Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Putovanje srpskom železnicom: Udobno i pomalo nostalgično iskustvo

Živite u Srbiji i želite da putujete novim vozom, novom prugom, po pristipačnoj ceni, uz sve to i da "poterate" bicikl, bez ikakve rasprave sa kondukterima? Već nekoliko godina srpskim prugama saobraćaju novi vozovi koji na nekim relacijama, kao što je ona koja povezuje Beograd i Užice, nude sve te pogodnosti.Stare železničke stanice u Beogradu više nema i do Prokopa, odnosno stanice Beograd centar je uglavnom teško doći, o čemu svedoče iskustva brojnih putnika.To "uglavnom" znači i da postoje izuzeci od uvreženog pravila. Putnik koji treba da dođe do Prokopa, ako je dobro informisan, može da koristi i železničku stanicu Vukov spomenik, ili bilo koju drugu na liniji voza koji saobraća između Batajnice i Ovče.Jedna od stanica na toj relaciji je Beograd centar, odnosno Prokop, nova glavna železnička stanica u prestonici Srbije.Za ulazak na stanicu Vukov spomenik potrebna je Bus Plus karta od 90 dinara, putovanje traje svega pet minuta, ali "gradska železnica" ne ide često i problem je zapravo u tome, šta vredi takva pogodnost kada je nema dovoljno.Mane i pogodnosti te linije najbolje poznaju ljudi koji gradskom železnicom putuju na posao.Oni ne ulaze u poslepodnevni špic u Beogradu, preko mosta Gazela, pa od Zemuna do Vukovog spomenika stižu za oko pola stata.Put do Užica mnogo se razlikuje od onog ranijih godina, pre nabavke novih vozova iz Rusije i Švajcarske i pre poslednje rekonstrukcije pruge od Resnika do Valjeva.Ta pruga rekonstruisana je novcem iz čuvenog ruskog kredita kojim su u Srbiji nabavljeni i prvi novi ruski vozovi, posle duže godina, dom su Štadlerovi vozovi kupljeni posebno.Ranije se na "Barskoj pruzi" često dešavalo da lokomotiva vuče svega dva vagona, pa su gužve bile neminovne, nije bilo autoputa i više je ljudi putovalo vozom.Štadlerov voz na delu "Barske pruge" od Beograda do Valjeva sada praktično klizi brzinom koja je oko 100 kilometara na čas.Foto: Nova ekonomija/ Voz "Štadler" koja saobraća srpskim prugamaBrzo se stiže i do Barajeva, nekada se kompozicija do te stanice "vukla" i po čitavih 50 minuta. Za to vreme sada "lagano" stižete do Lazarevca.Voz posle Lazarevca i Lajkovca, brzo stiže u Valjevo, usput primećujemo da su zgrade nekih stanica sveže renovirane.Utisak kvari naselje puno smeća u Lajkovcu koje je tik uz prugu i podseća na nekadašnje nehigijensko naselje ispod mosta Gazela u Beogradu, ali je dosta manje od njega.Usput se zbog kolubarskih ugljenokopa i loženja uglja oseća ugljenmonoksid, ali podnošljivo je, danju se iz voza vide noviji kopovi u okolini Vreoca i napuštene kuće u nekim delovima naselja odakle su iseljeni meštani zbog proširenja REI Kolubara.Voz pristaje u valjevsku stanicu i nastavlja prema kanjonu reke Gradac, inače čuvenom po lepoj prirodi, ali sada je noć, pa nema uživanja u pogledu.Na izlasku iz Valjeva vidimo železnički nadvožnjak i tunel bez pruge koji je verovatno deo nedovršene pruge Valjevo - Loznica, o kojoj se govori pred svake izbore.Foto: Nova ekonomija/ U vozu se poštuju mere protiv pandemijeVoz kroz kanjon reke Gradac osetno usporava, jasno je da taj deo pruge nije rekonstruisan, čuje se škripa točkova i sve podseća na "nekadašnja" putovanja, put je manje udoban, puca u ušima, blagim usponom voz se penje uzbrdo.Danju i u letnjim mesecima ako putujete vozom od Valjeva do Kosjerića pogled prosto "mami", priroda je u tom delu Srbije očuvana, kada je lepo vreme u vozu često možete da sretnete i planinare.Štadlerovi vozovi su niskopodni, podsećaju na španske tramvaje u Beogradu, ali su prostraniji i veći, prilagođeni invalidima, imaju utikače za struju, konstruisani su i za transport bicikala.Prema informacijama sa sajta železnice, kao i prema rečima samih konduktera, doplata vozne karte za bicikl iznosi 100 dinara i ne mogu da vas odbiju.Biciklistima, naročito "zaluđenicima" to mnogo znači jer nema rasklapanja i pakovanja bicikala u sprecijalne torbe za tu namenu.Redom se smenjuju stanice Samari, Lastra, Drenovački Kik, Ražana, Kosjerić i ostale, ima ih dosta i građene su za meštane, kojih u planinskim selima ima sve manje, pa na nekim stanicama putnici retko ulaze, ali voz uredno staje na njima, ako je putnički.Posle Kosjerića, voz polako ubrzava, nema nikakvnih ukrštanja sa drugim vozovima, pa nema ni kašnjenja, stiže na vreme u Užice, gde prolazimo kroz nedavno renoviranu zgradu železničke stanice.Foto: Nova ekonomija/ Železnička stanica u UžicuTo je ujedno i zadnja stanica Štadlerovog voza koji iz Beograda kreće u 19 i 40h, bez kašnjenja u polasku. Večernji vozovi iz Beograda ranije su po pravilu išli do Prijepolja ili do Bara u Crnoj Gori.Nije tajna da je pruga od Užica do Prijepolja u lošem stanju i da joj je već godinama potrebna rekonstrukcija, na šta često apeluju uglavnom mašinovođe.Međutim, ozbiljnijih radova na pruzi Beograd - Bar, sem rekonstrukcije njene trase od Resnika do Valjeva, od 1976. godine kada je puštena u rad, kao svojevrstan građevinski podvig (radnici su tokom izgradnje na neka mesta morali da stižu helikopterom), nije bilo.O brzini Štadlerovog voza i o stanicama putnici se redovno obaveštavaju na displeju, ali i glasovno.Zabranjeno je pušenje i to je možda jedna od najbitnijih razlika u odnosu na nekadašnja pravila koja su se kršila ili su to prosto dozvoljavala.Voz je pod video nadzorom, što znatno olakšava kontrolu nesavesnih putnika, nema prljanja i sečenja sedišta, pisanja po inventaru.Cena povratne karte od Beograda do Užica je 1066 dinara, kondukteri su u novim uniformama, ljubazni su, svako mora da ima kartu i nema nikakvog "švercovanja" u prevozu.Put vozom od Užica do Beograda, u vreme kada je cela pruga bila u dobrom stanju i kada je njom saobraćao takozvani "poslovni voz", prema rečima konduktera trajao je manje od dva i po sata.Putnički voz danas na toj relaciji putuje nešto duže od tri i po sata.Čedomir Savković

Srbija

Bregzit negativno utiče na srpske malinare

Bez potpisanog Ugovora o slobodnoj trgovini sa Velikom Britanijom, to tržište biće izgubljeno za srpske malinare, rekao je potpredsednik Privredne komore Srbije i izvoznik maline Rade Ljubojević u gostovanju na Nova S televiziji, piše portal Nova.rs.On je rekao da su pregovori našeg Ministarstva trgovine sa britanskim predstavnicima u toku i da se nada da će do sporazuma uskoro doći, jer bi u suprotnom britansko tržište bilo izgubljeno za Srbiju.On je objasnio da je sticaj nesrećnih okolnosti, usred pandemije, doveo do toga da Srbija još nema potpisan Sporazum o slobodnoj trgovini, a da bi, ukoliko se dogovor uskoro ne postigne, šteta mogla da bude velika i to ne samo po malinare.“To se odražava na kompletan izvoz Srbije u Veliku Britaniju, koji nije baš mali i to tržište je veoma interesantno za Srbiju. Ono je rastuće i svake godine se povećava. Trgovina sa Velikom Britanijom je praktično stala, a ono što je ide preko granice je podložno carinama koje su veoma visoke”, kaže Ljubojević i dodaje da se, kada je reč o malini, plaća 14 do 20 posto na jedan kilogram te robe.On napominje da će, ukoliko se Srbija uskoro ne vrati na britansko tržište, tamošnji klijenti potražiti robu iz drugih zemalja i podseća da su Britanci potpisali sporazum sa EU.Ljubojević kao konkurente Srbiji i zemlje koje bi mogle da preuzmu naš deo na britanskom tržištu vidi Poljsku, Bugarsku i Bosnu.

