen pristup pravima i osnovnim potrebama za najmanje 1.000 građanki i građana kroz sprovođenje politika i praksi socijalnog uključivanja, navodi se u saopštenju.Uz podršku Vlade Švajcarske vrednu oko 123.000 evra projekti će u narednih osam do deset meseci biti realizovani u Boru, Kragujevcu, Lebanu, Leskovcu, Nišu, Novom Pazaru, Pirotu, Vranju, Vrnjačkoj Banji i Zaječaru.Lokalne samouprave i organizacije civilnog društva će samostalno ili u partnerstvu realizovati projekte kojima se unapređuje dostupnost javnih usluga u oblasti obrazovanja i zdravstva, poboljšavaju sanitarni uslovi, pruža podrška za oporavak životnih uslova i sticanje prihoda, kao i bolja bezbednost na radu za sakupljače sekundarnih sirovina. „Fokus ovog javnog poziva bio je na romskoj populaciji u podstandardnim naseljima jer je kriza izazvana pandemijom kovida 19 imala veliki uticaj na ovaj višestruko ranjivi deo romske zajednice. Skoro 40 prijavljenih projekata je jasno ukazalo na velike potrebe za raznovrsnom vrstom podrške, naročito u pogledu poboljšanja sanitarnih uslova i obrazovanja dece“, istakla je Nataša Ivanović, službenica za socijalnu uključenost na programu Swiss PRO.Projekti su odabrani u okviru javnog poziva koji je trajao od 25. januara do 26. februara 2021. godine i bio otvoren za 57 lokalnih samouprava iz Šumadije, zapadne, istočne i južne Srbije koje u skladu sa Mapiranjem podstandardnih romskih naselja imaju na svojoj teritoriji najmanje jedno neformalno naselje sa najmanje 100 građana i građanki, kao i organizacije civilnog društva koje imaju najmanje dve godine iskustva, naročito u radu na poboljšanju statusa romske nacionalne manjine.Program „Podrška Vlade Švajcarske razvoju opština kroz unapređenje dobrog upravljanja i socijalne uključenosti – Swiss PRO“ podržava Vlada Švajcarske u saradnji sa Vladom Srbije, a sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS) u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opštna (SKGO).Više informacija o podržanim projektima dostupno je na veb-stranici programa Swiss PRO.
-270x152.jpg.webp)
Od kraja novembra, svakoga dana, tri servirke iz smene raznose doručak, ručak i večeru u crvenoj zoni Instituta u Sremskoj Kamenici. Neki od pacijenata su intubirani, pa ne jedu, drugi su pak teško pokretni, pa ne mogu sami da preuzmu obrok.“Mi u svaku sobu uđemo. Nekim pacijentima čak i dodajemo hranu. Ja kažem, imam majku koja ima 73 godine, meni odmah u glavi bude - da je moja mama pa neko joj donese, a ona ne može da dohvati to, pa onda tim bakama, dekama”, priča S.N, jedna od servirki.I ona i njene koleginice rade isto kao i pre pandemije.“Radimo posao isto kao što smo ga i radili pre svega ovoga. Kako smo u redovnim uslovima služile pacijente. S tim što ne mogu da im se nasmejem ispod one maske, ali vide ljudi osmeh u očima u svakom slučaju.”Osim maske, S. pre ulaska u crvenu zonu stavlja na sebe punu zaštitnu opremu. Iako radi u istim uslovima kao i tehničari, doktori ili drugi zdravstveni radnici, za to ne dobija nikavu novčanu nagradu.“Ne dobijamo ni dinara tog nekog kovid dodatka. To je toliko demorališuće, degradirajuće da svi radimo svoj posao poštano i onako kako smo do sada radili i niko se ne buni, svi ćutimo, radimo maksimalno uslužno, bez ikakve razlike. I onda to što se dešava zaboli stvarno čoveka kao čoveka.”U skafanderima ispred bolnice, medicinari apeluju da su preumorni (FOTO) Osim servirski, bez dodatka su i kuvari, majstori, radnici u vešeraju, kiseoničari, spremačice, odnosno svi nemedicinski radnici koji pripadaju Ustanovi zajedničkih poslova instituta u Sremskoj Kamenici. Radnici iz ove Ustanove rade na tri kamenička instituta - za kardiologiju, plućne bolesti i onkologiju. Iako bi bez njih rad ovih instituta bio nezamisliv, većina ih radi za manje novca nego prošle godine.Razlog za to je što većina radi za minimalnu zaradu. Prošle godine su primali 10 odsto dodatka koji je pripadao svim radnicima u zdravstvenim ustanovama. U decembru je ova stimulacija preinačena u povećanje osnovica radnika u zdravstvu. Međutim, osnovna zarada nemedicinskog osoblja je niža i od minimalne zarade, tako da oni dobijaju platu u koju je uračunata osnovica koja im pripada plus dodatak do minimalne zarade. Uz komplikovanu računicu, zaključak je jasan - ni povećanje osnovice, ni povećanje minimalca nije uticalo na povećanje zarade nemedicinskog osoblja.