Opština Čajetina saopštila je da počela izgradnji puta dugog devet kilometara kojim će se preko sela Tripkova i jezera Vrutci povezati sa aerodromom Ponikve, prenela je Ekapija. Godinu dana pre predsedničkih...
Srpsko-kineski industrijski park "Mihajlo Pupin" biće izgrađen na više od 480 hektara u beogradkoj opštini Paliluli, pokazuju podaci iz Elaborata za rani uvid Prostornog plana područja posebne namene.Lokacija priprada Kovilovu, a zemljište je pretežno poljoprivredno i u vlasništvu je Poljoprivredne korporacije "Beograd" (PKB). Parcele na kome će se graditi industrijski park nisu prodate arapskoj kompaniji Al Dahri u toku privatizacije PKB-ovog zemljišta, tako da su ostale u državnom vlasništvu.Industrijski park gradiće se u neposrednoj blizini leve strane Dunava, odmah nakon silaska sa mosta "Mihajlo Pupin" ima karakter priobalnog područja. Zemljište koje se dominantno koristilo za poljoprivredu je ispresecano melioracionim kanalima, nekategorisanim putevima i pojasom zaštitnih šuma. U pokviru kompleksa se nalazi i nekadašnja firma svinja, a koja danas nije u funkciji, navodi se u elaboratu.Kompleks industrijskog parka trebalo bi da bude podeljen na tri zone:- Internacionalni komercijalni centar - predviđen je da bude multu funkcionalni kompleks u okviru koga će se naći berza za razmenu robe, logistički i skladišteni centri, restorani i šoping centar, maloprodajne prodavnice i drugo.- Industrijski park - zauzima najveću površinu kompeksa i u okviru njega je predviđena izgradnja industrijskih postrojenja, skladišta, poslovnih zgrada, stambenih prostora, pratećih sadržaja kao i zgrada za upravljanje Parkom.- High-Tech park - u okviru njega je predviđena izgradnja poslovnih zgrada namenjenih za razvoj visokih tehnologija, poslovnih-administrativnih prostora, kao i pratećih sadržaja - restorana i maloprodajnih objekata.
Inicijativa "Digitalna Srbija" i Digitalna zajednica predložile su 11 poreskih mera za brži rast srpskog IT-a. U dokumentu "Globalni rast domaće privrede: Kako otključati sledeću nivo?", između ostalog se predlaže oslobađanje od obaveze plaćanja godišnjeg poreza na dohodak građana za visoko-obrazovane obveznike mlađe od 40 godina starosti.Ti bi, kako se navodi, omogućilo mladima koji su ulagali u svoje obrazovanje i time odložili trenutak kada su u prilici da ostvaruju prihode da ostvare veći dohodak. "Stariji od 40 godina života ne bi bili diskriminisani navedenom merom. Naime, budućnost celog društva zavisi od toga da li ćemo uspeti da obezbedimo da nove generacije ostanu u Srbiji", navodi se u dokumentu. Jedan od 11 predloga je i uvođenje poreskog podsticaja na terenu poreza na dohodak građana kojim bi se zarade isplaćene zaposlenima koji su direktno angažovani na projektima istraživanja ili na razvoju novih ili inoviranih proizvoda ili usluga koji su namenjeni tržištu, oslobodile poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u iznosu od 70 odsto. Ovom merom bi se kompanije motivisale i olakšalo bi im se da počnu da rade na razvijanju sopstvenih proizvoda. Takva opcija im trenutno često predstavlja preveliki izazov zbog visokih troškova istraživanja i razvoja koji imaju neizvestan ishod.Dalje se predlaže uvođenje podsticaja za lica koja prvi put ulaze na tržište rada, a koja ostvaruju najmanje prosečnu zaradu isplaćenu u Srbiji. Podsticaj bi bio u vidu trogodišnjeg oslobođenja od plaćanja poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje od momenta zaposlenja - efektivno 70 odsto, pod uslovom da njihov poslodavac u ovom periodu ne smanjuje broj zaposlenih.Među merama koje bi pomogle rast srpskog IT-a je i podsticaj za osnivače inovativnih startapa kojima se, u slučaju njihovog zaposlenja u takvom startapu, omogućava oslobođenje od plaćanja poreza na zaradu i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do maksimalno 