Srbija

Iz trgovina u Srbiji povlači se 20 tona kontaminiranog susama

Sa srpskog tržišta povlači se oko 20 tona susama jer je kontaminiran kancerogenim pesticidom etilen-oksidom, rekao je direktor Uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević, piše portal N1.Srbija je preko evropskog sistema RASFF o obaveštena o problemu sa etilen-oksidom u susamu, aktivirane su poljoprivredna i fitosanitarna ispekcija i sprečen je ulazak 35 tona susama.Milosavljević je na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu rekao da su svi proizvodi koji uđu u zemlju predmet kontrole i da se rade analize na sve parametre bezbednosti hrane i prisustvo patogena.„Verujem i siguran sam da građani nemaju bojazan da je hrana koja se nađe na rafovima u prodavnicama i pijacama bezbedna“, istakao je Milosavljević.Susam uvezen iz Indije koji je kontaminiran kancerogenim pesticidom etilen-oksidom od septembra je problem u mnoštvu evropskih zemalja, a prošle nedelje je i Hrvatska povukla niz proizvoda sa susamom sa svog tržišta.U utorak je Delez Srbija saopštila da je iz svih maloprodajnih objekata povukla proizvod privatne robne marke Premia susam seme od 100g, proizvođača Moravka Pro, zbog prisustva etilen oksida u proizvodu.

