EPS Distribucija je prošle nedelje najavila da će svojim potrošačima, u skladu sa Zakonom o energetici početi da šalje ugovore o preuzimanje električnih brojila i ostale priključne opreme, jer ona spadaju u ...
Poštovani, najljubaznije Vas molim da ovo pismo pročitate ili eventualno prosledite delu redakcije koja bi upoznala gledaoce, slušaoce i čitaoce sa mojim problemom rada na internetu i problemom koji imaju oko 100 000 ljudi, a sa porodicama 300-400 000 ljudi Republike Srbije. Ovde je pitanje egzistencije ovih ljudi koji rade na internetu, ljudi koji su u najvećoj meri visoko obrazovani, najčešće natprosečno inteligentni, koji izdržavaju porodice na ovaj način. Na žalost, jutjuberi i influenserke kvare sliku o većeni kada se govori o poslovima na internetu. Ovo nije politički problem niti je borba protiv vlasti. Ovo je jednostavno borba za život i golu egzistenciju nas koji smo godinama bili obmanjivani od strane Poreske uprave, a sada nas pozivaju da dajemo izjave zašto nismo plaćali porez, iako smo želeli da plaćamo, ali nismo znali ni kakao, ni koliko, ni kada, jer uvek smo vraćani sa obrazloženjem da niko ne plaća i da radnici na internetu nemaju šta da plaćaju! Molim Vas da pročitete celo pismo gde je detaljno sagledan moj problem, a koji je isti u najvećem broju slučajeva. Da napomenem da radnici na internetu žele plaćati porez, ali ne tako da država uzme i do 80% zarađenog počevši od 2015. godine do danas, pa ćemo postati dužnički robovi države sa sve decom i porodicama.U nadi da će te do kraja pročitati sledeći tekst i uvideti da problem koji imam ja i desetine hiljada drugih sugrađana u državi, da će te upoznati i vaše gledaoce i slušaoce prikladnim tekstom ili i celim ovim tekstom, srdačno Vas pozdravljam.M O L B Aza pomoć i razjašnjenje problema koji imam u vezi plaćanja poreza kao radnik na internetu, a problem koji imaju i još oko 100 000 ljudi u Srbiji (sa porodicama oko 300 000 do 400 000 ljudi).Ja sam profesor po struci, nisam kriminalac, a biću dužnički rob doživotno zato što mi je bilo onemogućeno ispunjenje obaveza prema državi!Poštovani, u dobroj nadi da ću dobiti pomoć i objavu ove priče ili makar pokretanje priče u medijima, obraćam vam se ovim pismom. Molim vas da pismo pročitate do kraja i odgovorite mi, uputite me kako da rešim ogroman problem u kom se nalazim, u kome se nalazi moja porodica. Ili da javno zapitate kako da se reši problem.Po zanimanju sam diplomirani matematičar, oženjen sam, imam dve ćerkice, sa velikim razmišljanjem i za treće dete. Zadnjih godina radim poslove na internetu, tj. održavam veb sajtove i od toga živimo, svoje sajtove čiji sam ja tvorac, moje autorsko delo, ali za koje ne posedujem ugovor da je autorsko delo jer sam sa sobom ne mogu sklopiti ugovor. Za vreme obavljanja tog posla bilo je lepih trenutaka i dobre zarade, ali i toga da po nekada po par meseci nije bilo zarade već isključivo troškova, i tako svake godine. Dakle, želim reći da posao koji sam radio nije bio konstantan i uvek sa pozitivnim saldom. Dešavalo se da novac nikada i ne stigne, bez mogućnosti bilo kakve žalbe i bilo kome, jer jednostavno to je takav rad, bez ugovora i sigurnosti. Vreme koje sam provodio u tom radu je bilo uvek 19-20-21 sati dnevno, tj. od 24 sata sam samo 3-4 sata dnevno spavao, i tako godinama. Mladost mi je prošla pored računara, rodila su se deca i rasla pored mene, a ja sam sve vreme sedeo za računarom, danju i noću, da bih uspeo da ih izvedem i omogućim koliko-toliko normalan život i detinjstvo. Sopstvenu ženu sam viđao ujutru, kada legnem pored nje, često smo se svađali, zato šo mi je „žena“ postala računar, s obzirom da sam pred njim provodio 19-20 sati dnevno. Ali tako je moralo biti, jer se samo tako može raditi na internetu. Čak i na eventualne odlaske u selo ili na kraći odmor, uz mene je morao biti laptop, jer jedan dan nerada može poništiti ceo prethodno uložen trud oko rada veb sajtova koje sam održavao. Tako da se i zajedničko provedeno vreme sa porodicom svodilo na rad!Prethodnih godina sam više puta odlazio u Poresku upravu raspitujući se oko obaveza koje imam, kako kasnije nebih imao problema, a koje ipak imam sada. I iz poreske šalter sale u 100% slučajeva odgovor je uvek bio da ne postoje obaveze i da radim, da ne brinem, da niko ništa ne zna i da do sada niko nije plaćao bilo kakve obaveze što se tiče rada preko interneta. I to se ponavljalo sve do početka prethodne 2020. godine i korona virusa, kada se prvi put na televiziji počelo pričati o eventualnoj naplati poreza za ovaj rad. Štaviše, i sada, a posle početka priče o plaćanju tog poreza, kada se ovih dana ode u poresku upravu da se plati eventualni porez i dalje se ne može platiti odlaskom u Poresku upravu, već se upućujem da moram sam platiti porez preko interneta! E a tu onda nastaje problem još veći, jer ako nemam pomoći knjigovodstvene agencije, kako to sam da izvedem. Drugi problem je jer kao fizičko lice nemam ni neki sertifikat koji je obavezan da bih pristupio svom poreskom nalogu, kog takođe nemam. Ako bih angažovao knjigovodstvenu agenciju ponovo imam problem, jer se dešavalo da imam više pojedinačnih doznaka koje su po 5-30$, tako da bih od ukupnog prihoda koji sam imao imao samo troškove, jer i da sam platio obaveze prema državi i troška bilo koje knjigovodstvene agencije ja bih bio u minusu. A od čega da živim i zašto onda raditi?Slušao sam ministra finansija i čitao sam na internetu da je savet da se