150.000 dinara bruto zarade.Jedan od predloga je i proširenje poreskog oslobođenja vezanog za povratnike i novonastanjene strance u Srbiji i na godišnji porez na dohodak građana.Kao vid podrške za omogućavanje ostanka ili vraćanja intelektualne svojine u Srbiju, predlaže se uvođenje oslobođenja od obaveze obračunavanja i plaćanja poreza na kapitalni dobitak na unos intelektualne svojine u kapital domaćeg privrednog društva.Podršku bi trebalo pružiti i investicijama domaćih kompanija u inostranstvu, pa se smatra da bi bilo korisno doneti izmene propisa vezanih za obračun akontacije za porez na dobit pravnih lica na način da se u obračun akontacije ne uključuje dividenda od zavisnog društva iz inostranstva ukoliko se na takvu dividendu koristi poreski kredit za porez plaćen u inostranstvu.Predlaže se i uvođenje poreskog kredita za porez na dobit pravnih lica obveznicima investitorima u alternativne investicone fondove (AIF), tako što će im se omogućiti da umanje porez na dobit pravnih lica po osnovu ulaganja u AIF. Predlog je i da se uvede poreski kredit za godišnji porez na dohodak građana u slučaju investiranja fizičkih lica tzv. biznis anđela u inovativne startape.Kao dodatna podrška malim kompanijama suočenim sa posledicama isteka privremenih podsticaja za kvalifikovana novozaposlena lica i kovid-krize, predlaže se nastavak važenja prelaznog režima koji je pratio reformu paušalnog oporezivanja pod posebnim uslovima. Dalje, predlaže se i omogućavanje promene forme poslovanja iz preduzetnika koji ne prolazi test samostalnosti u zaposlenje, uz odobravanje korišćenja prelaznog režima i uz fiksno plaćanje neosnovano stečene poreske uštede. "Mere koje predlažemo usmerene su kreiranje poreskog okruženja koje je podsticajno za razvoj ekonomije zasnovane na znanju i inovacijama i ua cilj imaju horizontalno podsticanje istraživanja , razvoja i stvaranja novih proizvoda, cilj je da podstaknu kompanije da unapređenem poslvoanja budu konkurentne na globalnom tržištu i odnose se na celu privredu", navodi se u dokumentu.
Stanari novobeogradskog Bloka 37 i danas nastavljaju da blokiraju ulaz na gradilište investitora Durst development.Tamo se trenutno nalaze tri kamiona kojima tridesetak građana ne dozovoljava da uđu na gradilište. Stanari su postavili i tende i blokiraju ulaze. Na lokaciji se nalazi i policija, ali je situacija mirna i nema incidenata, kažu stanari za Novu ekonomiju.Oni objašnjavaju da je investitor pokušao da otvori još jedan ulaz na gradilište, ali da su i njega uspeli da blokiraju.Stanari Bloka 37 ponovo blokiraju gradilište: Branimo kvalitet svog života do kraja Podsetimo, juče su se, nakon nekoliko dana pauze, ponovo pojavili kamioni u Bloku koji su pokušali da uđu na gradilište na kome je planirana izgradnja stambeno-poslovne zgrade. Građani im nisu dozvolili da sa gradnjom nastave i kamioni su napustili lokaciju u popodnevnim časovima.Kako su stanari rekli za Novu ekonomiju, od blokade neće odustati i "do kraja će se boriti za kvalitet svog života".Kompanija Durst je juče saopštila da su radovi "bili privremeno obustavljeni kako bi se javnost i zajednica stanara iz susednih zgrada upoznala sa projektom i kako bi se predočila sva dokumentacija, koja je u zakonskim okvirima, budući da su u prethodnom periodu iznošene neistine u javnosti kako gradnja ‘nije legalna’", preneo je N1.Stanari Bloka 37: Zatvoriti sporno gradilište Dodali su i da su se u ceo slučaj uključili i osnivači privrednog društva Durst development DOO Beograd – Novi Beograd i Trgovinsko odeljenje pri Ambasadi Austrije, ako i da su parcelu obezbedili i tehnički i fizički i da će "protiv svakog lica koje pokuša da na neki način uništi tuđu imovinu, onemogući pristup gradilištu, ili spreči pravo na rad, koje je zagarantovano Ustavom Republike Srbije" biti pokrenute krivične prijave.