Srbija

Javna preduzeća: Blato umesto blaga

Iako se u Srbiji već godinama širi fama da je u privatizaciji za male pare rasprodato sve što je vredelo, istina je ipak znatno drugačija. Ključna imovina je ostala u državnim rukama, ali se njome izuzetno loše raspolaže. Javna preduzeća imaju 23 odsto ukupnog kapitala u privredi Srbije. Privatizacija ih je, uz retke izuzetke, do sada zaobišla, ako izuzmemo NIS, koncesiju za beogradski aerodrom i delimičnu privatizaciju Er Srbije. U Srbiji trenutno funkcioniše 549 javnih preduzeća na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Država je vlasnik i nekoliko preduzeća organizovanih kao d.o.o. ili a.d. (formalno nisu javna preduzeća), kao što su Državna lutrija, DIPOS, Koridori Srbije, JAT Tehnika, Prosvetni pregled, tri akcionarska društva izdvojena iz Železnice i još nekoliko manjih preduzeća. U javnim preduzećima je zaposleno oko 115.000 radnika (130.000 uz Telekom i RTS), odnosno oko 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih u privredi. Najviše ih ima na lokalnom nivou (lokalna komunalna preduzeća, pretežno vodovodi), ali to su uglavnom mikro (174) i mala preduzeća (260). Velika preduzeća zapošljavaju skoro 2/3 od ukupnog broja zaposlenih  u javnim preduzećima. Javna preduzeća raspolažu ogromnom imovinom. Po bilansima poslovna imovina iznosi 2.573 milijarde dinara (oko 22 milijarde evra), a vrednost nepokretnosti 1.938 milijardi dinara (oko 17 milijardi evra) i to ne računajući Telekom, Aerodrom i Er Srbiju. U pitanju je ogromno bogatstvo - danas bi gradnja hidrocentrale Đerdap koštala od 3 do 5 milijardi evra, a da ne govorimo o ostalim energetskim objektima u sastavu EPS-a ili o mreži beogradskog vodovoda i kanalizacije. Međutim, iako raspolažu ogromnom imovinom i imaju monopolski položaj, javna preduzeća su 2019. godine poslovala (kumulativno) sa gubitkom od 574 miliona dinara. Ona ostvaruju samo 5,9 odsto od ukupnih prihoda srpske privrede, iako im poslovna imovina čini 16,3 posto od njene ukupne poslovne imovine. To pokazuje da se ogromna javna sredstva vrlo neefikasno i neracionalno koriste, odnosno da privatni sektor iskazuje neuporedivo bolje rezultate poslovanja.SUNOVRAT, PA STABILIZACIJA, PA NOVI SUNOVRATPosle relativne konsolidacije, koja počinje 2001, usledio je veliki sunovrat 2008. godine, pa delimična stabilizacija od 2014. uz početak novog negativnog ciklusa 2018. godine. Kao dobra ilustracija propadanja javnih preduzeća mogu da posluže Telekom i Srbijagas. Telekom od 2008. godine prestaje da investira u razvoj i time praktično prepušta jedinu tehnologiju budućnosti (multimedije) konkurenciji SBB, koji postaje de fakto monopolista sa oko 50 odsto tog tržišta. Preko niza malih firmi-pijavica počinje izvlačenje novca iz kompanije i poslovne performanse preduzeća počinju naglo da opadaju. Pokušaj privatizacije neslavno propada, a da bi se pre izbora 2012. godine podelile besplatne akcije građanima, Telekom uzima kredit od preko pola milijarde evra i otkupljuje od grčkog suvlasnika 20 procenata akcija po basnoslovnoj ceni od 420 miliona evra. Od tada do danas, sve vlade insistiraju na isplati dividendi, pa kompanija lagano propada. Kao posledica desetogodišnje pogrešne poslovne politike, Telekom je bio prinuđen da u iznudici otkupi sve preostale operatere kablovske televizije i da ulaže u produkciju televizijskih serija (u žargonu - kontenta), uz enormno zaduživanje. Da je, recimo, umesto otkupa grčkog udela i isplate dividendi Telekom uložio sredstva u razvoj multimedija i širenje optike, danas se ne bi nalazio u situaciji da njegove korporativne obveznice mora da otkupljuje Narodna banka, već bi državi donosio ogroman profit. I, što ne reći, od njegove prodaje moglo bi se možda inkasirati i dve do tri milijarde evra (trenutno ne može da se dobije ni pola milijarde).Srbijagas od 2011. godine uzima kredite za likvidnost u vrednosti od milijardu evra, uz garancije države i visoke kamate. Pošto nije bio u stanju da vraća te kredite, narednih godina su svi oni pali na teret budžeta. Novac nije uložen u razvoj, već je Srbijagas postajao suvlasnik čitavog niza firmi, i to ne samo potrošača gasa - neplatiša, već i političkih projekata kao što je, na primer, beogradska Informatika. Inače, zbog neprihvatanja da država izdaje garancije Srbijagasu smenjena je 2011. godine ministarka finansija Diana Dragutinović, a pitanje garancija je bio jedan od uzroka prekida aranžmana sa MMF-om. U krajnje nezahvalnoj situaciji, posle početnog nesnalaženja, vlada počinje 2014. godine delimičnu konsolidaciju javnih preduzeća (tome je kumovao i MMF). Država je prestala da izdaje garancije za tekuću likvidnost javnim preduzećima (ostale su garancije za investicije) i došlo je do povećanja cena usluga određenih preduzeća. Javna preduzeća su prestala da tolerišu večite neplatiše kao što su Azotara (pet miliona evra mesečno na teret Srbijagasa), Petrohemija, Staklara u Paraćinu, Železara u Smederevu i RTB Bor. Neka od tih preduzeća su završila  u stečaju, neka su privatizovana, a Petrohemija je počela da izmiruje obaveze. Uvedena je zabrana zapošljavanja tako da se lagano smanjuje broj radnika. Javnim preduzećima je „prijalo“ i što je država de fakto fiksirala kurs dinara, pa nisu morala da snose gubitke po osnovu kursnih razlika za kredite u stranoj valuti. Poboljšanju položaja doprineo je i veliki pad kamatnih stopa za kredite. Javna preduzeća su imala veliku korist od povećanja finansijske discipline građana otkako je naplata komunalnih usluga prebačena sa sudova na izvršitelje, što je dovelo do ogromnog skoka naplate, koja je danas praktično 100 odsto (ranije je 85–90 odsto).Posle kratke stabilizacije, ubrzo se nastavilo po starom, pa su javna preduzeća opet počela intenzivno da propadaju. Jedan od uzroka je odluka da sva javna preduzeća isplaćuju dividende u budžet umesto da ulažu u razvoj. Posebna ironija je da Telekom ove godine mora da isplati dividende u iznosu od 2,5 milijardi dinara, mada je morao da emituje korporativne obveznice usled nemogućnosti normalnog zaduživanja kod banaka (deo obveznica završio je kod NBS, jer nije bilo adekvatne komercijalne tražnje). EPS je takođe isplaćivao državi dividende, da bi prošle godine poslovao sa gubitkom, a ove spao na subvencije iz budžeta od 4,8 milijardi, prvi put u istoriji kompanije.Međutim, nije samo povlačenje dobiti od strane vlade dovelo javna preduzeća u krizu. Nestručnost rukovodećeg kadra, kao i sve raširenija korupcija, počele su da dolaze na naplatu. To se može uočiti na primeru Jugoimporta-SDPR, čije je poslovanje doduše najmanje poznato zbog poverljive prirode trgovine oružjem. I SDPR je jesenas pored Telekoma morao da izda korporativne obveznice od 200 miliona evra (nije poznato da li je deo tih obveznica završio kod NBS), a 2012. godine na računu su imali 150 miliona evra gotovine, što govori o nivou propadanja te firme.NEDOSTATAK KVALITETNE UPRAVE Država kao vlasnik nema efikasnu kontrolu nad javnim preduzećima. Pre sedam godina u okviru Ministarstva privrede formiran je sektor za javna preduzeća koji prati poslovanje 37 „republičkih“ firmi. To telo se nije pokazalo preterano delotvorno u kontroli javnih preduzeća, što nije ni čudo pošto ima samo desetak službenika. Javna preduzeća kontrolišu i resorna ministarstva, koja imaju presudan uticaj na kadrovsku politiku i vrše operativnu kontrolu.Partijski uticaj na poslovodstva javnih preduzeća se do sada pokazao kao najveća kočnica za njihov efikasni rad. Mada se još od pre pet-šest godina u javnosti najavljuje „korporativizacija“ EPS-a (koja, po Zorani Mihajlović, treba da reši sve probleme u tom preduzeću), od toga do danas nije bilo ništa. Doduše, nije ni jasno šta bi se postiglo ako bi se EPS formalno korporatizovao – Telekom je organizovan kao akcionarsko društvo, ali vidimo da to nije uticalo na njegovo bolje poslovanje. Posebna priča je nepoštovanje Zakona o javnim preduzećima kada je reč o izboru direktora. U velikom broju javnih preduzeća ne sprovode se konkursi  za izbor direktora već preduzećima godinama upravljaju vršioci dužnosti, iako zakon eksplicitno ograničava da se u tom statusu može biti samo godinu dana, bez mogućnosti reizbora (EPS je najbolji primer – dva puta je raspisan konkurs a da nije okončan). Kada Vlada tako direktno krši zakone – nije ni čudo da javna preduzeća propadaju.U određenim slučajevima preko javnih preduzeća se vodi socijalna politika, pošto vlast ne dozvoljava formiranje adekvatnih cena – odličan primer je EPS koji je prinuđen da isplaćuje skupe „zelene kilovate“ privatnim vlasnicima vetroparkova, a da od naknade koju naplaćuje potrošačima prikupi manje od 20 odsto potrebnih sredstava. DIREKTNE I INDIREKTNE SUBVENCIJETradicionalno najveći korisnici subvencija iz budžeta su JP PEU Resavica, Putevi Srbije i železnica. Resavica godinama dobija 4,8 milijardi dinara, za železnicu se izdvaja oko 15 milijardi dinara a Putevi Srbije dobijaju 14 milijardi dinara. Država već deceniju i po planira restrukturiranje Resavice, ali praktično ništa nije urađeno, i to će se nastaviti sve dok se za te rudare ne nađe alternativno zaposlenje. Železnica je navodno „uspešno“ restrukturirana pod nadzorom Svetske banke – međutim, tu je samo napravljena dodatna zavrzlama sa izdvajanjem tri preduzeća iz matice. Jedini ozbiljniji pomak bio je u pogledu smanjivanja broja zaposlenih – za proteklih 20 godina broj radnika je prepolovljen: sa 40.000 sveden je na 20.000. Poslednjih nekoliko godina ta redukcija je išla uz gašenje velikog broja pruga, i pitanje je da li će na kraju od toga dugoročno biti više štete nego koristi. Pored toga, nije došlo do poboljšanja usluge niti konkurencije; subvencije za železnicu ostaju iste godinama (i pored znatnog smanjenja broja zaposlenih), a podela na tri preduzeća je izvedena amaterski, pa su nastali brojni sporovi. Pri tome je sa tri nova pravna lica znatno povećan birokratski aparat. Nije sporno da je železnici potrebna subvencija – u celoj Evropi se železnički saobraćaj dotira iz budžeta; međutim, problem je u tome što u Srbiji nema opipljivog pomaka iako se za naše prilike izdvajaju značajna sredstva.Putevi Srbije upravljaju imovinom od oko šest milijardi evra, i taj iznos se značajno uvećava kako se završavaju novi auto-putevi. Prihodi od putarine (koja je među najnižim u Evropi) ne omogućavaju pokrivanje troškova, a nisu obezbeđeni adekvatni izvori sredstava za održavanje magistralne putne mreže, tako da je neophodno davanje subvencija. To preduzeće je posebno bilo na udaru kritike državnog revizora zbog nepoštovanja propisa o javnim nabavkama, pošto se poslovi održavanja poveravaju mimo tendera. Pored toga, pošto se izgradnja puteva ugovara preko međudržavnih aranžmana, mimo konkursne procedure, prostor za korupciju je enorman. Pored direktnih subvencija iz budžeta, država indirektno subvencioniše pomenuta javna preduzeća tako što otplaćuje njihove kredite. Tako je u budžetu predviđeno 2,5 milijardi dinara za kamate po garantovanim kreditima, a 17 milijardi za otplatu glavnice, dakle dodatnih 19,5 milijardi dinara.U sve ovo nije uključeno izdvajanje za Er Srbiju od nekoliko stotina miliona evra tokom ove i naredne godine. Za sada država „krije“ podatke o davanjima i najavljuje plan restrukturiranja koji treba da odobri i Evropska komisija zbog pravila o državnoj pomoći.UMESTO BLAGA – BLATOJavna preduzeća upravljaju ogromnim resursima i povrh toga imaju (najvećim delom) monopol na tržištu. Međutim, poslovni rezultati, odnosno neto gubitak sektora, pokazuju razmere nesposobnosti i korumpiranosti upravljačkih struktura. Ključna javna preduzeća, koja su svuda u svetu ekstraprofitabilna, dovedena su u ponižavajuću situaciju – EPS dobija subvencije, a Telekom i SDPR izdaju obveznice koje završavaju kod Narodne banke...Umesto da bude motor privrednog razvoja sa velikim investicijama, javni sektor (izuzev izgradnje puteva) „kašljuca“ i jedva uspeva da obezbedi normalno funkcionisanje. Za velike investicije koje bi značajno unapredile poslovanje i doprinele kvalitetnijem pružanju usluga stanovništvu nedostaje novac. Ta sredstva ne mogu da se obezbede iz redovnog poslovanja pošto većina javnih preduzeća iskazuju gubitke (a i kada iskažu dobit država uzima dividende u budžet umesto da se investira u razvoj). Zato su preduzećima ograničene mogućnosti zaduživanja, pa se to pokriva garancijama države. Naravno, pitanje je i do kada će država moći da izdaje garancije za nove kredite usled naglog skoka javnog duga ove godine.Iako se u Srbiji već godinama širi fama da je u privatizaciji za male pare rasprodato sve što je vredelo, istina je ipak znatno drugačija. Ključna imovina je ostala u državnim rukama, ali se njome izuzetno loše raspolaže. To ne znači da treba privatizovati javni sektor – po pravilu, privatni monopol je gori od državnog. Naravno, možemo da kažemo da sa NIS-om Srbija nije loše prošla i da za sada koncesija za aerodrom deluje dobro (pošto je privatni partner krenuo u velike investicije u trenutku ogromne krize avio-saobraćaja). Ipak, iskustvo iz komšiluka nalaže oprez – Hrvatska je nezadovoljna kako je prošla sa zagrebačkim aerodromom „Tuđman“, a ni mađarska iskustva oko auto-puteva nisu nimalo bolja.Za budućnost privrede i opšti boljitak društva neophodan je značajan preokret u javnom sektoru koji mora postati generator razvoja. Bez toga, neće proći mnogo vremena i doći ćemo u situaciju da budemo prinuđeni na privatizaciju državnih preduzeća pod uslovima koji neće biti povoljni.Bogdan Petrović