“Tako da smo mi sada na manjem minimalcu, sa sve povećanjem minimalca, nego što smo bili do kada su ukinuli tih 10 odsto dodatka,” kaže S.N.O tome na koji način je menjanje osnovica u zdravstvu unelo zabunu u čitav sistem: "Koliko su stvarno plaćeni lekari". Zaposleni Ustanove zajedničkih poslova nisu dobili ni 10.000 dinara subvencije u decembru prošle godine.“Preko sindikata podneli tužbu za 10.000 u decembru koje nismo dobili kada su svi dobili. Tu smo slali dopise svi mogućim ministarstvima, dobili smo odgovore u krajnim rokovima da to nije njihov resor itd.”Zaposleni u Ustanovi zajedničkih poslova su u znatno lošijoj poziciji od svojih kolega nemedicinskih radnika u drugim zdravstvenim centrima i bolnicama zbog toga što nisu prepoznati kao deo zdravstvene mreže.Zbog toga su i jedini koji ne dobijaju “kovid dodatak”, objašnjava S.N.“Uglavnom znam da svi koji pripadaju plućnom – od spremačica, preko pomoćnih radnika, sestara, lekara da svi dobijaju, samo mi ne dobijamo. A to je već više od četiri meseca.”Dodaje da su već tražili da se njihov status reši, ali da do sada nisu nailazili na razumevanje.“Mi imamo problem što status te naše Ustanove zajedničkih poslova nije rešen. To je sada do pokrajine, do republike, ne znam više ni mi kome treba da se obratimo. Obratili smo se svima mogućima putem sinidikata da se taj naš problem konačno reši. Taj problem nije od juče.”Iz sekretarijata Ustanove zajedničkih poslova za Novu ekonomiju odgovoraraju da se na rešavanju statusa radi, ali ne preciziraju kada bi problem mogao biti rešen, niti da li će to značiti isti status nemedicinskog kadra.“Ispred nasih osnivaca (sva tri instituta u Sremskoj Kamenici) upuceno je vise pismenih inicijativa za iznalazenje resenja za prepoznavanje Ustanove u RFZO. I dalje smo zajedno sa institutima aktivni na potenciranju tog pitanja pred relevantnim institucijama i nadamo se i ocekujemo naznake za resavanje istog.” S.N. objašnjava da im je potrebno da dobiju makar malo podrške.“U istom smo „sosu“, a kao da ne postojimo. Kada treba da radite, pripadate svima nama, a kada treba da budete plaćeni, onda dolazimo do tih situacija da moramo da tužimo.”Ona dodaje da joj je jasno da mnoge od kolega ćute jer je deo njih zaposlen na određeno i da se zbog toga boje.
Obim prometa na tržištu nekretnina u Srbiji tokom marta porastao je za 25% u odnosu na februar, saopštio je Republički geodetski zavod. Svi parametri tog tržišta bili su skoro duplirani u odnosu na isti period lane, kada je počela pandemija, dok se za plaćanje najviše koristila gotovina.Tokom marta Republičkom geodetskom zavodu je dostavljeno 14.458 ugovora o prometu nepokretnosti i to je za 23,9% više u odnosu na februar 2021. godine, kao i za 93,9% više u odnosu na mart prethodne godine, navodi se u saopštenju. Obim prometa tokom marta 2021. godine, u odnosu na februar i kako se dodaje bio je veći za 27,5% na nivou cele zemlje. Najveće povećanje u obimu prometa u odnosu na februar bilo je u Beogradu za 37,1%, u Nišu je bilo veće za 34,2%, u Novom Sadu za 20,4%, dok je u Kragujevcu zabeleženo smanjenje od 3,5%.U 84% realizovanih prometa, kako je naglašeno, dominantan način plaćanja u prometu nepokretnosti bila je gotovina. U martu se povećala i kupovina stanova pomoću kredita, za 2% u odnosu na prethodni mesec, a količina novca na tržištu nepokretnosti u martu je iznosila oko 567,1 miliona evra.ZAŠTO RASTE CENA NOVOGRADNJE U PANDEMIJI? Beograd je u tome imao najveći udeo od 54,3%, Vojvodina od 24,8%, Šumadija i Zapadna Srbija su imale 15,4% udela, a Južna i Istočna Srbija svega 5,5% udela. Ukupan obim novčanih sredstava na tržištu nepokretnosti u odnosu na isti mesec 2020. godine bio je veći za 91%.U poređenju sa februarom 2021. godine, promet zemljišta povećan je za 22,5%, šuma za 27,1%, građevinskog zemljišta za 25,5% i poljoprivrednog zemljišta za 18,5%.Najveće povećanje, veće od četvorostrukog, imao je promet objekata za posebne namene, promet vikendica je porastao za 68,3%, a poljoprivrednih objekata za 50%.Promet stambenih objekata u martu bio veći za 28,3%, u odnosu na februar. U odnosu na prethodni mesec obim prometa poslovnih objekata smanjen je za 5,6%, dok je promet stanova bio veći za 37,8%.
