Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Er Srbija ovog leta očekuje do 45% pretpandemijskog prometa

Nacionalni avio-prevoznik Er Srbija očekuje da će dostići do 45 odsto obima saobraćaja zabeleženog 2019. u predstojećoj letnjoj sezoni, što bi predstavljalo nadprosečan oporavak u odnosu na gloalni prosek koji projektuju Međunarodna asocijacija za vazdušni transport (IATA) ili Eurocontrol (Evropska organizacija za bezbednost vazdušnog saobraćaja), navodi ExYuAviation.Generalni direktor kompanije za komercijalno poslovanje i strategiju Jirži Marek je na CAPA samitu posvećenom avio-industriji naveo da Er Srbija trenutno posluje na oko 38 odsto kapaciteta zabeleženih 2019. godine."Ono što predviđamo za prvi kvartal je da ćemo više ili manje raditi oko tih 35 do 38 odsto kapaciteta... Imamo nekoliko scenarija za leto, ali oni bi se mogli dramatično promeniti u zavisnosti od toga kako se tržište razvija, kakvo će (protivepidemijska) ograničenje biti i, takođe, da li će konačno biti nekog koordinisanog pristupa", kazao je Marek.On je pojasnio i da koordinisani pristup znači usaglašavanje pravila, s obzirom da gotovo svaka država ima različite protivepidemiološke propise sprovodi koja država."Čak i tokom 2020. godine uvek smo radili iznad proseka u poređenju sa ostatkom EU sa boljim (ključnim pokazateljima učinka), poput faktora opterećenja. Dakle, trenutno ćemo (tokom drugog kvrtala) najverovatnije biti na oko 40 do 45 odsto nivoa prometa iz 2019. godine", naveo je Marek.On je dodao i da je udeo Er Srbije u povezujućem saobraćaju znatno je opao i sada iznosi do 35 odsto ukupnog broja putnika."Znatno je niži od ranijeg nivoa, konekcijama se teško upravlja, jer neke zemlje nameću različita ograničenja za transfere, ne samo za one koji ulaze u zemlju, već i za one koji prelaze kroz određene zemlje. Međutim, fleksibilnost nam daje stvarnu prednost u održavanju pristojne povezanosti. To je takođe vidljivo u našem rasporedu aviona", naveo je jedan od čelnika Er Srbije.

Srbija

Nova državna pomoć: Tri polovine minimalaca za preduzeća, isplate u aprilu

Vlada Republike Srbije na današnjoj sednici usvojila je Uredbu o utvrđivanju Programa direktnih davanja iz budžeta Republike Srbije privrednim subjektima u privatnom sektoru, vrednom 249,4 milijarde dinara. U kviru trećeg paketa pomoći privredi ugroženoj COVID-19, prva isplata minimalne zarade za mesec mart 2021. godine će biti izvršena 8. aprila, a naredne uplate uslediće u maju i junu.Novac će biti uplaćen na posebne namenske račune koje će, za privrednike otvoriti Uprava za trezor, a nakon toga biće preusmerena na račune zaposlenih.Ova procedura predviđena je s obzirom na to da se direktna davanja mogu iskoristiti isključivo za isplatu zarada i naknada zarada zaposlenima.Prihvatanjem ovih mera, privrednici se obavezuju da ne smeju smanjiti broj zaposlenih za više od 10 odsto do isteka tri meseca od isplate poslednjeg minimalca, kao i na to da ne mogu isplaćivati dividende.Privrednici će za dobijanje ovih sredstava moći da se prijavljuju od 1. marta, popunjavanjem obrasca za prijave na portalu Poreske uprave.Oko 6,1 miliona punoletnih građana Srbije dobiće kroz novi paket po 60 evra, isplata će se vršiti u dve rate, tokom maja i novembra.Penzioneri će dobiti dodatnih 50 evra na najavljenu sumo od 60 evra, odnosno ukupno 110 evra.Članovi vlade usvojili su Uredbu o utvrđivanju Programa rasporeda i korišćenja subvencija za podršku radu ugostiteljske i turističke privrede zbog poteškoća u poslovanju prouzrokovanih epidemijom koronavirusa."Imajući u vidu da je turizam jedna od izuzetno važnih komponenti nacionalne ekonomije, koja je najviše pogođena epidemijom virusa COVID-19, vlada je obezbedila sredstva u iznosu od dve milijarde dinara za subvencionisanje zarada u ugostiteljskoj i turističkoj privredi", navodi se u saopštenju.Gradski hoteli dobiće još jednu vrstu direktne podrške države u visini od 350 evra po individualnom ležaju i 150 evra po smeštajnoj jedinici.Direktnu podršku dobiće i sektor prevoznika putnika i drumskog saobraćaja i autobuskih stanica, a koja podrazumeva 600 evra po autobusu u periodu od šest meseci.Kako bi se očuvala likvidnost privatnog sektora, država je odlučila da produži postojeću garantnu šemu, za još 500 miliona evra, a biće uspostavljena i nova garantna šema za podršku najugroženijim preduzećima.Detalji nove garantne šeme biće određeni kroz pregovore sa bankama, a u cilju postizanja najboljih uslova za ugrožena preduzeća.