Srbija

U Beogradu od marta obuke po programu najprestižnije škole za hotelijerstvo

Prva generacija ohma by winsedswiss, švajcarske obrazovne Akademije za menadžment u hotelijerstvu i ugostiteljstvu, počeće s obukama 15. marta u beogradskom Mona Plaza hotelu. Predstavnici kompanije su tokom današnjeg predstavljanja programa naveli da će na tržište Srbije i regiona doneti jedinstven model dualnog obrazovanja, sa izbalansiranim teoretskim i praktičnim delovima obuke.winsedswiss će kroz ohma akademiju po prvi put u Srbiji primeniti tradicionalni švajcarski model obrazovanja, pod licencom VET by EHL programa, jedne od najprestižnijijih obrazovnih institucija za hotelijerstvo i ugostiteljstvo na svetu, École hôtelière de Lausanne (EHL).Polaznici na raspolaganju imaju četiri različita studijska programa - Culinary, Room division, Hotel administration i Food & Beverage Services, nakon kojih će steći međunarodno priznate VET by EHL diplome.Obuke će se održavati u patenrskom hotelu Mona Plaza i METRO HoReCa Centru, a obzirom da je kompanija potpisala ugovore i u Srbiji i regionu, polaznici ako to žele mogu da odaberu da praksu obave i u nekoj drugoj zemlji.Programi su podeljeni na tri nivoa (Foundation, Intermediate i Advanced) i svaki od njih se pohađa šest meseci. Fokus današnjeg razgovora bio je na važnosti kvalitetnih i stručnih kadrova u sektoru hotelijerstva i ugostiteljstva, posebno u trenutku kada se isti suočava sa izazovima koje postavlja globalna kriza pandemije.Kao prednost u odnosu na druge obrazovne programe, predstavnici winsedswiss-a navode rad u realnom okruženju, ali i partnerstvo sa liderskim kompanijama u oblasti obrazovanja i ugostiteljstva.  "EHL, sa kojim imamo ekskluzivnan ugovor o saradnji, osnovan je 1893. godine i važi za najbolju hotelijersku školu na svetu. Polaznici ohma (programa) imaju različite pogodnosti, kao što je globalno priznata diploma, a odnos sa polaznicima ne završavamo onog trenutka kad im uručimo diplomu. Naša misija je da pratimo i pomažemo u karijernom razvoju svakog polaznika", izjavio je Uroš Urošević, CEO kompanije winsedswiss u Srbiji.On je dodao da diploma programa pored stvarnih znanja "otvaraju vrata (hotela) širom sveta", koji prepoznaju kandidate koji imaju kvalitetno obrazovanje "Kursevi su namenjeni i početinicima i potpuno oformljenim profesionalcima, koji žele da unaprede poznavanje svih aspekata hotelskog poslovanja. Da bi radili na vodećim pozicijama potrebna im je potpuna svest o tome kako posluju druga odeljenja. Nećemo šefa kuhinje koji ne zna ništa o radu hotela", kazao je Urošević.On je dodao i da je plan da winsedswiss u budućnosti u Srbiji otvori i sopstveni univerzitet, kao i da organizuju obuke u drugim oblastima.

Srbija

Nadzor zaposlenih preko aplikacija često nezakonit

Veliki broj poslodavaca u Srbiji koji koristi neke od aplikacije za nadzor zaposlenih, krši zakon.I pre epidemije je postojalo tržište aplikacija za “menadžment produktivnosti,” ali su sa masovnim radom od kuće one doživele bum. Tijana Žunić Marić iz Advokatske kancelarije Žunić objašnjava za Novu ekonomiju da poslodavci najčešće zanemaruju brojni zahteve Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.  Nepoštovanje zakona se najčešće ogleda u propuštanju da se oceni zakonitost nadzora, da se zaposlenima pruže sva zakonom propisana obaveštenja, ili poslodavac ne izvrši prethodnu Procenu uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti i sl, objašnjava advokat Žunić Marić. Postoji nekoliko vrsta aplikacija koje omogućavaju manje ili više ekstenzivan monitoring zaposlenih, kao šti su platforme za konferencijske pozive, aplikacije za za praćenje vremena, aplikacije koje omogućavaju monitoring uređaja i aplikacije koje proveravaju kako se zaposleni osećaju.“Iskustvo nam je pokazalo da postoji veći broj domaćih kompanija koje koriste neke od ovih aplikacija, ali teško je proceniti sa sigurnošću kolika je njihova generalna zastupljenost na domaćem tržištu, imajući u vidu da nisu rađena zvanična istraživanja na ovu temu”.Na pitanje na koji način domaći zakoni regulišu ovu vrstu nadzora, Žunić Marić navodi da Zakon o radu ne reguliše ovu vrstu nadzora, već samo spominje da se u slučaju obavljanja poslova van prostorija zaposleni i poslodavac sporazumevaju oko načina vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova. Međutim, poslodavci koji razmatraju da uvedu ovakav vid nadzora, moraju da vode računa o strogim odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, upozorava ona. . Kako kaže, nije moguće definisati univerzalnu formulu između toga šta je dozvoljeno ili nedozvoljeno i ta granica ima određene fluktuacije u zavisnosti od toga u kome sektoru je poslodavac, kojim poslovima se bavi zaposleni, Koje podatke aplikacija obrađuje, Koja je svrha obrade, Na koji način se vrši obrada (da li je nadzor srazmeran ili prekomeran, Po kom pravnom osnovu se vrši obrada. Ona ističe, da da će upotreba nekih aplikacija gotovo uvek biti nezakonita (na primer, aplikacije koje omogućavaju praćenje aktivnosti miša ili tastature) jer neopravdano ugrožava pravo na privatnost zaposlenih.Savetujući poslodavce kako da postupe, ona navodi da Poslodavci moraju da pođu od toga da zaposleni imaju pravo na privatnost, ali da se to pravo na privatnost može ograničiti, ukoliko je to opravdano i proporcionalno cilju koji se želi postići. U sudskoj praksi Evropskog suda za ljudska prava je izgrađen i koncept tzv. “razumno očekivane privatnosti”. To podrazumeva da se nedopuštenost poslodavčevog mešanja u privatni život zaposlenog procenjuje na osnovu kriterijuma koji se tiču interesa jedne i druge strane.  U praksi se to rešava tako što uvođenje aplikacija za monitoring zaposlenih mora da prođe detaljnu analizu i pravne testove, što znači da poslodavci moraju da odgovore na čitav niz pitanja, kao što su:Koje sve podatke prikupljamo? Zašto? U koju svrhu?Koji je pravni osnov?Da li je neophodno da vršimo ovu vrstu monitoringa? Zašto? Da li postoje drugi, manje intruzivni načini za postizanje istog cilja?Da li postoje adekvatna prava zaposlenih da se zaštite od prekomernog upliva ove tehnologije u njihovu privatnost? Da li je potrebno vršiti Procenu uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti u konkretnom slučaju?Da li je potrebno da pribavimo prethodno mišljenje Poverenika?Nakon što analiza dovede do pravilnog balansa između interesa poslodavca i prava zaposlenih, donose se adekvatni interni akti, uvode procedure i zaposleni se obaveštavaju o svim aspektima obrade podataka o ličnosti kroz korišćenje aplikacija za nadzor, navodi ovaj advokat. Tek nakon svih ovih koraka poslodavac bi smeo da počne da koristi aplikaciju, pod uslovom da je pravna analiza pokazala da se može postići balans između interesa poslodavca i zaposlenog. Mnoga od  kršenja zakona u Srbiji su prouzrokovana upravo činjenicom da još uvek postoje poslodavci koji nisu prethodno uskladili svoje poslovanje sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i kod kojih ne postoje obavezni akti, procedure niti tehničke i organizacione mere za zaštitu podataka o ličnosti, iako je rok za usklađivanje protekao 22.08.2019. godine. Šta nadziru različite aplikacije?Platforme za konferencijske pozive omogućavaju snimanje sastanaka, snimaju učesnike (naročito ako je uključena kamera), snimaju prostorije u kojima se učesnici nalaze, međusobnu konverzaciju putem pisanih poruka (chata), a neke od njih dozvoljavaju i automatsku transkripciju sastanaka.Aplikacije za za praćenje vremena funkcionišu tako da zaposleni utrošak svog radnog vremena prate i upisuju koliko vremena troše na koji radni zadatak, projekat, klijenta i slično. Na osnovu tih informacija se generišu dnevni, nedeljni i mesečni izveštaji, vrši fakturisanje naplativih sati klijentu i generalno optimizuje rad. Aplikacije koje omogućavaju monitoring uređaja (tzv. device monitoring). Od aplikacija koje šalju poslodavcu nasumično snimke sa ekrana zaposlenih tokom radnog vremena do aplikacija koje omogućavaju neprekidni monitoring produktivnosti (na primer, mere vreme koje zaposleni provodi na aplikacijama koje su vezane za posao, a koliko one koje nisu vezane za obavljanje radnih zadataka).Žunić Marić kaže da neke od ovih aplikacija idu toliko daleko da omogućavaju monitoring aktivnosti miša ili tastature na kompjuteru zaposlenog, monitoring email korespondencije, praćenje lokacije mobilnog telefona putem GPS-a, pa čak i transkripciju telefonskih razgovora putem naprednih tehnologija (kao što je veštačka inteligencija). Aplikacije koje proveravaju kako se zaposleni osećajuAplikacije koje postavljanjem različitih pitanja zaposlenima ocenjuju koliko su zaposleni (ne)zadovoljni na poslu.  

