Srbija

Francuski institut u Beogradu: Sutra na programu „Noć ideja“

Ovogodišnje, šesto izdanje manifestacije "Noć ideja" posvećeno je pitanjima bliskosti među ljudima, ličnog i kolektivnog odnosa prema svetu i suživota u modernom društvu, održaće se u sredu 28. januara, saopštio je Francuski institut u Beogradu. Među učesnicima su ugledni sociolozi, filozofi, režiseri, astornauti, pisci, muzičari i mnogi drugi.Tema performansa i debata, na svim kontinentima i u svim vremenskim zonama, je solidarnost kao ključni izazov u izgradnji zajedničkog života."Noć ideja" u Srbiji, predstaviće francuski ambasador Žan-Luj Falkoni, a na programu su sledeće debate, koje se organizuju sa učesnicima iz Francuske:- Debata "Afera Drajfus, današnja gledišta" - u razgovoru sa publikom na francuskom i srpskom učestvovaće istoričar Lisijen Grije (početak u 15:00 h).- Debata "We all play that game - žene u video igrama" realizuje se u saradnji sa Srpskom asocijacijom industrije video igara. U razgovoru na engleskom jeziku, od 16:30 h, učestvuju žene iz gejming industrije: Žan Ruso, Milica Todorović, Marija Ilić i Kristina Janković. - "Putinov kontinent" - francusko-srpski razgovor o Rusiji sa francuskom novinarkom i književnicom An Nivom, novinarkom Ljubinkom Milinčić i istoričarom Florijanom Herberom. Debata se organizuje u saradnji sa Akademskom knjigom, na francuskom i srpskom jeziku, od 18:00 h.Programi se realizuju preko Zum platforme i Fejsbuk stranice Francuskog instituta u Srbiji.

JTI učvrstio poziciju najboljeg poslodavca dobijanjem priznanja „Top Employer“

Izuzetni uslovi za zaposlene, kontinuirano ulaganje u njihov profesionalni rast i razvoj, kao i briga o njihovom zdravlju i blagostanju, je ono što Japan Tobacco International (JTI) izdvaja od ostalih kompanija. Upravo zbog toga, ova kompanija je šesti put zaredom dobila Top Employer sertifikat, kao jedan od najboljih poslodavaca u Srbiji i svetu.Milena Rajić, direktorka Odeljenja za zaposlene i korporativnu kulturu, izjavila je: „U nesigurnim vremenima koje je donela pandemija, fokus nam je bio na stvaranju sigurnog okruženja i pružanju najboljih mogućih uslova našim zaposlenima. Bilo je važno da ljudi znaju da nisu sami, već da su deo jednog velikog tima. Počastvovani smo ovim priznanjem i nastavićemo da osluškujemo želje i potrebe naših zaposlenih, i pružamo im mogućnosti da napreduju u svojoj karijeri, i da ujedno ostanu dosledni sebi“.„Uprkos izazovnoj godini koju smo doživeli, JTI je ostao posvećen strategiji ulaganja u svoje zaposlene. Sa ponosom objavljujemo ovogodišnje dobitnike i čestitamo organizacijama koje su sertifikovane kroz program Top Employers instituta“, rekao je Dejvid Plink, izvršni direktor Top Employers instituta.Ovaj prestižni holandski institut dodeljuje sertifikate kompanijama na osnovu rezultata o najboljim praksama u oblasti ljudskih resursa. Sertifikovane kompanije moraju da ispune vrlo striktne kriterijume, uključujući: razvoj radnog okruženja, strategiju pronalaženja talenata, raznolikost i inkluzivnost, razvoj liderskih sposobnosti, mogućnosti za dalje učenje i razvoj, i druge. Antrfile 1Najveći poslodavac u industrijiJapan Tobacco International (JTI) je najveći poslodavac u duvanskoj industriji budući da od polja duvana, preko fabrike u Senti, i kancelarije u Beogradu pa do prodavnica širom zemlje angažuje 3,000 ljudi. Jedan je od pet najvećih poreskih obveznika sa 2,6 milijarde dolara uplaćenih u budžet od 2006. Jedina je inostrana kompanija koja otkupljuje domaći duvan, i ujedno najveći proizvođač duvana u Srbiji. Dobitnik je priznanja Virtus koje se dodeljuje za doprinos lokalnoj zajednici u kojoj kompanija posluje. Od kupovine fabrike u Senti 2006. godine, kompanija JTI je utrostručila udeo na tržištu, istovremeno izvozeći cigarete na tržišta Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Hrvatske i Albanije, i duvana u EU.Antrfile 2 Ulaganje u novi prostor vredno 3 miliona evraO tome da je JTI jedan od najboljih poslodavaca u Srbiji govori i činjenica da kompanija, čak i u uslovima poslovanja koje je donela pandemija, nastavlja da ulaže u zadovoljstvo i razvoj svojih zaposlenih. Početkom godine, JTI je izdvojio čak 3 miliona evra za novi poslovni prostor u jednoj od najmodernijih poslovnih zgrada na Novom Beogradu – Navigator Biznis centar 2. Ova investicija omogućiće zaposlenima da svoje dnevne aktivnosti obavljaju u modernom prostoru otvorenog tipa, u skladu sa najnovijim tehnološkim trendovima. Novi prostor nudi idealne uslove za razmenu ideja i timski rad, ali isto tako pruža mogućnost zaposlenima da koriste male konferencijske sale ili privatne radne stanice, čime je obezbeđen balans između privatnog i zajedničkog prostora.

RERI tužio EPS zbog „ugrožavanja zdravlja građana“

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) saopštio je da podneo je tužbu protiv Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS), zbog "ugrožavanja zdravlja građana Republike Srbije". Prema njihovim navodima, zdravlje građana srbije je ugroženo zbog aerozagađenja koje se ispušta iz termoelektrana Nikola Tesla i Kostolac, čiji je vlasnik EPS.O aerozagađenju u Srbiji se inače govori poslednjih nekoliko godina, predlažu se alternative za zelenu energiju i za izbacivanje prljavih energenata iz upotrebe, ali država i dalje gradi termoelektrane na ugalj (primeri: Kostolac i Kolubara). Govori se i o gasifikaciji domaćinstava, ali se u tome ne uspeva u dovoljnoj meri.Tužbom Višem sudu u Beogradu koja je pokrenuta zbog "višestrukog prekoračenja dozvoljenih emisija sumpor dioksida" RERI, kako navodi, nastoji da zaštiti zdravlje i pravo građana Srbije na zdravu životnu sredinu.Drugi cilj je, objašnjavaju, da se obezbedi da termoelektrane ubuduće ne emituju sumpor dioksid "iznad granice maksimalnih godišnjih dozvoljenih emisija". "U 2018. i 2019. godini termoelektrane u vlasništvu EPS-a emitovale su oko 300 hiljada tona ovog otrovnog gasa godišnje, iako je Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP), koji je Srbija dužna da primenjuje od 1. januara 2018, dozvoljeno najviše 55 hiljada tona godišnje", navodis e u saopštenju RERI-ja.Tužba je usledila, kako se dodaje, nakon nekoliko uzastopnih zahteva za vanredni inspekcijski nadzor nad termoelektranama kojima upravlja EPS, a koje su obuhvaćene NERP-om."Izgleda da nam je jedino preostalo da od suda očekujemo da obezbedi primenu propisa, jer Vlada Srbije i nadležno ministarstvo to ne žele da učine" izjavio je Jovan Rajić, advokat RERI-ja.RERI: PLANIRA SE DRASTIČNO POVĆANJE RUDNE FLOTACIJE U MAJDANPEKU On je podsetio je da je poštovanje NERP-a i usaglašavanje sa emisijama koje su utvrđene tim planom zakonska obaveza koja proističe iz međunarodnog ugovora koji je Srbija potpisala i obavezala se da ga primenjuje. Rajić je naglasio i da "prekoračenje emisija sumpor dioksida ozbiljno ugrožava i vladavinu prava i ustavni poredak Republike Srbije".Prema navodima RERI-ja EPS-ove termoelektrane spadaju među najveće zagađivače sumpor dioksidom u Evropi, a TENT i Kostolac emituju u proseku 35 puta više sumpor dioksida od prosečne termoelektrane u EU. Na teritoriji EU emituje se oko 600 hiljada tona sumpor dioksida godišnje. Samo TENT i Kostolac emituju 300 hiljada tona sumpor dioksida godišnje, količinu koja je jednaka polovini one koja u atmosferu stiže sa teritorije EU."Jasno je da je neminovna posledica značajno oštećenje zdravlja i povećanje smrtnosti stanovnika u izloženim oblastima Republike Srbije", stoji u zaključku izveštaja o uticaju sumpor dioksida na zdravlje, koji je priložen uz tužbu RERI-ja.Naglašeno je da su taj zaključak izradili pulmolozi i doktori medicinskih nauka, koji su između ostalog upozorili da manje PM čestice, koje se sagorevanjem ispuštaju u atmosferu, lakše prodiru u ljudski organizam, dospevaju duboko u pluća i izazivaju različita oštećenja organa. "Svedoci smo, nažalost, loše prakse da u Srbiji sudovi moraju da obavežu državu i javna preduzeća (koja su) pod njenom kontrolom, da poštuju sopstvene propise i međunarodno prihvaćene obaveze, a sve kako bi zaštitili zdravlje sopstvenih građana", navode predstavnici RERI-ja.

