Srbiji treba do 300 novih postrojenja za otpadne vode
Postrojenje za preradu otpadnih voda koje Grad Beograd planira da izgradi na obali Dunava imaće zastarelu tehnologiju i neće biti isplativo, ocenjuju učesnici onlajn panela koji su organizovali Inicijativa Pravo na vodu i organizacija za političku ekologiju Polekol.Za izgradnju postrojenja u Velikom Selu, kako podseća arhitekta i urbanista Ksenija Radovanović, potpisana su dva sporazuma sa kineskom firmom China enginering corporation i tim projektima se predviđa završetak kanalizacionih objekata, kao i interceptora koji sprovode vodu.Vrednost prvih radova, kako podseća je oko 270 miliona evra i za to je predviđen zajam od kineskih banaka.Radovanović smatra da je u Srbiji veliki problem u tome što država u dokumentima o poštovanju ekoloških standarda, govori samo u kontekstu eventualnog pooštrenja regulative, ako je na to natera Evropska unija tokom pregovora o članstvu.Drugi važan problem je što o poslovima izgradnje prostrojenja javnost zna samo iz navoda u medijima, dok je sa druge strane zatvoren i prostor za učešće stručnjaka u raspravama o konačnom izboru tehnologije za prečišćavanje otpadnih voda.Ona napominje da se kanalizacioni sistemi i danas rade po pprojektima iz sedamdesetih godina, kao i da se ne razmišlja o novim konceptima koji bi mogli d aih zamene.Podseća da se izrada generalnog plana Beograda koji će važiti do 2041. nalazi u ranoj i ocenjuje da se u vezi sa njim javnosti nude samo "kozmetičke ankete", koje će kasnije služiti samo kao izgovor da su građani nešto pitani.KONKRETNI PROBLEMI IZ PROJEKATAU projektu za buduće postrojenje prema njenom mišljenju Ksenije Rdovanović, nema odgovora na pitanje zašto će se prečišćena voda ispuštati direktno u rečni rukavac, iako ona može da se koristi za navodnjavanje u agraru.Takođe ne pominje se i šta će se raditi sa otpadnim muljem, koji će ostajati nakon prečišćavanja vode.U vezi sa tim navela je i konkretan problem iz postrojenja koje radi u Šapcu, gde su prvo taložili mulj, pa su kasnije plaćali da se on izvozi u Mađarsku (Mađarska je u međuvremenu to zabranila).Naglašava da se u dostupnim ne navodi kada će se primenjivati veći stepen prečišćavanja, iako se uskoro najavljuje realizacija projekata i napominje da su neki podaci obrisani iz planova.Dodatni problem je kako kaže što je izrada planova trajala paralelno sa dogovorima koji su vođeni sa Kinezima."To ne znači da Grad Beograd ne zna ništa o tome, postoji neka prethodna studija opravdanosti. Sve je bilo skriveno od očiju javnosti," ukazuje Radovanović.Prema njenim rečima problematično je i što firma od koje se uzima kredit za taj posao sama definiše kriterijume za izgradnju tog postrojenja.Podseća i da je problem nedostatak stručnih kadrova u institucijama, ali i činjenica da ipak imamo stručne ljude koji nisu pozvani da učestvuju u dijalozima o tim projektima.U Srbiji praktično ne postoji prečišćavanje otpadnih voda i potrebno je izgraditi između 250 i 300 novih postrojenja, objašnjava ekspert za upravljanje vodama i ekologiju, Čedo Maksimović. On kaže da ta postrojenja moraju da imaju najsavremeniju, najčistiju i najpogodniju tehnologiju kako bi ih koristile buduće generacije i kako bi trošila što manje energije."Na žalost priprema se scenario da se gradovi i ostale lokalne primoraju da primene ono što je u svetu već prevaziđeno," kaže Makismović.Samo Beogradu za ono što je potrebno da se izgradi, kako dodaje potrebno je dve, tri ili pet milijardi evra.Procene za izgradnju postrojenja se prema njegovom mišljenju rade bez suštinskog