Srbija

Tržište poslovnog prostora: Malo zakupaca, a kirije previsoke

U Beogradu ima blizu 18 miliona kvadrata poslovnih prostora i dobar deo toga je prazan, kaže za Novu ekonomiju Goran Rodić iz Građevinske komore. Prema njegovim rečima, poslovni prostori se trenutno vrlo slabo se izdaju, jer nema ko da kupuje."Samo dobre lokacije i tamo gde je eksterijer i enterijer vrhunski urađen, to može i da privuče kupce i da bude interesantno za izdavanje", objašnjava Rodić za naš portal.Prema njegovim rečima, to pre svega znači da poslovni prstor treba da ima terasu, baštu, da je uređen i podseća da su dobar primer takvog poslovng prostora oni koji se nalaze u Parizu, glavnom gradu Francuske."Recimo, kod njih je najskuplji prostor na vrhovima zgrada, sve je to uređeno, ali košta mnogo", objašnjava sagovornik Nove ekonomije.On podseća da su nekada veliki tržni centri kao što Čumićevo sokače, Novi Beograd, tržni centri u Batajnici, na Banjici, Karaburmi, sada poluprazni.Objašnjava i da su tržni centri koji su u Beogradu građeni poslednjih godina bili interesantni u početku, dok ih ljudi nisu videli. Oni sada, kako napominje, traže komitente i veliko je pitanje da li će se isplatiti investitorima.Prema njegovom mišljenju sada se traže tržni centri poput onog koji je nedavno izgrađen u Beogradu na vodi, ali napominje i da je tako nešto preskupo."Sem Delta Sitija i Ušća, sve drugo je sada problematično", ukazuje predstavnik Građevinske komore.Ocenjuje i da će sasvim sigurno veliki tržni centar  u Beogradu na vodi površine od nekih pet hiljada kvadrata, poremetiti dosta toga na tržištu psolovnog prostora.Za sve tržne centre koji su do sada građeni, prema Rodićevim rečima, posebno će biti nezgodna situacija i kada se za dve godine završi renoviranje Sava centra, koji je u vlasništvu Delta holdinga i koji će sasvim sigiurno biti spojen sa hotelom Interkontinental. Još jedna važna činjenica na koju ukazuje naš sagovornik, a koja je jako bitna da bi se razumela situacija koja je zadesila stare tržne centre u kojima se nekad prodavala konfekcija, jeste dolazak kompanija, kao što je Lidl, na domaće tržište.One su kako objašanjava predstavnik Građevinske komore, preuzele poslove tih starih tržnih centara, jer prodaju i tekstil i obuću i "sve živo" po daleko povoljnijim cenama.Prema Rodićevom mišljenju pandemija je na poslovanje tržnih centara uticala negativno onda kada je radno vreme bilo do 18 časova, ali situacija je sada bolja i može se očekivati da se još poraviti kada se vrati radno vreme do 22 časa.KLASIČAN KANCELARIJSKI PROSTOR ODLAZI U ISTORIJUPredstavnik građevinske komore smatra i da su se stvari "korenito" promenile u izdavanju kancelarijskog prostora, jer se on u nekim zonama nudi u bescenje.Goran Rodić kaže da su mnoge firme koje su imale kancelarije i predstavništva u Beogradu, a posluju u nekim drugim gradovima, zaključile da im taj poslovni prostor više nije potreban i da mogu da uštede novac.Razlog je prema njegovim rečima i taj što se do Beorada iz drugih većih gradova brže stiže auto-putevim kojih ranije nije bilo.Smatra da će se ubuduće tražiti poslovni prostor koji može da bude kancelarijski, ali je potrebno da na primer ima i mogunost da se brzo pretvori u restoran."Što se tiče izgradnje, mora da se povede računa da se napravi "debela" studija i analiza kakvi poslovni prostori su potrebni Beogradu u budućnosti", zaključuje Goran Rodić.Čedomir Savković

Srbija

Inicijativa TAS: Očekuje se gašenje još 170 turističkih agencija

Inicijativa TAS - turističke agencije Srbije, koja broji preko 200 turističkih agencija, saopštila je da se pridružila protestu Udruženja "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije", koji je zakazan za subotu. Dodaju da je njihov cilj da spasu turistički sektor u kom inače posluje dosta porodičnih firmi.Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije", kako se navodi "zbog pasivnosti države u rešavanju nagomilanih problema u celokupnoj privredi" organizuje i treći protest u subotu 6. februara u minut do 12 ispred Narodne skupštine.Jedan od zahteva njihovog protsta biće i da se otpišu porezi i doprinosi na zarade zaposlenih koji su zbog pandemije prošle godine odloženi i čija prva rata dospeva 10. februara."Osnovni zahtev našeg sektora, sektora turističkih agencija, je hitna finansijska jendkratna pomoć. Preko 200 turističkih agencija je do danas obustavilo svoje poslovanje", navodi se u saopštenju Inicijative TAS.ZAŠTITNIK PREDUZETNIKA: POREZI I DOPRINOSI NA MINIMALAC TREBA DA BUDU 10 ODSTO Upozoravaju i da je u narednih mesec dana najavljeno da će se ugasiti još 170 turističkih agencija i tvrde da je otpušten veliki broj radnika, preko 50% od ukupnog broja. To prem anjihovom mišljenju predstavlja pravi presedan u domaćoj privredi."Sve zemlje Evropske unije su u paketima pomoći privredi posebna i značajna sredstva usmerili na turističke agencije kao i pojedine zemlje u našem okruženju. Nedavno je Federacija BiH isplatila pomoć svojim turističkim agencijama", podsećaju u Inicijativi TAS.Ta inicijativa podseća i na situaciju koja se dogodila krajem januara kada su predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija govorili o navodnom memorandumu koji je sklopljen sa grčkim vlastima kako bi naši građani mogli da putuju u tu zemlju.Tvrde da ministarstvo nije htelo da prizna svoju grešku kada je grčki ministar turizma demantovao informaciju o sklopljenom memorandumu, već je odgovornost prebačena na medije."Ovakve izjave apsolutno štete našem ugledu kao zemlje i karakterišu se kao svojevrsni diplomatski incident", kažu u Inicijativi TAS.U toj inicijaivi kažu da njihov sektora željno iščekuje normalizaciju situacije koju je izazvala pandemija korona virusa i otvaranje granica ostalih zemalja za građane Srbije.