Trash Hero Beograd: Ne delimo slike otpada, jer se tako navikavamo

Na prvoj akciji je bilo petoro ljudi, a prolaznici su dovikivali razne gluposti. Nismo obraćali pažnju, ali nije nam ni bilo svejedno. Stanje u društvu je bilo takvo da se nije imalo poverenja da neko stvarno radi nešto za viši cilj, samo radi lične satisfakcije. Ipak, upornošću, radom i trudom, postigli smo da sada na akcije dolazi po 50 ili čak do 100 ljudi jako motivisanih da menjaju svoje okruženje i da njihova deca rastu svesnija i pažljivijaPo struci japanolog i yoga instruktor, a zaposlena u IT kompaniji, Dragana Katić je ipak većinu svog slobodnog vremena posvetila akciji čišćenja grada. Ideju o organizaciji „Trash Hero Beograd" je sprovela u delo zajedno sa programerom Borisom Nikolićem i uspeva da okupi sve veći broj volontera posvećenih proširivanju ekološke svesti građana i konkretnim akcijama u kojima dobrovoljno čiste otpad u svojim sredinama. Beogradski ogranak međunarodne organizacije Trash Hero akcije sprovodi skoro svake nedelje, nastojeći da očisti različite delove grada, za koje se često ne bi na prvi pogled ni reklo da su toliko zagađeni, a „heroji" sakupe i po tonu otpada.Šta je Trash Hero ovde, a šta u inostranstvu?Trash Hero je globalni pokret koji ima za cilj da kroz akcije čišćenja sprovodi jednu vrstu neformalne edukacije o smanjenju količina otpada koje ostaju za nama i o održivim ekološkim rešenjima. Pokret involvira volontere i na zabavan način poziva ljude na ličnu odgovornost. Mislim da je ovo veoma važno jer je narod izgubio osećaj da išta može da se promeni i stav da mi sami možemo da preuzmemo odgovornost da menjamo svoju okolinu je izuzetno motivišući i vraća osećaj dostojanstva i moći. Kako ste uopšte došli na ideju da pokrenete takvu akciju kod nas? Obično kažem - pa, neko je morao nešto da uradi. Primećujem da dosta ljudi smatra da za sve treba da postoji neka nadležna institucija, što bi građane trebalo da oslobodi svake odgovornosti, ali ipak i u mnogo razvijenijim zemljama, čije institucije rade besprekorno, ima mnogo više građanskih inicijativa i ljudi su ponosni da brinu o svojoj okolini.Plan je bio da se okupimo i počnemo sa čišćenjem parka ili šume, ali smo u međuvremenu istraživali i saznali da postoji globalna volonterska organizacija Trash Hero. Njihov moto je: Mi čistimo, mi edukujemo, mi menjamo. To je upravo ono što i nas pokreće! Organizacija je osnovana u Tajlandu i sada u Aziji broji stotine opština. Pozvali smo osnivače, Romana i Jana, i izrazili želju da pokrenemo Trash Hero u Srbiji. Zatim su nam se pridružili i Kraljevo i Ruski Krstur, a zatim i Pančevo, Vrnjačka Banja, Loznica, Begeč i mnogi drugi.S obzirom na to da imate svakodnevni posao i pored toga se bavite i jogom i još mnogo čim, kako uspevate da se organizujete i nađete vremena za sve?Dani su mi prilično popunjeni, ali me stvari kojima se bavim ispunjavaju, pa to ne doživljavam kao problem. Kada je aktivizam u pitanju, smatram da je važno da aktivisti budu profesionalno ispunjeni, kako im ekologija ne bi postala posao. Čini mi se da kada ekologija postane posao, onda ljudi rade stvari za platu, a ne iz ličnog ubeđenja, pa se tako često moralni kodeks dovodi u pitanje.Kako su ljudi nekada reagovali na Trash Hero, a kako reaguju sada?Kad smo tek počeli bilo je čudno, svaki početak je težak. Na prvoj akciji je bilo petoro ljudi, a prolaznici su dovikivali razne gluposti. Nismo obraćali pažnju, ali nije nam ni bilo svejedno. Smatrali smo da se važnost takvih dela razume sama po sebi, ali je stanje u društvu bilo takvo da se nije imalo poverenja da neko stvarno radi nešto za viši cilj samo radi lične satisfakcije. Ipak, upornošću, radom i trudom, postigli smo da sada na akcije dolazi po 50 ili čak do 100 ljudi jako motivisanih da menjaju svoje okruženje i da njihova deca rastu svesnija i pažljivija. Na akcije dolaze sjajni ljudi, pa svi koji dođu prvi put odmah osete radost i ponos koji vladaju i nastave da dolaze na sve sledeće događaje. Na Mixer konferenciji smo dobili feedback da smo građanska inicijativa koja radi baš ono što bi građanska inicijativa i trebalo da radi, bez udvaranja sponzorima i bez političke konotacije.Dobili smo i nagradu „Zeleni list", a od magazina Sensa smo dobili nagradu za aktivizam. Mislim da je tako pozitivan niz reakcija delom i proizvod toga što se trudimo da ne ukazujemo samo na probleme, nego i na rešenja.Na našim stranicama ne delimo slike đubreta i ekoloških katastrofa, jer smatramo da je upravo takva aktivnost na društvenim mrežama dovela do tzv. „trashblindness", jedne vrste slepila za otpad, jer smo se navikli na slike otpada, tako da ga lako zanemarimo.Ljudi imaju osećaj da kada podele neki ekološki angažovan sadržaj na svojim profilima, kao da su već nešto uradili da to promene i tu se aktivnost završava, pa sada imamo veoma mnogo kritičara svega, a malo onih koji nešto rade. Kod nas ljudi prepoznaju to da želimo da delujemo, a ne da ukazujemo ko šta ne radi ispravno i dobro, prepoznaju dobru volju i entuzijazam i žele da budu deo promene.

