Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Počela prijava za dodelu inovacionih vaučera

Fond za inovacionu delatnost pozvao je  sva mala i srednja preduzeća u Srbiji da se prijave za dodelu inovacionih vaučera. Vaučeri služe za dobijanje usluga od strane organizacija koje se bave naučno-istraživačkim radom. Inovacioni vaučer, kako se navodi u saopštenju, preduzeća mogu da koriste za rešavanje tehničkog i tehnološkog problema do kog su došli u svom poslovanju.Vaučeri su namenjeni za transfer naučnih, tehnoloških ili inovativnih usluga sa kojima se te organizacije do sada nisu sretale.Inovacionim vaučerom se finansira do 60% ukupnih troškova tih usluga, maksimalno do 800 hiljada dinara, ne uključujući PDV (porez na dodatu vrednost).VLADA SRBIJE: UKUPNO 170 MILIONA ZA INOVACIJE U PREDUZETNIŠTVU Jednom podnosiocu prijave mogu da budu odobrena najviše dva inovaciona vaučera, u maksimalnom iznosu od 1,2 miliona dinara.Odobreni inovacioni vaučer se mora iskoristiti u roku od šest meseci.Inovacioni vaučeri dodeljivaće se po redosledu pristiglih prijava, u roku od sedam dana od dana dostavljanja prijave koje se podnose putem portala Fonda za inovacionu delatnost.Javni poziv za dodelu inovacionih vaučera otvoren je sve do utroška opredeljenih sredstava koja iznose 117 miliona dinara, a obezbeđena su u okviru budžeta Srbije.

Srbija

Koliko je država Srbija platila onlajn nastavu?

U obezbeđivanju uslova za praćenje nastave na daljinu Ministarstvo prosvete se u značajnoj meri oslanjalo na donatore.Država je od uvođenja vanrednog stanja omogućila besplatno korišćenje Majkrosoft platforme Teams, a svim nastavnicima podeljeni su nalozi i obezbeđene potrebne obuke. Bilo je škola koje su odlučile da koriste i druge platforme. Najzastupljenija je Google Classroom.Omogućen je besplatan pristup RTS Planeti i sajtovima koji se koriste za školu, kao što je sajt „Raspored nastave“, „Moja škola“ i slično. Osim toga, postignut je dogovor sa operaterima da se ne naplaćuje mobilni internet.Pripremljena su i uputstva za korišćenje alata za izvođenje obrazovno- vaspitnog procesa učenjem na daljinu, dostupna su na sajtu Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija obezbeđen je internet u svakoj školi – odgovaraju iz Miniostarstva prosvete na pitanje Nove ekonomije koliko su novca i resursa izdvojili za realizaciju nastave na daljinu u periodu od marta do juna 2020. i u prvom polugodištu ove školske godine. U Ministarstvu kažu da su za učenike osmog razreda koji nisu imali uslove da prate nastavu na daljinu i pristupe onlajn probnom završnom ispitu, obezbeđeni iz donacija internet i/ili tehnički uređaji (tablet i mobilni), zahvaljujući Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade RS i kompanijama.Tako je Huawei Srbija donirala 100 tableta, Comtrade je obezbedio 300 telefona, a Telekom 800 internet kartica i 800 telefona, VIP 800 internet kartica i 400 telefona i Telenor 800 internet kartica i 400 telefona, što je ukupno 4.400 uređaja i kartica."U drugom polugodištu prošle školske godine mnoge lokalne televizije su emitovale časove na srpskom jeziku, kao i edukativne priloge i časove namenjene učenicima koji prate nastavu na jezicima nacionalnih manjina: TV Vranje, TV Bujanovac (RTV SPEKTRI), TV Preševo (RTV ALDI, RTV Preševo), Sandžak televizija, RT Caribrod, RTV Panon, RTV OK Kovačica, RTV Pančevo, TV Banat, TV Petrovec, RTV Stara Pazova, TV Kopernikus. Time je omogućen veliki obuhvat dece nastavom na daljinu i obezbeđeno prava na obrazovanje svih. Osim toga, i nacionalni saveti nacionalnih manjina su svoje sajtove, Youtube kanale i druge resurse stavili u službu obrazovanja – napominju u Ministrarstvu prosvete.Pomoć donatora i nevladinog sektora nije bila usmerena samo ka deci iz ugroženih društvenih grupa.Iz Ministarstva podsećaju da je Unicef obezbedio sredstva za kupovinu softvera neophodnog za snimanje TV časova od kuće, na šta se prešlo kada je buknula epidemija u osnovnoj školi koja je u početku služila kao improvizovani studio.U Unicefu za Novu ekonomiju pojašnjavaju da su nabavili 79 licenci za specijalizovani softver za snimanje lekcija za učenje na daljinu, kao i 28 laptop računara za iste potrebe. "UNICEF je nabavio i donirao softver za konverziju govora u tekst Radio televeziji Srbije kako bi se omogućila bolja pristupačnost sadržaja nastavnih sasržaja koji se emituju na televiziji. Kupljen je i Vimeo kanal za emitovanje nastavnih sadržaja za srednje stručne škole – kažu u toj organizaciji. Iz Ministarstva dodaju da su svoj doprinos u realizaciji nastave na daljinu u prethodnom periodu dale i druge međunarodne organizacija koje su obezbedile besplatne onlajn obuke za zaposlene u prosveti i/ili edukativne materijale namenjene predškolskoj ili školskoj deci i njihovim roditeljima, kao što su Svetska Banka, Majkrosoft, Save the Children, Dečja fondacija Pestaloci…"Pošto su naša ciljna grupa deca iz najsiromašnijih porodica to jest iz najsiromašnijih regiona Srbije, neki od njih u kućama nemaju ni struju, deo pomoći je bio usmeren školi kao podrška u štampanju materijala za učenje koji je distribuiran deci koja nisu imala mogućnosti da se uključe u onlajn nastavu. Kako bi se obezbedio pristup obrazovanju za deci iz ugroženih grupa tokom pandemije Dečija fondacija  Pestaloci, direktno ili preko operativnih partera je za učenike iz  71 partnerske škole obezbedila: 585 tableta, 20 štampača, 54,  tonera,35 paket školskog materijala (beleške, olovke), osam pametnih telefona, devet prenosnih računara, jedan desktop kompjuter, 108 udžbenika za učenike,169 paketa papira, a tri učionice u tri škole su opremljene nameštajem, tabletima za učenike i  didaktičkim materijalom, a 424 porodice su dobile besplatan internet od juna do decembra 2020. u saradnji sa organizacijom Digitalna Srbija – rečeno je Novoj ekonomiji u ovoj fondaciji. Iz Unicefa najavljuju da će u okviru projekta „Premošćavanje digitalnog jaza u Srbiji za najugroženiju decu“  30 osnovnih škola tokom februara dobiti ukupno 1.890 tableta i 60 laptop računara koji će činiti školske biblioteke obrazovnih tehnologija.Iz njih će đaci koji nemaju digitalne uređaje moći da pozajmljuju tablete i koriste ih za učenje na daljinu. Lapotop računare na korišćenje će dobiti i 250 trenutno angažovanih pedagoških asistenata u školama. Ovaj projekat Unicef sprovodi u saradnji sa Ministarstvom prosvete, uz finansijsku podršku Evropske unije.U Ministarstvu kažu da će opremanje škola tehničkom opremom u narednom periodu biti finansirano i iz kredita Evropske investicione banke. Planirana je nabavka 18.500 laptopova i opremanje 21.500 digitalne učionice. V. S. 