registruje firma paušalno ili sa vođenjem knjiga. Međutim, ponovo je problem u pitanju, par meseci postoji zarada, ali je i par meseci stagnacija, nema zarade ili je saldo negativan, tj. veći budu troškovi oko održavanja sajtova nego što stigne novca, a država u svakom slučaju sve tretira kao prihode. Tako da na kraju porezi koji se plaćaju za firmu uz vođenje knjiga bi zaradu sveli u najboljem slučaju na pozitivnu nulu ili još gore, bilo bi samo negativan saldo, bio bih u minusu. A od čega onda živeti? Koja bi bila svrha takvog rada?Imam devizni račun otvoren u banci i sve uplate koje su bile ka meni upućene su evidentirane na bankovnom računu. Prema Zakonu i „Uputstva za sprovođenje odluke o uslovima i načinu obavljanja platnog prometa sa inostranstvom“ u članu 1. Opšte odredbe, tačka 5. Banke su obavezne da Narodnoj banci Srbije dostavljaju podatke i izveštaje o obavljenim transakcijama sa inostranstvom – na način i u rokovima propisanim sa ovim uputstvom, a po dinamici kako je utvrđeno uputstvom, tj. na dnevnom ili dekadnom nivou. Zatim, prema „Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji“ u članu 71. koji glasi „Opomena za plaćanje poreza“, Poreska uprava je mogla da pre dospelosti plaćanja poreza (prema stavu 1.) a prema stavu 2. imala je OBAVEZU i MORANjE da najkasnije nakon 30 dana od dana dospelosti neplaćenog poreza ili dela poreza koji nije plaćen u vremenu dospelosti, da pošalje opomenu o vrsti i iznosu poreza. S obzirom na prethodno spomenuto Uputstvo po kome se morala ponašati banka i Zakon po kome se morala rukovoditi Poreska uprava, a shodno i tome da sam se i lično interesovao kod Poreske uprave kako da se plaćaju eventualne obaveze prema državi, apsolutno nisam svojom krivicom dospeo u situaciju u kojoj se trenutno nalazim. Jer pitanje je da li je banka radila po Uputstvu i da li je Poreska uprava radila po spomenutom Zakonu, a očigledno je da nije, jer nisam dobio niti jednu opomenu kako bi trebalo biti po Zakonu, a informaciju sam imao direktno iz Poreske uprave da nema obaveze prema državi što se tiče rada na internetu i da to još niko ne plaća. Pa zato ni ja nisam nikakvu obavezu prema državi izvršio, iako sam imao nameru da to učinim.Zadnjih dana prehodne 2020. godine mi je iz Poreske uprave stigao poziv u vezi utvrđivanja prihoda fizičkog lica, što pretpostavljam da je poziv u vezi rada preko interneta. I jedino kada sam imao veće uplate su bile tokom 2015. godine, tako da pretopostavljam da sam i ja jedan od par hiljada ljudi u Srbiji koji su dobili slične pozive zadnjih dana 2020. godine. S obzirom da sam veće uplate imao samo tokom te godine (malo preko 500 evra mesečno), a sada nema dovoljno ni za mesečne fiksne troškove koji postoje ѕa jedan veb sajt, interesuje me šta da kažem u poreskoj a da ne postanem dužnički rob države doživotno?!Već par poslednjih dana uopšte ne spavam, iako sam i uzoran sportista zbog ove situacije imam povećan pritisak i verovatno i povišen šećer u nepunih 40 godina, ne mogu ni raditi, pod stalnim sam stresom šta da radim, šta će biti i borim se razmišljanjem vredi li nastaviti ovako živeti, kako da preživim kao pojedinac i kao porodica!Molim Vas za savet, šta da uradim i kako da se ponašam a da ostanem normalan, da sačuvam svoju porodicu na okupu, da visokoobrazovani građanin ove države i supruga, koja je takođe fakultetski obrazovana, sa svojom decom žive normalno, a ne kao robovi države?Ovo pišem posle obraćanja predsednika Republike Srbije na televiziji Pink od 31.12.2020. godine, u jutarnjem programu, kada je rekao da država nije radila svoj posao kako treba i da je narod u pravu, da radnici na internetu-frilenseri nisu imali informaciju kako i koliko da plate dažbine prema državi. Citiram: „...bilo je tu i nekih naših grešaka (država) u delovanju... videćemo da i mi preuzmemo deo krivice na sebe (država)... jer ako oni (frilenseri) nisu bili apsolutno sigurni i u dobroj veri su postupali da nisu apsolutno sigurni da moraju to da plate i da tu obavezu imaju onda mi (država) moramo da vidimo na koji način da se napravi kompromis, govorim o nekom ranijem periodu od 5, 4, 3, 2 itd. godina.“Još jednom bih napomenuo da sam više puta dolazio u Poresku upravu i da sam uvek dobijao informaciju da radim i ćutim, da se nikom ne naplaćuje porez za rad preko interneta, da sada takođe ne mogu platiti porez odlaskom u Poresku upravu, da samostalno ne mogu platiti preko interneta jer nemam pristupa poreskom portalu i da je obrazac za samostalno plaćanje komplikovan jer ima više stručnih pojmova koji se samostalno ne mogu rastumačiti osim ako niste ekonomista i poznajete Zakon i poreske stope, a da otvaranje firme ili plaćanje preko knjigovodstvene agencije takođe nisu mogući jer bi se onda radilo isključivo za drugog a da bi meni ostali troškovi koje moram platiti, ne i zarada. Stoji i sada činjenica da svoje obaveze prema državi želim platiti.Poslednjih dana Xrvatska je pozivala radnike na internetu iz svog okruženja, takozvane digitalne nomade, da dođu kod njih i rade sa 0% poreza, a ovo su omogućili donošenjem Zakona od pre neki dan da digitalni nomadi dobijaju, na zahtev, radnu dozvolu na godinu dana i 0% poreza za to vreme. Inače, i u Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni i Xercegovini je postojao sličan problem pa je porez sveden na progresivni ili na fiksni od do 10%. U Rusiji je ovih dana takođe donet Zakon po kome je isti porez samo 3%! Pa se razmišljam