img
Broj 129, April 2026.
Broj 129, April 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Sharkmob AB imenovao predstavnika za zaštitu podataka

Švedska kompanija Sharkmob AB imenovala je svog predstavnika za zaštitu podataka o ličnosti za Srbiju, objavila je institucija Poverenika za za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.Predstavnik ove kompanije koja se bavi izradom kompjuterskih igrica je advokatska kancelarija Karanović & Partners.U skladu sa zakonu Poverenik ili drugo lice će moći da se u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti obrate direktno predstavniku kompanije u Srbiji.Poverenik je u saopštenju apelovao i na druge strane kompanije koje imaju obavezu imenovanja svog predstavnika u Republici Srbiji da “istu obavezu izvrše i time pokažu svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika”.Sharkmob je zainteresovao javnost kada je krajem prošle godine objavio da radi na novoj kompjuterskoj igrici baziranoj na popularnoj franšizi “Vampire: The Masquerade”. Projekat je predstavljen na Noć Veštica emitovanjem trejlera u kome se lansiranje igrice najavljuje 2021. godinu.

Srbija

Ojačala domaća privreda, ali i inflacija

U Srbiji se tokom aprila ubrzala privredna aktivnost, u odnosu na isti mesec 2020. godine, ali i inflacija koja je bila 1,1% jer je rast potrošačkih cena bio najveći prvi put posle 2017. godine, tvrde autori mesečnog časopisa "Makro-ekonomske analize i trendovi" (MAT).U aprilu je inflacija u Srbiji na međugodišnjem nivou iznosila 2,8% i približila se centralnoj vrednosti od 3% koju je kao cilj postavila Narodna banka Srbije. Ispod te vrednosti inflacija u Srbiji je od maja 2019. godine."Na rast inflacije u aprilu najviše je uticalo poskupljenje svežeg povrća od 18,5%, a poskupeli su i svi proizvodi iz potrošačke korpe, prehrambeni proizvodi 2,6%, energija zbog poskupljenja motornog goriva 0,6%, a toliko je poskupelo i iznajmljivanje stana", navodi MAT.Dodaje se da je Srbija u martu ove godine imala nižu međugodišnju inflaciju od devet zemalja EU, a u aprilu od šest zemalja.U martu ove godine višu međugodišnju inflaciju od Srbije imale su Holandija 1,9%, Nemačka 2%, Austrija 2%, Švedska 2,1%, Češka 2,3%, Luksemburg 2,5%, Rumunija 2,5%,  Mađarska 3,9% i Poljska 4,4%.Višu inflaciju od Srbije u aprilu 2021. godine imale su Rumunija 2,7%, Švedska 2,8%, Češka 3,1%, Luksemburg 3,3%, Poljska 5,1%, i Mađarska 5,2%.Industrijska proizvodnja u Srbiji je u aprilu 2021. godine veća za 33,9% u odnosu na  april 2020. godine. Industrijska proizvodnja u periodu od januara do aprila 2021. godine, veća je za 10,1% u odnosu na isti period lane.U aprilu je u sektoru rudarstva ostvaren rast od 3,0%, prerađivačkoj industriji 42,0%,  a u sektoru energetike rast od 17,6%.Tokom aprila pad proizvodnje u farmaceutskoj industriji iznosio je 3,6%, zbog kako se navodi njenog velikog rasta u istom periodu 2020. godine, kada je počela pandemija. Visok rast koji su zabeležile druge oblasti, dogodio se zbog posledica proizvodnih aktivnosti u istom periodu lane.Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene u prva četiri meseca 2021. godine bila je 14,882 milijardi evra, što je za 17,6% više nego u istom periodu 2020. godine.U MAT-u se naglašava da se u Srbiji upadljivo ubrzava međugodišnji rast, pa je u prva dva meseca ove godine spoljnotrgovinska razmena bila 6,533 milijardi evra, za 2,5% manja nego u istom periodu prethodne godine.Izvoz je u prva dva meseca 2021. bio veći za 3,5%, a uvoz je za 6,9% bio manji nego u prva dva meseca prethodne.U martu 2021. je vrednost izvoza bila 1,882 milijardi evra i premašila je onu iz istog meseca 2020. za 35%. Vrednost uvoza je takođe  znatno povećana i to za 11,6%, na iznos od 2,375 milijardi evra. SRBIJA NAJVIŠE IZVOZI U NEMAČKUU prva četiri meseca 2021. najveći deo izvoza iz Srbije (12,9% ukupnog izvoza) otišao je u Nemačku. Iz  te zemlje je došao i najveći uvoz (13,6 ukupnog  uvoza).Na drugom mestu kao destinacija našeg izvoza je Italija (8,5% ukupnog izvoza, koliko je i učešće uvoza iz te zemlje). Izvoz Srbije u tu zemlju je povećan za 17,6% a uvoz za 20,7%. Međutim, Italija nije zadržala drugu poziciju u našem uvozu. Uvoz iz Kine je povećan za 29% i njegova vrednost je premašila milijardu evra, učešće kineskog uvoza u ukupnom uvozu u Srbiju je 12,4%. Međutim, izvoz Srbije u Kinu je još uvek simboličan (na četrnaestom mestu po veličini), pa deficit u trgovinskoj razmeni sa tom  zemljom iznosi 866 miliona evra.Srbija je u aprilu imala i manji budžetski deficit nego u aprilu 2020, za 734,6 miliona evra su joj se povećale devizne rezerve, dok je realan porast bruto domaćeg proizvoda 1,7%. Na nivou opšte države u periodu od januara do aprila je ostvaren fiskalni deficit u iznosu od devet milijardi i primarni fiskalni suficit u iznosu od 41,9 milijardi dinara.