Širom Vojvodine, trenutno je oglašeno na prodaju ponuđeno više desetina porodičnih kuća koje su pod bankarskom hipotekom, dok je ponuda takvih stanova nešto slabija, piše Dnevnik.rs. Ta vrsta nekretnina prema podacima dostupnim na portalu Doboš najjeftinija je u Banatu i može se kupiti po ceni od 1.600 evra.Porodične kuća na teritoriji vojvodine koje su banke oglasile na prodaju, uglavnom su van sedišta opština, a manje u samim opštinskim centrima. Zajedničko im je da se nalaze na velikim placevima, sa velikim dvorištima i pomoćnim objektima.Na području opštine Кovin (Banat) tri kuće su na prodaju, jedna je u Mramorku i za nju nije istaknuta cena, druga se nalazi u Bavaništu i košta blizu 4.500 evra, a treća u Deliblatu je dvostruko skuplja 9.000 evra.U opštini Alibunar, u Banatskom Кarovcu prodaju se dve kuće. Jedna od 80 kvadrata se prodaja pogodbom, a za drugu, upola manju, od 43 kvadrata i tri mala pomoćna objekta, od kojih najveći ima 12 kvadrata, treba kontaktirati poverioca.Jedna kuća u Čoki u Banatu prodaje se za blizu 4.300 evra, druga u Crnoj Bari je napuštena, ali sa ogromnim placem i košta svega 1.594 evra.U Velikoj Gredi, u opštini Plandište, isto u Banatu, prodaje se kuća od 112 kvadrata, sa pomoćnim objektom veličine 18 kvadratnih metara. U Banatskom Sokolcu kuća sa više pomoćnih objekata košta malo više od 4.500 evra.U Molu, na severu Bačke, u opštini Ada, prodaje se kuća za 16.000 evra, izgrađena na površini od jednog ara i 30 metara, sa dve pomoćne zgrade. Za 12.205 evra može da se kupi kuća u Selenči kod Bača od 146 kvadrata i tri pomoća objekta.Skok cene stanova: Štedimo u zidovima STANOVI U APATINU, VRBASU I BELOJ CRKVIBanke imaju slabu ponudu stanova po unutrašnjosti pokrajine i oglašeno ih je svega nekoliko u Apatinu, Vrbasu i Beloj Crkvi. Stan u poslovnoj zgradi "Milenijum" u Apatinu, veličine 63 kvadrata, košta 24.500 evra. Stan od 76 kvadrata u Vrbasu, u starijoj zgradi na petom spratu, košta 29.000 evra.Кuća u Laliću, kod Odžaka, košta 7.000 evra, u Gajdobri kuća od 104 kvadrata sa okućnicom košta 5.268 evra, a u Tovariševu 13. 082 evra. Obe nekretnine su u blizini Bačke Palanke.Ogormna kuća od 242 kvadrata sa vinogradom, oborima za svinje i čardakom u Pačiru, kod Bačke Topole, košta 10.970 evra.U Sremu, u Ljukovu, na području opštine Inđija, 112 kvadrata izgrađene porodične kuće na površini od 1.079 kvadrata košta 16.391 evro, a u opštini Šid u mestu Višnjićevo kuća površine 74 kvadrata, sa pomoćnim objektima na placu od 1.030 metara, prodaje se za 8.100.Cene nekretnina u Srbiji poslednjih godinu dana beleže konstantan rast. Tako na primer, kvadrat stana u Beogradu na vodi košta i do devet hiljada evra.Jedno od objašnjenja za porast tih cena je da je kupovina nekretnine tokom krize izazvane pandemijom, zapravo sigurna investicija i način da se sačuva ušteđeni novac. Pored Beograda cene nekretnina beleže rast i u Novom Sadu.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) tokom maja bilo je 548.225 ljudi i porastao je u odnosu na isti mesec prošle godine. Među nezaposlenima je najviše žena 302.975, kao i nekvalifikovanih građana sa prvim stepenom stručne spreme, kojih je tokom maja na evidenciji NZS bilo 169.560.Na evidenciji NZS u maju prošle godine bilo je 522.928 ljudi, dok ih je u aprilu 2021. godine bilo 549.041.NSZ je među nezaposlenima evidentirala i 165.229 ljudi sa četvrtim stepenom stručnosti ili završenom četvorogodišnjom srednjom školom .U maju je na posao čekalo i 50.254 radnika sa završenim fakultetom, 574 nezaposlenih sa završenim magistarskim ili specijalističkim studijama ali i 164 doktora nauka.Posmatrano prema starosnoj granici, na evidenciji je među nezaposlenima najviše bilo ljudi starih između 55 i 59 godina, jer je NSZ bilo prijavljeno 70.918 ljudi u drugoj polovini šeste decenije života.Da li je broj nezaposlenih koji su dobili pomoć tajna? Odmah iza njih su radnici između 50 i 54 godine kojih je bilo 65.899, dok je među mlađima veoma brojna grupacija od 35 do 39 godina, u kojoj je na posao tokom maja čekalo 59.583 ljudi.Na evidenciji NZS najveći je udeo onih koji na posao čekaju između tri i šest meseci i njih je tokom maja bilo 92.788.Sledeća po brojnosti je grupa ljudi koja je na evidenciji NZS više od 10 godina i nju broji 79.894 nezaposlenih ljudi. Brojnošću se izdvajaju i nezaposleni sa stažom čekanja na posao između jedne i dve godine, kojih je u maju bilo 71.374.Redovna novčana naknada za nezaposlene biće isplaćena danas, dok će privremena novčana naknada za ljude koji žive na i izvan teritorije AP Kosova i Metohije biti isplaćena sutra, saopštila je NZS.