Srbija Onlajn trgovina

Sto evra za početak onlajn prodavnice

Digitalizovao se u pandemiji i ko nije hteo. A ko je baš rešio da neće, ili je propao ili će uskoro. Jedan od načina gledanja na ekonomske krize i je i taj da one nateraju kompanije na prilagođavanje i inovacije. One koji se najbolje snađu, nagrađuje napretkom nakon okončanja krize, a oni koji nisu znali ili smeli da se prilagode nestaju ili tavore. Ova kriza izazvana pandemijom korona virusa pored sve muke, ujedno je bila i katalizator jednog talasa promena u načinu poslovanja, neverovatnog rasta elektronske trgovine. Ovaj trend ni kod nas, a posebno u svetu, gde su dve najveće globalne trgovinske kompanije upravo e-trgovci Amazon i Alibaba, nije novost, ali okolnosti kao što su vanredno stanje prošlog proleća i strah ili bar nelagoda od odlaska u gužve po prodavnicama otvorili su ljudima oči za mogućnost kupovine preko interneta, toliko da se rast prošle godine meri u stotinama procenata. Duplo povećan broj dinarskih transakcija preko internetaPrema podacima Narodne banke Srbije, elektronska trgovina u Srbiji i to samo u delu kada je roba plaćena platnim karticama putem interneta u trećem kvartalu 2020. je u odnosu na isti period 2019. zabeležila je ogroman rast. Broj dinarskih transakcija plaćanja karticom putem interneta povećan je za 115,36 odsto, rast vrednosti transakcija iznosio je 87,82 odsto, a broj internet prodajnih mesta povećan je za 54,95 odsto. Imajući ovo u vidu, osnivanje E-commerce asocijacije u junu 2019. godine imalo je savršen tajming. Grupa entuzijasta koji su na umu imali razvoj ovog vida poslovanja, edukaciju i uklanjanje zakonskih prepreka bržem širenju elektronske trgovine, uz svesrdnu pomoć USAID-a, osnovalo je asocijaciju s ciljem da okupi stručnjake iz oblasti elektronske trgovine koji bi pomogli preduzetnicima da započnu ili unaprede postojeću elektronsku prodaju.Pored toga, cilj Asocijacije je i da edukuje potrošače o tome šta je bezbedna kupovina na internetu, a trgovce kako da to rade u skladu sa zakonom.Nemanja Čedomirović, ko-osnivač Asocijacije i osnivač organizacije GrowIT ističe da je početna ideja bila edukacija većih igrača na tržištu u pogledu e-trgovine, analiza šta rade dobro, a šta ne.E trgovina porasla nekoliko puta u pandemiji“Takođe cilj je i da pomognemo srednjim i manjim igračima na tržištu, jer mnogi misle da je e-trgovine kad imaš stranicu na internetu. S druge strane, želimo i da edukujemo kupce da je kupovina preko interneta sigurna, da se može slobodno kupovati i hrana i piće i garderoba, da se sme provući kartica. Na kraju želeli smo da utvrdimo koji zakoni otežavaju e-komerc i da pokušamo da dođemo do rešenja”, objašnjava Čedomirović.U ovom trenutku u Asocijaciji nemaju sveobuhvatnu analizu sektora elektronske trgovine pošto je to cilj za ovu godinu, ali neke naznake postoje da je došlo do rasta e-prodaje od 200 do 400 odsto u vreme pandemijske 2020. godine.pritisak na kurirskim službama“Pandemija je donela mnogo izazova, ali je i omogućila lakšu promociju e-komerca. Sada je izazov prebačen na kurirske službe koje moraju da se organizuju i podnesu veće opterećenje. U 2021. godini verovatno neće ostati na tako visokom nivou, ali će sigurno biti iznad 2019. godine“, navodi Čedomirović. Kako kaže,  u prošloj godini Asocijacija je imala ogroman broj upita o tome šta je potrebno za veb šop, kako uspostaviti onlajn prodaju... „To i ne mora da bude skupo, a nije neophodno ni neko posebno tehnološko znanje. Postoje platforme i na srpskom koje pružaju usluge onlajn prodavnica. Za 50-100 evra može da se počne“, savetuje on. Ipak, kao i tradicionalnoj trgovini najvažnije je da se prvo ispita tržište i vidi da li neko želi da kupi to što prodajete. Neko se zaleti pa uloži hiljade evra, krene u promociju na sve strane, a onda ne proda ništa. Zato je bolje ulagati malo po malo i videti gde stojite na tržištu, ocenjuje Čedomirović dodajući da za kraj godine Asocijacija planira događaj na kome će birati najbolji veb-šop i pobednike u još niz kategorija.Dominacija plaćanja pouzećemDa bi E-komerc asocijacija zaživela u dobroj meri je pomogao i USAID. Ćedomirović ističe da su od njih dobili pomoć u savetima, kontaktima, idejama, promociji...