Srbija

Građani Srbije nedovoljno poznaju svoja prava u izvršnom postupku

Građani Srbije nisu dovoljno informisani o svojim pravima u nekom izvršnom postupku, posebno kada vode spor o neplaćenim računima za komunalne usluge. Sa druge strane, više od polovine izvršnih predmeta u Srbiji čine dugovi građana prema komunalni preduzećima, čak 60 odsto i beleže trend rasta.O tome kako da se reše problemi izvršne naplate komunalnih dugova u Pančevu govorilo se na onlajn diskusiji koju je organizovao Centar za evropske politike (CEP).Pančevo je inače poznato kao grad gde su se sporovi građana i komunalnih preduzeća o neplaćenim obavezama nagomilali, a nedavno je veliki broj tih predmeta prosleđen javnim izvršiteljima.Organizacije za zaštitu potrošača, često skreću pažnju da se u tim sporovima zanemaruje Zakon o zaštiti potrošača.Nebojša Lazarević iz CEP-a kaže da je kod prinudne naplate dugova za komunalnie usluge u Srbiji često ukazuje da nadležne institucije o tome zapravo uopšte ne pričaju međusobno, pa dolazi do nerazumevanja problema.On podseća da je ministarstvo pravde nadležno za izvršitelje, ministarstvo trgovine za potrošače, a ministarsvo građevine za komunalne usluge.Prema njegovim rečima, novi ministar građevine pozvao je predstavnike CEP-a da razgovaraju o aktuelnim problemima u oblasti komunalnih usluga i obećao promenu zakona, ako bude neophodno."Drago mi je što ćete ići u ministarstva, ali mislim da to nije dobar metod", smatra Radomir Ćirilović iz Udruženja za zaštitu potrošača "Prosperitet", koje ima sedište u Novom Sadu.On naglašava i da bi u pregovorima sa državom na kojima se raspravlja o pravima korisnika komunalnih usluga uvek trebalo da bude i neki predstavnik nezavisne organizacije potrošača.Ćirilović tvrdi i da se među troškovima koji se naplaćuju prilikom prinudne naplate komunalnih dugova često nalaze i neopravdane stavke koje se naplaćuju dužnicima.Tu kako kaže spadaju i troškovi poštanse dostave od 300 dinara, dok je prava cena slanja pošiljke 60 ili 70 dinara.Ćirilović kaže i da neka komunalna preduzeća na računima naplaćuju i troškova, čak i u onim slučajevima kada korisnik nije imao nikakvu potrošnju.Predstavnik "Prosperiteta" kaže da je problem što se kod naplate komunalnih usluga ne poštuje Zakon o zaštiti potrošača (posebno član 140.), koji predviđa i da se u komunalnim prduzećima imenuju komisije za reklamacije.U tim komisjijama bi kako naglašava trebalo da budu i predstavnici potrošačkih organizacija.PANČEVCI PROTIV TOPLANE I SUDOVA: GREJANJE ODJAVILI, ALI MORAJU DA PLATE Sa druge strane problem nastaje i kada komunalna preduzeća nemaju jasno definisan ugovorni odnos sa svojim potrošačima.On smatra i da je većina rukovodilaca u komunalnim preduzećima u Srbiji postavljena po političkoj liniji i da zbog toga nije stručna za posao koji im je poveren, pa se problemi nagomilavajui.Jovan Ristić iz ograizacije potrošača "Efektiva", podsetio je da ta organizacija takođe insistira da se kod naplate komunalnih usluga poštuje Zakon o zaštiti potrošača.I on smatra da u svim komunalnim preduzećima treba da budu predstavnici potrošačkih organizacija, i onih koje država voli i onih koje država ne voli.Prema njegovim rečima, problem je i što tarife javnih izvršitelja tarifa nikada nisu bile na javnoj raspravi, čak ni onda kada je na javnoj raspravi bio Zakon o izvršenju i obezbeđenju."U svakoj sledećoj promeni (tog) zakona, mora da se raspravlja i o tarifama javnih izvršitelja", naglašava Ristić.Problem kako nalašava nastaje jer se sudije koje su nadležne u sporovima o dugovima građana prema komunalnim preduzećima pozivaju na važeće akte lokalne samouprave koji su često "u sukobu" sa nekim zakonima.Ristić kaže i da je "Efektiva" uspela da pronađe 20 problematičnih stavki u odluci lokalne samouprave u Pančevu o plaćanju daljinskog grejanja."Građani nemaju doživotni ugovor sa toplanom. Ne može (ni) da se naplaćuje usluga koja nije isporučena", zaključuje Ristić.MEDIJACIJA U REŠAVANJU SPOROVA"Volonteri Kačarevo" predstavljaju su organizacija koja je nedavno osnovana na teritoriji Grada Pančeva i prema rečima njihove predstavnice Nele Savić u naplati komunalnih usluga postoji jako puno problema."Plaćamo usluge za odvodnjavanje u slučaju krizne situacije, kada su poplave, a svi kanali su zatrpani, ništa  se ne radi po tom pitanju", kaže Nela Savić.Nela koja je i licencirani medijator u rešavanju sporova podsetila je i na varijatnu dobrovoljnog namirenja, koja je često, prema njenim rečima jeftijina opcija za siromašne građane."Imali smo jedan slučaj da je EPS tužio korisnika za iznos od 45 hiljada dinara, predložila sam im medijaciju, advokati su rekli da nemaju pravo odluke o načinu rešavanja", objašnjava Savić.Ona smatra da se takve stvari dešavaju jer građani  i predstavnici komunalnih preduzeća nisu dovoljno informisani o medijaciji, koja je često jeftinija od drugih opcija."Tarife su daleko povoljnije nego tarife svih advoktskih kakcelarija", podseća Nela Savić.Naglašava i da su u slučaju medijacije daleko povoljnije okolnosti i u vezi sa plaćanjem sudskih troškova."Pitanje medijacije od strane licenciranih medijatora nije detaljnje analizirano, pokušaćemo da to pitanje razmotrimo i da o tome popričamo sa javnim izvršiteljima", kaže Dušan Protić iz Centra za evropske politike.Protić je naglasio i da na diskusiji o problemima naplate komunalnih dugova koju su orgnizovali nema predstavnika Grada Pančeva, iako im je na vreme upućen poziv da u njoj učestvuju.Prema rečima Sonje Prostran iz Agencije Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID) do sada su sprovedena ukupno četiri postupka dobrovoljnih namirenja sporova (medijacije ili na engleskom jeziku "soft collections"), iako se ta praksa u Srbiji primenjuje od januara 2020. godine."Mislim da komunalna preduzeća nisu dovoljno informisana o tome", smatra Prostran.Sa druge strane naglašava i da javnim izvršiteljima mnogo koraka u vezi sa samim postupkom dobrovoljnog namirenja nije dovoljno jasno."Potrebna je koordinisana akcija između nekoliko ministarstava, gradskih i lokalnih samouprava da se ovaj postupak (medijacije) reaktivira", naglašava predstavnica USAID-a.To je posebno važno, kako naglašava jer troškovi izvršnog postupka ponekad mogu da premaše iznos duga koji se potražuje putem javnog izvršitelja.Čedomir Savković