Ukupnih kredita lane bilo za 12 odsto više nego 2019. godine

Ukupni krediti privrede, građana i preduzetnika u Srbiji na kraju 2020. godine, koju je obeležila pandemija i vanredno stanje, iznosili su oko 2.869 milijardi dinara i to je za 12% više nego 2019. godine, saopštilo je Udruženje banaka Srbije.U saopštenju se navodi da su pozajmice privrede iznosile oko 1.606 milijardi dinara, kao i da su za 10,4% bile veće nego 2019. godine.Pozajmice preduzetnika bile su 63,5 milijardi dinara, što je rast od 20,4%.Dug stanovništva bankama uvećan je za 13,8%, na oko 1.200 milijardi dinara.Među kreditima stanovništva, gotovinski krediti su imali godišnji rast od 14,6%, potrošački 7,8%, zajmovi za refinansiranje 10%, stambeni 13,6%, a poljoprivredni 14%.U kašnjenju otplate na kraju prošle godine bilo je 3,5% ukupnih bankarskih pozajmica, dok ih je na kraju 2019. bilo 4,5%.Država je zbog pandemije i smanjenih ekonomskih aktivnosti prošle godine građanima u Srbiji omogućila moratorijume na otplatu kredita, u dva navrata.Privrednici su dobijali pomoć u vidu minimalca za zaposlene, pod uslovom da ih ne otpuštaju sa posla.Mere pomoći privredi najavljene su i za 2021. godinu.DRŽAVA ĆE GARANTPVATI VRAĆANJE KREDITA KOJE JE UZELA PRIVREDAGARANTOVANI KREDITI DRŽAVE POGURALI KREDITNU AKTIVNOST BANAKA

Kineski radnici u Boru se žale na uslove rada, koronu i zabranu kretanja

Desetine Kineza koje je u Srbiju dovela rudarska kompanija Ziđin kako bi radili na izgradnji rudnika bakra „Čukaru Peki“ kod Bora, protestovalo je žaleći se na uslove rada, ali i širenje zaraze koronavirusa u prebukiranom i higijenski neuslovnom smeštaju.Intervjui, video snimci i fotografije do kojih je došao BIRN ukazuju na teške uslove života i rada kineskih radnika u Boru. Veliki broj njih bio je pozitivan na koronu i odveden u izolaciju u različite objekte van radničkog kampa, uključujući i hotel u Surčinu.U odgovorima koje su slali BIRN-u preko WhatsApp aplikacije, kineski državljani ističu brojna kršenja prava, uključujući ograničenje slobode kretanja, iscrpljujuće radne smene od po 12 sati, loše uslove u radničkom smeštaju. Poslodavca optužuju da im je oduzeo pasoše i zabranio kretanje van kampa.„Ziđin ne tretira nas, kineske radnike, kao ljudska bića. Ne dozvoljavaju nam da napuštamo kamp, jer se plaše da ćemo ispričati novinarima kako su nas prevarili da dođemo ovde da radimo“, kaže jedan od radnika.„Nemamo nikakvu slobodu, kao da smo zatvorenici“, ističe drugi radnik Ziđina u intervjuu za BIRN.Radnici ističu i da je većini njih zabranjen izlazak van kampa u kom su smešteni.Pojedini radnici navode da su nakon dolaska u Srbiju potpisali nove ugovore bez pravog znanja šta u njima piše, kao i da su kompaniji morali da predaju pasoše.„Često nas prevare da potpišemo, papir je prazan kada nam ga daju, a šta se piše na praznom prostoru nakon potpisivanja niko ne zna. Osim što zahtevaju da radimo ni o čemu drugom ne pričaju sa nama“, kaže jedan od radnika.„Takođe, kompanija nam je oduzela pasoše i preti nam da ćemo morati sami da snosimo troškove povratne avionske karte ukoliko želimo da se vratimo kući. Zbog pandemije, avionske karte su jako skupe, tako da većina nas samo može da nastavi da trpi“, dodaje on.„Nije nam dozvoljeno čak ni da idemo napolje, ne daju nam ni da izađemo van kapija smeštaja, moraš krišom da se iskradaš kada hoćeš da kupuješ stvari, a ukoliko te uhvate budeš kažnjen sa 30.000 dinara“, objašnjava radnik koji je u Srbiji od marta prošle godine.Kineski rudarski gigant, u čijem vlasništvu je od 2018. i RTB Bor, zvanično je negirao da su zaposleni protestovali zbog uslova rada i smeštaja, ističući da su se okupili u želji da dobiju vakcinu protiv koronavirusa kako bi mogli da otputuju na proslavu kineske Nove godine u februaru.Uz to je Ziđin demantovao tvrdnje da, između ostalog, zaposleni žive u neuslovnim i nehigijenskim smeštajima, navodeći da su „spavaonice radnika opremljene isključivo novim nameštajem, instalacijama i uređajima“.Ziđin je na srpsko tržište ušao 2018. godine kada je preuzeo Rudarsko topioničarski basen (RTB) Bor uplativši 350 miliona dolara za dokapitalizaciju. Kineski rudarski gigant je time stekao 63 odsto vlasništva, a obavezao se da u narednih šest godina investira 1,26 milijardi dolara.Projekat „Čukaru Peki“, bogato nalazište zlata i bakra gde su angažovani i pobunjeni radnici, Ziđin je postepeno preuzimao u protekle dve godine, otkupljujući za ukupno 1,8 milijardi dolara udele dotadašnjih vlasnika, američke kompanije Friport MekMoran i kanadskog Nevsuna.U prethodnih nekoliko godina veliki broj kineskih radnika je prošao kroz Srbiju koja je jedan od glavnih partnera Pekinga na trajektoriji Incijative „Pojas i put“, infrastrukturnog projekta čiji je osnovni cilj povezivanje Kine sa evropskim tržištem. Kineski državljani čine skoro trećinu stranih radnika u Srbiji, a prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u 2019. ih je 3.418 bilo angažovano.Ceo tekst možete pročitati na sajtu BIRN-a OVDE.