Predsednik Saveza udruženja odgajivača goveda u Srbiji Sanja Bugarski rekla je danas da su proizvođači mleka finansijski propali jer otkupljivači šest godina isplaćuju istu otkupnu cenu mleka.Ona je za Betu rekla da je prosečna proizvođačka cena litra mleka 56,60 dinara, a da je prosečna otkupna oko 30 dinara."Zadužili smo se kreditima u nadi da ćemo postići neki dogovor sa otkupljivačima o povećanju otkupne cene mleka, ali nismo naišli na razumevanje", rekla je Bugarski.Dodala je da je dodatni udar na proizvođače mleka poskupljenje žitarica i uljarica od 50 do 80 odsto.Ona je rekla da proizvođači od države dobijaju premiju od sedam dinara po litru desetak godina i da bi taj novac trebalo da se koristi za obnovu opreme koja se amortizuje."Iscrpeli smo sve zalihe da bi spasli proizvodnju i sada ostaje kao jedina mogućnost da država propiše minimalnu cenu za otkupljivače ili da sačekamo sudske izvršitelje", rekla je Bugarski.Istakla je da je proizvođače u težak položaj doveo i "ogroman uvoz mlečnih proizvoda čiji kvalitet treba ispitati".
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pozvalo je poslodavce i zaposlene da obavljanje poslova na otvorenom, u narednim danima, prilagode uslovima visokih temperatura, navodi se u saopštenju Ministarstva. Vlada je 2007. godine donela Preporuku u kojoj se navodi da poslodavci organizuju rad na otvorenom na takav način da se izbegne obavljanje teških fizičkih poslova i izlaganje direktnom sunčevom zračenju zaposlenih za vreme visokih spoljnih temperatura, iznad 36 stepeni celzijusa, a naročito u periodu od 11-16 časova, ukoliko to dozvoljava proces rada.Kada zaposleni obavljaju poslove na otvorenom pri visokim temperaturama poslodavci su dužni da primenjuju Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu i podzakonske propise. Obaveza poslodavca jeste da Aktom o proceni rizika na radnom mestu i u radnoj okolini proceni rizike po bezbednost i zdravlje zaposlenih što se odnosi i na rad na otvorenom pri visokim temperaturama.Pri sprovođenju ove obaveze, poslodavcu i zaposlenima mogu pomoći Smernice za bezbedan i zdrav rad na otvorenom pri visokim temperaturama koje je pripremila Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.Štetno dejstvo visokih temperatura na zdravlje zaposlenih ima sledeće simptome: dehidracija organizma, brže zamaranje, umanjenje sposobnosti za rad, povećanje grešaka pri obavljanju posla, što može da dovede do pojave zamora, toplotnih grčeva, iscrpljenosti, nesvestice, toplotnog udara i drugog.