Srbija

PKS: Izvoz meda prošle godine veći za 46 odsto

Srbija je prošle godine izvezla 2701 tonu meda u vrednosti od 13 miliona evra, što je za 46% više nego 2019. godine, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS). Med se najviše izvozio na zapad i sever Evrope, u Italiju, Norvešku i Nemačku. I pored velikih količina meda koje se izvoze iz Srbije, u poseldnje vreme, kako se naglašava raste i njegov uvoz u Srbiju, za razliku od prethodnih godina.U Srbiju je prošle godine stiglo 548 tona meda iz Moldavije, Ukrajine, Grčke i sa Novog Zelanda, naglašavaju u PKS."Tehnologija u pčelarstvu i dalje  napreduje u Srbiji što se vidi iz rasta broja košnica po gazdinstvu, a i u izvozu meda na platežna tržišta", kažu u Udruženju za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.Naglašavaju da sve veća potražnja meda otvara velike mogućnosti za ozbiljniji razvoj pčelarstva u Srbiji, kao i da su indirektne koristi od pčelarstva u oprašivanju biljaka u voćarstvu, povrtarstvu i uopšte u celom ekosistemu. Vlada Srbije inače svim pčelarima daje subvencije koje na godišnjem nivou iznose 800 dinara po košnici."Srbija raspolaže prirodnim resursima koji su osnov razvoja pčelarstva što ukazuje na ogromne potencijale za dalji razvoj ove privredne delatnosti", podsećaju u Privrednoj komori Srbije.Foto: Nova ekonomijaPodsećaju da od osnivanja Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda PKS 2003. godine počinje rast izvoza meda u zemlje Evropske unije, a pčelarstvo i proizvodnja meda i drugih pčelinjih proizvoda postaju sve interesantnije privredne delatnosti.Prema podacima Uprave za veterinu, do sada je registrovano 90 objekata za pakovanje meda u Srbiji. Osnivanjem i registracijom objekata za izvoz meda u zemlje EU (do sad je registrovano sedam objekata), stekli su se uslovi za veću proizvodnju i izvoz meda.U 2019. godini, prema podacima RZS, Srbija je raspolagala sa 977.000 košnica, što je za sedam odsto više u odnosu na 2018. ISKUSNI PČELARI SAVETUJU KAKO POČETI BIZNIS U SRBIJI Procene pčelarske privrede su da će broj košnica i dalje da raste.PKS napominje da je Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda već uputila dve inicijative Ministarstvu poljoprivrede. Prva se odnosi na izradu Strategije razvoja pčelarstva i formiranje Instituta za pčelarstvo. Druga, za izradu Pravilnika o pčelinjem otrovu, što bi omogućilo legalnu trgovinu i izvoz ovog značajnog proizvoda koji je izuzetno skup na stranim tržištima. "Pčelari bi na taj način mogli da prebrode kišne godine koje nisu povoljne za sakupljanje ", naglašavaju u PKS.Domaći pčelari često upozoravaju da se biljke ne prskaju pesticidima dok su u cvatu, odnosno u vreme kada ih pčele oprašuju, kao i da im se na prskanje njiva na vreme najavi.Neretko smo svedoci i velikih trovanja i uginuća pčela, o čemu svedoče i neki slučajevi u Vojvodini, o čemu je nedavno bilo reči u emisiji Zelena patrola, epizodi koja je snimljena u selu Njegoševo kod Bačke Topole.

Srbija

Uniqa putno osiguranje sa COVID-19 pokrićem za ceo svet

U nastojanju da svojim klijentima omogući bezbrižno putovanje na bilo koju destinaciju, UNIQA od 1. februara ima u ponudi putno osiguranje sa COVID-19 pokrićem bez teritorijalnog ograničenja - za sve zemlje sveta. Standradna polisa putnog osiguranja za sve nezgode i iznenadne bolesti u inostanstvu, osim COVID-19, obezbeđuje pokriće troškova do 30.000 evra i obuhvata organizaciju neophodne zdravstvene pomoći, dijagnostiku, preglede ovlašćenih lekara, nabavku lekova, bolničko i vanbolničko lečenje u inostranstvu, kao i pregled i testiranje usled ispoljavanja simptoma infekcije korona virusom. Putno osiguranje sa dodatnim COVID-19 pokrićem, nakon potvrde o prisustvu korona virusa omogućava organizaciju medicinske pomoći, terapiju, bolničko i vanbolničko lečenje od COVID-19 do 5.000 evra. Putno osiguranje sa COVID-19 pokrićem ne uključuje preventivno testiranje na korona virus i troškove boravka u karantinskoj izolaciji.Individualno i porodično putno osiguranje sa dodatnim pokrićem za COVID-19 može se kupiti u svim poslovnicama UNIQA osiguranja, partnerskim turističkim agencijama i bankama, kao i preko veb šopa na veb sajtu https://www.uniqa.rs/UNIQA/533/Online-kupovina.  Da bi uz standardnu polisu putnog osiguranja imali obezbeđeno i pokriće za COVID-19, klijenti prilikom kupovine treba samo da navedu da žele i ovo dopunsko pokriće, a za kupovinu preko veb šopa, da izaberu opciju koja sadrži i dopunsko COVID-19 pokriće. Za aktiviranje putnog osiguranja u slučaju nezgode ili iznenadne bolesti u inostranstvu, sa uračunatim COVID-19 pokrićem ili bez njega, osiguranici samo treba da pozovu UNIQA Centar za pomoć (na fiksni broj telefona +381 11 36 36 955 ili Viber broj: +381 63 36 75 99).  Operateri UNIQA osiguranja dostupni su 24 sata dnevno, 365 dana godišnje, a po primljenom pozivu uputiće klijente u najbližu zdravstvenu ustanovu, bez potrebe da bilo šta direktno plaćaju bolnici. UNIQA je lidersku poziciju na tržištu putnog osiguranja i poverenje osiguranika opravdala kako proširenjem pokrića za COVID-19, tako i odgovorom zahtevima klijenata koji za slučaj nezgoda i iznenadnih bolesti u inostranstvu žele dodatnu zaštitu i sigurnost da u slučaju potrebe, uvek i svuda, mogu da računaju na pomoć UNIQA osiguranja.  