Sedmi po redu Belgrade Youth Fair održaće se ove godine u interaktivnom onlajn formatu 22. i 23. aprila. Mladi će imati priliku da se povežu sa mnogobrojnim poslodavcima i tako sebi obezbede praksu ili zaposlenje, ali i steknu mnogobrojna znanja za koja će dobiti besplatan sertifikat. Program će trajati od 10 do 17 časova, a činiće ga sajamski i konferencijski deo, navodi se u saopštenju.„I ove godine, zbog još uvek aktuelne situacije sa pandemijom, Belgrade Youth Fair će biti organizovan u interaktivnom online formatu, ali sa ispunjenjem svih očekivanja kandidata i poslodavaca“, istakao je Miloš Čevizović, direktor projekta.Kako je naveo, biće predstavljeni mnogobrojni programi praksi i zapošljavanja koje poslodavci i dalje nude uprkos pandemijskoj situaciji, a svi prisutni će moći da učestvuju na simulacijama intervjua, CV savetovalištu, kao i brojnim radionicama, nagradnim kvizovima i panel diskusijama. Tokom konferencijskog dela projekta koji će držati stručnjaci iz kompanija učesnica govoriće se, između ostalog, o tome kako tražiti posao i pripremiti se za intervju, kako izabrati poslodavca i naći idealan posao, kao i o marketingu, HR trendovima, biznisu i informacionim tehnologijama.Cilj ove manifestacije jeste povezivanje mladih sa poslodavcima, kompanijama i institucijama, kao i pružanje prilike da, u okviru besplatnih predavanja, radionica i edukacija, prošire svoja znanja iz različitih sfera, ali i da se upoznaju sa načinom funkcionisanja najuspešnijih kompanija u regionu i čuju kako izgleda biti deo takvog tima.Studenti i diplomci, kao i svi ostali koji traže novi posao, već sada mogu da šalju svoje radne biografije za praksu/posao putem sajta, a one će svim kompanijama koje učestvuju na sajmu biti prosleđene i dostupne do kraja godine.
Seksualni nasilnici nisu uvek psihopate ili zavisnici od alkohola i droge, to mogu biti i naše komšije, prijatelji, osobe za koje nešto tako nikada ne bismo pretpostavili. Neki od njih verovatno su bili i deo grupe na društvenoj mreži Telegram koja je okupila više desetina hiljada muškaraca na Balkanu i to samo da bi delili, gledali i komentarisali fotografije devojaka i slali njihova imena, adrese iili brojeve telefona. Najveća je odgovornost na onima koji imaju i najviše moći u društvu, ali roditelji svoju decu mogu da pripreme na spoljni uticaj i da sa njima razgovaraju o opasnostima, objašnjava za Novu ekonomiju psihološkinja iz Autonomnog ženskog centra Tanja Ignjatović.Šta je to toliko trulo u društvu da postoji više od 30.000 muškaraca koji dele slike i privatne podatke devojaka i žena?Ja nažalost mislim da to nije nastalo ni slučajno, niti preko noći. Čini mi se da najmanje poslednjih 30 godina imamo jedno ozbiljno degradiranje vrednosti, pre svega onih koje se odnose na odgovornost i poštovanje drugih. Imamo i jednu devastaciju ekonomije, društvenih i političkih odnosa, devastaciju obrazovanja, kulture, medijske kulture, institucija, stručnjaka. Dakle, ništa nije kao što mislimo da bi trebalo da bude i, na kraju, iza svega toga naravno dolazi porodica i pojedinac. Ne mogu porodica i pojedinac da ostanu izolovani i izvan onoga što se društvu dugo vremena dešava. Meni se čini da je jedan od rezultata slučaj ove platforme sa tim masovnim muškim učešćem u onome što zovemo osvetnička pornografija.Ipak se čini da smo svi zbunjeni i da se pitamo odakle svi ti ljudi, ko su oni? Možemo li da zamislimo da je u grupi i naš komšija koji je „pristojan“ ili otac ćerkine drugarice?