“Imamo pravi partnerski odnos sa USAID-om”, zaključuje Čedomirović.Prema nalazima Ankete 1.000 preduzeća, koju je krajem prošle godine objavio USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj, 71 odsto firmi smatra da će značaj e-trgovine kao kanala poslovanja jako porasti na globalnom nivou u narednom periodu, a njih 59 odsto veruje da će se to isto dogoditi i u Srbiji. Sudeći po tome kako je tržište reagovalo prošle godine pre svega za vreme potpunog zatvaranja usled pandemije, a kasnije i nakon opuštanja epidemioloških mera, možemo reći da je vreme elektronske trgovine u Srbiji već došlo, ocenjuje Dragana Stanojević, direktora USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.Kako kaže, petina srednjih i velikih firmi je već deo elektronske trgovine, sledi iz istraživanja. Ipak, za njen dalji razvoj potrebno je da se talas elektronske trgovine prelije na celu privredu. Iako 63 odsto kompanija ima svoju internet stranu, tek desetina ima elektronsku prodavnicu, a još manje ih nudi opciju plaćanja preko interneta (7,3 odsto). Među kompanijama  koje nemaju elektronsku prodavnicu njih čak 81 odsto nije nikad ni razmišljalo o tome da je uvede. Kod nas i dalje u Internet trgovini dominira plaćanje pouzećem, preko 70 odsto prodaja se tako odigra. Ipak, istraživanja pokazuju i  da se to menja i da je tokom pandemije značajno povećan broj kompanija koje su uvele onlajn plaćanje. Nemanja Čedomirović ističe da su tome pomogle banke i platne institucije koje su znatno olakšale ljudima da instaliraju na svoje sajtove plaćanje karticama.Ne samo što se sada menja klima prema e-trgovini već su očekivanja da će ona imati mnogo veći značaj nego danas. Onlajn prodavnica podjednako važna kao i tradicionalna radnjaKako objašnjava Dragana Stanojević, firme u Srbiji sve više prepoznaju značaj elektronske trgovine, a prema najsvežijim podacima iz istraživanja, čak 82 odsto privrednika koji se bave online prodajom i poseduju vebšop, ocenjuju onlajn prodavnicu jednako važnom ili čak i važnijom od tradicionalnog modela prodaja.Izuzetni efekti elektronske trgovine posebno su vidljivi kod mladih firmi, osnovanih u prethodne tri godine. Dakle budući preduzetnici će biti motor još snažnijeg održivog rasta elektronske trgovine u Srbiji. Svi startapi koji koriste e-komerc, kao i 87 odsto onih osnovanih posle 2006, izveštavaju da im je elektronska trgovina kanal kroz koji rastu, ili je barem jednako značajan kao tradicionalni kanali prodaje. Istraživanje USAID akođe svedoči da je elektronska trgovina ključ da se dosegnu nova tržišta i korisnici, odnosno da se zadrže postojeći potrošači. Firme sa razvijenom svešću o značaju internet trgovine su i veći optimisti u pogledu budućnosti i očekuju porast broja zaposlenih češće od njihove konkurencije koja ne koristi internet. Dodatno, na osnovu istraživanja može se zaključiti da su firme prisutne na internetu manje zavisne od lokalne sredine, a da kompanije sa vebšopom izvoze za trećinu više proizvoda od prosečne kompanije, a skoro dve trećine više od onih firmi koje nisu prisutne na internetu. Ako pogledamo samo izvoznike – oni koji imaju vebšhop izvoze duplo više od onih koji nemaju ni vebsajt”, napominje Stanojević.Fali nam znanje o e-trgoviniU toku pandemije USAID-ov Projekat saradnje za ekonomski razvoj je u saradnji sa Privrednom komorom Srbije sproveo tri talasa istraživanja kako bi proverio stavove privrednika o udaru krize na njihovo poslovanje, preduzetim merama i očekivanjima za oporavak. U tom istraživanju, trećina domaćih privrednika je navela da je preduzela ili planira da preduzme mere kojima će svoje poslovanje učiniti otpornijim na krizu. Kao primarni način da sebi pomognu da opstanu kroz ovu krizu i većina preduzetog se upravo odnosi na ulazak u elektronsku trgovinu, razvoj digitalnog marketinga ili korišćenje drugih vrsta digitalnih tehnologija. “Verujem da je elektronska trgovina tu i da ostane, a trend visokog rasta beleži se i nakon popuštanja mera i ponovnog otvaranja fizičkih prodajnih objekata u određenim fazama pandemije. Svi koji su se prvi put zbog pandemije odvažili da kupuju online, shvataju brojne pogodnosti takvog načina kupovine, pa nastavljaju da to čine”, navodi Stanojević. Elektronska trgovina predstavlja jedan od stubova ekonomije budućnosti, zbog brojnih prednosti koje donosi i kupcima i privrednicima (kao što su udobnost, jednostavnost i sigurnost za kupce, odnosno niži troškovi pokretanja, dolazak do brojnih većih tržišta, neograničenost radnim vremenom, i sl. za prodavce). “Trend razvoja elektronske trgovine je ubrzan i krajnje je vreme da svi oni koji su se do sada opirali neminovnim promenama i potrebi za prilagođavanjem, to konačno i učine, a na ruku im ide i to što usluge uvođenja i razvoja elektronske trgovine nikada nisu bile pristupačnije”, poručuje Dragana Stanojević iz USAID-a dodajući da su nedostatak svesti o važnosti elektronske trgovine, ali i manjak znanja jedan od ključnih problema, pre svega u privredi, a jednim delom i kod kupaca. Miloš Obradović