Srbija

NLB namerava da otkupi sve preostale akcije Komercijalne banke

Nova ljubljanska banka (NLB) namerava da preuzme preostalih 16,77 odsto beogradske Komercijalne banke AD, čime bi postala jedini vlasnik tog preduzeća, navodi se u dokumentu danas objavljenom na Beogradskoj berzi.NLB već poseduje 83,23 posto a izrazila je nameru za otkup preostalih 2,82 miliona akcija U Obaveštenju o nameri preuzimanja navodi se da NLB preuzima obavezu da u roku od 15 radnih dana podneti zahtev Komisiji za hartije od vrednosti za odobrenje objavljivanja ponude za preuzimanje akcija, koju će zatim objaviti.NLB je većinski paket akcija koji sada poseduje kupila od države Srbije, po ceni od 395 miliona evra.

Srbija

Vlada Srbije izdvaja 500 miliona dinara za energetsku efikasnost

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom se tokom 2021. godine predviđa izdvajanje 500,24 miliona dinara za unapređenje energetske efiksanosti. Energetska efikasnost, između ostalog, trebalo bi da se postigne kroz renoviranje starih objekata, ali i kroz korišćenje boljih izolacionih meterijala u izgradnji novih.Strategijom razvoja energetike do 2025. godine predviđaju i planovima koji će važiti do 2030. godine, energetska efikasnost i veće korišćenje obnovljivih izvora energije svrstani su među prioritete, naglašavaju u Vladi Srbije. Ti planovi, ako se ostvare trebalo bi da doprinesu sigurnijem snabdevanju energijom, kao i smanjenju njene potrošnje energije u privatnom i komercijalnom sektoru.Njima se povećava konkurentnost industrije, standard građana, smanjuje se uvozna zavisnosti i negativni uticaj na životnu sredinu, poputu efekata staklene bašte, navodi se u programu finansiranja energetske efikasnosti koji je usvojila Vlada Srbije.Vlada Srbije podseća i na dugačak spisak aktovnosti i poslova kojim će se unaprediti energetska efikasnost.Kako se navodi, tu spada promena izolacije na objektima, zamena stolarije, unapređenje termotehničkih sistema u zgradama, zamena kotlova, ugradnja elektronskih pumpi, ugradnja ventila sa termostatima, toplotnih pumpi."NOVI ZAKONI IZ OBLASTI ENERGETIKE I RUDARSTVA UGLAVNOM NE PREPOZNAJU INTERES GRAĐANA" Među navedenim poslovima koji treba da povećaju energetsku efikasnost navodi se i ugradnja opreme za automatsku kontrolu grejanja, ugradnja novih sistema za klimatizaciju, ventilaciju, centralnu pripremu tople vode.U poslove spadaju i modernizacija osvetljenja, zamena svetiljki, kao i ugradnja automatskih sistema za kontrolu osvetljenja.Nosioci programa za energetsku efikasnost su, kako se navodi, Republika Srbija, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, privredna društva, kao i druga pravna lica čiji je osnivač neka jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina, ili Republika Srbija.U utorak, 9. februara 2021. godine inače je završena javna rasprava o čitavom setu novih zakona iz oblasti rudarstva i energetike, među kojima se nalazi i Nacrt zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Na račun Srbije često stižu optužbe da previše koristi ugalj i lignit za proizvodnju električne enegije u termoelektranama i tako ispušta daleko više štetnih materija u vazduh nego što je to slučaj u svim zemljama Evropske unije.Smanjenje potrošnje toplotne ili električne energije, kako naglašavaju stručnjaci, predstavlja samo jednu u nizu mera koje bi trebalo da smanje zagađenje životne sredine.

Srbija

Udruženje radnika na internetu kreće na „Put solidarnosti“

Nakon neuspelih pregovora sa Vladom Srbije Udruženje radnika na internetu (URI) odlučilo je da pokrene kapmanju "Put solidarnosti". Cilj kampanje je, kako je saopšteno, da se u većim gradovima Srbije organzuju sastanci kako bi se radnici na internetu lično upoznali i dogovrili o daljim koracima u borbi za regulisanje svog statusa.Udruženje je saopštilo da će kampanja sastanaka koja je planirana da se održi u nekoliko gradova Srbije, krenuti iz Novog Sada."Naša Vlada nam je ponudila sraman predlog koji nikako ne možemo da prihvatimo. Izgleda da nismo bili dovoljno jasni", navodi se u saopštenju URI-ja. Dodaje se da država predlaže "neprihvatljive stvari" kroz retroakivno oporezivanje frilensera, za nekoliko godina unazad."Zato je neophodno da počnemo da se okupljamo kako bismo im pokazali svoju veličinu. Krajnje je vreme da se i lično upoznamo, razgovaramo i dogovaramo se", dodaje se u saopštenju.Za prisustvo na sastanku u Novom Sadu, koji je planiran za subotu 13. februara, svi zainteresovani mogu da se prijave pomoću sledećeg LINKA.Prvi sastanak će se održati u vremenu između 11 i 15 časova u restoranu hotela Novi Sad na adresi Bulevar Jaše Tomića 1, a tačna satnica, kako je precizirano biće saopštena putem mejla svim zaintersovanim članovima tog udruženja.Nakon zatvorenog sastanka na kome će prisustvovai članstvo, predviđeno je da se održi "razgovor sa zainteresovanom javnošću".Gradovi koji su za sada uključeni u "Put solidarnosti", pored Novog Sada su Zrenjanin, Kragujevac, Niš, Zaječar, Aleksinac i Beograd, a sastanci se organizuju iz budžeta koji čine donacije i članarine udruženja.Kada broj članova u određenim gradovima poraste, kako je jaglašeno, u planu je da se sastanci održe i u njima."Pozivamo vas sve da dođete kako bismo zajedničkim snagama sprečili pljačku i dužničko ropstvo koje država želi da nam nametne", piše u najnovijem saopštenju URI.Dalja obaveštenja o Putu solidarnosti, kako se navodi, biće dostupna putem društvenih mreža.URI POZVAO FRILENSERE DA SE IZJASNE O PREDLOGU ZA NAPLATU POREZA ŠTA JE PREDLOŽILA DRŽAVA, A FRILENSERI ODBILI?Prema predlogu Vlade Srbije trebalo bi da se obustave sve poreske kontrole i naplata poreza i doprinosa na prihode iz inostranstva do maja 2021. godine.Tada se očekuje usvajanje izmena Zakona o porezu na dohodak građana koji bi za frilensere predvideo sledeća rešenja:- visina obaveze iz prethodnog perioda će se utvrditi poreskim rešenjem (rok zastarelosti 5 godina unazad + tekuća godina) i ista će se plaćati u ratama u periodu do 10 godina,- kamate se neće obračunavati za period do donošenja rešenja Poreske uprave,- normirani troškovi se priznaju u iznosu od 43% ostvarenih prihoda.Predstavnici radnika na internetu saopštili su da su ti predlozi za njih neprihvatljivi, jer smatraju da mogu da ih odvedu u "dužničko ropstvo" i pozvali su svoje članove da se o njima izjasne putem sledećeg LINKA.FRILENSERI I JUTJUBERI: PRIZNAJU IH TINEJDŽERI I DRŽAVA, ALI SAMO KADA TREBA DA SE PLATI POREZ