Šta je „mentalna aritmetika“ i koliki je značaj neformalnog obrazovanja

Prema podacima Svetske banke na Zapadnom Balkanu funkcionalna pismenost je na veoma niskom nivou, pa đaci često ne znaju da primene svoje znanje, niti da razumeju ono što su naučili, kaže osnivač škole "Malac genijalac" Vladimir Novicki. U toj školi đaci uče mentalnu aritmetiku, koja predstavlja metodu računanja bez olovke ili kalkulatora."Neformalno obrazovanje mora da preuzme deo onoga na šta (formalni obrazovni) sistem nije odgovorio na pravi način", smatra Novicki koji je nedavno bio gost podkasta Nove ekonomije, "Neću da ćutim".On smatra da će uloga neformalnog obrazovanja sve više igrati ulogu u obrazovanju dece, jer se u učenju primenjuje sve više novih tehnika, tehnologija i metoda."U tom smislu i mi smo neki od aktera koji koristi neke nove metode", kaže Vladimir. Objašnjava da su te metode nekada predstavljaju i korak unazad, "mnogo važniji nego tri koraka napred"."Mudrost ili potreba za znanjem nije nekada mnogo daleka ili mnogo apstraktna. Ona je zapravo u prostim stvarima i nekim pojednostavljenjima", ocenjuje osnivač "Malca genijalca".Kaže da se čak i u istim školama od odeljenja do odeljenja, u samoj nastavi mogu videti različiti krterijumi, kao i da su roditelji toga svesni.Neki roditelji prema njegovim rečima prilikom obrazovanja svoje dece biraju liniju "manjeg otpora", dok drugi žele da im deca budu više opterećena kroz sistem osnovnog obrazovanja."Ja mislim da je možda najvažniji rani uzgoj. Ako postavite dobre temleje na početku, ako deci u početku usadimo 'radne navike', oni će kasnije bolje odreagovati na neke lošije situacije (u životu)", smatra Novicki.Ipak, čini mu se da je ponuda programa koji se bave ranim, predškolskim uzgojem u Srbiji slaba i da postoje samo neke radionice koje se bave učenjem kroz igru."Period između treće, pete i sedme godine je najvažniji, to su rekli i psiholozi", kaže Vladimir.Novicki smatra i da ništa ne može da zameni pravu klasičnu učionicu i čulno opažanje.Podseća da su brojni štrajkovi u prosveti i sama pandemija doveli do toga da sa decom neko mora da obrađuje redovno školsko gradivo, van školskih aktivnosti."Čini mi se da sve više postaje obaveza roditelja da rade sa decom, (ali) oni za to nisu ni sposobni ni spremni", smatra Novicki.Na pitanje ko sve pohađa njihove programe "mentalne aritmetike" kaže da ne postoji "idealni robot" takvog učenika.Napominje i da postoji jedna ogromna populacija roditelja koji žele da plate programe "Malca genijalca" za svoju decu.Međutim, ako se za te programe odluče, "jedva uspevaju" da izdvoje novac, pa im škola pomažu raznim bonusima, naročito ako imaju više dece.Malac genijalac u Beogradu i drugim gradovima Srbije, prema njegovim rečima, ima oko sedamdesetak obrazovnih centara.ŠTA MENTALNA ARITMETIKA?Vladimir kaže da bi mentalna aritmetika trebalo da predstavlja računanje napamet, odnosno "iz glave", ali da se zapravo radi o tehnici brzog računanja bez papira, olovke ili digitrona. To je napominje tehnika kojom se aktiviraju centri u mozgu koji se ne bi lako ili se ne bi uopšte aktivirali u smislu njihove primene."Učeći decu mentalnoj aritmetici učimo ih dređenim formulama, koje se svode na razne matematičke zakonitosti. Ovde nema sumiranja, već zamišljanja kuglica (takozvanih) 'abakusa' koje se slažu po nekom svom redosledu, a vi tek na kraju sumirate", kaže Novicki.Na taj način se razvija vizualizacija, dobra pažnja, koncentracija, neprestano ste angažovani, prelazi se dobar trening za mozak i dolazi se do sinhronizacije leve i desne hemisfere mozga.Vladimir kaže da je u Rusiji upotreba "abakusa" pitanje tradicije, dok sam metod potiče sa Dalekog istoka, iz Japana, Kine i Indokine.

Ovog decembra umrlo duplo više ljudi nego poslednjeg meseca 2019. godine

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku u decembru 2020. godine registrovan je 17.321 smrtni slučaj, što je gotovo dvostruko više nego u istom mesecu prošle godine, kada je broj umrlih bio 8.803.Prosečan broj preminulih u decembru u prethodnih deset godina je 10.516.U Srbiji je u periodu od januara do decembra 2020. godine zabeležen je pad živorođenih i rast umrlih u odnosu na isti period prošle godine.Broj živorođenih ove godine je iznosio 61.693 i u odnosu na isti period prethodne godine, kada je ukupan broj živorođenih iznosio 63.484, beleži se pad od 1.791 odnosno za 2,8 odsto.S druge strane, broj umrlih ove godine iznosio je 114.954 i, u odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj umrlih bio 100.963, beleži se rast od 13.991 ili za 13,9 odsto.Broj umrlih u Srbiji od 1. aprila do 31. decembra 2020. godine veći je za čak 15.372 u odnosu na isti period prošle godine, odnosno za 13.069 u poređenju sa desetogodišnjim prosekom, pokazuju podaci RZS. U tih osam meseci pandemija koronavirusa zvanično je odnela 3.227 života.

Zrenjanin: Fabrika vode ne ispunjava tehničke uslove

Javno-komunalno preduzeće "Vodovod i kanalizacija" iz Zrenjanina saopštilo je da prema nalazima stručne komisije privatna fabrika vode u tom gradu ne ispunjava nijedan od 34 tehnička uslova za pravilan rad. Fabrika vode u Zrenjaninu inače ne radi od 20. decembra, nakon eksplozije u kojoj je povređeno dvoje ljudi, a problem pijaće vode u tom gradu je decenijski.Stručna komisija je, kako stoji u saopštenju, utvrdila da od 105 analiza prečišćene vode urađenih u spornoj fabrici, 13 uzoraka nije zadovoljilo higijenski pravilnik, dok je 36 bilo na granici "maksimalnih dozvoljenih vrednosti".Napominje se da su stručnjaci nadzirali i analizrali rad fabrike vode tokom 29 dana, kao i da je njihov izveštaj dostavljen VD direktoru "Vodovoda i kanalizacije" Predragu Bodirogi, koji će doneti odluku o daljim koracima nakon što o detaljima izveštaja upozna Nadzorni odbor i osnivača fabike. Dodaje se da su ljudi iz lokalnog vodovoda u više navrata tražili da se dokažu parametri fabrike vode koji su definisani Ugovorom i konkursnom dokumentacijom, ali je to onemogućeno čestim prekidima u radu postrojenja.Prvi put to je usledilo u vreme kada je okončan upravni spor decembra 2018. godine, kada je nadležni sud utvrdio da italijanski investitor može da uslužno obavlja posao prečišćavanja vode za lokalni vodovod.Napominje se da je način dokazivanja svih tih parametara jasno definisan Sporazumom od 21.01.2020. godine i Aneksom Sporazuma od 21.09.2020. godine.To su sve bili pokušaji ugovornih strana da se Ugovor iz 2015. godine, o radu fabrike, održi na snazi, dodaje se u saopštenju.GRAĐANSKI PREOKRET: EKSPLOZIJA U ZRENJANINSKOJ FABRICI VODE JE DRAMATIČNO UPOZORENJE OSTALI DETALJI IZVEŠTAJA STRUČNE KOMISIJE- U izveštaju o radu fabrike naglašeno je da su gubici vode u fabrici višestruko prevazilazili propisanu granicu do 5% gubitka, zbog čega je bilo ugroženo i izvorište sa kojeg se grad snabdeva vodom. - Otpadne vode pre upuštanja u sistem nisu tretirane, a njihova ukupna količina višestruko je prevazilazila dozvoljene vrednosti, a komisija napominje da takva otpadna voda utiče na koroziju betona i ubrzano propadanje kanalizacionog sistema. - Postrojenje nije uspostavilo obradu otpadnog mulja, a nije imalo ni priključak na atmosfersku kanalizaciju. - Utvrđeno je da je rad postrojenja nestabilan zbog čestih havarija, da njegovi pojedini delovi postrojenja nisu adekvatno zaštićeni od spoljnog uticaja, kao i da dezinfekcija prečišćene vode nije vršena na propisan način. - Zaključeno je da su česti prekidi rada postrojenja dovodili do znatnog broja kvarova na vodovodnoj mreži, kao i da komisiji nije dostavljen Elaborat zaštite od požara u postrojenju koji je deo projektne dokumentacije.U Zrenjanin su često dolazili ljudi iz vrha državne vlasti i najavljivali da će problem biti rešen.Zrenjaninski "Građanski preokret" lokalne političare revodno opominje zbog problema u vezi sa spornom fabrikom, kineskom fabrikom guma koja je u izgradnji, lokalnom kafilerijom i brojnim drugim problemima.

Zimske gume na automobilima koristi 91% vozača u Srbiji

Kompanija MOL Serbia tokom decembra sprovela je istraživanje o ponašanju i potrebama svojih kupaca, tačnije vozača u toku zimskih meseci. Istraživanje je obuhvatilo preko 900 ispitanika sa teritorije ...