Srbija

Danas ističe rok za plaćanje prve rate poreza na imovinu

Danas ističe rok za uplatu prve rate za prvi kvartal poreza na imovinu koji se odnosi na fizička, pravna lica i preduzetnike. Građani porez na imovinu platiti tako što će iznos sa rešenja poreza na imovinu koje su dobili za 2020. godinu podeliti na četiri jednaka dela.Porez na imovinu plaća se kvartalno i to u roku od 45 dana od dana početka svakog tromesečja. Ni u jednoj opštini u Srbiji poreska rešenja za 2021. godinu nisu prispela na vreme, pa će ga građani i ove godine plaćati na osnovu prošlogodišnjeg rešenja.Rate za porez na imovinu dospevaju uglavnom 15. dana februara, maja, avgusta i novembra. Zbog državnog praznika rok za plaćanje prve rate ove godine pomeren je za  17. februar.Nadležni podsećaju da za svaki dan kašnjenja uplate poreza na imovinu obveznik plaća zateznu kamatu od 11 odsto.U zavisnosti od grada ili lokalne samouprave u Srbiji, za tri meseca kašnjenja sa uplatom, porez ga  ože koštati oko 100 dinara više od one sume koju je prethodno trebalo da plati. Zakon nalaže kažnjavanje u slučaju da neko izbegava da plati porez i t u iznosu od pet hiljada dinara.Grad Beogad saopštio je da građani koji imaju neke nedoumice i pitanja u vezi sa plaćanjem poreza na imovinu, mogu da se jave na brojeve telefona opštinskih odeljenja Sekretarijata za javne prihode, koji su objavljeni na internet stranici Grada Beograd.BEOGRAD: VEĆI POREZ NA IMOVINU I ZA "STAN NA DAN"?

Srbija

Švedska jača podršku civilnom sektoru i lokalnim samoupravama u Srbiji

Švedska i Srbija imaju dugogodišnju saradnju u oblastima razvoja civilnog društva, lokalne samouprave i jačanja demokratije. Za Srbiju je od izuzetne važnosti da izgradi svoje kapacitete za ispunjavanje standarda Evropske unije o demokratiji, ljudskim pravima i lokalnoj administraciji i da omogući njihovu primenu na nacionalnom nivou, zbog čega će Švedska nastaviti da pomaže organizacije civilnog društva, saopštila je ambasada te zemlje."Civilno društvo ima važnu ulogu u monitoringu i promovisanju reformskih napora. Švedska dodatnim sredstvima nastavlja višegodišnju saradnju sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ), Centrom Ulof Palme (OPC) i Centrom za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) kako bi podržala reformske napore Vlade Srbije i promovisala demokratizaciju, transparentnost i odgovornost, kao i EU integracije”, rekao je ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin.Prepoznajući važnost razvoja lokalnih samouprava u Srbiji, Švedska je odobrila i dodatnu novčanu pomoć razvoju lokalne administracije u Srbiji, kroz projekat koji sprovodi Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) "Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu pridruživanja EU".Ukupna vrednost dodatnog ugovora je oko 1,2 miliona evra. Uzimajući u obzir da javne nabavke imaju značajan udeo u ekonomiji Srbije, veoma je važno kontinuirano poboljšavati ne samo zakonodavstvo, već i sistem i način na koji se sprovode postupci javnih nabavki da bi se obezbedila bolja konkurentnost.Zbog toga je Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (Sida) potpisala sporazum sa Nacionalnom asocijacijom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) o podršci u sprovođenju projekta "Efikasne javne nabavke u službi ekonomskog razvoja" sa ukupnim budžetom od 1,36 miliona evra. ”Cilj projekta je promocija demokratskog upravljanja kroz podršku u uspostavljanju transparentnog i odgovornog sistema javnih nabavki i nadzora nad njima, poboljšanje upravljanja javnim finansijama i podsticanje okruženja za rast predvođen privatnim sektorom”, rekao je Šef odeljenja za razvojnu saradnju u ambasadi Švedske Ula Anderson (Ola Andersson). On je dodao da će posebna pažnja biti posvećena uvođenju ekoloških kriterijuma u postupke javnih nabavki da bi se razvili kapaciteti za tzv. ”zelene nabavke” koje uključuju energetsku efikasnost, kao i obukama službenika za javne nabavke na lokalnom nivou.Ukupna vrednost dodatne podrške koje Švedska pruža Srbiji u pomenutim projektima je oko 5,5 miliona evra. Kao jedan od navećih bilateralnih donatora Švedska pomaže Srbiji približavanju EU i ispunjenju njenih standarda sa više od 12 miliona evra godišnje. 

Srbija

U Srbiji prošle godine na lizing nabavljena oprema vredna 367 miliona evra

Tokom januara ove godine, registrovano je 611 ugovora o finansijskom lizingu, dok je u 2020. godini registrovano 13.573 ugovora o finansijskom lizingu, na osnovu kojih su nabavljeni predmeti u vrednosti većoj od 367 miliona evra, navodi se u saopštenju Agencije za privredne registre.Od uspostavljanja Registra finansijskog lizinga do kraja 2020. godine bilo je aktivno 55.870 registrovanih ugovora o finansijskom lizingu, ukupne vrednosti od 1,712 milijardi evra.Putem finansijskog lizinga su, u najvećem procentu, nabavljena putnička vozila, zatim teretna i druge vrste vozila.I u 2020. godini, primaoci finansijskog lizinga su u najvećem procentu bila pravna lica, dok su preduzetnici činili tek deseti njihov deo.     Od uspostavljanja ovog registra, nepokretnosti su bile predmet finansiranja u 51 registrovanom ugovoru, ukupne vrednosti od 24,6 miliona evra.