Često imamo ideju i pretpostavljamo da su to psihopate ili poremećene osobe, poremećeni muškarci i zavisnici od alkohola, droge... Nažalost, to nije tačno. Dakle, kao što ste vi mene pitali, mi lako možemo da zamislimo da se tu nalaze ljudi koje mi poznajemo, a za koje ne bismo pretpostavili, po njihovim spoljnim ponašanjima i relacijama sa drugim ljudima ili recimo profesionalnoj uspešnosti ili po nivou obrazovanja, da su oni na tim platformama. Tu ima i naših komšija, nekoga ko bi delovao kao pristojni muškarac ili ovo što ste rekli, očeva ćerkinih drugarica ili naših partnera.Kako onda roditelji mogu da utiču na svoju decu? Ako smo svi deo sistema koji je loš i ako će deca, koliko god da je porodica dobra, jednog momenta postati deo društva koje izgleda ovako kako ste ga opisali?Ja uvek mislim da kada hoćete da menjate nešto što je problem strukturne prirode, morate da idete odozgo, od onih koji imaju najviše moći i najviše odgovornosti da unesu promenu i u tom smislu ja bih se uvek fokusirala na političko-društveni mehanizam. Naravno, to nikako ne oslobađa odgovornosti ni pojedince, ni institucije pojedinačno, pa ni porodice. Uvek je problem to što roditelji mogu da misle da su deca previše mala da bi ih informisali, da bi oni sa njima razgovarali o nekim pravilima i pojavama i da zapravo ne pripreme decu na ono što je uticaj spolja, uticaj vršnjaka pre svega. Roditelji koji imaju decu koja su pošla u školu mogu u ovoj situaciji da pričaju sa decom šta su ona čula. Mogu da, prilagođeno uzrastu, pitaju šta oni o tome misle, šta bi uradili… Na primer, pričate sa devojčicom od 10 godina. Imate punoletne muškarce-predatore koji će zavoditi devojčice od 10-13 godina. U slučaju roditelja tih muškaraca, šta je njima trebalo reći kada su imali 10 godina?To jedna priča o tome kako mi vaspitavamo dečake i kako vaspitavamo devojčice. Trebalo bi svu decu, i žensku i mušku, da učimo odgovornosti u odnosu na sebe - dakle, odgovoran si za ono što radiš, moraš da veruješ u sebe, ja te podržavam i biću uz tebe i ako ti se desi nešto neprijatno, ali i odgovornosti u odnosu na druge, to je veoma važno – ne možeš da uradiš nekom nešto što će da ga povredi.Posebno kada su u pitanju ti žensko-muški odnosi, seksualni odnosi, emotivni odnosi između dečaka i devojčice. Mi ne razgovaramo uopšte sa decom o seksualnosti, ne pretpostavljamo da se seksualnost kao jedan od aspekata razvoja uopšte dešava, da ima svoj razvojni tok. Da i mala deca takođe imaju seksualni razvoj. Nismo spremni ni kao roditelji, ali često ni kao nastavnici, čak ni nastavnici biologije, da sa decom razgovaramo ni o biološkim aspektima seksualnog razvoja.Ceo intervju možete pročitati u najnovijem izdanju Nove ekonomije.