da prvo samostalno, a onda i sa porodicom, pređem u neku od ovih država. Bilo bi mi krivo jer je u Srbiji moj dom i ognjište, familija, prijatelji, ali će najverovatnije egzistencijalno pitanje preovladati.U istom problemu kao i ja je oko 100 000 ljudi, najčešće visoko obrazovanih i najinteleigentnijih ljudi u Republici Srbiji (prema saopštenju Poreske uprave i drugih relevantnih državnih institucija) što je sa porodicama oko minimalno 300 000 – 400 000 ljudi, a što je ogroman broj ljudi u ovim teškim vremenima.Mene problem tek čeka narednih dana ili nedelja, a kada mi bude stiglo poresko Rešenje. Obraćam vam se nakon Rešenja koje je dobio moj kolega od strane Poreske uprave, koji je po tom Rešenju dužan da plati oko 70 000 evra za 2015. godinu i par narednih, a što je više od 70% od ukupnog prihoda koje je ostvario, tj. preko 87,5% poreza i doprinosa sa kamatom a po odbitku 20% nominalnih troškova, čovek koji je natprosečno inteligentan, fakultetski obrazovan sa teškim fakultetom, kome je žena doktor nauka, koji ima četiri mala deteta i koji je sav novac koji je imao uložio u Republiku Srbiju gradeći kuću za sebe i svoju porodicu, izdržavajući svoju porodicu, trošeći novac u domovini. On će postati dužnički rob države jer neće imati da plati dug. Sada nema prihode koji su u toj godini pre 6 godina bili najveći pa se smanjivali, a ipak će morati da nastavi da živi sa 4 deteta i suprugom, verovatno u nekoj kući udžerici ili na ulici, kao socijalni slučaj na teretu države! A ovakvih primera u Srbiji je na desetine hiljada, jer su ljudi živeli od novca koji će im se potraživati naknadno!Molim Vas za razuman savet, ne kao zaposlenog nego kao zdravorazumskog čoveka-žene, šta ja da radim i kako da se ponašam, šta da kažem kada se javim u Poresku upravu a da ne ostanem na ulici kao rob države, ni kriv ni dužan (formalno kriv, suštinski i zdravorazumski nedužan)?Molim Vas da u vojim medijima objavite ovaj problem ili deo priče, kako bi pokušali da pokrenemo razgovore da bi se rešio problem koji imamo. Dana 30.12.2020. godine je u Beogradu organizovan protest „Udruženja radnika na internetu“ kako bi se čulo za ove probleme, bilo je prisutno između 1000 i 1500 ljudi. Najavljen je još jedan protest za 16.1. gde će prisustvovati ljudi sa svojim porodicama, u mnogo većem broju nego što je to bio slučaj pred novu godinu, kako bi se uvidelo da je problem neverovatno veliki, da se porez želi platiti, ali da se mora sesti i dogovoriti kako da se plati i koliko. Ovo je borba za egzistenciju desetine hiljada porodica u Srbiji, nije politička borba i svrstavanje na jednu ili na drugu političku stranu i molim Vas da tako shvatite ovo pismo.U nadi da će te pročitati celo pismo i pozitivno odgovoriti ili makar sa delovima iz pisma u svojim medijima ili emisijama spomenuti problem, srdačno Vas pozdravljam.Datum: Potpis:02.01.2021. Mak. N.PS: Izvinjavam se što se što se potpisujem samo sa inicijalima, jer sam prepun sumnji da ako bih se potpisao sa punim imenom, prezimenom i svim drugim podacima, da bih još više bio gonjen od strane države, izvinjavam se zbog takvog, možda pogrešnog, utiska.
Epidemiološke situacije u privredi je nastavila da se poboljšava, pokazala je najnovija anketa koju je Privredna komora Srbije (PKS) sprovela među 1.057 kompanija. Od ukupno 381.249 zaposlenih...
Tajni ugovori Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) sa dve privatne firme Gim i Britiš motors izazvali su sumnju da su prilikom tih poslova počinjena dva krivična dela, trgovina uticajem i sukob interesa, piše Nedeljnik NIN. Kako se navodi, očigledno su prekršena i tri zakona, Zakon o javnoj svojini, Zakon o javnim nabavkama i Zakon o policiji.Kako je ranije pisao NIN kroz sporne ugovore se vidi da je MUP poslovao sa firmom u čijem je timu bio otac tadašnjeg ministra policije, Nebojše Stefanovića, kao i da se u posao kasnije uključila firma Britiš motors čiji je vlasnik visoki funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (kojoj pripada i tadašnji ministar), Ostoja Mijailović.NIN je inače prvi objavio sporne ugovore 24. decembra 2020. kojima su skopljeni poslovi o MUP-ovoj prodaji oružja Gim-u.Britiš motors je inače kasnije namirio dug Gim-a MUP-u isporukom džipova.Nekadašnji član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, profesor Čedomir Čupić objašnjava da su ugovori MUP-a sa Gimom i Britiš motorsom primeri sumnje za trgovinu uticajem i sukob interesa, što predstavlja dva krivična dela.“Ugovori su sklapani s privatnim licima, koja su u jednom slučaju rodbinski povezana, a u drugom slučaju radi se privatnom licu pozicioniranom u partiji iz koje je i bivši ministar policije”, kaže Čupić.On smatra i da odgovorno lice u MUP-u nije trebalo da potpiše ugovor, ako je videlo da se u timu Gima nalazi otac ministra policije.NIN: MUP PRODAVAO ORUŽJE "GIM"-U, DUG IZMIRILA FIRMA BLISKA SNS-U "Posle javnog pojavljivanja, Agencija za sprečavanje korupcije, Tužilaštvo i Unutrašnja kontrola u okviru policije bili su dužni da pokrenu istragu i da po hitnom postupku upoznaju javnost sa svim istražnim radnjama", smatra Čupić.Prema rečima programskog direktora Transparentnosti Srbija, Nemanje Nenadića, u trojnom odnosu između MUP-a, Gim-a i Britiš motorsa, dosta stvari i dalje nije poznato i pored toga što objavljeni ugovori nose oznaku tajnosti "strogo poverljivo"."Nije jasno ni da li su uopšte bili ispunjeni uslovi za stavljanje ove oznake tajnosti, jer bi ona trebalo da se koristi samo u slučajevima kada bi usled saopštavanja takvog podatka „nastala teška šteta po interese Republike Srbije", navodi Nenadić.On ukazuje da se može pretpostaviti da su poslujući na taj način, ljudi koji su odgovorni u MUP-u oštetili budžet, jer je MUP planirao da zaradi od prodaje oružja i to iskoristi za troškove između 2015. i 2018, "ne nužno za kupovinu automobila".Međutim kako dodaje Nenadić, MUP je bio lišen toga jer Gim nije ispunio deo ugovorenih obaveza, kao i da isplata duga isporukom džipova nije dovoljan uslov da se ispune zakonska pravila."