Grad Užice raspisao je javnu nabavku za izvođenje radova na izgradnji fekalnog kolektora u Turici i prepumpne stanice. Procenjena vrednost radova je 19,6 miliona dinara bez PDV-a, što je oko 23,5 miliona dinara sa PDV-om (200 miliona evra).Radovi obuhvataju građevinske radove i ugradnju hidrotehničkih instalacija i opreme u okviru kojih su i prethodni geodedski i zemljani, kao i betonski, montažni, limarski i drugi radovi.Nedovršenost kanalizacione mreže i posledično zagađenje reke Đetinje jeste problem sa kojima se Užičani koji žive u naselju Turica suočavaju već dugi niz godina.Za tri nedelje počinje prečišćavanje otpadnih voda na ZlatiboruKrajem 2019. godine već je bila sprovedena javna nabavka, a na sajtu grda objavljeno da se sa radovima na izgradnji kolektora počelo. Posao je tada dobila firma Dijamant invest iz Užicu, a ugovorena cena je prvobitno bila 14,1 miliona dinara, da bi se zatim odlukom o izmeni ugovora povećala na 14,8 miliona dinara sa PDV-om.Predmet javne nabavke bili su prethodni, geodedski i zemljani radovi, montaža cevi i okana, kao i hidrauličko ispitivanje, ispiranje kanalizacije i popravka asfaltnog kolovoza.Oglašen javni uvid za tri nove MHE u Doljevcu Peticiju za izgradnju fekalnog kolektora podnelo je 2019. godine udruženja građana Užička odbrambena liga (UOL).Iz ovog udruženja danas za Novu ekonomiju kažu da nisu zadovoljno već su ljudi jer sve ide “sporo i traljavo i na štetu građana Užica”.“To je problem broj jedan u gradu i prema tome bi se trebalo tako i postupati, ali sadašnja vlast ima neke druge prioritete, a ne sređivanje celokupne kanalizacije grada Užica koja ide u Đetinju, a gde je Turica samo prvi korak,” navode iz UOL u pisanom odgovoru.Na Dan planete u Čukaričkom rukavcu plutaju mrtve ribe
Država je kompaniji SMP Automotive besplatno do državno zemljište za ulaganje od 39 mil EUR - Obaveza investitora i da zaposli 445 radnika u ĆuprijiKomisija za kontrolu državne pomoći ocenila da je pomoć vredna milion evra koju će za ulaganja dobiti SMP Automotive interior module za ulaganje u Ćupriju vredno 39 mil EUR usklađena sa pravilima za dodelu.SMP dobiće besplatno od države bez naknade 204.176 kvadratnih metara građevinskog zemljišta čija ukupna vrednost je procenjena na 122,5 miliona dinara.Državno zemljište investitor će dobiti radi podrške ulaganju i investiciji, uz obavezu da SMP u periodu od pet godina zaposli najmanje 445 lica na neodređeno vreme.SMP je u Ćupriji osnovan 2020. godine radi proizvodnje komponenti za sedenje za automobile.Ova firma deo je Samvardhana Motherson Automotive Systems Group B. V. koja je globalni dobavljač za automobilsku industriju, navodi se u rešenju.Ta Grupa osnovana je 1975. godine i jedan od proizvođača sa najbržim rastom, sa 69 pogona u 24 zemlje i preko 33.500 zaposlenih, odnosno konsolidovanim prihodom od 11,3 milijardi dolara u 2019/2020. godiniU Ćupriji je planirana izgradnja proizvodnog pogona od 204.176 metara površine a početak izgradnje planiran je za drugu polovinu ove godine.Predviđeno je ulaganje u materijalnu imovinu od 39 mil EUR i zapošljavanje 445 novozaposlenih na neodređeno vremene do kraja 2025. godine.