Zatvoreni ili otvoreni trgovinski centri i slični objekti maloprodaje počevši od danas mogu raditi svakog dana od 6 do 22 sati, navodi se u naredbi Ministartva zdravlja koju prenosi Beoinfo.Propisi ne dozvoljavaju rad ugostiteljskim objektima u zatvorenom prostoru koji se nalaze u sklopu tržnih centara, osim u slučajevima šalterske prodaja.Na ulazu svih prodavnica mora vidno biti istaknuta korisna površina celog objekta, odnosno prostora i broj lica koja mogu biti prisutna, i obaveza posetilaca da nose zaštitne maske.U objektu moraju biti određene i vidljivo obeležene linije kretanja kako bi se na taj način onemogućio boravak ili okupljanje većeg broja lica na jednom mestu, kao i bezbedni pravci kretanja od ulaza do izlaza.Na ulazu u objekat moraju se koristiti dezobarijere, fizička distanca između korisnika mora da bude najmanje dva metra, zaposleni moraju nositi zaštitnu masku tokom rada, a naročito tokom kontakta sa korisnicima.Zajedničke prostorije i predmeti koje koriste korisnici (toaleti, rukohvati na stepenicama, liftovi i slično) moraju se na svakih sat vremena dezinfikovati rastvorom na bazi 70 odsto alkohola.Lice koje je odgovorno za poštovanje mera nošenja lične zaštitne maske (korona redar) mora biti određeno u svim objektima, a ukoliko on ima više ulaza i izlaza, više spratova i površinu veću od 500 kvadratnih metara korisne površine, upravljač tržnog centra je dužan da odredi više lica za korona redare, tako da se na svakom ulazu, tj. izlazu, i na svakih 250 kvadratnih metara nalazi po jedan.On mora nositi vidljivu oznaku da je korona redar i dužan je da upozori korisnike na obavezu nošenja maske prilikom ulaska u objekat i prilikom kretanja u objektu sve vreme boravka.Ukoliko korona redar primeti da neko lice ne nosi masku, bez odlaganja će obavestiti to lice da napusti objekat uz upozorenje da takvo ponašanje predstavlja prekršaj, a ukoliko to lice odbije da napusti objekat, bez odlaganja će o tome obavestiti nadležne inspekcijske službe.Tokom navedenog radnog vremena u svim objektima u kojima je dozvoljen rad, pravno lice ili preduzetnik mora obezbediti da rastojanje između svih prisutnih lica bude takvo da na svakih devet kvadratnih metara može boraviti samo jedno lice, osim za teretane, spa i fitnes centre gde ova distanca mora biti šesnaest kvadratnih metara.
U Srbiji je primećen stepski vivak, retka vrsta ptice koja se u Evropi ne sreće često, saopštilo je Društve za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Celokupna svetska populacija te ptice, kako se napominje, broji manje od 11.200 odraslih jedinki i spada u ugroženu vrstu.Na vlažnim livadama kod niškog sela Bubanj, stepskog vivka je snimio mladi ornitolog Slobodan Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica. "Mojoj sreći nije bilo kraja kada su mi kolege potvrdile da sam pronašao novu vrstu za faunu Srbije“, kaže Slobodan Marković.On kaže da je imao sreću da obilazeći svoj omiljeni lokalitet u okolini Niša pronađe neočekivanog gosta.Tako je među brojnim sprudnicima i vivcima koji su se užurbano hranili na vlažnim livadama pažnju mi je privukla ptica koju nisam ranije sretao, pa sam se latio fotoaparata i snimio je na tlu i u letu.Pretpostavlja se da je stepski vivak, koji je kritično ugrožena vrsta jer decenijama strada zbog izlovljavanja tokom seobe i zimovanja, zalutao tokom prolećne seobe.Gnezdi se na nepreglednim travnim staništima u Rusiji i Kazahstanu, a seli se preko srednje Azije do zimovališta u Izraelu, Siriji, Eritreji, Sudanu i severozapadnoj Indiji.DRUŠTVO ZA ZAŠTITU PTICA: HITNO ZAUSTAVITI SEČU ŠUMA NA FRUŠKOJ GORI Izuzetno retko se sreću u Evropi i to uglavom u jatima sa drugim vrstama ptica, a u protekle dve godine ornitolozi su pronašli još 4 vrste ptica koje su prvi put viđene u Srbiji.Na jezeru Rusanda kod Zrenjanina 2019. godine otkrivena je trobojna liskonoga (Steganopus tricolor), poreklom iz Severne Amerike. Prošle godine, na Dunavu nedaleko od Novog Sada posmatran je žutokljuni morski gnjurac (Gavia adamsii) koji je verovatno doleteo iz dalekih tundri sa severa Azije ili iz Severne Amerike. Na jezeru kod sela Karajukića Bunari na Pešteri boravio je azijski zlatni vivak (Pluvialis fulva) poreklom iz tundri istočne Azije ili Aljaske, a javnost je obradovalo i otkriće sibirske plavorepke (Tarsiger cyanurus) u Nacionalnom parku Tara.