BK grupa: Nećemo graditi Tesla grad na Makiškom polju

Potpredsednik BK grupe Dragomir Karić izjavio je da je ta kompanija odustala od izgradnje stambenog naselja Tesla grad na području Makiškog polja, javila je agencija Beta.Karić je agenciji Beta kazao da je ta odluka doneta nakon više razgovora s predstavnicima raznih udruženja građana i ljudi koji žive na Makišu."Naš plan je bio da izgradimo grad u gradu i da stanove prodajemo po ceni od 500-550 evra po kvadratu. Međutim, nismo naišli na razumevanje", rekao je Karić.Prema Karićevim rečima izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa na Makiškom polju ne bi ugrozila vodoizvorište, ali je objasno da se za lokaciju Tesla grada traži nova lokacija.UPRKOS PROTESTIMA, USVOJEN PLAN ZA MAKIŠKO POLJE Izgradnji na Makiškom polju usprotivila su se mnog udruženja građana, poput Bitke za Košutnjak, fejsbuk grupe "Savski nasip", Ne davimo Beograd, Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUS), tima "Kreni-Promeni" i drugih.Njihov glavni argument protiv gradnje je zaštita reni bunara, koji se nalaze na tom području i koji Beograd snabdevaju pijaćom vodom.Uprkos njihovim protestima, Skupština grada Beograda je usvojila novi plan za to područje kojim se reguliše izgradnja, koja bi između ostalog trebalo da uključi i jednu liniju budućeg Beogradskog metroa.

Pokret Tvrđava: Nećemo dozvoliti izgradnju kineske rafinerije u Smederevu

Pokret Tvrđava saopštio je da su građane Smedereva uznemirile najave Vlade Srbije da pregovara sa kineskim investitorima o izgradnji naftne rafinerije u tom gradu. Smatraju da bi još jedna fabrika "prljave industrije" imala stravične podledice na zdravlje ljudi i poručuju da njenu izgradnju neće dozvoliti.Pokret Tvrđava podseća da je Smederevo već susreće sa ekološku katastrofu, koju je u dobroj meri, prema njihovim rečima, uzrokovala kineska kompanija HIBIS.HIBIS je inače 2016. godine preuzelo smederevsku železaru, a poslednjih godina ta fabrika se često izdvaja, pre svega kao glavni krivac za ekološke probleme.Prema rečima predstavnika Pokreta Tvrđava i bez noe rafinerije Smederevo ima ogromne probleme sa zagađenjem vazduha, vode i zemlje."Pozivamo Vladu Srbije, da momentalno prekine pregovore sa kineskom kompanijom i spreči dalje trovanje građana", navpdo se u saopštenju Pokreta Tvrđava. INSPEKTOR NALOŽIO ŽELEZARI SMEDEREVO MERE ZA ZAUSTAVLJANJE CRNE PRAŠINE Tvrde i da će protivnom pozvati celu Srbiju na masovan protest u Smederevu.Dodaju da bi to bilo u aprilu, jer je za tada najavljen početak radova na izgradnji rafinerije.Naglašavaju da neće dozvoliti izgradnju te fabrike jer je Smederevo i bez nje "crna tačka Evrope u smislu zagađenja"."Umesto da se grad razvija u pravcu poljoprivrede, turizma i usluga, država nas pretvara u azijsku periferiju u koju zemlje izvoze svoju prljavu tehnologiju, izrabljujići nas i izvlačeći profit iz Srbije, bez obaveza da poštuju zakon. To je nedopustivo", stoji u saopštenju Pokreta Tvrđava.

Crni kukuruz u srcu Šumadije

U Švajcarskoj je mogao da živi zapadni san: radi u „fabrici ideja“, proputovao je ceo svet, zaradio puno novca, a onda mu to više nije bio motiv. U jednom trenutku počela su da mu nedostaju brda ispod Samar planine, polja, imanje... Otvorio je farmu egzotičnih vrsta u svom selu, u koju ulaže sve što zaradi u Švajcarskoj i nije mu žao. Ovde je preko leta i mesec dana u zimskom periodu kada je vreme jarenja. Ostalo vreme je u Švajcarskoj, na radnom mestuVlasnik farme Singa Goran Pavlović proputovao je ceo svet, već 30 godina živi i radi u Švajcarskoj, ali je u stalnoj vezi sa svojim rodnim Riljcem u srcu Šumadije. Pre deset godina odlučio se na nimalo lak poslovni poduhvat. Na četiri hektara zemlje podigao je farmu zdrave hrane Singa, na koju je doneo argentinsku tikvu, bolivijski i meksički crni kukuruz, pa crveni kukuruz, uspeo da od izumiranja spase staru, autohtonu domaću vrstu plavih dobričkih ćurki, odgajio bele švajcarske ovčare kuvase i kangale i još mnogo toga. Na proplancima sa kojih se ne drugoj strani vidi selo Gornji Dubič pokazuje nam Goran Pavlović i ponos svoje farme zdravlja. Na 40 pregona (raznih vrsta ispaša) smestilo se veliko, selekcijski odabrano stado nubijskih koza, za čije odgajanje se odlučio nakon više lutanja u uzgoju. Danas ko god prođe Levač i Šumadiju zbog originalnosti proizvoda čuće i priču o farmi Singa i njenom vlasniku koji je seoskim „gumenjacima“ zamenio udobnost koju pruža jedna od najbogatijih zemalja sveta.Nova ekonomija: Kako su vam pale na pamet ove, za šumadijsko podneblje egzotične sorte kukuruza?Goran Pavlović: Seme crnog kukuruza mi je dala prijateljica koja je bila u Boliviji, našla je autohtonu vrstu u centru te daleke latinoameričke zemlje. Poslala mi je da eksperimentišem sa njim u našim uslovima, a onda mi je kolega iz Argentine naručio i meksički astečki crni kukuruz i zaista je atrakcija ovde u Levču. Cilj mi je da jednog dana ponudim brašno u četiri boje, od belog, žutog, crvenog i crnog kukuruza, kaže u razgovoru za „Novu ekonomiju“ naš domaćin. NE: Veliki novac ulažete da biste ostvarili svoj san, poslovni poduhvat koji će vas sa penzijom potpuno vratiti iz Švajcarske u Srbiju. Zašto?Goran P: Sve što sam zaradio u Švajcarskoj ulažem u farmu, koja je za mene nešto posebno i nije mi žao. Proputovao sam ceo svet, od Amerike do Australije, Rusije... U jednom trenutku su počela da mi nedostaju ova brda ispod Samar planine, moja polja, imanje... Ovde sam preko leta, ali i mesec dana u zimskom periodu kada je vreme jarenja, jer uvek treba biti na oprezu i ispratiti ceo proces. Od onih sam koji vole da uče, o svemu sam pročitao na hiljade stranica i sada bih, na primer, mogao da napišem knjigu o eksperimentima sa crnim kukuruzom. Kada sam ovde u Riljcu, ustajem u cik zore i radni dan mi traje i po 20 sati. Čovek se na ovakvoj farmi mora izboriti i sa svim nepogodnostima koja nose suše, nevreme... A pre svega mora da brine i o zaštititi životinja koje gaji. Jedan potpuno drugačiji život od onog u Švajcarskoj.NE: Kako ste i kada napustili Riljac, da li je to bio trend u vašem selu da ljudi odlaze u inostranstvo?Goran P: Ne, nije trend da meštani napuštaju Riljac. Nije ovo mesto gastarbajtera. I ja sam slučajno 1991. godine odlučio da ostanem u Švajcarskoj tokom posete rođacima. Ukazala se prilika da mogu da ostanem, da dobijem odmah papire, svestan da u stranoj zemlji krećem od nule. Počeo sam s pranjem tanjira, prozora, podova, pa stigao do konobara u bifeu, pomoćnika u kuhinji, dakle na svim poslovima sam se obreo bitnim za funkcionisanje gastro objekta. Sve to stečeno iskustvo bilo mi je bitno za druge poslove koje sam kasnije radio. Prekretnica mi je bilo poznanstvo sa jednom devojkom, kasnije suprugom zbog koje sam prešao u drugi grad, Bil Bien, duplog govornog područja. To je bila prilika da uz nemački naučim i francuski, a kasnije i italijanski jezik. Radio sam tamo skoro tri godine u restoranu Tratoria Italia. Onda me je zapazio Markus Metler, tvorac Biroa Brain Store ili „fabrika ideja“. Posećujući restoran video je da sam dobro organizovan, da uspevam da u vreme ručka od 12 do 13.30 poslužim čak sedamdeset ljudi, od pića i salata preko glavnog jela do deserta, kafe i naplate. Rekao mi je: „Ti meni trebaš“.