Vlada Srbije saopštila je da će iz državnog budžeta tokom 2021. godine izdvojiti 45 miliona dinara, za razvoj domaćih startapova. Sredstva su namenjena regionalnim inovacionim startap i smart siti centrima, a maksimalni iznos po jednom odobrenom projektu biće tri miliona dinara."Radom regionalnih inovacionih startap i smart siti centara stvaraju se uslovi za razvoj startap zajednice, a mladim preduzetnicima se omogućava pristup stručnoj, mentorskoj, pravnoj, savetodavnoj i logističkoj podršci za pokretanje i vođenje biznisa", navodi se u saopštenju.Novim programom biće utvrđeni ciljevi, korisnici, namena sredstava, uslovi za dobijanje sredstava, finansijski okvir, neophodna dokumentacija, način izbora prijava, način prijavljivanja, zaključivanje ugovora i praćenje realizacije aktivnosti.Program sprovodi Kabinet ministra bez portfelja zadužen za inovacije i tehnološki razvoj.Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaće sve jedinice lokalne samouprave koje su samostalno ili u saradnji sa organizacijom iz inovacionog ekosistema uspostavile Regionalni inovacioni startap ili smart siti centar kroz programe realizovane u periodu od 2018. do 2020. godine.Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava neće imati realizatori projekata koji nisu opravdali sredstva dobijena na osnovu programa realizovanih u periodu od 2018. do 2020. godine.Sredstva koja dobiju lokalne samouprave za podršku radu regionalnih inovacionih startap i smart siti centara moći će da se koriste za sledeće namene:- Tehničko i strukturno umrežavanje sa drugim regionalnim inovacionim startap i smart siti centrima, organizacijama prepoznatim u inovacionom ekosistemu i univerzitetima, fakultetima i drugim obrazovnim ustanovama.- Sprovođenje programa rada usmerenog na organizaciju obuka, edukacija od strane iskusnih eksperata, pružanje mentorske podrške, kao i na realizaciju drugih aktivnosti kojima se startapovima obezbeđuje pristup izvorima finansiranja, računovodstvene i pravne usluge.- Nabavku usluge upravljanja startap centrom od strane menadžmenta sa prethodnim iskustvom u razvoju i upravljanju preduzetničkim poduhvatima, startap centrima, inovacionim centrima i drugim organizacijama ili projektima njihovog uspostavljanja.Sredstva ne mogu da se koriste za investiciono održavanje, građevinske radove, nabavku opreme, nameštaja i uređaja, osnivanje i rad pojedinačnih startap kompanija, plaćanje zaostalih taksi i poreza, otplatu kredita, troškove garancija, polise osiguranja, kamate, troškove bankarskog poslovanja, kursne razlike, carinske troškove, indirektne i administrativne troškove, tekuće troškove.Ispunjenost uslova za dodelu sredstava startapima utvrdiće Komisija za ocenu prijava i praćenje realizacije programa.
Novaston plaforma za property i asset menadžment je, kao ekskluzivni agent za podrsku, učestvovala u procesu prodaje dva maloprodajna objekta u Srbiji između dva uticajna investitora u balkanskoj regiji: NEPI Rockcastle i BIG CEE.Ugovor o kupoprodaji nekretnina ukupne ugovorene vrednosti od 61 milion evra, za maloprodajne objekte Kragujevac Plaza Šoping Centar (ukupne površine za izdavanje od 22.300 m2) i Kruševac ritejl park (ukupne površine za izdavanje od 8.600 m2) je potpisan u junu.„Obe investicione kompanije su naši dugogodišnji ugledni poslovni partneri i velika nam je čast da sa obe kompanije već godinama sarađujemo na različitim projektima. U okviru ove transakcije ceo naš tim je ostvario značajnu ulogu kao specijalizovani saradnik čitavog procesa, počev od ideje o kupovini/prodaji, preko kompletnog „due diligence“ procesa do finalnog potpisivanja ugovora o transakciji, čije se zatvaranje očekuje u julu ove godine. Na ovaj način, posredovanjem i podrzavanjem čitavog procesa putem pružanja visoko profesionalnih usluga složenog konsaltinga u svim fazama procesa transakcije, još jednom smo potvrdili našu lidersku ulogu i poziciju na tržištu konsaltinga u oblasti upravljanja nekretninama. Nastavićemo ovim putem kako bismo dalje uticali i oblikovali tržište maloprodaje u Srbiji i šire“, izjavila je Mia Zečević, generalna direktorka Novaston platforme.Pored saradnje sa glavnim investitorima na ovom tržištu, kao što su to, pored BIG CEE i NEPI Rockcastle, IMMOFINANZ, GTC, Ikea Srbija, kao i MK Group, Novkabel i Aleksandar Gradnja, Novaston platforma takođe širi svoje poslovanje u sektoru poslovnog prostora i logistike. Kompanija nudi kompletnu uslugu u oblasti prodaje, izdavanja i upravljanja nepokretnostima, održavanja, marketinga, kao i upravljanja projektima izgradnje, opremanja novih office i lokacija za razvoj proizvodno-logističkih kompleksa. U tom sektoru sarađuje na projektima nove zgrade Razvojnog centra Schneider Electric u Novom Sadu, kao i izdavanju na atraktivnog poslovnog prostora „Revolucija” u Beogradu. Poslovanje širi i u regionu, posebno u Hrvatskoj u kojoj je sada deo rezidencijalno-turističkog projekta Petram Resort & Residences, na istarskom poluostrvu.