Uz učešće više hiljada građana i velikog broja govornika, u Beogradu je održan Ekološki ustanak, protest čiji je inicijator Pokret Odbranimo reke Stare Planine (ORSP). Glavni zahtev protesta je, kako je naglašeno, poštovanje Ustava i zakona iz oblasti zaštite životne sredine.Protest čiji je glavni cilj da zaštiti reke, potoke, jezera, vazduh i zemljište u Srbiji od zagađenja počeo je obraćanjem pesnika Ljubivoja Ršumovića i dekana Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratka Ristića."Srbiji treba život, rađanje, obnova, naravno da nam treba i razvoj, ali ne razvoj koji dovodi do zagađenja vazduha, kasapljenja šuma, uništavanja njiva, odvođenja vode i raseljavanja našeg stanovništva," naveo je Ristić.Ristić, inače stručnjak za eroziju i konzervaciju zemljišta i voda, pre nekoliko godina se među privima iz stručne javnosti usprotivio izgradnji derivacionih mini hidroelektrana, ukazujući na njihovo pogubno dejstvo na potoke, reke i živi svet.Sada se osvrnio na moguće štetno dejstvo planiranog Projekta Jadar u okolini Loznice koji eksploatišući litijum želi da sprovede rudarska kompanija Rio Tinto."Ministarstvo rudarstva i energetike besomučno izdaje neka prava na istraživanja, litijuma sa najavom eksplatacije. Pored Loznice isto se dešava pored Valjeva, a dobio sam informaciju da je u selu Gornja Dobrinja* takođe izdata dozvola za istraživanje litijuma," rekao je Ristić. On je postavio pitanje da li je ministarstvo rudarstva institucija koja radi u najboljem interesu srpskog naroda, ili je servis multinacionalnih kompanija i "opskurnih investitora koji po svaku cenu gledaju da dođu jeftino do srpskih resursa". U OKOLINI VALJEVA SE ISTRAŽUJE LITIJUM, ISPLATIVOST RUDNIKA ZA SADA UPITNA Ristić je podsetio da je u oklini Loznice do sada bilo nekoliko rudarskih projekata, poput eksploatacije olova u Zajači i rudnika antimona Stolice, koji su završili zagađenjem životne sredine."Verovatno će (predstavnici vlasti) reći da rade po zakonu, ali onda su to loši zakoni i treba ih menjati, to je naš interes, a ne interes pojedinaca i grupa," ocenio je profesor Ristić.Na protestu su govorili i predstavnici ORSP-a, Aleksandar Jovanović Ćuta, Desimir Stojanov i Aleksandar Panić, koji su se takođe među prvima u Srbiji oštrije usprotivili izgradnji MHE na potocima i rekama Stare Planine.Građanima se obratio i rok muzičar, Zoran Kostić Cane, a bilo je i govornika iz Bosne i Hercegovine, koji se takođe bore protiv MHE.Stara Planina je prethodnih godina postala jedan simobola borbe za očuvanje čistih planinskih reka i potoka, jer se među prvima našla na udaru takozvanih "MHE invstitora".Foto: Nova ekonomija/ Protest Ekološki ustanakU zajedničkom proglasu, učesnici protesta, među kojima je pedesetak ekoloških organizacija, među zahtevima se navodi zaštita svih šuma u Srbiji, obustava seče u zaštićenim područjima i pošumljavanje, obustavu izgradnje i reviziju štetnih projekata MHE.Navode se i zahtevi za očuvanje vodnih dobara, zdraviju životnu sredinu, odgovorno upravljanje otpadom, kao i sveobuhvatan i održiv razvoj.Protest je protekao bez incidenata i završio se šetnjom do Vlade Srbije, predstavništva kompanije Rio Tinto u Beogradu i zgrade Radio-televizije Srbije u Takovskoj 10.Na protestu su učestvovali predstavnici Udruženja radnika na internetu (URI), koji protestuju protiv odluke Vlade Srbije, koja se odnosi na njihovo oporezivanje, predstavnici Sindikata lekara i farmaceuta, i ostali učesnici.*Selo kod užičke Požege, rodno mesto Kneza Miloša Obrenovića, jednog od obnovitelja nezavisne Srbije.RIO TINTO TVRDI DA OTPAD OD JADARITA NEĆE BITI OTROVAN, GRAĐANI MU NE VERUJU