Šteta se ogleda u tome što je ova nabavka izvršena bez mogućnosti da se kroz konkurenciju dođe do najpovoljnije ponude", objašnjava Nenadić.On smatra i da bi najveća šteta mogla tek da nastane, jer su ugovor o isporuci vozila MUP-u od strane Britiš motorsa i sa njim povezan ugovor o asignaciji ništavni.Kako Nenadić naglašava ti ugovori su protivni propisima koji su u ovom slučaju obavezivali jednu od ugovornih strana, a to je MUP.“Zakon o javnoj svojini i Zakon o policiji nalažu da se sredstva pribavljaju u javnu svojinu javnim nabavkama”, kaže direktor Transparentnosti.On podseća da su nabavke u vidu kompenzacije u Srbiji zabranjene još od donošenja Zakona o javnim nabavkama 2002. godne.Njemu je kako kaže jasno da je zakon prekršen, ali ostaje pitanje motiva odgovornih lica u MUP-u da to učine.Ocenjuje i da je u međuvremenu uvećana vrednost oružja koje je MUP odlučio da proda Gim-u, kao i da se na osnovu podataka iz ugovora vidi da da posao sa prodajom oružja i dalje traje, jer se kako je rekao "isporuka automobila vezuje za isporuke oružja".Otac nekadašnjeg ministra policije, Nebojše Stefanovića, sada već pokojni, Branko Stefanović dovodio se u vezu i sa prodajom oružja kompanije Krušik iz Valjeva, po povlašćenim cenama, takođe firmi Gim.
Sindikat "Nezavisnost" u kompaniji Ziđin Copper Bor upozorio je danas da po novom kolektivnom ugovoru poslovodstvo te kompanije planira ukidanje brojnih beneficija zaposlenima, umanjenje cene noćnog rada i ukidanje regresa. Tu "ponudu" je sindikat ocenio kao "nepristojnu i neprihvatljivu", prenosi portal Istmedia.Većinski vlasnik borske kompanije je kineski Ziđin, sa 63 odsto vlasništva, dok država Srbija ima udeo od 37 odsto.Sindikat "Nezavisnost" je obavestio da je 4. januara otpočeo pregovore o zaključenju kolektivnog ugovora po kome će, kako je predloženo, godišnji odmor biti maksimalno 28 radnih dana, plaćeno odsustvo maksimalno do pet radnih dana, a plaćeno odsustvo dobrovoljnim davaocima krvi smanjeno je sa pet na dva radna dana.„Osnovna zarada nema više koeficijenta radnog mesta čija se vrednost utvrđivala na osnovu vrste i stepena stručne spreme odnosno obrazovanja, složenost poslova, odgovornost na poslu i uslova rada, a isključeno je usklađivanje ugovorene cene rada za efektivni radni čas sa procentom povećanja Minimalne cene rada po satu saglasno odlukama socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije“, rekao je sindikat.Uvećana zarada je umanjena do zakonskog minimuma i to:za rad na dan državnog i verskog praznika umanjenje sa 150% na 110%za Dan rudara umanjenje sa 150% na 110%za rad noću umanjenje sa 35% na 26%za prekovremeni rad umanjenje sa 35% na 26%za rad nedeljom više nema uvećanja za 30%za rad u drugoj smeni i za rad subotom u četvorobrigadnom sistemu rada više nema uvećanja za 10%po osnovu vremena provedenog na radu (minuli rad) za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu umanjenje od 0,5% na 0,4%za pripravnost (kućno dežurstvo van radnog vremena ukinuto uvećanje od 5%)Smanjena je visina naknade zarade sa 85 odsto na 60 odsto prosečno ostvarene zarade u prethodnih 12 meseci, troškovi za ishranu radnika (topli obrok) su umanjeni za 21,7 odsto. Regres je smanjen za 63,77 odsto, a otpremnina za odlazak u penziju je smanjena sa tri bruto zarade zaposlenog na dve prosečne bruto zarade u Srbiji.Sindikat naglašava da su izbrisane jubilarne nagrade, a poklon čestitka za novorođenče u iznosu prosečne neto zarade kod poslodavca u prethodna tri meseca od dana rođenja biće ubuduće solidarna pomoć za rođenje deteta u iznosu od 60.000 dinara.Izbrisane su jubilarne nagrade, a poklon čestitka za novorođenče u visini prosečne neto zarade kod poslodavca u prethodna 3 meseca od dana rođenja više nije čestitka već solidarna pomoć za rođenje deteta u visini od 60.000 dinaraIzbrisano je učešće zaposlenih u dobiti, a invalidima rada se više ne priznaje pravo da zbir zarade na invalidskom radnom mestu i naknade zarade (invalidnine) koja je opredeljena rešenjem fonda PIO."Zalagaćemo se za očuvanje prava koja zaposleni ostvaruju iz aktuelnog i trenutno važećeg kolektivnog ugovora, tako što ćemo iscrpeti sva zakonom dozvoljena sredstva za ostvarenje interesa zaposlenih", naveli su u sindikatu Nezavisnost.
Na osnovu odobrenja Narodne banke Srbije, Mobi banka a.d. Beograd omogućila je svojim korisnicima platnih usluga da putem funkcije „IPS skeniraj” plaćaju račune/fakture na kojima je prikazan NBS IPS QR kod, saopštila je centralna banka.Prema obaveštenju Mobi banke a.d. Beograd, plaćanje računa skeniranjem NBS IPS QR koda omogućeno je novom verzijom aplikacije za mobilno bankarstvo i ovakva plaćanja izvršavaju se kao instant plaćanja.Više informacija o uslugama instant plaćanja Mobi banke a.d. Beograd može se dobiti na internet prezentaciji ove banke, kao i pozivanjem korisničkog servisa navedene banke.