Srbija

Rok za plaćanje prve rate poreza na imovinu 17. februar

Rok za uplatu obaveze za prvi kvartal godišnjeg poreza na imovinu za fizička, pravna lica i preduzetnike je sreda 17. februar, saopštio je Sekretarijat za javne prihode Grada Beograda.Za fizička lica, iznos poreske obaveze koju treba izmiriti na ime akontacije prvog kvartala jednak je iznosu poreza za poslednji kvartal prethodne godine.Građani koji imaju neke nedoumice i pitanja, mogu da se jave na brojeve telefona opštinskih odeljenja Sekretarijata za javne prihode, koji su objavljeni na internet stranici Grada Beograda, navodi se u saopštenju.

Srbija

Privrednici: Počinje otplata odloženih poreza, a posla i dalje nema dovoljno

Od danas počinje otplata odloženih poreza i doprinosa za privrednike koji su tokom pandemije prihvatili pomoć države. U Udruženju "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" kažu da će to predstavljati veliki udarac za privrednike koji i dalje nemaju posla zbog pandemije korona virusa. Uredbom Vlade Srbije koja je stupila na snagu početkom godine propisan je metod isplate odloženih poreza i doprinosa na najviše 24 jednake mesečne rate.Privrednici su te mere prihvatili kao deo državne pomoći koja je uključivala i minimalne zarade za zaposlene.Mnogi od njih sada tvrde da se pandemija i dalje negativno odražava na poslovanje, pa im plaćanje odloženih obaveza dodatno otežava finansijsku situaciju."Poreska uprava je predvidela da onima koji zakasne sa otplatom, makar jedne rate (poreza i doprinosa) odmah stiže na naplatu celokupan iznos i to sa kamatama, bez imalo sluha za one koji su i dalje onemogućeni da rade normalno zbog mera ograničenja", kaže za Novu ekonomiju predstavnica tog udruženja Milena Amon.Na naše pitanje da li to udruženje planira neke proteste, ona kaže da Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije", da "planira dalje aktivnosti".Udruženje je inače, zajedno sa drugim udruženjima koje okuplja privrednike, poput Udruženja turističkih agencija Srbije (UTAS), već organizovalo proteste zbog odnosa države prema privrednicima.Tim protestima pridružili su se i frilenseri, odnosno Udruženje radnika na internetu (URI), koji se i dalje bune jer država želi da im retroaktivno naplati porez za nekoliko godina unazad.Odnos države prema privrednicima ilustruje i činjenica da su pregovori URI i Vlade Srbije o regulisanju statusa frilensera, u međuvremenu propali.PROTEST PRIVREDNIKA: OD DRŽAVE TRAŽIMO SARADNJI, NE MILOSTINJU Ponuda države da se problem frilensera reši odbijena je sa obrazloženjem da radnike na internetu vodi u "dužničko ropstvo"."Politika države prema domaćem preduzetništvu prouzrokovaće gašenje velikog broja privrednih subjekata i gubitak radnih mesta u privatnom sektoru što će se odraziti na celokupnu ekonomiju", smatra Milena Amon.Prema njenim rečima, privrednicima su potrebna sistemska i dugoročna rešenja koja će obuhvatiti probleme sa kojima se domaća privreda suočava.To se kako naglašava, između ostalog, odnosi na način obračunavanja eko-takse, previsoke namete, nesrazmerno visoke poreze i doprinose na male zarade, akontaciju poreza na dobit. "Jedina smo država koja privredi u godini krize najavljuje trošak za takozvanu 'modernizaciju fiskalizacije'  radi kupovine dodatnih uređaja za kase", kaže Milena Amon.Ona podseća da je za tu modernizaciju predviđen trošak od 3 milijarde dinara iz budžeta i minimum još toliko iz džepa privrednika, iako neke procene govore da da taj uređaj ni na koji način neće doprineti suzbijanju crnog tržišta.U Udruženju "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" kažu da država nastavlja sa represivnom politikom prema domaćem preduzetništvu i još jednom naglašavaju da je ta politika pogrešna."Postoje pozitivni pomaci kod pojedinih lokalnih samouprava koje su prepoznale značaj domaćeg preduzetništva i obezbedile povoljnosti za privrednike sa njihove teritorije, ali su one u manjini", naglašava sagovornica Nove ekonomije.Milena Amon kaže i  da se u tom udruženju pitaju sa kojim pravom institucije koje plaćaju svi građani ne odgovaraju na njihove pozive da se dođe do rešenja koje će povoljno uticati i na Srbiji i na domaće privrednike.KAKO SU MALI PRIVREDNICI PREŽIVELI RUČAK PREKO INTERNETA "Odlaganje poreza i doprinosa bila je velika olakšica prošle godine, ali kako se pandemija nije završila i posla nema, očekivali smo da se ta odluka o pomoći revidira i obaveze otpišu", rekao je za agenciju Beta direktor turističke agencije Sabra travel Vladimir Vlaho.Da posla u Srbiji za neke privrednike ima i "preko glave"  potvrđuje i ugovor vredan 3,2 milijarde evra koji je Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture nedavno sklopilo sa kineskom kompanijom China Road and Bridge Corp (CRBC).Ta kompanija u Srbiji će raditi na ekološkim projektima i gradiće regionalne deponije, postrojenja za preradu otpadnih voda, kanalizaciju, zajedno sa domaćim preduzećima čije će učešće u tim poslovima biti oko 49%.Ekonomski stručnjaci često naglašavaju da su ti poslovi u Srbiji manje dostupni domaćim kompanijama, koje na tenderima ne mogu da pobede velike multinacionalne kompanije.Čedomir Savković