Javnost Srbije i regiona godinama je uznemirena prizorima masovne seče šuma na području Fruške Gore, pa je neophodno da se to u potpunosti zaustavi, jer ugrožava brojne vrste životnjia, upozoravaju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije."Najveću pometnju stvara činjenica da je pomenuta ostrvska planina najstariji nacionalni park u Srbiji i da uglavnom služi za ekonomsko iskorišćavanje," napominju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Sečenjem šuma na području Fruške Gore krši se Zakon o zaštiti prirode i međunarodni propisi koje je Srbija potpisala i ratifikovala u parlamentu, navode predstavnici ovog društva.Napominju da je u martu uveliko počelo gnežđenje ptica dupljašica i drugih šumskih vrsta, kao i da početkom aprila stižu ptice selice sa juga."Kako je to zaštićeno područje visoke kategorije, svi vlasnici i korisnici zemljišta moraju da se pridržavaju pravnih normi koje regulišu postojanje i korišćenje tog područja," napominju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica.Društvo smatra i da su šume na toj planini već duže vremena u "(ne)milosti NP Fruška Gora, a od skoro i Eparhije Sremske", kojoj je restitucijom vraćeno šumsko zemljište na Fruškoj Gori.Napominje se da svi oni ljudi koji žele da prijave nelegalnu seču šume zbog ekonomskog iskrišćavanja mogu da se pozovu na članove 14. i 15 Zakona o zaštiti prirode."S obzirom da seča šume u potpunosti dominira kao aktivnost na prostoru Fruške gore, cilj postojanja ovog zaštićenog područja je upitan (pozivaju se na Član 30. Zakona o zaštiti prirode), a isto se može odnositi i na ekološku mrežu (pozivaju se na Član 39. Zakona o zaštiti prirode)", dodaje se u saopštenju. BUKA TERENSKIH VOZILA UGROŽAVA PTICE NA FRUŠKOJ GORI Napominju i da je to posebno jasno naglašeno u Članu 71. istog zakona, jer on nalaže sprečavanje svih radnji koje utiču na narušavanje povoljnog stanja populacija divljih vrsta.Tvrde da je sve ono što se poslednjih godina dešava upravo suprotno, kao i da ironično zvuči činjenica da bi nacionalni park trebalo da bude osnova za zaštitu zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta (prema Članu 48).Društvo dodaje i da je prema članu 74. zabranjeno ugrožavanje i uništavanje strogo zaštićenih vrsta, kao i da pravna lica za za sve pomenute prekršaje mogu da budu kažnjena od 500.000 do 2.000.000 dinara.Kako dodaju, prema članu 11. Zamona o zaštiti prirode, nadležni ministar može da ograniči ili trajno obustavi korišćenje prirodnih resursa, ako se ugrožava opstanak ugroženih vrsta.Napominje se da Vojvodina ima manje od 5% pokrivenosti šumama, kao i da je Srbija u vrhu zemalja sa nazagađenijem vazduhom na svetu. Među pticama duplašicama koje se gnezde na Fruškoj Gori, kako se navodi, nalaze se orao belorepan, šumska sova i gavran, a seča predstavlja direktno ugrožavanje njihovog gneždenja i razmnožavanja
-615x345.jpg.webp)
JP Pošta Srbije upozorava građane da budu dodatno oprezni kada dobiju imejl ili drugu poruku na internetu sa simbolima ovog preduzeća, kao i da ne otvaraju linkove koje su dobili. „Obave&scaron...
Sajt za zapošljavanje Poslovi Infostud i najveći sajt za IT kandidate u Srbiji helloworld.rs, sprovešće tokom aprila istraživanje kako bi saznali ko su najpoželjnije IT kompanije u Srbiji i kako izgleda idealan poslodavac u toj industriji, javlja Netokracija.Pomenuto istraživanje sastojaće se od tri dela: u prvom će ispitanici birati sa liste 50 kompanija one za koje smatraju da su najbolji poslodavci u Srbiji (a moći će da dodaju i kompaniju po svom izboru ako ona nije na početnoj listi), u drugom će otkriti svoju percepciju poslodavca za jednu od kompanija koja im je poznata, dok će u trećem imati priliku da odaberu karakteristike poslodavca koji je za njih idealan.Ukrštanjem ovih podataka organizatori će saznati ko su najpriznatiji i najatraktivniji IT poslodavci za domaću IT zajednicu, kako izgleda percepcija kandidata određenih IT poslodavaca i, na kraju, kako oni zamišljaju da treba da izgleda jedan poslodavac za kojeg bi želeli da rade.Rezultati istraživanja, kao i ko su najbolji poslodavci za narednih 18 meseci, biće objavljeni tokom juna meseca, a da bi istraživanje za one koji budu učestvovali bilo što zanimljivije, pripremljene su i nagrade za srećne dobitnike – Honor pametni sat, Samsung noise canceling bežične slušalice, stalak za lap top i pet paketa iznenađenja sajta helloworld.rs.Više informacija o istraživanju, kao i kako da učestvujete možete naći OVDE.