Pavle Knežević imenovan je za novog finansijskog direktora kompanije Siemens d.o.o. Beograd, počev od 01. januara 2021. godine, navodi se u saopštenju ove kompanije.Pavle Knežević ima skoro 10 godina iskustva na različitim pozicijama u kompaniji Siemens, a na mesto finansijskog direktora kompanije dolazi sa funkcije finansijskog direktora Smart Infrastructure odeljenja kompanije Siemens d.o.o. Beograd, koju je obavljao prethodne tri godine.Siemens se u Srbiji bavi proizvodnjom, prenosom i distribucijom energije, automatizacijom i digitalizacijom u procesnoj i proizvodnoj industriji, transportnim rešenjima za železnički i drumski saobraćaj, time dajući svoj doprinos realizaciji kapitalnih investicija u Srbiji.
Aviokompanija Viz Er (Wizz Air) otkazala je većinu planiranih proširenja letova iz beogradske baze za sledeću letnju sezonu i obustavila planove za povećanje broja aviona koje ima u Beogradu, piše portal Exyuaviation.Od devet novih ruta koje je kompanija planirala da pokrene, samo dve su ostale još uvek aktivne i to Sandefjord i Hamburg. Aviokompanija je otkazala letove za Barselonu, Lisabon, Milan, Šarlroa, Keln, Fridrihshafen i finski grad Turku.Dalje, prevoznik je odložio nastavak svojih letova iz Salzburga, koji je bio dostupan tokom kratkog perioda prošlog leta, pre nego što je suspendovan zbog ograničenja putovanja.Viz Er je prvobitno planirao da proširi svoju beogradsku bazu tokom letnje sezone 2020. sa deset novih ruta, dodatnim avionom i nadogradnjom svoja dva postojeća aviona Airbus A320 na A321.Niskotarifna aviokompanija najavila je proširenje sredinom juna prošle godine, jer su zemlje širom Evrope počele da ublažavaju stroge mere protiv širenja virusa.Međutim, njeni planovi su izbačeni iz koloseka jer je Srbija uklonjena sa spiska zemalja koje EU smatra epidemiološki sigurnim, zabranjujući ulazak većini srpskih državljana u evropske zemlje.
Prvog dana sa portala Besplatne bibilioteke Fondacije Alek Kavčić skinuto je 8670 udžbenika, saopštio je na svom tviter nalogu osnivač te fondacije, profesor na Karnegi Melon Univerzitetu u Pitsburgu Aleksandar-Alek Kavčić."U knjižari bi to koštalo oko 60.000 evra", naveo je Kavčić.Naglasio je da je 55% pristupa toj platformi bilo sa mobilnih telefona, kao i da je najpopularniji udžbenik Matematika 7, skinut 2.000 puta. "Ponosni smo! Sedmaci vole matematiku! Nastavite da pristupate sajtu besplatnabiblioteka.com", poručio je Kavčić.Kavčić je svoju ideju da osnovcima u Srbiji omogući besplatan pristup školskim udžbenicima počeo da realizuje nedavno.U novembru je izjavio za TVN1 da je obrazovanje u Srbiji u krizi, jer je institucija prosvetnog radnika srozana, kao i da mala zemlja kao Srbija mora da ima potpuno besplatno obrazovanje da bi ostala konkurentna. PROFESOR PLANIRA DA SVIM OSNOVCIMA U SRBIJI OBEZBEDI BESPLATNE UDŽBENIKE
Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije (NBS) su na kraju decembra, prema preliminarnim podacima, dostigle 13,5 milijardi evra, što je za 648,1 miliona evra više u odnosu na kraj novembra....
Članovi udruženja "Stop neplaniranoj gradnji" iz Gornjomatejevačke ulice u Nišu, odlučili su da stanu na put neplaniranoj gradnji, i da urede ovo “mlado” naselje u Nišu. Kako kažu u udruženju, borbu nastavljaju kroz institucije, jer su prethodno uspeli da u saradnji sa gradom i opštinom zaustave gradnju u svom kraju, nakon duge borbe i protesta, prenosi Media & reform centar Niš.Jedan od članova udruženja, Milorad Mikuljanac, kaže da su sve dozvole za gradnju bile ispravne, ali da je nehumano bilo da se gradi zgrada do zgrade.“Taj prostor gde je trebalo da se gradi bio je namenjen meštanima ovog dela grada, da bude deo zelenila. Okupio sam stanare zgrada, obratio sam se Upravi za planiranje, gradonačelniku, i angažovao advokate da provere dozvole. Videli smo da je dozvola u skladu sa svim propisima koji su opšti uslovi koje je grad prepisao još 2012. godine, i uvideli da je dozvola zakonska. Onda smo mi videli da ne možemo da vodimo sudski spor… Ona jeste zakonska, ali nije ljudska, jer bi stanovi bili osam metara udaljeni od drugih”, kaže Mikuljanac.Foto: Udruženje "Stop neplaniranoj gradnji" Trenutno su u kontaktu sa gradskim rukovodiocima, a sve u cilju nastavka ozelenjavanja naselja.“Sve ostale inicijative u narednom periodu biće vezane za okupljanja radi obaveštavanja građana o daljim koracima za sređivanje naselja. Pored toga, bice organizovane i akcije cišćenja”, kaže Mikuljanac.Do sada su se okupljali na protestnim šetnjama do crkve Svetog Pantelejmona i u samom naselju. “Takođe, inicijativa je počela štampanjem transparenata i njihovim postavljanjem na terase okolnih zgrada kako bi se privukla pažnja građana i medija. Isti transparenti su korišćeni i za protesne šetnje. Delili smo flajere i organizovali muzički koncert grupe ‘Zvezdana noć’ na jednom od okupljanja”, ističe Mikuljanac.Inicijativa je bila usmerena prema gradu i investitoru. “Postigli smo dogovor sa obe strane. Uz pomoć grada postignut je dogovor sa investitorom o zamenskoj parceli”, dodaje Mikuljanac, dok je na parceli gde je trebalo da bude gradnja zasađeno 170 sadnica jelki.Kažu da ih je povezao isti cilj - sređivanje naselja i stopiranje neplanske gradnje. Kontaktirali su i platili arhitektu koji je nacrtao predlog naselja.