Srbija

18 godina poslovanja u Srbiji

Wiener Städtische osiguranje (WSO), osnovano 2003. godine kao greenfield investicija vodeće austrijske osiguravajuće kompanije Vienna Insurance Group (VIG), obeležava danas 18 godina poslovanja u Srbiji. Svih ovih godina, WSO odgovorno brine o osiguranju celokupnog društva sa naglaskom na osiguranje velikih infrastrukturnih projekata izgradnje mostova i saobraćajnica, osiguranje korporativnog sektora, zaštite od sajber rizika i ostalih važnih projekata u kojima se prepoznaje kombinovana snaga ekspertize VIG grupe i lokalnog menadžmenta. Jednako važan i odgovoran aspekt poslovanja WSO je briga o pojedincu i zaštiti od rizika svakog građanina, što dokazuje i pozicija u samom vrhu domaćeg tržišta životnog osiguranja. Tokom proteklih 18 godina, WSO mreža raširila se na preko 40 lokacija u Srbiji i  broji više od 1.300 zaposlenih. Po ukupnom portfelju i visini premije WSO je među četiri vodeće kompanije na srpskom tržištu, kao dokaz da je iskustvo i znanje VIG-a, lidera u oblasti osiguranja u centralnoj i istočnoj Evropi, sa tradicijom dugom skoro dva veka, uspešno preneto i na domaće tržište. WSO obezbeđuje finansijsku sigurnost kroz proizvode i usluge koji zadovoljavaju najviše standarde. Klijenti i poslovni partneri važna su karika u lancu uspeha, a njihovo poverenje glavna je motivacija za dalji razvoj.”Svesni smo ogromnog razvojnog puta koji je kompanija Wiener Städtische osiguranje prešla od osnivanja do danas. Ponosni smo na naše poslovne uspehe i na vrednost našeg brenda u Srbiji u koji su ugrađena velika zalaganja svih naših zaposlenih. Tokom prethodnih godina, zajedno sa našim klijentima prolazili smo kroz razne izazove, a godina za nama je naročito bila značajna iz ugla dokazivanja naše društvene odgovornosti. Naš rast je stabilan a naša ambicija je da rastemo još brže. U centru naše pažnje je naš klijent. Njegove potrebe su naš putokaz.” Izjavio je Zoran Blagojević, Predsednik Izvršnog odbora.U želji da svojim delovanjem promovišemo zdrave životne navike i pomognemo savladavanju svakodnevnih izazova kojima smo svi izloženi, u godini kada proslavljamo punoletstvo, Wiener Städtische osiguranje omogućava 18% popusta na ugovorenu premiju Dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja svim novim osiguranicima, fizičkim i pravnim licima. Wiener Städtische osiguranje 18 godina posluje u Srbiji kao deo jedne od najvećih evropskih osiguravajućih grupacija - VIG, prisutne u 25 zemalja i sa više od 25.000 zaposlenih. U 2019. godini VIG je zabeležio preko 10 milijardi evra premije i profit od preko 522 miliona evra. Ključna vrednost WSO-a – različitost, proizilazi upravo iz pripadnosti Vienna Insurance Group. Bogato lokalno iskustvo, razmena znanja, ideja i kulturnog nasleđa unutar grupe predstavljaju jedinstvenu osnovu na kojoj se baziraju najviši standardi usluga za klijente u Srbiji.

Srbija

Bankarske usluge poskupele od 15 do 60 odsto

Dok država najavljuje pomoć građanima od 30 evra tokom dva meseca sredinom godine, bankarske usluge poput održavanja računa, isplata gotovine, SMS obaveštenja, korišćenja bankomata već su početkom 2021. godine poskupele od 15 do 60%, pišu Biznis i finansije.Na poskupljenja svojih usluga banke su se spremale još tokom decembra, i obavestile su  klijente preko interneta i mejlom o novim cenama.U pojedinim bankama, vođenje platnog i ostalih dinarskih računa sada košta 190 dinara. Za SMS obaveštenja tokom meseca će umesto 70 biti potrebno 100 dinara, a minimalna naknada za isplatu keša korišćenjem platne kartice na bankomatu ili šalteru druge banke, umesto 150 koštaće 200 dinara.Za 200 dinara, ili gotovo 70% poskupeće usluga za zamenu kartice ako je ukradena ili izgubljena i umesto dosadašnjih 300 biće 500 dinara. Uvedena je i naknada za upit stanja na bankomatu uz pomoć kreditne kartice od 40 dinara.Provizija za podizanje gotovine na bankomatu banke kod koje građani nemaju račun prema novom tarifniku iznosi od 20 do 240 dinara za najniže iznose.NBS: UBUDUĆE BANKE NEĆE MOĆI DA KAŽU "MI SMO NAJBOLJI" Iz Udruženja banaka kažu da je prema Zakonu o bankama, svaka od njih u obavezi da donese i objavi Opšte uslove o poslovanju.Objašnjavaju i da im banke ne dostavljaju izmene cenovnika i da je to poslovna politika svake od njih. Tvrde da nema ustaljenih pravila i da svaka banka donosi svoju tarifnu politiku, ali da korekcija cena ne ide uvek u pravcu povećanja i da se često dešava da se cene naknada za pojedine usluge snižavaju, kao i da su mnoge besplatne.Iz Narodne banke Srbije (NBS) kažu da banke u skladu sa Zakonom o platnim uslugama, imaju obavezu da informišu svoje korisnike pismenim putem najmanje dva meseca ranije, 15 dana pre početka primene.Kako u NBS objašnjavaju, svaka banka je samostalna u odluci o ceni svojih usluga, ali svakoj je u interesu da ima konkurentnu ponudu. CENE BANKARSKIH USLUGANa tržištu Srbije prema podacima NBS posluje 26 banaka, 14 platnih i dve institucije elektronskog novca. Nove provizije za podizanje novca sa svog bankomata kreditnom karticom Eurobanke košta najmanje 200 dinara, kod Unikredit 250, a Adiko – 240 dinara. Za istu uslugu, Komercijalna banka naplaćuje od 100 do 150 dinara, a Kredi agrikol 60 dinara. Provizija za podizanje novca sa bankomata ili šaltera druge banke platnom karticom Eurobanke sada je najmanje 200 dinara, Komercijalne 60 dinara, Halk banke 20, Banke Poštanska štedionica 50, Inteze 90, a u Rajfajzen banci 210 dinara.

Srbija

Privredne komore Zapadnog Balkana: Ukinite vize, dajte nam budućnost

Privrednici Zapadnog Balkana apelovali su na predstavnike vlasti u regionu da učine sve kako bi privreda poslovala na što jednostavniji način, kao i da se okrenu budućnosti i zajedničkoj regionalnoj saradnji, saopšteno je iz PKS."Građanima regiona dajte budućnost, a ne prošlost", zajednička je poruka predsednika privrednih komora Zapadnog Balkana vladama svojih zemalja, poslata sa sednice Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke (Kif ZB6), asocijacije koja okuplja privredne komore Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Albanije, Crne Gore, Kosova i Srbije.Privrednici traže hitno ukidanje svih poslovnih i ekonomskih barijera u regionu, posebno onih koji su poslednica loših političkih odnosa Beograda, Prištine i Sarajeva.Od Vlada u Sarajevu i Prištini zatraženo je međusobno ukidanje viza i svih drugih ograničenja za slobodu kretanja.Zatraženo je priznavanje registarskih tablica i osiguranja vozila koja onemogućuju potpunu slobodu kretanja i poslovanja što dovodi do nepotrebnih troškova u poslovanju privrede."Privredne komore Zapadnog Balkana poslale su i jasnu poruku Evropskoj uniji da je nedopustiva dalja blokada uvođenja vizne liberalizacije za stanovnike Kosova. Sprečavanje građana i privrede da slobodno putuju u direktnoj je suprotnosti sa osnovnim ljudskim i evropskim pravom. Privredne komore regiona podsećaju Brisel da je upravo vizna liberalizaca bila prekretnica i najveći zamajac ekonomskog razvoja svih zemalja Zapadnog Balkana", dodaje se u saopštenju.Zajednički je ocenjeno i da je inicijativa o ukidanju PCR testa za putovanje građana u zemlje regiona, koja je usvojena upravo na incijativu privrednih komora, imala velikog efekta na poslovanje kompanija.