Srbija

Novi zakon o zdravstvenom osiguranju uvodi retke bolesti

Srbija bi polovinom ove godine, tačnije 1. juna 2021. trebalo da dobije nov Zakon o zdravstvenom osiguranju, a tim povodom u toku je javna rasprava o Nacrtu koji sadrži izmene i dopune ovog dokumenta, piše portal Telegraf.Ovim dokumentom prvi put u pravne propise u Srbiji biće uvedena definicija retkih bolesti, trudnice će zbog sprečenosti da rade ostvariti pravo na naknadu bez obzira na to da li su im uplaćeni doprinosi, a pacijenti više neće morati da dostavljaju potvrdu o bolovanju poslodavcu, već će to umesto njih, elektronskim putem raditi izabrani lekar.Ako se ovaj dokument usvoji, više ne bi trebalo poslodavac da vrši obračun naknada zarada, već će to raditi Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), koji sada to samo kontroliše.Kako se navodi u obrazloženjima predloženih rešenja za donošenje novog Nacrta, ukazala se potreba za daljim unapređenjem sistema obaveznog zdravstvenog osiguranja, a koja se ogleda u odgovarajućim rešenjima koja se odnose na ostvarivanje prava na naknadu zarade usled privremene sprečenosti za rad usled bolesti ili povrede, te se njime predlažu nova rešenja kojima se olakšava ostvarivanje tog prava osiguranicima, kao i samim poslodavcima.Javna rasprava je počela 4. februara i trajaće do 28. februara. U njoj mogu da učestvuju predstavnici državnih organa, javnih službi, predstavnici zdravstvenih ustanova, stručna javnost, udruženja i drugi zainteresovani učesnici.Po okončanju postupka javne rasprave Ministarstvo zdravlja analiziraće sve sugestije učesnika u javnoj raspravi i sačiniti izveštaj u roku od 15 dana od dana okončanja javne rasprave.Nov Zakon stupio bi na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjivao bi se od 1. juna 2021. godine.

Srbija

U Srbiji želi da investira 70 odsto dijaspore

Sedamdeset odsto pripadnika srpske dijaspore izrazilo je spremnost da investira u svojoj zemlji, a 74 odsto ispitanika smatra da bi naši sunarodnici iz inostranstva trebalo da imaju makar ravnopravan, ako ne i povlašćen status prilikom investiranja u Srbiji i Republici Srpskoj, pokazalo je istraživanje sociologa, psihologa i komunikologa iz Srbije, zemalja u regionu i srpske dijaspore kojim je koordinirala Teslina naučna fondacija iz SAD i Srbije, prenosi portal N1.Čak 93 odsto ispitanika izrazilo je uverenje da bi deca naših ljudi rođena u inostranstvu trebalo da imaju ista prava na školovanje u matici kao i deca građana Srbije, a više od 87 odsto misli da dijaspora treba da ima pravo glasa u matičnoj zemlji.Više od 70 procenata ispitanika do sada nije glasalo na izborima u Srbiji iz zemalja u kojima borave, a uporedo sa regulisanjem biračkog prava 90,8 odsto anketiranih misli da je potrebno ponovo oživeti rad Skupštine dijaspore, koja bi trebalo da ima svoje predstavnike i u Skupštini Srbije.Pored toga, stav 85 odsto ispitanika je da bi našim sunarodnicima u dijaspori trebalo omogućiti elektronsko glasanje, a 94,5 odsto deli mišljenje da bi dijaspora i matica trebalo aktivno da učestvuju u pripremi budućeg Nacionalnog programa Srbije i svih Srba sveta, kojim bi bili obuhvaćeni nacionalni interesi Srbije i Republike Srpske.Kao važan deo plana jačanja saradnje matice i dijaspore je svakako i formiranje Ministarstva dijaspore u Srbiji i Republici Srpskoj, što je potvrdilo 91,2 odsto ispitanika, dok 94 odsto smatra da je potrebno da se Srbija uključi u organizaciju srpskih klubova u regionu i dijaspori.Skoro svi ispitanici, odnosno 98,9 odsto, misle da je neophodno veće uključivanje dijaspore u otvaranje „mini biznisa“ sa investicijama iz dijaspore, sa državnim garancijama i mogućnošću prava na penzionisanje za povratnike koji su investirali u maticu.Samim tim, 78 odsto anketiranih misli da je sređivanje dokumentacije za dijasporu prioritet u javnim službama matične zemlje, dok 66,1 odsto smatra da bi povratnici iz dijaspore, uz pravo na penziju, morali da imaju i pravo na uvoz bez carina i poreza.Nešto manje od polovine, tačnije 46,6 odsto ispitanika, ne zna dovoljno na kom nivou je saradnja verskih institucija u matici i dijaspori, ali se svi slažu da je veoma važna uloga Srpske pravoslavne crkve u jačanju jedinstva naroda i države, a samim tim i u jačanju saradnje matice sa dijasporom.Projekat istraživanja „Teslin narod – Matica i dijaspora na istom putu“ podržala je i sufinansirala Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

Srbija

Direktor kancelarije za IT: Više se ne nose priznanice u MUP

Od 1. marta građani Srbije više neće morati da nose priznanice na šaltere policijskih uprava, već će uplate biti elektronski evidentirane u MUP-u, kazao je u intervjuu za Politiku Mihailo Janković, direktor kanlecarije za IT i e-upravu.On je podsetio da je prošle nedelje pokrenuta elektronska usluga izdavanja i zamene vozačkih dozvola, bez odlaska u policijsku stanicu."I ne samo to - građanima će dozvole stizati na kućnu adresu", rekao je Janković.Prvi put podaci građana iz 13 različitih baza podataka stavljeni su na jedno mesto, u Državni data centar, kazao je on. "Registru građana će od narednog meseca prvi put moći da pristupaju i državni organi koji će po službenoj dužnosti ažurirati podatke. Na primer, kada se devojka uda i promeni prezime, ne mora da ide od šaltera do šaltera i to prijavljuje već će kroz bazu podataka prezime automatski biti svuda izmenjeno". Govoreći o elektronskoj prijavi za vakcinaciju, on je rekao da je novina praćenje svake bočice vakcine, od sletanja na aerodrom, preko centralnog i regionalnog magacina, do domova zdravlja i ambulanti. 