Srbija Građevina

Zašto raste cena novogradnje u pandemiji

Najveći procenat nekretnina, oko 70% u Srbiji se i dalje kupuje za gotovinu, a poredt toga postoje i preporuke Narodne banke Srbije za smenjenje učešća prilikom uzimanja stambenih kredita, piše Gradnja.rs. Zajedno sa velikom tražnjom sve te činjenice ukazuju da cene stanova tokom 2021. godine neće padati.Navodi se da se prema podacima iz 2021. godine, već vidi da nas očekuje godina sa rekordnim brojem izdatih građevinskih dozvola. Cene nekretnina u novogradnji gotovo da i nisu osetile pad, pa može da se očekuje da će i u ovoj godini nastaviti da rastu i da možda utiču na visinu cena stanova u starogradnji.To se pogotovo očekuje na mestima gde se budu gradili ekskluzivni projekti novogradnje koji i okolnim kvartovima podignu cenu.CENE RENTIRANJA STANOVA BRZO SE VRATILE NA NIVO PRE PANDEMIJE U prethodnoj godini, Narodna banka Srbije, donela je niz mera kojima je, između ostalog, podržala novogradnju. Najvažnija mera tiče se dozvole za stambene kredite za objekte koji su izgrađeni 60%, dok je do sada bila praksa da se stambeni krediti odobravaju kod objekata koji su 80% izgrađeni. Ovo pravilo inače važi za projekte koji se grade u okviru projektnog finansiranja banke.Narodna banka Srbije donela je preporuku da se visina obaveznog učešća za stambeni kredit smanji sa 20 na 10%.Narodna banka Srbije je, takođe, donela i preporuku, da se visina obaveznog učešća za stambeni kredit smanji sa 20 na 10%. Ovu preporuku su za sad prihvatile dve banke.U prvoj polovini 2020. godine je, odnosu na prvu polovinu 2019. godine, udeo kupovine nekretnina putem stambenog kredita porastao za 2% i sada se kreće se oko 32%. BEOGRAD OBJAVIO NOVE CENE NEPOKRETNOSTI, KOGA ČEKA VEĆI POREZ? TREND RASTA CENA NEKRETNINAS obzirom na visok procenat nekretnina koji se kupuju za gotovinu, trenutno može da se zaključi da će tržište nekretnina biti u velikoj meri stabilno. Velik broj građevinskih dozvola upućuje na jasan plan investitora, a posledično i na jasan trend cene stanova u novogradnji.Na osnovu ovih pokazatelja, ali i na osnovu kretanja cena prethodnih godina, prema podacima portala 4zida.rs zaključuje se da će se trend rasta cena nekretnina nastaviti, pogotovo dok na cene najviše utiče zakon ponude i tražnje.Često se napominje da je prethodna godina bila veliki test za tržište nekretnina, zbog uticaja pandemije, jer je tržište tokom vanrednog stanja praktično stalo.KORONA U BEOGRADU UNIŠTILA SISTEM "STAN NA DAN" CENE STANOVA RASLE UPRKOS SVEMUProsečna cena oglašenih stanova u starogradnji, u Beogradu, prema podacima portala za prodaju nekretnina 4zida.rs u četvrtom kvartalu 2019. godine iznosila je 1.545 evra za kvadrat.U prvom kvartalu 2020. godine bila je 1.511 evra za kvadrat, u drugom 1.647, trećem 1.701, a u četvrtom čak 1.733 evra za kvadrat.Stanovi u Beogradu su u proseku za skoro 190 evra po kvadratu bili skuplji na kraju prošle, nego na kraju 2019. godine.U Novom Sadu prosečne cene oglašenih stanova u starogradnji nisu padale čak ni u prvom kvartalu prošle godine. One, prema podacima portala 4zida.rs, još od sredine 2017. godine imaju tendenciju stabilnog rasta. Poređenja radi, prosečna cena oglašenih stanova u starogradnju u Novom Sadu u četvrtom kvartalu 2019. godine je iznosila 1.339 evra za kvadrat, a u četvrtom kvartalu 2020. godine čak 1.492 po kvadratu, što predstavlja poskupljenje od preko 150 evra.U Subotici je slično kao i u Novom Sadu, cene u starogradnji su nastavile svoj rast čak i tokom vanrednog stanja. Ako se poredi poslednji kvartal 2019. godine i poslednji kvartal 2020. godine, vidi se da je prosečna cena oglašenih stanova u starogradnji viša za skoro 100 evra po kvadratu (od 657 porasla na 750 evra za kvadrat).Portal Gradnja. rs navodi i da je pandemija najviše ogodila izdavanje stanova po modelu "stan na dan", kao i da je u prethodnoj godini drastično je porasla tražnja za vikendicama. Za prvih šest meseci 2020. godine ostvareno je čak 40% više kupoprodajnih ugovora za vikendice nego u istom periodu 2019. godine.Najviše vikendica je prodato u Vojvodini.

FATF kritikuje Srbiju zbog progona medija i civilnog sektora

Radnu grupa za finansijsku akciju (FATF), međuvladina organizacija za razvoj javnih politika protiv pranja novca, ocenjuje da je Srbija prekršila preporuku tog tela koja određuje granice ovlašćenja organa finansijske obaveštajne službe. Uprava za sprečavanje pranja novca Republike Srbije je potencijalno ugrozila kredibilitet FATF-a, što može biti predmet daljih postupaka pred Ujedinjenim nacijama, ocenjuju predstavnici civilnog sektora.Slučaj "Spisak", kada je Uprava za sprečavanje pranja novca od banaka tražila da joj dostave podatke o svim novčanim transakcijama za 57 domaćih nevladinih organizacija, medija i pojedinaca, će biti predmet internih diskusija FATF i Ujedinjenih nacija, pre svega na plenarnoj sesiji Moneyvala (Komitet Saveta Evrope) koja treba da se desi u aprilu.Podsećamo, specijalni izvestioci UN-a pokrenuli su osudili ponašanje institucija Srbije zbog slučaja "Spisak", o čemu je Nova ekonomija već pisala.UN: Srpski antiteroristički zakoni zloupotrebljen za zastrašivanje NVO i medija "Kolege iz ECNL-a tvrde da se do sada nije desilo da FATF na ovaj način diskredituje ijednu državu i da je za globalno (civilno društvo) važno njihovo pozivanje na ovu preporuku. Drugim rečima, učinili smo dobro delo i za kolege u ko zna koliko još zemalja, koje sada mogu koristiti ove FATF stavove u zaštiti svojih interesa prema nacionalnim vladama", ocenila je Bojana Selaković, programska direktorka Građanskih inicijativa.Predstavnici civilnog društva najavljuju da će tek detaljnije analizirati dokumenta tela UN i FATF-a, da će naredne nedelje proslediti zajedničko saopštenje, a da će do kraja februara pokušati da organizuju sastanak sa bankama, "sa ili bez Uprave"."Važno je da tu dođu banke, da ih obavestimo o svim ovim nalazima, zbog naše reputacije, ali i da pričamo generalno o okviru koji se primenjuje i na nas. ECNL će opet tu pomoći tako što će dovesti banakrsku asocijaciju iz Holandije, koja će predstaviti njihove prakse u pogledu bankarske regulative sa neprofitnim sektorom", navela je Selaković.Predstavnici udruženja i medija sa spiska Uprave za sprečavanje pranja novca pozvale su institucije da bez odlaganja zaustave zloupotrebu mehanizma za sprečavanje pranja novca i finasiranja terorizma za zastrašivanje, a o ovom slučaju je i obavestila sve relevantne međunarodne institucije.Povodom apela koji su organizacije, među kojima je bila i Nova ekonomija, uputile međunarodnim telima, već su reagovali stručnjaci UN-a, FATF-a i Moneyval-a. Uprava za sprečavanje pranja novca istražuje poslovanje kritičkih medija, na spisku i urednica Nove ekonomije