Srbija

Grad Beograd najavio subvencije za poljoprivrednike

Sekretarijat za privredu grada Beograda za mesec dana će raspisati javne pozive za dodelu podsticaja u oblasti poljoprivrede, prenosi novinska agencija Tanjug.  Svi zainteresovani poljoprivrednici, iz budžeta prestonice ove godine za tu vrstu podsticja mogu da očekuju 180 miliona dinara.Kako je najavio gradski sekretar za privredu Milinko Veličković, biće raspisana četiri javna poziva.Novac od podsticaja će biti namenjen za nabavku traktora i poljoprivrednih priključnih mašina za povrtarstvo, ratarstvo, pčelarstvo i ratarstvo.Vlada Srbije nedavno je usvojila uredbu kojom će podržati nedovoljno razvijene oblasti poljoprivredne proizvodnje, kao i područja u kojima su teži uslovi rada, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Za unapređenje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava država će ove godine izdvojiti oko 53 milijarde dinara.ZA SUBVENCIJE POLJOPRIVREDI IZDVOJENO 53 MILIJARDE DINARA

Srbija

Transparentnost: Poreska krije informacije o oporezovanju frilensera

Nevladina organizacija Transparentnost Srbija saopštila je da Poreska uprava bez osnova krije informacije od javnog značaja koje su u vezi sa naplatom poreza "radnicima na internetu". Transparentnost se zbog toga ponovo Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti."Da je reč o svesnom pokušaju onemogućavanja pristup informacijama svedoči činjenica da je TS tražila samo statističke podatke koji se odnose na broj obveznika i kontrola koje je vršila Poreska uprava", navodi se u saopštenju Transparentnosti.Prema njihovim rečima, Poreska uprava se prilikom odbijanja zahteva pozvala na zaštitu podataka o poreskim dužnicima, što je u ovom slučaju, kako ocenjuju nije relevantno, jer podaci nisu ni traženi za pojedine poreske dužnike. "Ovakvo postupanje otvara i pitanje da li Poreska uprava uopšte ima statističke podatke o ovoj oblasti svog rada i o kontrolama koje je trebalo da vrši tokom prethodnih godina", kažu u Transparentnosti.Dodaju da su tražili dokumente koji sadrže informacije o tome koliko građana podleže obavezi podnošenja poreske prijave sa obračunatim porezom po osnovu zarade ostvarene pružanjem usluga i rada na internetu od 2015. godine do danas.UDRUŽENJE RADNIKA NA INTERNETU POZVALO NA DIGITALNI PROTEST U Transparentnosti objašnjavaju da su te informacije tražili po godinama, kao i da ih je zanimalo koliko je Poreska uprava kontrolisala naplatu poreza od tih građana od 2015. do danas.Transparentnost Srbija podseća da je Poreska uprava prethodnih godina odbila desetine sličnih zahteva koje su im slali.Podsećaju da je Poreska, nakon toga ipak dostavljala te informacije, ali po rešenjima Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.Transparentnost Srbija saopštila je da je i ovog puta uputila žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja.Retoraktivna naplata poreza radnicima na internetu,, odnosno frilenserima, uzburkala je javnost, a Vlada Srbije je nakon uličnih protesta Udruženja radnika na internetu koje je u međuvremenu oformljeno, pristala na pregovore sa njima.

Srbija

Regionalni Challenge Fond podržava projekte dualnog obrazovanja

Regionalni Challenge Fond (RFC) objavio je poziv za podršku investicijama u projekte dualnog obrazovanja, u iznosu od 150.000 do 600.000 evra po projektu, sa ukupnim fondom od 18,8 miliona evra, navodi se u saopštenju Fonda.Otvaranju onlajn događaja koji najavljuje početak ovog projekta, prisustvovali su predstavnici međunarodnih organizacija i inicijativa, regionalnih organizacija, javnih institucija zaduženih za stručno obrazovanje i obuku, privrednih komora, institucija za stručno obrazovanje i obuku i firmi. Cilj Fonda je da unapredi kvalitet i relevantnost stručnog obrazovanja i obuke za tržište rada kroz finansiranje investicija u opremu i infrastrukturu odabranih projekata dualne obuke koje se sprovode u okviru partnerstava između Insitituta za obrazovanje i obuku i kompanija. Kroz podršku RCF-a kompanijama će biti olakšan proces obučavanja učenika, potencijalnih budućih zaposlenih, jer će oni dolaziti u radno okruženje sa prethodno usvojenim bazičnim tehničkim veštinama koje će sticati zahvaljujući savremenoj opremi i alatima u svojim školama. Poršku RCF-a kompanije mogu iskoristiti i za dodatnu obuku svojih zaposlenih.Poziv je objavljen na sajtu www.rcf-wb6.org i traje od 1. februara do 30. aprila 2021. godine. Prijave važe za konzorcijume iz ekonomija Zapadnog Balkana koji se sastoje od jedne institucije za stručno obrazovanje i obuku i najmanje dve kompanije. Pročitajte još: Đaci iz dualnog sistema vole praksu u kompanijama

Srbija

BIRN: I stranci se besplatno vakcinišu u Srbiji

Portal E-uprave omogućava da se za vakcinaciju prijave i strani državljani koji nemaju boravak u Srbiji, piše Birn.  Dok praktično u svetu traje "rat" za vakcine, nadležne institucije ne žele da odgovore kako je moguće da se u Srbiji vakcinišu i stranci, dok mnogi srpski državljani tek čekaju da budu pozvani na vakcinaciju. Da bi se neko od stranaca vakcinisao u Srbiji, prema pisanju Birna, dovoljno je da ima srpski broj mobilnog telefona, pa su tu pogodnost, kao i činjenicu da je vakcinacija besplatna iskoristili mnogi državljani Severne Makedonije. Sonja iz Skoplja koja ima 64 godine objašnjava da je čula od prijatelja i onih koji su se već vakcinisali da je procedura za prijavu za vakcinaciju u Srbiji veoma jednostavna. Mnogi građani Severne Makedonije prelaze granicu i kupuju kartice srpskih operatera zbog vakcinacije, dok su mnogi od njih shvatili da mogu da se prijave i preko mobilnog broja prijatelja ili rođaka koji žive u Srbiji. Nakon što nabave srpski broj telefona, prijavljuju se na portalu E-uprave gde je omogućeno da se vakcinišu i stranici koji nemaju prebivališe u Srbiji. Potrebno je još samo upisati broj makedonskog ili bilo kog drugog važećeg pasoša, a oni koji su se vakcinisali, kažu da ih u domovima zdravlja u Srbiji niko ništa nije pitao, niti je bilo šta proveravao, kao i da je procedura trajala svega par minuta.U prvi mah verovalo se da se za vakcinu mogu prijaviti samo oni državljani Severne Makedonije koji imaju i državljanstvo Srbije ili barem privremeni boravak u Srbiji, ali veoma brzo je neko shvatio da sistem omogućava prijavu i onima koji to nisu. Kao i za građane Srbije, ni građanima Severne Makedonije i drugim strancima, vakcina se ne naplaćuje. Sonja iz Skoplja se nada da će zahvaljujući vakcinisanju biti konačno u mogućnosti da vidi dve unuke koje žive u Holandiji koje je proteklih meseci videla samo preko Skajpa. EVROPLJANI U SUKOBU SA FAJZEROM OKO ISPORUKE VAKCINA Ministar zdravlja Severne Makedonije Venko Filipče nedavno je izjavio da će prve vakcine protiv Covida 19 u tu zemlju doći tek u martu.Dnevni list Blic inače je pisao, kako Birn podseća, da je u Srbiji od ukupnog broja vakcinisanih, oko jedan odsto stranaca, što je brojka od oko četiri hiljade ljudi.Građani Severne Makedonije mahom se prijavljuju za vakcinisanje u mestima bliže granici u Nišu i Vranju, a prema nezvaničnim informacijama, u Vranju je prošle nedelje vakcinisano 70 građana Severne Makedonije. U Bujanovcu se juče vakcinisalo troje ljudi iz Severne Makedonije koji su imali dvojno državljanstvo, a u lokalnom domu zdravlja imaju uputstvo da vakcinišu samo ljude koji se prijave preko portala E-uprave. Neki građani Severne Makedonije koriste i sigurniju varijantu, odlaze u Srbiju kod rođaka, oni ih prijave kao goste, pa se kao stranci sa prijavljenim boravkom registruju za vakcinu.Procedura je lakša za ljude koji imaju srpsko državljanstvo, pa je Miroslav iz Kumanova prošlog utorka primio prvu dozu kineske vakcine "Sinofarm"."Registrovao sam se redovno na sajtu, zakazao sastanak i prošle nedelje bio pozvan u Beograd na vakcinisanje", kaže Miroslav koji je odlučio da prijavi i ženu i dvoje dece. Miroslav je dobio i dokument da je vakcinisan, pa se nada se da će mu ova kartica biti "pasoš " za putovanja i normalniji život.VAKCINACIJA STRANIH MEDICINSKIH RADNIKAZbog blizine granice, najviše vakcinisanih je iz Kumanova, malo je onih ljudi koji su spremni da razgovaraju sa medijima, ali mnogi potvrđuju da čak i bolničko medicinsko osoblje odlazi na vakcinisanje."I ja sam bila, vakcinisana sam sa kineskom vakcinom, samo molim vas nemojte da objavljujete moje podatke, bojim se da bi mogla da dobijem otkaz", kaže sestra iz doma zdravlja u Kumanovu.Predsednica Saveza udruženja medicinskih sestara Gordana Bešliovska izjavila je da nema organizovanog odlaska medicinskih radnika u Srbiju na vakcinisanje. Vlada Srbije, Ministarstvo zdravlja i Institut Batut, nisu odgovarali na pitanja Birna o ovoj temi.Birn dodaje se da nadležne državne istitucije u Srbiji nisu želele da odgovore ni na njihovo pitanje da li postoji još bilo koja druga zemlja u svetu u kojoj postoji ovakva praksa.