Evropski savet objavio je da se Srbija, pored drugih država-kandidata za članstvo u EU, pridružila odluci kojom su Belorusiji uvedene dodatne ekonomske sankcije, navodi se u saopštenju.Odlukom Saveta, će se postojeće restriktivne mere pojačati, a uvodi se i zabrana letenja i pristupima aerodromima u EU svim beloruskim avio-prevoznicima.Pored Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore i Albanija, sankcijama su se pridružile i članice Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu, Island, Lihtenštajn i Norveška, i članice Evropskog ekonomskog prostora."(Navedene države) će osigurati da usklađivanje nacionalnih politika budu u skladu sa ovom Odlukom Saveta. Evropska unija prepoznaje ovu obavezu i pozdravlja je", dodaje se u saopštenju.Ministri spoljnih poslova Evropske unije odobriće nove sankcije za više beloruskih zvaničnika, a predviđen je i niz mera čiji je cilj da oslabi ekonomiju te zemlje, rekao je visoki predstavnik EU Žozep Borel."Nećemo više sankcionisati samo pojedince. Sada ćemo uvesti i sektorske sankcije što znači da ćemo sada raditi na ekonomskim oblastima koje su od posebnog značaja za Belorusiju i za prihod režima", rekao je nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas, prenosi N1.EU je sankcije Belorusiji počela da uvodi nakon poslednjih tamošnjih predsedničkih izbora, na kojima je Aleksandar Lukašenko osvojio šesti mandat.Izbori, koje je opozicija smatrala nameštenim, bili su okidač za masovne proteste u toj zemlji.Sankcije su intenzivirane nakon hapšenja Roman Protaševič, opozicionog blogera, nakon što je beloruska kontrola letenja od aviona kompanije Rajaner zahtevala da prizemlje vazduhoplov kojim je putovao ka Litvaniji.
Kompanija u vlasništvu bivšeg fudbalskog reprezentativca i aktuelnog trenera FK Crvena Zvezda, Dejana Stankovića, planira izgradnju stambeno-poslovnog prostora.
Kada se radi o knjigovodstvenim uslugama, to nije samo vođenje knjiga i završavanje osnovne administracije. Knjigovodstvene usluge treba da vode pojedinca ili firmu ka većim uspesima i boljoj zaradi u...
Japanski premijer Yoshihide Suga rekao je da bi letnje Olimpijske igre u Tokiju mogle da budu održane bez gledalaca ukoliko glavni grad prglasi vandredno stanje u slučaju povećanja slučajeva zaraze korona virusom, piše Rojters.“U slučaju da se proglasi vanredno stanje, ne možemo da isključimo mogućnost da ne bude gledalaca”, rekao je Suga.Jasan uticaj pandemije na mentalno stanje Evropljana U toku vikenda je saopšteno da je organizatori Olimpijskih igara u Tokiju razmatraju da u toku ceremonije otvaranje 23. jula bude dozvoljeno prisustvo najviše 20.000 gledalaca.
Aerodrom "Nikola Tesla" opslužio je 600.000 putnika u periodu od januara do maja ove godine, što je pad od 35,3 odsto u odnosu na prethodnu, a 69,7 odsto u odnosu na 2019, prenosi Ex-Yu-Aviation. Jun bi trebalo da bude najprometniji za aerodorm od početka globalne zdravstvene krize, jer su još tri aviokompanije obnovile letove do glavnog grada Srbije u proteklih deset dana, uključujući Tunisair, TAROM i Vueling. Od sledeće srede usluge će obnoviti i Er Frans. Iz Beogrdskog aerodorma očekuju da će zahvaljujući vakcinaciji u Srbiji i regionu ova sezona biti značajno bolja nego prethodna. Er Srbija ima u planu preko 800 čarter letova do Turske, Grčke, Tunisa, i Egipta. Brojke beogradskog aerodroma počele su da rastu u aprilu, nakon što su strani prevoznici obnovili i frekvencije i kapacitete, a Er Srbija započela sa rastom poslovanja.Od početka godine letove ka Beogradu započeo je Nordvind erlajns, iz Moskve i Sankt Peterburga, Luks er iz Luksemburga, KLM iz Amasterdama, Viz er i Hamburga u Abu Dabija, Er Montenegro iz Podgorice i Tivta, kao i Skaj ap iz Kijeva. Er Srbija je otpočela letove ka Ženevi i Rostovu na Donu. U međuvremenu je ukrajniski Skaj ap, zbog slabe potražnje, obustavio letove između Kijeva i Beograda iz nemogućnosti da se na toj ruti takmiči sa Vindroz erlajnsom. U predstojećem periodu, Aeroflot će uvesti letove iz Sankt Peterburga, Viz er iz Sandefjorda, a Eurovings iz Štutgarta. Nakon odluke Evropske unije da odobri ulazak građana Srbije uz određene uslove, mnogi avio prevoznici počeli su da povećavaju broj letova i kapacitete na postojecim linijama. Među onima koji su uveli više mesta u avionu i više letova su Er Srbija, Viz er, KLM, Lufthanza, Autrijan i Katar ervejs.