Vrtlari iz sela Kucara: U Srbiji stalno stiže račun za još nešto

Dok na domaćem tržištu poplaćamo sve, ostanemo faktički bez zarade i zato smo strateški okrenuti izvozu, jer kada izvezeš robu tačno znaš kolika ti je zarada, a ovde to nikada ne znaš. Stalno nam stiže račun za „još nešto“ i to je po meni veliki problem i ta ucenjivačka politika prodajnih lanaca mora da se promeniFirma Vrtlari iz sela Kucura kod Vrbasa, proizvođač premijum sokova, džemova, slatkog i namaza od voća i povrća, dobila je epitet socijalnog preduzeća zato što po analizi nemačke agencije GIZ ima pozitivan uticaj na više od trista ljudi iz svog okruženja. To znači da pre svega zapošljava mlade iz sela i žene koje spadaju u kategoriju teško zapošljivih. Ima i više od trideset kooperantskih poljoprivrednih gazdinstava gde rade čitave porodice. O tome kako je osnovao i vodi firmu, zajedno sa suprugom Vanjom, govori vlasnik Branislav Sekulović (35), ekonomista koji je ostavio posao u gradu i u rodnom selu započeo posao.Kako ste organizovali proizvodnju?Ljudi imaju od hektar do deset hektara zemlje i oni za nas gaje sirovinu, paradajz, papriku, kajsije, šljive, maline, sve što nam je potrebno u proizvodnji. Svedoci smo da svake godine u Srbiji umre jedna poljoprivredna grana. Jedne godine se prosipa mleko, druge se baca paradajz, a prošle godine ljudi su pretrpeli veliku štetu bacanjem višanja. Mi ljudima sa sela obezbeđujemo izvesnost poslovanja gde po fer uslovima unapred ugovorimo cene sa njima, ne pratimo špekulacije na tržištu koje se dešavaju. Te porodice su na neki način vezane uz nas, rade na svojim poljima, od njih otkupljujemo tu sirovinu, prerađujemo je i plasiramo u dvanaest država. Gde sve plasirate proizvode i kako ste uopšte došli do tržišta, posebno toliko stranih država?Pre svega smo se etablirali na domaćem tržištu. Kao mali brend ušli smo u lance delikatesa zdrave hrane, zatim smo radili na promociji uz pomoć Privredne komore Srbije i raznih institucija koje podstiču promociju preduzetništva i promociju domaćih prehrambenih proizvoda. Srbija nema da ponudi ni naftu, ni dijamante, ni rudu, ali ima visokokvalitetnu hranu. To je ono što Srbija promoviše. Prekretnica u našem poslovanju jeste Fancy food show, najveći sajam delikatesne hrane u Njujorku na kom smo bili 2018. godine, predstavljali našu zemlju i uspeli da se vratimo sa potpisanim ugovorom o izvozu hrane za Ameriku. Od tada tri do četiri kontejnera naše robe ode na američko tržište. Prodajemo se u više od trista prodavnica duž istočne obale. Na to smo posebno ponosni jer nijedna firma iz Srbije nije dobacila toliko daleko. To je veoma zahtevno tržište, sofisticirano je, traži potpuno drugačiji pristup. Sok od paradajza sa celerom koji se tamo prodaje najviše je prepoznat kao freš i đus. Prodaje se za pet dolara. Vrednovan je kao delikatesan, luksuzan proizvod. Naš distributer je uspeo da ga tako tamo pozicionira i dostigne toliku cenu. Tamo je specifično tržište, dominira masovna proizvodnja, a naš organski, domaći sok od paradajza je pravljen bez koncentrata, isceđen i ispasiran na naš tradicionalan način, pasterizovan, dodato je malo začina. I taj kvalitet se prepoznaje.Majstor Bane uči IT-evce iz celog sveta da prave cipele Kako ste dospeli do sajma?Američka fondacija je raspisala poziv prehrambenoj industriji, odnosno kompanijama u toj industriji, kompanijama koje se bave proizvodnjom hrane. Prihvatili su našu aplikaciju i supruga i ja smo deset dana predstavljali Srbiju i naše proizvode na pravi način.Bili ste i u Italiji?Da, jer pratim sve aktivnosti koje sprovode naša država i Privredna komora. To je prilika da izađemo napolje i svetu pokažemo šta imamo. Dospeli smo do dvanaest država, pored Amerike, Kanada, Italija, Slovenija, Hrvatska, Crna Gora, Irak, Rusija, Austrija, Holandija, Švajcarska. Trudimo se sada da razvijemo potencijale koje imamo na tim tržištima. Interesovanje postoji, čim smo tamo, ali je važno da ljudi dubinski prepoznaju taj proizvod i ta energija se vraća nazad u Srbiju.Kako je poslovati sa Amerikom u doba korone?Bez problema smo u Ameriku izvezli robu baš u vreme kada je krenula pandemija. U to doba smo odradili jedan kontejner koji je otišao u Ameriku. Hrana mora da ide, jer ako hrana stane, ljudi će umreti od gladi, a ne od korone. Tako isto važi i tokom izvoza za EU, nije bilo problema, samo su bile pojačane kontrole. Otežana je bila logistika u smislu otežane kontrole za prevoznike i vozače. Imali su razne zdravstvene preglede, pa je to njima otežavalo rad, a nama proizvođačima se nije ništa promenilo. USAID vas je izdvojio kao jednu od kompanija koje su se prezentovale pre dve godine na američkom tržištu. Šta je to bilo?Najveći sajam delikatesne hrane na svetu, u Njujorku. Fensi fud šou. Mesto gde ljudi dođu iz celog sveta nešto da predstave. Tu možete na jednom mestu videti šta rade i proizvođači iz afričkih zemalja, latinoamerički, arapski, baš iz celog sveta. Bili su prisutni proizvođači iz 120 zemalja. Tamo smo upoznali distributera Artura Bova koji se oduševio našim sokom od paradajza i uspeo da nakon osam meseci pregovora i truda naruči prvi kontejner. Pre godinu i po dana je otišao prvi kontejner, okeanom, a sada idu jedan za drugim i to nas čini ponosnim.