ulaska u problem, pa se ne predviđa koliki će im biti životni vek.On naglašava da se u Srbiji trenutno bira se između dve stare tehnologije za prečišćavanje, dok Holandija, kap zemlja koje je u toj oblasti među najboljim zemljama u svetu ukida i domaće, ako za tim postoji potreba."Mi primenjujemo tehnologiju sa početka 19. veka, dajemo prednost nečemu što je zastarelo," kaže Maksimović.Kompanija koja će najverovatnije graditi postrojenje u Velikom Selu, kako naglašava uopšte se ne bavi tim poslom, već će morati da nađe posrednika.Dugi problem je što je za planirano postrojenje potrebno 100 hektara zemlje, dok bi za neku noviju tehnologiju potrebno svega pet hektara.Nova tehnologija može da se postavi i u centar grada, jer je koncept centralizacije i odvođenja, odnosno pumpanja otpadnih voda do postrojenja, kakav se inače planira u Beogradu, prevaziđen."Zašto bi se voda (kako je planirano) iz Jakova peko Surčina prepumpavala do Batajnice, svako selo bi moglo da ima svoje postrojenje, decentralizacija," ukazuje Makimović.On smatra da bi Srbija u slučaju da primeni novije tehnologije, mogla da bude najnaprednija u preradi otpadnih voda, jer sada nema tu vrstu infrastrukture.Projektantima se ne daje mogućnost da sami primene tehnologiju, već rade onako kako im kažu političari.Kinske kredite neko mora da vrati, a kroz 15 godina će se pokazati da to ne valja i da će morati da se ruši.Stara tehnologija troši mnogo resursa, zemljišta, energije, sve što napravimo o čiste energije nepotrebno ćemo potrošiti na pumpanje vode.Izgradnja velike infrastrukture je kako napominje preskupa i nepotrebna, je toksična voda tokom pumpanja, grize i uništava betonske cevi.Na Malti su prema njegovim rečima, uništena dva takva postrojenja, nakon nekoliko godina, jer je ptpadna voda agresivna, toksična i nagriza infrastrukturu koja se koristi za njen dovod."Priroda vraća onima koji o njoj ne vode računa, kad tad," ocenjuje Maksimović.Sa ocenom da je takozvani stari centralizovani način prerade otpadnih voda prevaziđen, slaže se i hidrogeolog Branislav Božović, koji je nekada u gradskoj upravi Beograda obavljao funkciju sekretara za životnu sredinu.On smatra da će Srbija zbog takvih priojekata plaiti cenu koje će građani tek kasnije biti svesni i ukazuje da se njegovom primenom tog nagomilavaju štetne materija, koje je kasnije teško kontrolisati.Dolazi do akumulacije štetnih materija, posle je to teško kontrolisati, ne treba raditi po starim planovima.Za buduće postrojenje u Velikom Selu, kako podseća već je iskopan deo tunela, za to su se izdvajala sredstva, ali se od tog posla za sada odustalo.Naveo je primer glavnog grada Bugarske, Sofije, gde su prvljena mala pojedinačna postrojenja, koja čine sistm koji može da se kontroliše."Tužno je što se više o svemu tome ne obaveštava javnost, ne upoznajete ih sa omim što plaćaju kao poreznici i što im predstavlja potencijalnu opasnost po zdravlje," ocenjuje Božović.UGROŽENA I POLJOPRIVREDABožović podseća da u Beograd stiže dosta povrća iz brojnih okolnih sela, gde su uglavnom zagađeni potoci, pa voda nema vremena da se prečisti u dubini stena gde je niska temperatura koja inače ubija bakterije u njoj.On kaže i da se u domaćinstvima koristi mnogo kućne hemije koja ne samo da nagriza odvodne cevi, već zagađuje i samo zemljište."Mnogo je otpadnih voda u Beogradu, to ne može da bude normalno," naglašava Božović.Panel je organzovana u cilju promocije nove studije o (ne)prečišćavanju otpadnih voda u prestonici Srbije, koja nosi naziv Bistra slika voda Beograda. Čedomir Savković
-270x152.jpg)