Prema rezultatima istraživanja koje je sproveo Centar za evropske politike (CEP), čak 50% građana koji žive u zemljama Zapadnog Balkana nije koristilo ekektronske usluge tokom pandemije, naspram 18% njih koji su rekli da su ih koristili."U proseku, dve trećine građana regiona kažu da njihovo interesovanje za e-usluge nije poraslo od početka pandemije", kaže Milena Lazarević, programska direktorka CEP-a. Što se tiče građana Srbije, povećanje u korišćenju elektronskih usluga tokom pandemije nešto je 23% i nešto je veće od regionalnog proseka.Inače, naglašava se da su relevantnost e-usluga, njihov kvalitet i dostupnost građanima naročito dobili na značaju u periodu kada je pandemija bila na vrhuncu, jer je fizički kontakt i odlazak na šaltere sveden na minimum.U CEP-u navode da građani koji su upoznati sa načinom upotrebe e-usluga kažu da su one lake za korišćenje i bili su više zainteresovani za njihovu upotrebu, dok za one druge koji o njima ne znaju puno vai suprotno.Rezultati ankete se objašnjavaju nedostatkom informacija i veština građana o korišćenju e-usluga, kao i činjenicom da je nekima potrebno više vremena za navikavanje i interakciju sa javnom državnom upravom."Najverovatnije je u pitanju kombinacija ova dva faktora; nedostatak znanja u kombinaciji sa starim navikama je ono što mnoge ljude sprečava da se oslone na elektronsku interakciju sa administracijom", kaže Milena Lazarević.Oko 40% građana regiona, kažu u CEP-u, preferira lični kontakt, ali uprkos pandemiji, nisu bili više zainteresovani za korišćenje e-usluga.Istraživanje pokazuje da kod ispitanika uzrasta od 18 do 24 godine vlada najveće interesovanje za korišćenje e-usluga, dok se zainteresovanost smanjuje kod starijih građana, ali počinje i da raste kod oni starijih od 60 godina.Lazarević smatra da se to može objasniti "velikim preprekama sa kojima su se oni suočili u dobijanju usluga administracije ličnim kontaktom od izbijanja pandemije".Ona je dodala da građani u svim zemljama regiona generalno pristupaju e-uslugama sa rezervom, a to se nije menjalo ni tokom pandemije.Predstavnica CEP-a napominje da su za podizanje svesti o značaju e-usluga neophodne proaktivnije informativne kampanje, koje bi pokrenule vlade zemalja."To će, u kombinaciji sa podizanjem nivoa kvaliteta ovog tipa usluga, sigurno dovesti do toga da građani osećaju više poverenja i više koriste ovaj tip usluga, kako u redovnim tako i u vanrednim okolnostima", dodaje Lazarević.Istraživanje je, kako je naglašeno, sprovedeno od 1. do 15. maja 2020. na uzorku od 6085 građana.
Srbija Dobrovoljni penzijski fondovi
Od uplate za januar 2021. godine važe nove osnovice osiguranja, koje su za 10,08% više u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je Republički fond za penziono i invalidsko osiguranje.Građani mogu da se opredele za jednu od 13 osnovica osiguranja, nezavisno od stručne spreme koju imaju.Po Zakonu o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, najniža osnovica osiguranja iznosi 35 odsto prosecne republicke zarade za prethodnih 12 meseci, što je 28.402 dinar, a najviša pet prosečnih plata, odnosno 405.750 dinara.Doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje je 25,5 odsto, pa će se tako mesečni izdatak za samostalnu uplatu doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje kretati u rasponu od 7.242,51 do 103.466,25 dinara.Iznosi osnovica osiguranja i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje važe za celu 2021. godinu i dostupni su građanima na sajtu PIO Fonda i na oglasnim tablama u filijalama.PIO Fond podseća građane koji se opredele za samostalnu uplatu doprinosa po osnovu clana 15 Zakona o PIO da je rok dospelosti 15. u mesecu za prethodni mesec.Jednom izabrana osnovica može se promeniti, pod uslovom da se podnese novi zahtev.Takođe, građani koji ne žele više da uplaćuju samostalno doprinose u obavezi su da podnesu zahtev za prestanak uplate.PIO Fond ukazuje u saopštenju da pravo na samostalnu uplatu doprinosa imaju sva lica koja su van osiguranja (nezaposleni, studenti, domaćice, đaci…). Uslov je da su ta lica starija od 15 godina, da imaju prebivalište u Srbiji i da nisu korisnici penzije ostvarene u Srbiji ili u državi sa kojom je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju.
Udruženje građana Kreni-ptomeni raspisalo je onlajn peticiju u kojoj se od predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić i ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović taži da zabrane projekat rudnika litijuma i metaloprerađivačkog kompleksa u dolini Jadra."Srpska vlada, umesto da je zaštiti, odlučila je da sklopi dogovor sa multinacionalnom korporacijom Rio Tinto gde je započet postupak odobravanja rudnika litijuma gde će se eksploatisati ruda jadarit", navdi se u tekstu peticije. Udruženje Kreni-promeni podseća da je dolina Jadra omeđena planinama, okružena vodom i poznata je kao najplodnije zemljište u Srbiji. Smatraju da Vlada i Rio Tinto ignorišu naučnike i rudarske stručnjake preteći da nanesu nepovratnu štetu po životnu sredinu i ljude, kao i građane koji ne žele da se odreknu svog poljoprivrednog zemljišta koje pripadaja generacijama njihovih porodica.Odbijamo da Vlada uništi dolinu Jadar u naše ime"Odbijamo da dozvolimo trovanje vode. Proces razdvajanja hemijski stabilnog litijuma od jaradita ukljucuje upotrebu koncentrovane sumporne kiseline", stoji u tekstu peticije. Napominje se i da bi se proces eksploatcije odvijao na 20 kilometara od Drine i koristiolo bi se 300 kubika vode svakih sat vreme, dok bi se zagađena voda, kako tvrde, vraćala u reku Jadar. Kako naglašavaju u udruženju Kreni-promeni, izlivanje neizbežno zagađene vode, kao i podzemni tokovi u prisusttvu elemenata poput arsena, žive i olova kontaminirali bi čitave rečne slivove.Tako bi kako naglašavaju, nastavili put preko reke Jadra, Drine i Save, pa bi pored Srbije zagadili i druge zemlje.Pored toga, u udruženju kaži i da odbijaju da dozvole trovanje vazduha koje bi nastalo tokom eksploatacije, kaoi ugrožavanje egzistencije stanovništva u okolini Jadra.Tvrde i da je Rio Tinto obećao 700 novih radnih mesta, ali smatraju da je zaboravio da doda da će 19 hiljada ljudi biti raseljeno sa tog područja.
Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko kod Užica počeo je da preuzima otpad koji je izvađen iz Potpećkog jezera, radi njegovog daljeg tretmana. Kako se navodi, za sada se ne zna o kojim količinama otpada je reč, a preuzimanje je počelo na zahtev Ministarstva zaštite životne sredine."Krupniji otpad, drva, balvani, izdvaja se na samoj brani i ne dolazi na našu deponiju, već će se deponovati u Prijepolju i dalje se upotrebljavati kao sečka za ogrev", rekao je direktor Regionalnog centra za upravljanje otpadom Duboko, Momir Milovanović. Prema njegovim rečima u tom otpadu ma najviše pet plastične ambalaže i to preduzeću odgovara jer ga balira i prodaje, pa će imati i neku finansijsku dobit. Kako dodaje tretiraće se i drvensati otpad koji stiže sa plastikom."Ove godine ćemo od svega navedenog imati dobre prihode sa kojim ćemo moći još neke stvari da nabavimo. Najbitnije je napomenuti da sav otpad koji će doći iz Potpećkog jezera neće završiti na telu deponije.Milovanović je najavio da bi do krja marta trebalo da se počne sa radovima na proširenju tela deponije Duboko kod Užica, ako to dozvole vremenski uslovi."U toku 2021. godine, krajem jula ili avgusta, počećemo prve količine otpada da deponujuemo na novu ćeliju koja će biti formirana", naveo je Milovanović.Dodao je i da će tokom godine najverovatnije početi realizacija novih projekata poput mehaničko-biološkog tretmana otpada, procesa u okviru koga će se iz njega iskorišćavati gas.Gas će, kako je naveo Milovanović kasnije moći da se koristi i za proizvodnju struje.
Nestašica meda ovih dana dovela je do podizanja njegove cene u maloprodaji kod pčelara u celoj Srbiji, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). Objašnjavaju da je jedan od razloga za poskupljenje slaba pčelinja paša tokom 2020. godine. SPOS podseća da je javnosti već poznato da je prethodne godine pčelinja paša podbacila za celih 80% zbog loših vremenskih prilika, kao i daje na tržištu ponuđeno jako malo meda, čije su zalihe sada već na izmaku. Prema njihovim rečima, ovih dana bagremov med se na kućnom pragu pčelara prodaje po ceni ne manjoj od 1000 dinara za kilogram, kao i planinski livadski i lipov med.U SPOS-u napominju da se cene meda kreću i do 1300-1500 dinara. Suncokretov med, med od uljane repice, bagremčev i cvetni med, kako se navodi imaju cenu ne manju od 800 dinara za kilogram. PČELARI PRIJAVILI LIDL TRŽIŠNOJ INSPEKCIJI ZBOG REKLAME ZA MED Što se tiče trgovina, udruženje napominje da se "tamo se u ovoj nestašici opet uvlači sve i svašta", ali i da može da se nađe bagremov med vrhunskog kvaliteta, po ceni od oko 1800 dinara za kilogram. Na maloprodajnom mestu SPOS-ovog Pogona "Naš med" u Tržnom centru Galerija u Beogradu na vodi bagremov med košta 1550 dinara za kilogram. Planinski livadski i lipov med, kako kažu u Savezu pčelarskih organizacija Srbije koštaju 1350 dinara, a cvetni med (mešavina suncokreta, lipe, livade i bagrema) 1150 dinara.
Na početku 2021. godine u Republici Srbiji je bilo registrovano 400.646 aktivnih privrednih subjekata, od čega je 121.690 privrednih društava i 278.956 preduzetnika, saopštila je Agencija za privredne registre (APR). Tokom 2020. godine zabeležen je porast ukupnog broja registrovanih privrednih subjekata za 9.879 u odnosu na početak 2019. godine.U 2020. godini je registrovano osnivanje 9.176 privrednih društava i 29.810 preduzetnika, što je za 19 privrednih društava više nego 2019. godine, ali i oko 25 odsto preduzetnika manje u poređenju sa 2019. godinom.Prema delatnostima, najviše privrednih društava osnovanih u 2020. godini je registrovalo delatnosti poput trgovine na veliko, računarskog programiranja, izgradnje zgrada, konsultantskih aktivnosti, prevoza tereta, restoranea i pokretni ugostiteljskih objekata, trgovine na malo preko pošte ili interneta, informacione tehnologije, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, iznajmljivanje vlastitih ili iznajmljenih nekretnina.Najviše preduzetnika osnovanih tokom 2020. godine registrovalo je restorane i pokretne ugostiteljske objekte, konsultantske aktivnosti, frizerske i kozmetičke salone, drumski prevoz tereta, održavanje i popravku motornih vozila, usluge pripremanja i posluživanja pića, specifične građevinske radove, računarsko programiranje, inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje, postavljanje podnih i zidnih obloga.Iz Registra privrednih subjekata je prošle godine izbrisana su 7.982 privredna društva i 22.052 preduzetnika. Po službenoj dužnosti obrisano je 5.797 društava, nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije.Obrisano je i 5.868 preduzetnika, prema zahtevu Narodne banke Srbije, zbog blokiranih poslovnih računa u neprekidnom trajanju duže od dve godine. Tokom 2019. godine izbrisano je 27.163 privredna društva i 23.593 preduzetnika, a po službenoj dužnosti je izbrisano 24.380 privrednih društava i 5.315 preduzetnika.Među obrisanim privrednim društvima najviše je bilo delatnosti poput nespecijalizovane trgovine na veliko, konsultantskih preduzeća, restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, firmi za izgradnju zgrada, drumski prevoz tereta, trgovinu na malo, računarsko programiranje, pripremu i posluživanje pića, trgovinu automobilima i lakim motornim vozilima.Među obrisanim preduzetnicima je najviše bilo delatnosti računarskog programiranja, restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, taksi prevoza, pripremanja i posluživanja pića, konsultantskih aktivnosti. frizerskih i kozmetičkih salona, trgovina na malo, firmi za drumski prevoz tereta, održavanje i popravka motornih vozila, kao i proizvodnju odeće.
Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom, kako se naglašava, želi da na optimalan način podrži nedovoljno razvijene oblasti poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, kao i područja gde su teži uslovi rada. Cilj je i da unapredi konkurentnost poljoprivrednih gazdinstava, a ukupan iznos koji je predviđen za subvencije u 2021. godini iznosiće oko 53 milijarede dinara.Za podsticaje mladim poljoprivrednicima, kako se navodi u tekstu uredbe koju je usvojila Vlada Srbije, predviđeno je 700 miliona dinara.Za voćarstvo, nabavku novih mašina, digitalizaciju stočarske proizvodnje, proizvodnju vina i rakije, organsku proizvodnju, podršku mladima u ruralnim područjima i osatalim oblastima u poljoprivredi predviđeno je 594,9 miliona dinara.ZA ŠTA ĆE POLJOPRIVREDNICI MOĆI DA KONKURIŠU?Kao oblik podsticaja poljoprivredncima, Vlada Srbije ove godine izdvojila je 20 direktnih plaćanja za koja oni mogu da konkurišu i to je oblast koja proizvođače najviše zanima:- Premija za mleko iznosiće sedam dinara po litru mleka.- Osnovni podsticaji za biljnu proizvodnju su 5.200 dinara po hektaru.- Podsticaji za kvalitetne priplodne mlečne krave u iznosu od 25.000 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne tovne krave i bikove biće 40.000 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne ovce i ovnove, koze i jarčeve iznose 7.000 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne krmače i nerastove iznose 15.000 dinara po grlu.- Podsticaji za roditeljske kokoške teškog tipa su 60 dinara po grlu.- Podsticaji za roditeljske kokoške lakog tipa iznose 100 dinara po grlu.- Podsticaji za roditeljske ćurke u iznose 300 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne matice ribe šarana su 500 dinara po grlu.- Podsticaji za kvalitetne priplodne matice ribe pastrmke iznose 300 dinara po grlu.- Podsticaji za tov junadi su u iznosu od 15.000 dinara po grlu u tovu.- Podsticaji za tov jagnjadi iznose 2.000 dinara po grlu u tovu.- Podsticaji za tov jaradi iznose 2.000 dinara po grlu u tovu.- Podsticaji za tov svinja u iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu.- Podsticaji za krave dojilje su 40.000 dinara po grlu.- Podsticaji za košnice pčela iznose 800 dinara po košnici.- Podsticaji za proizvodnju konzumne ribe biće deset dinara po kilogramu proizvedene ribe.- Podsticaji za krave za uzgoj teladi za tov su 20.000 dinara po grlu;- Regres za troškove skladištenja u javnim skladištima predviđen je u iznosu od 40% troškova skladištenja.
Epidemija koronavirusa u Srbiji traje skoro već godinu dana. Pojedine kompanije su se prebacile na rad od kuće još u martu prošle godine.Na početku pandemije su bili zatvoreni aerodromi, ali i granice pojedinih zemalja, a većina građana je godišnji odmor provelo u svojoj zemlji. Da li planirate da iskoristite svoj odmor ove godine i na koji naćin pandemija utiče na vaše planove?Molimo vas da popunite kratku anketu. Create your own user feedback survey
Vlada Srbije saopštila je da je usvojila Program raspodele i korišćenja subvencija, transfera i dotacija namenjenih za projekte u razvoju turizma u 2021. godini. U saopštenju se napominje da je cilj te odluke oporavak i dalji razvoj turističkog sektora u Srbiji. Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija u Vladi Srbije Tatjana Matić poručila je da su ulaganja u infrastrukturu, promociju i edukaciju ključni i za ubrzanu reformu turističkog sektora.Prema njenim rečima, to je posebno značajno jer idemo "u susret" globalnoj konkurentskoj trci za tržište u postpandemijskom periodu.Ona je napomenula da je jedan od osnovnih ciljeva tog programa promocija i unapređenje kvaliteta turističkih proizvoda, turističkih destinacija, kao i unapređenje turističko-ugostiteljske ponude.Napominje da se među ciljevima nalazi i uspostavljanje regionalne ravnoteže turističkog prometa i sistema praćenja ostvarenih rezultata u turizmu, kao i uspostavljanje sistema podsticaja za "green field" investicije.Cilj je i uspostavljanje sistema za razvoj i održivost autentičnih turističkih destinacija putem integracije turizma u lokalnim zajednicama,Prema njenim rečima, u fokusu su i razvoj infrastrukture, zaštita životne sredine i kulturno-istorijskog nasleđa u turističkim prostorima, odnosno lokalni i regionalni rast konkurentnosti i kvaliteta u turizmu.Matić je dodala da su programom predviđeni podsticaji za izgradnju infrastrukture i suprastrukture u turističkim destinacijama u iznosu od 600 miliona i 500 hiljada dinara, a za projekte promocije, edukacije i treninga u turizmu, u iznosu od 105 miliona dinara.Pravo na korišćenje bespovratnih sredstava imaju destinacijske menadžment organizacije, privredna društva i druge organizacije i institucije čiji su osnivači Vlada, AP Vojvodina ili jedinica lokalne samouprave, a koja nisu indirektni korisnici budžeta, ukazala je Tatjana Matić.Ministarka je objasnila da za projekte promocije, treninga i edukacije u turizmu, pored navedenih, pravo ostvaruju i nevladine organizacije i neprofitne institucije za razvoj turizma.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