Da nam je sad jedan Tesla

U medijima često čujemo žalopojke o neobrazovanosti i neinformisanosti našeg stanovništva koje je, navodno, uzrok brojnih iracionalnih i kontraproduktivnih izbora koje ljudi prave.Nesporno, slaba upućenost ili veliki nedostatak intelektualnih sposobnosti, može biti uzrok da ljudi prave pogrešne izbore. Međutim, za pogrešne i iracionalne izbore postoje i brojni drugi uzroci. Veliki broj tih uzroka leži u specifičnoj prirodi našeg (opšteljudskog) psihološkog funkcionisanja. Evo nekih od najčešćih zabluda koje čujemo u javnom govoru u medijima:Zabluda 1Kada ljudi čuju činjenice i istinite, kao i logično obrazložene ideje, oni će ih prepoznati kao takve i prihvatiti ih. Psihološka istraživanja pokazuju da na primer po pitanju političkih opredeljenja i izbora, ljudi nisu skloni da menjaju „strane“. Suočeni sa činjenicama i argumentima koji ne idu u prilog njihovim stavovima, ljudi će pre naći neko opravdanje ili razloge zbog čega te činjenice ili argumenti nisu tačni, nego što će preispitati ili promeniti svoja postojeća uverenja. Ipak, nisu svi stavovi i uverenja jednako „tvrdokorni“ na promene. One teme koje nas „ne dotiču“ previše, tj. koje nam nisu centralne u našem ličnom životu i egzistenciji, mi ćemo biti spremniji da promenimo. Dakle, bazični stavovi i stavovi koji se tiču pojava prema kojima gajimo jake emocije, nije tako lako promeniti prostim iznošenjem činjenica i argumenata. Zašto? Pa zato što bi neka korenita promena takvih stavova zahtevala od ljudi neke veće „pretumbacije“ u njihovim životima ili u njihovom mentalnom funkcionisanju. Takva promena bi ih mnogo „koštala“, pa je ljudi izbegavaju i radije biraju da promene činjenice koje im se ne uklapaju u njihove „hipoteze“, nego da rekonstruišu svoje živote iz osnove. Zabluda 2„Da nam je sada neki Tesla ili Đinđić, sve bi se rešilo!“ Odnosno, za prosperitet zajednice su presudni izuzetni pojedinci.Za sudbinu jedne zajednice ponekada su neki pojedinci zaista bili (ili jesu) presudni. Nažalost, čini se da ovde češće možemo govoriti o nekim negativnim ili čak katastrofalnim uticajima nekih pojedinaca, nego o pozitivnim. Pomislimo samo šta je celom svetu priredio Hitler, zahvaljujući svojim narcističkim uverenjima projektovanim na ceo germanski rod, „unapredivši“ taj rod u superiornu rasu. Ta „superiorna rasa“ je ubrzo bila fizički desetkovana i završila, u istorijskom smislu, okaljanog obraza. Ili koliki milioni ljudi u SSSR-u je izgubilo živote zbog paranoje jednog njihovog vođe (Staljina). Postoje naravno i neki svetli primeri i vizionarske ličnosti, koje su zaista (pre indirektno, nego direktno) donele prosperitet ljudstvu u celini. Tesla je svakako bio jedan od takvih. Ipak, ne treba smetnuti sa uma da svi ti izuzetni „nosioci ideja preokreta“ (bilo konstruktivnih ili destruktivnih po čovečanstvo), u realnosti ne bi postigli mnogo da nije bilo zajednice koja je te njihove ideje prihvatila, finansirala i sprovela u delo na svaki drugi način. Istraživanja u oblasti organizacijske psihologije pokazuju da uspeh jedne firme ili radnog kolektiva ne zavisi od izuzetnih pojedinaca, već od kooperativnosti članova tima. Kada je radna atmosfera pozitivna i kada postoje pozitivni i saradnički odnosi među zaposlenima, tada i firma „cveta“. Štaviše, u praksi se pokazuje da pojedinci koji se mnogo ističu i razlikuju od kolega, češće štete kolektivnom duhu firme, nego što ga unapređuju.

Broj pacijenata koji se leči od multiple skleroze udvostručen u 2020.

Godine 2017. objavljen je opsežan tekst, inicijativa organizacije MS Brain Health „Zdravlje mozga - Kod multiple skleroze vreme je važno“ (www.msbrainhealth.org/report). Ovu inicijativu je podrža...

Otvorena jedna od najmodernijih filijala u centru Beograda

Klijentima Crédit Agricole banke kao i drugim građanima, na Dorćolu, u Dobračinoj 43, od sada je na raspolaganju jedna od najmodernijih filijala Banke uređena prema savremenom konceptu razvijenom po uzoru na filijale Crédit Agricole grupe širom sveta. U novom okruženju klijentima će na usluzi biti tim iskusnih bankarskih savetnika spremnih da zajedničkim zalaganjem nađu najbolje rešenje za svakog klijenta. Novi koncept uređenja filijale razvijen je pre svega sa ciljem da klijentima u modernom i prijatnom prostoru omogući fleksibilan i neposredan odnos sa bankarskim savetnicima i uvede dodatne funkcionalnosti kao što su digitalna zona gde je moguće isprobati najnovije digitalne servise Banke, posebna mašina za brzu uplatu pazara ili uplatno isplatni bankomat na kome je moguće koristiti dinare i evre.„Zadovoljstvo mi je što mogu da istaknem da se prema najnovijim istraživanjima zadovoljstva klijenata, Crédit Agricole Srbija nalazi na samom vrhu domaćeg bankarskog tržišta ali i matične Grupe koja posluje širom sveta. Koncept da na razvoju proizvoda, usluga i novih filijala radimo zajedno sa našim klijentima, pitajući ih za njihove potrebe i uvažavajući njihovo mišljenje pokazao se kao jedini ispravan. Kako bismo mogli da obezbedimo još bolju uslugu, naš fokus je na apsolutnoj posvećenosti u odnosu sa klijentima sa jedne strane i uvođenju novih digitalnih tehnologija sa druge strane, ne da bi se od klijenata odaljili, već da bi im se još više približili. Dobar primer za to je da smo uz „Keš na Klik“, on-line keš kredit koji klijentima omogućava da za samo 15 minuta, bez odlaska u banku dobiju sredstva na računu, otvorili jednu od najmodernijih filijala Crédit Agricole banke u Srbiji. Ovaj potez najbolje oslikava naš aksiom da u svakom trenutku klijentima ponudimo 100% digitalnu i 100% personalnim savetnikom podržanu uslugu“ rekao je Jožef Nađ, Rukovodilac divizije za poslovanje sa stanovništvom, malim i srednjim preduzećima Crédit Agricole Srbija. Crédit Agricole Srbija, deo je Crédit Agricole grupe, jedne od 10 najvećih bankarskih grupacija na svetu koja posluje u 47 zemalja i ima više od 52 miliona klijenata. O snazi i stabilnosti Crédit Agricole grupe najbolje govori kreditni rejting A+ koji je pokazatelj visoke stabilnosti, čak i u veoma izazovnim uslovima poslovanja. Crédit Agricole banku u Srbiji čini više od 900 zaposlenih koji u 75 filijale, kroz individualan pristup i posvećenost svakodnevno rade na unapređenju partnerskog odnosa sa 300.000 klijenata, imajući u vidu specifične potrebe svakog od njih kao i osobenost vremena u kome živimo.

Zdravlje Leskovac dobilo novog vlasnika

Britanska Frontier Pharma i Baistone Investment Group preuzeli su srpsku farmaceutsku kompaniju Zdravlje Leskovac, koja je u vlasništvu Actavisa, podružnice izraelske kompanije Teva. Očekuje se da će transakcija biti završena do marta. Prema pisanju lokalnih medija sa juga Srbije, privatizacija Zdravlja je godinama tema u ovom gradu.Naime, Zdravlje je đosad promenilo nekoliko vlasnika. U procesu privatizacijeje 2003. godina islandska firma „Farmako” platila je za Zdravlje samo 3,5 miliona evra, dok je njen novi vlasnik „Teva” 2016. dao više od 700 miliona.Nova stranka je 2015. tražila da se ispita uloga današnjeg ministra finansija Siniše Malog u ovoj privatizaciji. Malo je 2003. bio direktor Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju, kao i predsednik komisije za pregovore oko prodaje leskovačkog Zdravlja.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.

Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.

Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.

Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.

Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.

Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.