Srbija

Svega četvrtina turističkih agencija obnovilo licencu za rad

Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS)  pozdravilo je odluku države da dodeli pomoć hotelijerima i prevoznicima, ali naglašava da je sektorska pomoć ponovo zaobišla turističke agencije, prenosi portal Biznis.rs. Kažu da su zbog toga razočarani i naglašavaju da su mere državne podrške trebale da budu selektivnije.Marija Prijić-Sladić iz UTAS-a ističe da su vlasnici turističkih agencija očekivali da će država naći način da im pomogne jer su tokom pandemije pretrpeli pad prometa veći od 90 odsto. "Od 400 turističkih agencija, samo oko 100 agencija sada ima status organizatora putovanja", ističe Marija Prijić-Sladić.Ona navodi da većina agencija koje su ugrožene nisu dobile obećana sredstva iz Fonda za razvoj. "Oni koje su aplicirali za ta sredstva nisu dobile čak ni odgovor od Fonda, a sada se navodno čeka nova uredba. I dalje nema rešenja za tešku situaciju u kojoj se nalaze turističke agencije", naglašava Marija Prijić-Sladić iz UTAS-a.Naglašava i da je nejasno zašto tu podršku dobijaju one kompanije koje su kroz pandemiju, kako tvrdi, prošle bez velikih šteta.UTAS PITA GRAĐANE ŠTA MISLE O OSIGURANJU TURISTIČKIH AGENCIJA Ona je naglasila da niko nije očekivao da će pandemija trajati ovoliko dugo i da od njenog početka turističke agencije praktično neće imati posla.Prijić-Sladić kaže da i su na početku turističke agencije uzele pomoć države u vidu minimalca, ali da se u praksi pokazalo da  bez posla i novog prihoda, ti minimalci generišu nove troškove za isplatu poreza i doprinosa i nameću obavezu zadržavanja radnika u radnom odnosu, iako za njih u stvari posla nema .Kako ističe, pomoć u vidu isplate minimalca preduzećima doprinosi očuvanju radnih mesta, ali pre svega ako za ta preduzeća ima posla.Marija Prijić-Sladić upozorava da, ukoliko se ovakva situacija nastavi i u epidemiološkom i u poslovnom smislu, treba očekivati da će veliki broj turističkih agencija bankrotirati.Prema njenom mišljenju najgore bi bilo da turističke agencije bankrotiraju, jer će se onda postaviti pitanje ko bi obeštetio ljude koji su uplatili putovanja pre izbijanja pandemije, bilo kroz zamenska putovanja ili pak povraćaj uplaćenog novca.Kako dodaje situacija je sada uglavnom izgubljena, jer je većina agencija zatvorena i ljudi su se okrenuli drugim poslovima. 

Srbija

Tržište privatnog obezbeđenja u Srbiji: Najvidljiviji primer loše regulative

Tržište privatnog obezbeđenja u Srbiji karakteriše loša praksa odabira radnika, niska cena rada, nedostatak delotvornog nadzora, politizacija sektora, sukob interesa i siva ekonomija, ukazuje najnovija analiza „Politička distorizija tržišta privatnog obezbeđenja“, čiji je autor Marko Milošević, istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), piše portal Biznis i Finansije.Prisutne anomalije nameću zaključak „da država ne radi u interesu svojih građana, već u interesu partijsko-poslovne klike, koja mašući barjakom državnosti, preliva javna sredstva u privatne džepove. Na tržištu postoji oligopol – u ovom slučaju niza partijski povezanih firmi, koje dobijaju najlukrativnije ugovore“, ocenjuje se u analizi.Privatizacija sektora obezbeđenja u Srbiji započela je još devedesetih godina, međutim regulacija tržišta je kasnila, pa je tako Zakon o privatnom obezbeđenju usvojen tek 2013. godine, a čekalo se još dve godine da otpočne licenciranje radnika.Samo licenciranje ne funkcioniše kako bi trebalo, jer nije uspostavljen kvalitetan sistem obuke, kao ni efikasan nadzor na ovom tržištu, podeljen između inspekcije rada koja kontroliše rad na crno i MUP-a u čijoj je nadležnosti kontrola da li se posluje bez licenci.To je otvorilo prostor sivoj ekonomiji, odnosno da deo poslodavaca jednako plaća radnike sa licencom i one bez licence.Održavanje niske cene rada na tržištu postiže se i sve većim angažovanjem penzionera, pre svega pripadnika vojske i policije koji su po beneficiranom radnom stažu ostvarili pravo na penziju.Još jedan razlog za niske dnevnice je angažovanje radnika obezbeđenja posredstvom agencija za lizing radne snage. Beograd ima najviše radne snage angažovane na lizing, čak 44 odsto, a ovakav oblik upošljavanja je najizraženiji u sektoru usluga. Kada je reč o privatnom obezbeđenju, nema preciznih brojki, ali se procenjuje da je u Beogradu angažovano na lizing 40 odsto radne snage koja obezbeđuje veće firme, dok je u unutrašnjosti takva praksa slabije izražena.Agencijsko zapošljavanje olakšava ispumpavanje novca iz javnog sektora u privatne džepoveKada je reč o sektoru obezbeđenja, kod ovakve vrste zapošljavanja najpogodniji za malverzacije su ugovori sa javnim sektorom, iz nekoliko razloga. Ovaj sektor angažuje najveći deo fizičkog obezbeđenja, nema unutrašnje kontrole o kvalitetu pružene usluge, a državni kontrolni mehanizmi su sporadični i instrumentalizovani.U Srbiji niti ima slobodnog tržišta usluga privatnog obezbeđenja, niti država interveniše s ciljem da ukloni izražene anomalije. Naprotiv, tržište je degradirano jer se državni aparat instrumentalizuje radi pojedinačnih, partijskih interesa. Posledično cvetanje rada na crno i malverzacija zbog male cene rada, kao i odsustvo struke i propala politika licenciranja odgovornost su države koja to omogućava, time što stimuliše loše prakse i selektivno nadzire rad, kada ga uopšte nadzire.Ceo tekst pročitajte na stranici portala Biznis i Finansije OVDE.