Srbija

Miloš Biković novi predsednik Grupacije kinematografije PKS

Miloš Biković novi je predsednik Grupacije kinematografije Privredne komore Srbije (PKS), koji je na ovoj poziciji zamenio kolegu Dragana Bjelogrlića, navodi se u saopštenju PKS.Biković se nada da će posledice po bioskope i distributere, izazvane pandemijom kovida 19, uskoro biti ublažene i da će, uz podršku struke i institucija, uspeti da održe poslovanje.Doskorašnji predsednik Grupacije kinematografije PKS Dragan Bjelogrlić očekuje da će mlađe kolege uneti novu snagu u srpsku kinematografiju i ojačati lidersku poziciju u regionu i poboljšati prepoznatljivost na svetskom nivou.Od svog osnivanja 2014, Grupacija kinematografije zajedno sa strukovnim udruženjima i asocijacijama aktivno je učestvovala u donošenju Uredbe o podsticajima, izradi novog Zakona o audiovizuelnoj delatnosti i uspešno  sarađuje sa Filmskim centrom Srbije. Ova Grupacija nastaviće da zastupa interese struke od produkcije, preko distribucije i prikazivanja audiovizuelnih dela.Uspešnom saradnjom sa Ministarstvom kulture i informisanja i svim drugim relevantnim institucijama Grupacija kinematografije u velikoj meri je doprinela jačanju srpske kinematografije i nastaviće da bude jedinstvena adresa za sve izazove filmske umetnosti i industrije.

Srbija

Objavljen Priručnik za ekonomske novinare

Priručnik za novinare koji prate ekonomiju, za studente novinarstva i sve one koji planiraju da postanu ekonomski novinari. Business Info Group, izdavač Nove ekonomije pripremio je, uz podršku OEBS-a, praktična uputstva kako uraditi dobar i zanimljiv ekonomski tekst, radio ili TV prilog, šta sve treba da zna ekonomski novinar, koje izvore da koristi, uz ključne ekonomske pojmove koje treba da zna.PREUZMITE BESPLATNO OVDE

Srbija

NALED: Zagađenje vazduha u Srbiji je i 20 puta veće nego u članicama EU

Zagađenje vazduha u Srbiji je i 20 puta veće nego u zemljama Evropske unije, a prihodi od eko taksa i naknada nedovoljno se ulažu u rešavanje problema, saopštila je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).Kako bi se podstakla preduzeća da smanje svoj negativan uticaj, NALED predlaže uvođenje viših naknada za velike zagađivače, proširenje obuhvata štetnih gasova koji se oporezuju i izmenu sistema podsticaja.Preporuke su deo nove Analize uspešnosti fiskalnih instrumenata u smanjenju zagađenja, a čija bi potpuna primena obezbedila i dodatnih 18,5 miliona evra u budžetu za ulaganje u zaštitu životne sredine, navodi se u saopštenju.„U 2015. prihod od naknade za emisije je iznosio 3,05 milijardi dinara dok je u 2019. ova suma uvećana za 105 odsto i iznosila je 6,26 milijarde. Međutim, fiksni iznosi naknada za zaštitu i unapređenje životne sredine ne podstiču preduzeća da smanje emisije štetnih materija, a nisu ni srazmerni količini zagađenja", kaže predsednica Saveza za zaštitu životne sredine u NALED-u Jelena Kiš.Kiš dodaje da trenutno, i onima koji ne prave nikakvu štetu se naplaćuju minimalne naknade od 5.000 dinara, dok veliki zagađivači plaćaju malo u poređenju sa stvarnim količinama zagađenja koje stvaraju. Zbog toga je važno sprovesti potpunu primenu principa „zagađivač plaća“ odnosno da troškove snosi onaj koji ih je napravio.Prema rezultatima analize, osim od proizvodnje električne energije, veliki deo nedozvoljenih čestica dolazi iz individualnih i drugih ložišta. Iako su domaćinstva glavni uzrok prekomernog povećanja PM10 čestica, ne podležu bilo kakvoj kontroli, a uređaji za grejanje koje koriste se slobodno prodaju na tržištu bez poštovanja standarda zaštite životne sredine.Preporuka je zato da se poveća cena uglja, kako bi se građani podstakli da pređu na održivije izvore energije.Kako navode autori analize, u sistem plaćanja naknada neophodno je uvesti i sektor drumskog saobraćaja. Porez na upotrebu motornih vozila ne podstiče inoviranje voznog parka, jer je niži za starije automobile. Prema podacima MUP, više od polovine vozila ima stare motore, čiji je uvoz zabranjen u EU i regionu i preporuka je da se to uradi i u Srbiji, kao i da se poveća porez na Euro 3 i starije motore, a smanji za novije.Ukupna ulaganja u čistiji vazduh, koja je potrebno obezbediti, procenjuju se na oko 2,3 milijarde evra, zbog čega je neophodan održiv sistem finansiranja, koji će se zasnivati na principu „zagađivač plaća“.Kako ekološke takse i naknade ne bi predstavljale samo dodatno finansijsko opterećenje privrede i građana, koje ne dovodi do promena u ponašanju, važno je da se osmisli i sistem podrške za prelazak na ekološki čistije alternative u vidu subvencija i drugih podsticaja, zaključuje se u saopštenju.