Srbija

Javnost još čeka objavljivanje ugovora o izgradnji „Prokopa“

Prema proceni Gradskog zavoda za veštačenje, izgradnja zgrade železničke stanice Prokop u Beogradu, na koju se čeka decenijama, koštaće 7,43 miliona evra, piše Politika. Ovaj dnevni list napominje da javnost još ne zna koji su detalji okvirnog ugovora za taj posao, kao i da u njegovu zakonitost sumnja i nevladina organizacija Transparentnost Srbija.Kako piše Politika cenu stanične zgrade potvrdio je Jovan Vorkapić, direktor Republičke direkcije za imovinu (RDI), ali se i dalje ne zna kada će ugovor između države i privatnog partnera kompanije Railway City Beograd biti konačan, od čega to zavisi, kao i da li neke njegove odredbe još mogu da se promene.Zajednička izgradnja, kako navodi RDI, predviđa da će Railway City o svom trošku, kao finansijer, sagraditi zgradu železničke stanice i parking mesta, dok će zauzvrat "dobiti pravo svojine na jednom delu parcela, pravo gradnje i isključivu svojinu nad određenim objektima, čiju će izgradnju u potpunosti finansirati".Prema Vorkapićevim rečima, zgrada železničke stanice i parkinga gradiće se po parametrima koji su opredeljeni urbanističkim projektom i po zakonu će biti u javnoj svojini Srbije, uključujući i poslove upravljanja i održavanja zgrade, kao i naplate naknada krajnjim korisnicima usluga, što ostaje prihod Srbije, odnosno nadležnih koji se bave javnim železničkim prevozom. OBJAVLJEN POZIV ZA IZGRADNJU ZGRADE NA STANICI "PROKOP" "Druga strana (kompanija Railway City) nema po ugovoru nikakva prava na ovom objektu u svojinsko-pravnom smislu, uključujući i pravo korišćenja, upravljanja ili prihodovanja po ovom osnovu", kaže Vorkapić.Upravo planovi za gradnju stanične zgrade i drugih sadržaja na Prokopu, odnosno samo partnerstvo države i Railway City-ja nedavno su, posle pisanja Politike, naišli na kritike Transparentnosti Srbija za nezakonit odabir privatnog partnera. Za Transparentnost, ova saradnja države i privatne kompanije je klasičan primer javno-privatnog partnerstva u kome država i Republička direkcija za imovinu nisu poštovali procedure i sve drugo što zahteva Zakon o javno-privatnom partnerstvu.Vorkapić u odgovorima Politici tvrdi suprotno, odnosno da ugovor sa Railway City-em nije zaključen u skladu sa odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, jer "u konkretnom slučaju druga strana u ovom pravnom poslu samo finansira izgradnju objekata stanične zgrade"."Zajednička izgradnja, procedura, postupak i svi elementi ovog posla zasnovani su na primeni Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o javnoj svojini, za čije sprovođenje je Direkcija nadležna", naglašava Vorkapić. Vorkapić dodaje da je Zakonom o javnoj svojini propisano da nosioci prava javne svojine mogu zajednički ili sa drugim licima da investiraju u izgradnju dobra od opšteg interesa i da po tom osnovu mogu da stiču određena prava i da ostvaruju prihode.Vorkapić dodaje da je ceo postupak u vezi sa projektom izgradnje zgrade železničke stanice Beograd Centar, parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja "bio u svakom delu javan i transparentan", kao i da je od objavljivanja javnog poziva do zaključenja ugovora potvrđen odgovarajućim odlukama Vlade.Prema Zakonu o planiranju i izgradnji, kako naglašava prvi čovek RDI, građevinsko zemljište u javnoj svojini može da se otuđi ili da u zakup neposrednom pogodbom. Podseća da je to dozvoljeno u slučaju izgradnje objekata za poslove iz nadležnosti državnih organa i organizacija, organa jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i drugih objekata u javnoj svojini i realizacije projekta od javnog značaja. U ovom slučaju, kako se naglašava Vlada Srbije je projekat proglasila projektom od značaja za Republiku Srbiju i dala saglasnost za okvirni ugovor o zajedničkoj izgradnji koji je zaključen u maju prošle godine."Ovde nije reč o dugoročnoj saradnji između javnog i privatnog sektora, koja je osnova definisanja javno-privatnog partnerstva, niti postoji biznis plan druge strane (Railway City) da ima interes da eksploatiše zgradu stanice", izričit je Vorkapić.Kako su nedavno u odgovorima naveli u kompaniji Railway City Beograd, čiji je jedan od vlasnika domaći privrednik Branislav Grujić, gradnja stanične zgrade i otvorenog parkinga na Prokopu počeće na jesen i prva faza biće okončana do kraja 2022. U narednim fazama gradiće se poslovno-komercijalni objekti i višeetažna garaža, a plan je da ceo kompleks od oko 50 hiljada kvadrata sa svim saobraćajnicama bude završen tokom 2024. godine.Stara zgrada Glavne železničke stanice u Beogradu više nije u funkciji, pa putnici koriste nedovršenu stanicu na Prokopu. Ona po mišljenju nekih arhitekata, poput Dragoljuba Bakića, nije dobro povezana sa drugim delovima prestonice i nije dovoljno funkcionalna, a građani često ne znaju ni gde se ona nalazi.

Srbija

Zaštitnik preduzetnika: Porezi i doprinosi na minimalac treba da budu 10 odsto

Sa ciljem da se smanje problemi koji ove godine očekuju privredu i građane, Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije ponovo je predložilo smanjenje poreza i doprinosa na minimalnu zaradu, sa 60% na 10% mesečno. Prema njihovim rečima, iznos minimalca koji bi građani tada dobijali na svoj račun bio bi 45 hiljada dinara.Zastupnik Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije Milena Amon, kaže za Novu ekonomiju da su smanjenje poreza i doprinosa na minimalac od države tražili još tokom novembra, organizujući i potpisivanje peticije.Prema njenim rečima, ako bi se iznos poreza i doprinosa na minimalne zarade smanjio na 10%, radnici koji primaju minimalac bi umesto sadašnjih 32 hiljade dinara, "na ruke" dobijali oko 45 hiljada dinara, pa bi se povećala razlika izemeđu nekog ko je na primer socijalni slučaj i nekog ko radi, a prima minimalac."Taj poreski sistem treba da bude progresivan, da se rasterete ti minimalci, kao što je to (slučaj) u uređenim državama", smatra Milena Amon.SEDMINA ZAPOSLENIH U EU ZARAĐUJE MINIMALAC Ona podseća da je država nedavno podigla nepoporezivi deo minimalca, ali da je u isto vreme povećana osnovica za doprinose."Mi imamo bruto minimalac od nekih pedesetak hiljada od kojih zaposlenom "na ruke" stigne samo 32 hiljade dinara, što je neprihvatljivo za uređene ekonomije", smatra sagovornica Nove ekonomije.Milena Amon naglašava da oni ne traže da se poveća bruto iznos minimalca, koji je 50 hiljada dinara, već da se smanje  nameti koji su i dalje veliki. Podseća i da država neke druge tokove novca, posebno one u sivoj ekonomiji, još nije dovela u red."Pet milijardi evra robe uđe u Srbiju "na crno", završi na tržištu u vrednosti od 10 milijardi evra, ne naplati se ni PDV (porez na dodatu vrednost) niti bilo kakav drugi porez", kaže predstavnica Udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.Prema njenim država treba da spreči i krađu struje, koja se često dešava i zbog koje se gubi mnogo državnog novca.U sprotnom, kako naglašava, najveći teret će i dalje padati na leđa onih koji u Srbiji najmanje zarađuju primajući minimalac.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.