Srbija

Tviter nalozi zvaničnika i državnih medija u Srbiji uskoro posebno označeni

Tviter je prošle godine započeo sa etiketiranjem naloga ključnih vladinih zvaničnika i državnih medija. Prethodno je to bilo dostupno samo u Kini, Francuskoj, Rusiji, Velikoj Britaniji i SAD-u. Međutim, od sledeće nedelje će tehnološki gigant nova pravila etiketiranja proširiti na dodatnih 16 zemalja – među kojima je i Srbija, piše portal Pocketnow.Prema kompaniji, novo etiketiranje biće dostupno u zemljama koje su deo G7, kao i „zemljama kojima je Tviter pripisao informacione operacije povezane sa državom“.Pored Srbije, na novoj listi nalaze se i Kanada, Kuba, Ekvador, Egipat, Nemačka, Honduras, Indonezija, Iran, Italija, Japan, Saudijska Arabija, Španija, Tajland, Turska i Ujedinjeni Arapski Emirati.Korisnici čiji su računi označeni biće obavešteni i takođe mogu zatražiti ispravku ako postoje greške.„Takođe ažuriramo tekst etikete kako bismo dodali više specifičnosti na etikete vladinih računa pravljenjem razlike između pojedinaca i institucija“, napisao je Tviter na svom blogu.Nova pravila odnosiće se na ključne vladine zvaničnike uključujući ministre spoljnih poslova, institucionalne entitete, ambasadore, zvanične portparole i ključne diplomatske lidere.Prema rečima kompanije, trenutan fokus je na višim zvaničnicima i entitetima koji su zvaničan glas države u inostranstvu.Pored toga, pravila će se odnositi i na medijske subjekte povezane sa državom, njihove urednike i osoblje.

Srbija

Komisija odobrila nove mere, najugroženijima oko 2% ukupne pomoći

Zbog teškoća u poslovanju izazvanih pandemijom korona visusa, Vlada Srbije odlučila je da dodeli novčanu pomoć turističkoj i ugostiteljskoj privredi, hotelskoj i autobuskoj industriji. Programe je odobrila i Komisija za kontrolu državne pomoći koja je saopštila da su oni u skladu sa važećim pravilima.Vlada Srbije odlučila je da turističku i ugostiteljsku privredu pomogne sa 2,01 milijardu dinara, čiji su se predstavnici više puta bunili i tvrdili da država nema sluha za njihovu situaciju koja je izazvana pandemijom.Programom je predviđeno da se sredstva dodeljuju bespovratno u iznosu od 30.900 dinara po svakom zaposlenom za koga je privredni subjekt isplatio zaradu za decembar 2020. i podneo odgovarajuću poresku prijavu. Sredstva mogu da se iskoriste do 15. septembra ove godine i uplaćivaće se na namenske, dinarske račune, koje će za te potrebe otvoriti Uprava za trezor.Da bi privrednik ostvario pravo na bespovratna sredstva, potrebno je da u Agenciji za privredne delatnosti (APR) bude registrovan za poslovanje u delatnostima restorana, pokretnih ugostiteljskih objekata, keteringa, pripremanja i posluživanja hrane i pića, hotelskog smeštaja, odmarališta, objekata za kraći boravak, kampova, putničkih agencija, turoperatora, iznajmljivanja i lizinga autombila.Zahtevi za korišćenje bespovratnih sredstava, podnose se ministarstvu nadležnom za delatnost turizma. Ukoliko se utvrdi da je privredni subjekat smanjio broj zaposlenih za broj koji je veći od broja propisanog programom o dodeli ove vrste pomoći, dužan je da vrati dodeljena sredstva.Veliki privredni subjekti koji su u stečaju ili postupku likvidacije (oni koji su se nalazili u teškoćama pre 31. decembra 2020. godine) dužni su da izvrše povraćaj bespovratnih sredstava. Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) nedavno je saopštilo da je zbog pandemije u Srbiji zatvoreno oko 200 truističkih agencija, tako da mnoge od njih koje su radile do pre godinu dana, ovu pomoć neće dobiti.UTAS: DO SADA ZATVORENO 200 TURISTIČKIH AGENCIJA Vlada Srbije odlučila je da dodeli pomoć i hotelskoj industriji u iznosu od 1,68 milijardi dinara. Predstavnici ove delatnosti takođe su više puta naglašavali koliki štetu im je prouzrokovala pandemija i to nije bio slučaj samo u Srbiji, već svugde u svetu.Predlogom programa je utvrđeno da će se sredstva hotelijerima dodeljivati u iznosu od 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici, u dinarskoj protivvrednosti.Uslov za ostvarivanje prava na pomoć je da hotel nije u stečaju ili procesu reorganizacije i da se broj zaposlenih ne smanjuje za više od 10% od trenutka stupanja programa na snagu do tri meseca nakon isplate pomoći.Propisano je da se pomoć dodeljuje najkasnije do 30. juna 2021. godine, kao i da ukupan iznos subvencija po jednom korisniku u hotelskoj industriji ne može da bude veći od 800.000 evra.UDRUŽENJE HOTELIJERA: HOTELI PRED ZATVARANJEM, POTREBNA POMOĆ Autobuskim prevoznicima biće dodeljeno više nego hotelijerima, ukupno 2,6 milijardi dinara. Pravo na subvenciju ima prevoznik, privredno društvo ili preduzetnik koji poseduje licencu za prevoz putnika. Predviđeno je da se sredstva dodeljuju šest puta u visini od po 600 evra po autobusu za koji prevoznik poseduje licencu. Uslov za dobijanje subvencije je da nad prevoznikom nije pokrenut stečajni postupak i da nije planiran postupak reorganizacije. Predlogom programa, propisuje se da prevoznik gubi pravo na korišćenje subvencija ukoliko smanji broj zaposlenih za više od 10% odsto u periodu od 6 meseci, počevši od dana usvajanja programa pomoći. KOMISIJA ZA ZAŠTITU KONKURENCIJE ISPITUJE JANJUŠEVIĆ PREVOZ