Srbija

Ekološki projekti: Kineskoj kompaniji dodeljen posao vredan 3,2 milijarde evra

U vreme kada se u Srbiji beleže brojni ekološki problemi, poslovi izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda, izgradnje kanalizacije, kao i regionalnih deponija vredni 3,2 milijarde evra, dodeljeni su kineskoj kompaniji China Road and Bridge Corp (CRBC), prenosi Balkangreenenergynews. Radovi će se izvoditi u 65 lokalnih samouprava i trajaće najviše 35 meseci.Ugovore o tom poslovima potpisali su ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе Tomislav Momirović i dirеktor kompanije China Road and Bridge Corp-a u Srbiji Đang Šoujen (Zhang Xiaoyuan).Ministarstvo je saopštilo da će se tim projektima brojnim opštinama i gradovima omogućiti da posle više decenija reše brojnaekološka pitanja.Naglašavaju i da je to najveća planirana investicija u zemlji, kao i da je deo programa Srbija 2020-2025. Momirović je izjavio da će zemlja dobiti "najmodеrnijе saobraćajnicе, najbržе žеlеzničkе linijе, digitalnе autoputеvе, ali i еkološki bеzbеdno okružеnjе".Pomenuti ugovori, kako se navodi, otvaraju vrata za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda, stanica sa pumpama i kanalizacione mreže na teritoriji koje se nalaze u 65 lokalnih samouprava.Biće realizovano 73 projekta, a saniraće se ili izgraditi šest regionalnih deponija, navodi se u saopštenju ministarstva. Prema najnovijim informacijama, svaki poduhvat će imati rok završetka od 39 meseci, a svi projekti moraju da se završe u roku od pet godina od izdavanja građevinske dozvole.KONTROVERZE PRATE KINESKU FIRMU KOJA BI DA PREČIŠĆAVA VODU U BEOGRADU UČEŠĆE LOKALNIH PREDUZEĆA U POSLOVIMASistemi kompanije CRBC koji se koriste za prečišćavanje otpadnih voda uključivaće i preradu mulja, dodaju u ministarstvu i naglašavaju da će udeo firmi iz Srbije u tim poslovima biti najmanje 49%.Ministarstvo je saopštilo da će se radovi izvoditi prema modelu takozvane "žute knjige" Međunarodne federacije inženjera konsultanata (FIDIC), gde će gradovi i opštine imati status investitora.CRBC, koji posluje u okviru kineskog China Communications Construction Co. (CCCC), u Srbiji već gradi puteve i železnice. Ta kompanija obavlja i poslove izvođača na projektu auto-puta u Crnoj Gori.KINEZI POSLE METROA ZAINTERESOVANI I ZA KORIDOR "VOŽD KARAĐORĐE" PROJEKTI U BEOGRADUGrad Beograd je pre godinu dana sklopio sporazum o saradnji sa drugom kineskom kompanijom China Machinery Engineering Corp (CMEC) o finansiranju sistema sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda. Drugi potpisani ugovor ovlašćuje CMEC da počne sa istražnim radovima za projekat, koji je procenjen na 771 milion evra. U međuvremenu nije bilo zvaničnih informacija o statusu tog projekta.Kako je ranije pisala Nova ekonomija, kompanija CMEC, koja treba da sprovede projekat vezan za sakupljanje i prečišćavanje kanalizacionih otpadnih voda u Beogradu, radila je na više projekata širom sveta.Ti projekti su kritikovani zbog navodne korupcije ili lošeg izvođenja radova.

Srbija

Pokrenut prekršajni postupak protiv JKP “Čistoća” u Kraljevu nakon pogibije radnika

Inspekcija rada podnela je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv JKP „Čistoća“ zbog smrti radnika “Čistoće” u Kraljevu septembra 2019. godine, piše portal Radnik.Do povrede na radu došlo je „usled nepažnje zaposlenog“, navedeno je u zapisniku inspekcije rada kao mišljenje inspektora povodom slučaja smrti radnika.U zapisniku se navodi i da je smrtno stradali radnik bio „osposobljen za bezbedan i zdrav rad teoretski i praktično“, ali istovremeno preduzeće nije donelo Program osposobljavanja zaposlenih za bezbedan i zdrav rad, zbog čega je inspekcija podnela zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.Ono što je iz samog zapisnika ostalo nejasno je da li se i kako radnici mogu osposobljavati za bezbedan i zdrav rad bez programa osposobljavanja, kako je navedeno u zakonu.Iz JKP „Čistoća“ tvrde da je spomenuti program donet 30.9.2019, istog datuma kada je, prema zapisniku, inspekcija donela rešenje kojim nalaže preduzeću da program donese.Radnik je od svojih povreda preminuo 22. septembra 2019. godine.Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu predviđa kaznu od 800.000 do 1.000.000 dinara ukoliko poslodavac „ne izvrši osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad“, ali u kaznenim odredbama nije navedena kazna za poslodavca koji nije doneo Program osposobljavanja za bezbedan i zdrav rad.Ovaj slučaj smrtne povrede na radu privukao je 2019. pažnju medija, između ostalog, i jer je stradali radnik radio na privremeno-povremenim poslovima u preduzeću, u okviru programa javnih radova „Živimo lepše“ koji se sprovodio u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje. Cilj programa je bio radno angažovanje nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe.