Stanari Bloka 37 izašli su jutros da blokiraju gradilište gde je kompanija Durst pokušala da nastavi radove na izgradnji nove zgrade.Trenutno se tamo nalazi oko 20-30 građana koji i dalje onemogućavaju početak radova, a najavljuju i da će se u toku dana smenjivati. Kamioni ne pokušavaju da uđu na gradilište, ali su parkirani u blizini, kaže za Novu ekonomiju jedan od građana Predrag Radak. On dodaje da se situacija sada smirila.„Objasnili smo im da to nema veze sa njima, da građani imaju protest, ali ne protiv investitora ili izvođača nego imaju protest da se nađe rešenje za ovu lokaciju. Nadamo se da neće biti incidenata, ali ćemo da budemo ovde sve dok bude potrebno“, kaže Radak.Dodaje da je investitor pokušavao da stupi u kontakt sa građanima i upravnicima skupština stanara.„Građani nisu adresa za razgovor sa investitorom. Niti je za građane investitor adresa za razgovor već gradske vlasti - oni koji su dali ovakvu dozvolu i oni koji su obećali rešenje. Sa građanima niko nije pričao,“ dodaje Radak.Podestimo, nastavak radova usledio je nakon što je investitor prethodno obustavio radove do „razrešavanja opšte situacije“. Obustavu radova najavio je i zamenik gradonačelnika Goran Vesić koji je zgradu nazvao i „monstrumom“ i istakao da joj mesto nije tamo.„Mi se gradskoj upravi ne obraćamo samo preko medija. Mi smo podneli zahtev pre deset dana zvaničan, sa peticojom, da nas primi neko u gradu ko je nadležan. Na taj zahtev niko nije odgovorio, pismeni zahtev sa peticojom građana koju je u tom trenutku za tri dana bilo hiljadu-dve potpisa.“Svakoga dana peticija ima sve više potpisa, kaže Radak.Građani iz bloka 37 su potpuno uvereni i spremni da brane svoj kvalitet života do kraja.
Korona i onlajn nastava donela nove prakse u obrazovanju...
Poslednjeg dana maja u Srbiji je bilo aktivno 58.403 ugovora o finansijskom lizingu ukupne vrednosti 1,8 milijardi evra. Broj ugovora o finansijskom lizingu od početka godine porastao je za 48,2% u odnosu na isti period lane, kada uvedeno vanredno stanje zbpg pandemije korona virusa, saopštila je Agencija za privredne registre (APR). Vrednost ugovora o lizingu u prvih pet meseci ove godine je za svega 2% manja u isti period 2019, godini koja je prethodila pandemiji korona virusa.U prvih pet meseci ove godine registrovano je čak 5.965 ugovora ukupne vrednosti 179,7 miliona evra, dok je u prvih pet meseci prošle godine bilo registrovano 4.024 ugovora, ukupne vrednosti 117,9 miliona evra.Podaci APR-a, kako se navodi u saopštenju, pokazuju da se finansiranje putem lizinga ove godine polako vraća na nivo iz 2019. godine, kada je u prvih pet meseci bilo registrovano 7.016 ugovora vrednosti 183,3 miliona evra.Najviše ugovora o lizingu sklopljeno je za putnička vozila i ona čine 54,2% tih slučajeva, teretna vozila su 25%, druge vrste vozila 14,5%, mašine i oprema 6%, dok su nepokretnosti zastupljene u 0,3% slučajeva.Prema podacima iz Godišnjeg biltena finansijskih izveštaja za 2020. godinu, 13 davalaca finansijskog lizinga je u 2020. godini zapošljavalo 332 radnika.Ova grupa finansijskih institucija je u protekloj godini imala ukupnu aktivu od 114.304 miliona dinara, ukupan kapital 8.293 miliona dinara, a ostvarila je pozitivan rezultat perioda od 371,7 miliona dinara.U Srbiji prošle godine na lizing nabavljena oprema vredna 367 miliona evra
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