U malinjacima Zapadne Srbiji uglavnom je obavljeno prolećno vezivanje, iako su snežne padavine i zahlađenje mnogima zaustavili radove, objašnjavaju za Novu ekonomiju u udruženju Srpska malina. Prema njihovim saznanjima prodata je skoro sva prošlogodišnja malina iz hladnjača, pa se zbog toga očekuje veća tražnja za "crvenim zlatom".Prema rečima Borka Pavića, predstavnika udruženja Srpska malina, čim krene lepo vreme malinari će se vratiti prolećnim radovima koji su obustavljeni zbog snega i zahlađenja.U brdskim predelima blizu Ivanjice, kako dodaje pre nekliko dana pao je sneg visok i do pola metra.Pavić napominje da je prema rečima njihovih operanata i članova udruženja, kondicija malina u Zapadnoj Srbiji trenutno "osrednja"."Dobijamo informacije da ima i malinjaka u kojima se pojavilo sušenje gde su didimela (bolest ljubičastih izdanaka na malinama i kupinama) i zaraženi sadni materijal 'uzeli danak'," objašnjava sagovornik Nove ekonomije.Ove godine Vlada Srbije je najavila da će malinarima obezbediti nove sadnice, a prema Pavićevim rečima je važno je da se stari zasadi obnavljaju novim sadnicama, koje su prošle odgovarajuću kontrolu."Prethodnih 10 do 15 godina mi smo imali velike malverzacije i proturanja nekvalitetnog sadnog materijala", podseća predstavnik udruženja Srpska malina.Napominje da je tu veoma važna uloga države i kaže kako malinari očekuju da će za neki duži period poboljšati kondiciju svojih malinjaka."Mi imamo informacije od pre 10 dana, koje smo dobili i napismeno da je preko 95% maline iz hladnjača prodato. Male količine koje su ostale, veoma brzo će se rasprodati", napominje Pavić.Ipak, sagovornik našeg portala naglašava da malinare ove godine očekuju brojni izazovi zbog pandemije, manjka radne snage i na nestabilnih vremenskih uslova."Krenu vrući dani, krene malina, posle toga udari sneg 10, 20, 30 centimetara, neka nam je Bog u pomoći", kaže Borko Pavić.MALINARIMA POTREBNI BERAČI, ZA SADA ZADOVOLJNI CENOM OSIGURANJE I PROTIVGRADNA ZAŠTITASneg u koji je ove godine pao u aprilu posebno je iznenadio malinare koji svoje zasade imaju u višim brdskim predelima.To kažu i malinari u selu Ponikve kod Užica, koji pamte iskustvo sa vremenskim nepogodama koje su ih zadesile prošle, kao i ranijih godina.Neke od njih zbog toga redovno osiguravaju zasade od vremenske nepogore, grada."Osiguravajuće kuće nude i osiguranje od snega, ja sam ove godine osigurao malinjak samo od grada, iako nas je sneg u aprilu iznenadio", kaže za Novu ekonomiju Radoje Rogić koji na Ponikvama ima maline na oko dva hektara.Isključivo gaji sortu malina miker, a ima i zasade kupina."Ove godine sam osigurao 15 tona malina i to se plaća 11 hiljada dinara po toni. Može da se plati na rate, ili na kraju berbe. Međutim, prvo se plaća porez od osam hiljada i 500 dinara", kaže sagovornik Nove ekonomije.Dodaje da protivgradnu mrežu za sada nije planirao da podigne, a razlozi za to su brojni, pre svega jer je postavljanje protivdradne mreže skupo.DNEVNICA ZA BRANJE MALINA 3000 DINARA Vladan Rogić, koji na Ponikvama pod malinama ima oko 60 ari, smatra da zaštita koju obavljaju protivgradni strelci ispaljujući rakete, mora da bude mnogo efikasnija."Strelci nemaju dovoljno raketa, džaba je što štiti protivgradna mreža kad grad ponovo (i pored toga) ubije maline", kaže Vladan.On ima zasade obe sorte malina i mikera i vilameta, a prošle godine je zbog vremenske nepogode ubrao svega 2,5 tone malina.Cena maline prošle godine bila je od 190 do 230 dinara po kilogramu, ali su se malinari suočavali sa manjkom radne snage.Čedomir Savković
Najveća svetska studentska organizacija AIESEC organizuje sutra, 10. aprila, onlajn događaj na kojem će učestvovati neki od njihovih praktikanata sa ciljem da sa učesnicima događaja podele svoja iskustva sa plaćenih stručnih praksi iz različitih delova sveta, kao i načine na koje im je praksa pomogla, navodi se u saopštenju ove organizacije.AIESEC je globalna mreža studenata koja razvija liderski potencijal mladih i pozitivno utiče na društvo. Prisustvom u preko 100 zemalja sveta, AIESEC predstavlja najveću organizaciju vođenu od strane mladih.Svojim programima internacionalnih praksi i organizacijom edukativnih i društveno odgovornih projekata, AIESEC pruža jedinstvenu mogućnost za lični i profesionalni razvoj.Događaj će održati preko Zoom aplikacije, a zainteresovane osobe se mogu prijaviti OVDE.
Francuska agencija za razvoj (AFD) odobrila je prvu fazu zajma podrške javnom sektoru Srbije za reformu u oblasti klimatskih promena, u iznosu od 50 miliona evra, navodi se u saopštenju. Ovaj ...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