Srbija

„Protiv predloga Vlade Srbije izjasnilo se 98,8 odsto frilensera“

Oko 98,8 odsto ispitanika koji su odgovorili na pitanje postavljeno na Fejsbuk stranici Udruženja radnika na internetu (URI) navelo je da predlog Vlade Srbije za rešenje problema frilensera nije prihvatljiv. S obzirom da je upitnik popunilo 3.062 osoba, predlog je podržalo samo 37 ljudi, saopštio je URI.Odgovarajući na navode ministra finansija Siniše Malog, koji je izjavio da se sve veći broj frilensera javlja u filijale Poreske uprave kako bi prihvatio reprogram poreskog duga ili naplatu po predstojećim izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, URI dodaje da "niko ko živi od frilens poslova to ne može da prihvati"."Zaista ne znamo ko su frilenseri koji su pohitali da plate porez. Pod uslovom da frilenser ima stabilnu zaradu i jednake prihode, trenutni poreski model znači da će narednih deset godina plaćati 50 odsto svoje zarade... Jasno je da Poreska uprava nije niti obaveštavala niti vršila poresku kontrolu prihoda iz inostranstva sve do prošle godine, kada ste se naprasno setili da biste na ovaj način mogli puniti budžet", navodi se u saopštenju.URI pozvao frilensere da se izjasne o predlogu za naplatu poreza U URI-ju ocenjuju da se ponuda Vlade Srbije, koji podrazumeva plaćanje poreza i doprinosa za tekuću i prethodnih pet godina nije prihvatljivo i zato što digitalnim radnicima postojeći zakoni ne omogućavaju da ostvare pravo na staž."Želite da nam pored penzijskog osiguranja naplatite i zdravstveno, i to unazad. Kako je uopšte moguće da tražite da platimo unazad ono što ne možemo, po postojećem zakonu, ni ubuduće da koristimo. Navodite da je ponuda Vlade izuzetno povoljna i da će 'onaj koji je mesečno zarađivao 200 evra sada imati dug od 3.000 evra umesto 5.000 evra'. Pitamo vas, kako je dobra ponuda da neko ko zarađuje samo 23.500 dinara mesečno (ispod minimalca) narednih deset godina plaća dug od 3.000 dinara i tekuće obaveze koje iznose 7.500 dinara", saopštio je URI.Pregovori između predstavnika frilensera i Vlade Srbije obustavljeni su nakon ponude za reprogram dugovanja, koji podrazumeva plaćanje duga po osnovu poreza i doprinosa za PIO i zdravstvo za proteklih pet godina i tekuću, uz otpis kamate. Frilenseri održali protest, u ponedeljak pregovori sa Vladom SrbijeURI: Vlada tražila rešenje za pojedinačne kategorije frilensera

Srbija

NBS: Srpske obveznice ulaze na J.P. Morgan indekse

Američka multinacionalna banka, J. P. Morgan, odlučila je da od 30. juna 2021. godine uključi dinarske obveznice Republike Srbije u svoj renomirani indeks obveznica "J.P. Morgan GBI-EM index", saopštila je Narodna banka Srbije (NBS). U NBS naglašavaju da će to doprineti privlačenju novih investitora, jer ova odluka predstavlja i potvrdu likvidnosti jedne ekonomije.U NBS kažu da odluka J. P. Morgan predstavlja još jednu potvrdu rezultata koji su postignuti na polju razvoja domaće ekonomije, unapređenju finansijskog tržišta, a naročito u obezbeđenju stabilnosti dinara.Nakon ove odluke, dinarske obveznice kako se navodi u saopštenju biće uključene u indeks GBI-EM Global Diversified.Napominje se da je on jedan od repernih (benchmark) indeksa obveznica koje su emitovane u lokalnim valutama zemalja u razvoju i najčešće se prati od strane međunarodnih investitora. Obveznice će biti uključene i u GBI-Aggregate (GBI-AGG) i GBI-AGG Diversified indekse, koji obuhvataju državne obveznice u domaćoj valuti kako razvijenih, tako i zemalja u razvoju."Кada smo 2015. započeli aktivnosti na uključenju srpskih dinarskih obveznica u J.P. Morgan indeks obveznica malo ko je verovao da će se to zaista i desiti", kaže guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Ona naglašava da će Srbija će postati još atraktivnija investiciona destinacija, jer će se nalaziti na mapi najeminentnijih svetskih ulagača. "Sada, s pravom očekujemo nastavak značajnijeg priliva investicija u našu zemlju, što će dati direktan podsticaj bržem privrednom rastu", izjavila je Tabaković.J.P. Morgan, kako navodi NBS, u svom izveštaju posebno ističe napredak na polju likvidnosti tržišta dinarskih obveznica. To kako se napominje, ukazuje da su investitori postali poslednjih godina zainteresovani za trgovanje domaćim hartijama od vrednosti. BANKARSKE USLUGE POSKUPELE OD 15 DO 60 ODSTO Navodi se i da su međunarodni investitori saglasni da se likvidnost na tržištu srpskih dinarskih obveznica oporavila i vratila na nivoe pre pandemijske krize.U izveštaju J.P. Morgan  navodi se i da je Srbija u prethodnih godina uložila značajne napore ka razvijanju repernih (benchmark) emisija dinarskih obveznica.Kako se objašnjava, to doprinosi povećanju obima pojedinačnih dinarskih instrumenata i pozitivno je uticalo na povećanje likvidnosti na domaćem finansijskom tržištu.U navedene indekse biće uključene tri reperne emisije dinarskih obveznica, originalne ročnosti 7, 10 i 12,5 godina, a koje dospevaju na naplatu 2026, 2028. i 2032. godine.Srbija je 10. februara prodala desetogodišnje državne obveznice, a obim te aukcije iznosio je 10 milijardi dinara, prenele su Večernje novosti.One će dospeti na naplatu 8. februara 2028. godine

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.