Srbija

Prodate nekretnine „Zastava kamiona“ za 227 miliona

Nepokretna imovima Zastava kamiona iz Kragujevca, preduzeća koje je u stečaju, podeljena je u četiri celine i prodata za 227 miliona dinara, saopštila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Kupci su frime iz Beograda.Sve imovinske celine prodate su po početnim cenama, a najvredniju za 207,6 miliona dinara kupio je CPS i postao vlasnik sedam zgrada metaloprerađivačke industrije čija je ukupna površina preko 26.000 kvadrata.Firma SMA Servis kupila je dva objekta u kojima su zgrada industrije i trpezarija, za ukupno 11,2 miliona dinara.Solaris Alfa SNM kupila je nekretnine iz četvrte celine Zastava kamiona u kojoj su tri zgrade namenjene za metaloprerađivačku industriju. To je košalo 8,2 miliona dinara.OGLAŠENA PRODAJA PREDUZEĆA ZASTAVA KAMIONI Ovo je bila prva prodaja imovine Zastava kamiona od stečaja uvedenog 2019. godine, a za pokretnu imovinu nije bilo zainteresovanih kupaca.Fabrika Zastava kamioni poslovala je u okviru Grupe Zastava vozila, a u stečaj koji se okončava bankrotom otišla je u septembru 2018. Bivši randici Zastava kamiona protestovali su početkom prošle godine zbog neisplaćenih zarada.Oko 550 bivših radnika te kompanije tada je tražilo 162 miliona dinara za zarade i 44 miliona za sudske troškove.Privredni sud u Kragujevcu je 19. septembra 2018. godine otvorio stečaj Zastave kamiona zbog blokade računa od oko 3,3 milijarde dinara.

Srbija

Država prodaje svoj udeo u „Zlatibor-mehanizaciji“ i „Šumatovcu“

Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za prikupljanje ponuda u postupku javnog nadmetanja radi prodaje kapitala u vlasništvu državnog Akcionarskog fonda u privrednim društvima "Zlatibor-mehanizacija" iz Užica i "Šumatovac" iz Aleksinca.Akcionarski fond je u vlasništvu 4,33% ukupnog kapitala "Šumatovca", firme koja je registrovana za delatnost škole za vozače. Minimalna cena za prodaju iznosi 6.898 dinara.I pranje novca povećava cene nekretnina u Srbiji Državni udeo u vlasništvu "Zlatibor-mehanizacije" koja se bavi drumskim prevozom tereta je 0,054%, a početna cena je 99.720 dinara.Rok za podnošenje ponuda je 30. jun, a neophodno je otkupiti prodajnu dokumentaciju nedelju dana ranije.

Srbija

Peticiju protiv rudnika Rio Tinta potpisalo preko 100.000 ljudi

Peticiju "STOP rudniku litijuma! Rio Tinto - Marš sa Drine!" koju je pre četiri meseca oglasilo udruženje Kreni-promeni do sada je potpisalo preko 102 hiljade ljudi. Cilj peticije je obustava Projekta Jadar za eksploataciju litijuma u okolini Loznice.Prijekat Jadar namerava da sprovede englesko-australijska rudarska kompanija Rio Tinto, a peticija je upućena predsednici Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić koja je u svom premijerskom ekspozeu prošle godine najavila da će Srbija sa tom kompanijom uspostaviti strateško partnerstvo.Pored nje, peticija je upućena i Zorani Mihajlović, ministarki rudarstva i energetike, a u peticije se zahteva zabrana projekta rudnika litijuma i metaloprerađivačkog kompleksa u dolini Jadra.U tekstu peticije se navodi da je dolina Jadra omeđena planinama, okružena vodom, poznata kao najplodnije zemljište u Srbiji."Vlada i kompanija ignorišu naučnike i rudarske stručnjake preteći da nanesu nepovratnu štetu po životnu sredinu i ljude, kao i lokalne građane koji ne žele da se odreknu svojih poljoprivrednih površina koje pripadaju generacijama njihovih porodica", navodi se između ostalog u tekstu peticije.RIO TINTO ULAŽE 140 MILIONA U EKOLOGIJU, NVO TVRDE DA TREBA NAJMANJE 450 Dodaje se i da je Rio Tinto u svetu poznat po brojnim ekološkim incidentima.Krajem prošle nedelje o poslu sa Rio Tintom govorio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je rekao da u vezi sa tim projektom treba organizovati referendum na kome bi građani rekli šta misle o Projektu Jadar.Predstavnk Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti (UZUZ) Savo Manojlović, koji je jedan od organizatora peticije protiv Rio Tinta, rekao je nakon toga da predsenik Srbije ne može da bira da li će zastupati građane ili jednu stranu kompaniju, već da treba da zastupa interese građana.Nakon obraćanja predsednika Srbije, broj potpisnika peticije počeo je naglo da raste. Pristup onlajn petciji moguće je putem sledećeg LINKA.Među potpisnicima peticije nalaze se Dragana Đorđević, naučni savetnik Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Ljiljana Tomović redovni profesor Univerziteta u Beogradu, Aleksandar Jovanović Ćuta iz Pokreta Odbranimo reke Stare Planine, kao i brojna ekološka udruženja.Predstavnici Rio Tinta sa druge strane tvrde da će u dolini Jadra sve raditi po zakonu, kao i da 