Srbija

Osiguranje ili zašto je važno da unapred razmišljamo o ‘neće valjda’ situacijama

Prethodna godina stavila je pred nas brojne izazove, ali nam je i pružila priliku da nešto novo naučimo, prilagodimo se i spremniji dočekamo ovu godinu. Vođeni prošlogodišnjim iskustvom, moguće je da ste već doneli neke odluke koje će vam ovu godinu učiniti izvesnijom, a preporučljivo je da neke od njih budu i one koje se tiču finansija. Naime, finansijska sigurnost nam omogućava da rasterećenije pristupamo svim svojim odlukama, kao i suočavanju sa izazovima pri planiranju budućnosti. Pandemija je značajno izmenila svakodnevicu većine nas, ali priznaćemo da smo se i pre nje često nalazili u situacijama za koje jednostavno nismo bili spremni, kao što su neplanirani kvar na kolima, pad i povreda usled zaleđenih stepenica ili pokvarena veš mašina. Mogućnosti za nepredviđene izdatke su beskonačne, a naše finansijske mogućnosti ipak ograničene. Šteta na automobilu prouzrokovana elementarnom nepogodom ili poplavom, usled krađe ili obesti trećih lica može da bude izuzetno velika i retko ko takve nemile događaje može da dočeka potpuno finansijski spreman. Pozajmice su kratkoročno rešenje kojem tada često pribegavamo, ali postoji i pouzdan način da se prema ovakvim i sličnim situacijama odnosimo odgovorno i preventivno, a to je osiguranje.Iako mnogi osiguranja vide kao jednu od tekovina modernog društva, prvi oblici obezbeđivanja ljudi i njihove imovine datiraju čak nekoliko milenijuma pre nove ere. Rani vidovi osiguranja postojali su još pre pet-šest hiljada godina u Vavilonu. Trgovci bi uzimali zajam u svrhu transportovanja robe, odnosno osiguranja u slučaju da se ona izgubi ili ošteti. Na taj način, ukoliko bi došlo do takvog scenarija, makar ne bi morali da vrate uzetu pozajmicu. Gledajući u skoriju prošlost, prilikom velikog požara u Londonu 1666. godine izgorelo je nekoliko hiljada kuća, prodavnica i pabova, a taj događaj bio je zamajac za pokretanje osiguranja od požara.Kako osiguranja funkcionišu danas?Današnji sistem osiguranja zasnovan je na verovatnoći, odnosno riziku da se nešto desi. Iako nemamo mogućnost da znamo kada i da li će se neka nezgoda dogoditi, uvek možemo da, analizirajući podatke i date okolnosti, izračunamo kolika je verovatnoća da se nekome nešto desi u određenoj situaciji. Ta verovatnoća je u načelu mala. Međutim, ukoliko se nezgoda desi, šteta je velika. Zato sistem osiguranja funkcioniše po principu da se pojedinačnim uplatama malih iznosa, mnogo manjih od troška štete, stvori veliki fond iz kog je moguće isplatiti adekvatnu naknadu onda kada do nezgode dođe.Zakon o osiguranju naše zemlje poznaje dve osnovne vrste osiguranja: životno i neživotno. U životno osiguranje spadaju i: osiguranje života, rentno osiguranje, dopunsko osiguranje uz osiguranje života, dobrovoljno penzijsko osiguranje i druge vrste. Kada je u pitanju neživotno osiguranje, ono se deli na čak 19 vrsta, a neke od njih su osiguranje u slučaju nezgode, povrede na radu i profesionalnih oboljenja, dobrovoljno zdravstveno osiguranje, osiguranje imovine, motornih vozila, robe u prevozu, kredita. Prema podacima iz 2019, ukupna premija osiguranja u Srbiji iznosila je 107,5 milijardi dinara. Životna osiguranja čine oko 23, a neživotna 77 odsto tog iznosa*. Ne samo sigurnost, već i investicijaOsiguranje ne bi trebalo posmatrati isključivo kao vid zaštite od neplaniranih finansijskih izdataka, nesreća i nezgoda, već i kao sigurnu i pametnu investiciju. Naime, osiguravajuće kuće ulažu novac koji im poveravate i na taj način ostvaruju dobit, pritom čuvajući vrednost vašeg novca. Ovde je važno napomenuti da je njihova politika u pogledu ulaganja sredstava klijenata veoma restriktivna. Ona podrazumeva načelo manje, ali sigurnije dobiti uz maksimalnu zaštitu uloženih sredstava, te se novac uglavnom ulaže u državne obveznice, depozite kod banaka, nekretnine i slično. Stabilnost poslovanja osiguravajućih kuća nadzire i Narodna banka Srbije, kroz izdavanje i oduzimanje dozvola za obavljanje delatnosti osiguranja, ocenu zakonitosti, tržišnog ponašanja, investicione aktivnosti, dobrih poslovnih običaja i poslovne etike i putem brojnih drugih mehanizama. Takođe, zakonom je propisan način na koji su društva za osiguranje obavezna da upravljaju prikupljenim premijama, tako da se ne dovedu u pitanje naknade za štete.Mali rečnik osiguranjaU slučaju da se odlučite na osiguranje kao korak ka većoj finansijskoj sigurnosti u 2021, evo objašnjenja nekoliko važnih pojmova koje bi trebalo da znate kako biste bolje razumeli ponude osiguravajućih kuća i doneli ispravne odluke:Ugovarač osiguranja – Fizičko ili pravno lice koje sa osiguravajućom kućom, tj. osiguravačem zaključuje ugovor o osiguranju, plaća premiju i vlasnik je polise osiguranja.Premija osiguranja – Novčani iznos koji ugovarač osiguranja plaća za procenjeni rizik da bi zauzvrat imao osiguranje.Osigurana suma – Iznos koji se isplaćuje u slučaju nastanka osiguranog slučaja.Karenca – Kod nekih vrsta osiguranja, osiguranje ne počinje da važi odmah po potpisivanju ugovora. Na primer, ako ugovorite dobrovoljno zdravstveno osiguranje, tek posle dva meseca ćete moći da počnete da koristite ugovorene usluge. Razlog je sprečavanje mogućih zloupotreba.Polisa osiguranja – Dokument o zaključenom osiguranju, koji sadrži najvažnije elemente ugovora o osiguranju.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.