Srbija

Prilika za onlajn upoznavanje poslodavaca i mladih sa invalididetom

Onlajn neformalnu platformu (zaposljavanje.fmi.rs) koja bi trebalo da pomogne mladima sa invalididetom da pronađu posao, ali i poslodavcima da se povežu sa potencijalnim kandidatima pokrenuo je Forum mladih sa invalididetom.Ova platforma treba da posluži kao mesto okupljanja, savetovanja, informisanja, konsultacija i podizanja kapaciteta domaćih i stranih kompanija, kao i svih ostalih zainteresovanih, objašnjava Jovana Krivokuća, izvršna direktorka Foruma mladih sa invalididetom.“Članovi Platforme će moći da koriste usluge koje pruža Forum mladih sa invaliditetom, a koje se odnose na pretragu Portala, tj. baze kandidata za zapošljavanje, podršku u razumnom prilagođavanju radnog mesta, obukama za zaposlene i konsultativne usluge”, kaže Krivokuća.Država svesna da su TV časovi nepodesni za decu iz specijalnih škola Platforma je osnovana u januaru ove godine, a do sada je uz pomoć nje posao pronašlo desetak osoba sa invalididetom, objašnjava Krivokuća.Ona objašnjava da se sa firmama koje žele da objavljuju oglase na platformi potpisuju ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji, a da se usluge realizuju prema potrebama poslodavaca.“Svi poslodavci nakon registracije i kreiranja profila neograničeno mogu koristiti Portal kad god za to bude postojala potreba. Sama regrutacija kandidata se može vršiti na 2 načina – direktnom pretragom i selekcijom, ili objavljivanjem oglasa, pri čemu se mogu koristiti i obe opcije istovremeno”, kaže Krivokuća.Najveći broj poslova koji su u ponudi na platformi se trenutno odnosi na administrativne poslove i na rad u konakt centrima. Posao na platformi traži oko 250 mladih, a do sada su ugovori o saradnji sklopljeni sa 11 firmi.Uskoro vaučerizacija obuke za nezaposlene Krivokuća poziva i ostale firme da postanu deo Platforme za zapošljavanje osoba sa invaliditetom i da doprinesu konačnom cilju, a to je afirmacija jednakih mogućnosti, zdravo radno okruženje i atmosfera poverenja u kojoj svi mogu napredovati.Ona ističe da nedovoljna upoznatost poslodavaca sa ograničenjima i mogućnostima osoba sa invaliditetom s obzirom na tip invaliditeta, potencijalno dovodi do predrasuda.“Nedovoljno poznavanje tipova invaliditeta može dovesti do diskvalifikovanja kandidata koji bi mogli nesmetano da obavljaju određene poslove. Takođe, poslodavci često nisu svesni značaja prilagođavanja radnog mesta i radnih uslova, što svakako spada u jednu od najvećih barijera za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.”Zbog toga paket usluga za poslodavce koji se nudi na platformi uključuje i realizaciju treninga za izgradnju i jačanje kapaciteta poslodavaca za proces zapošljavanja osoba sa invaliditetom, podršku prilikom selekcije kandidata, konsultativne i savetodavne usluge poslodavcima u bilo kom segmentu procesa zapošljavanja (pružanje informacije o kandidatima, načinu intervjuisanja, prilagođavanju radnog mesta i radnih zadataka, invalidnosti uopšte).Radni odnosi u digitalnoj ekonomiji: Fleksibilnost ali i nesigurnost Dodaje da se retko obraća pažnja na to ko je zaista osoba sa invalididetom koaj treba da se uključi na tržište rada i kako se oseća u vezi sa tim i zašto.“To u početni fokus stavlja potrebu za podrškom samoj osobi sa invaliditetom da razume svoju ulogu na tržištu rada, na savetodavni rad orijentisan na razumevanje eventualnog otpora prema zapošljavanju, odnosno informisanje osobe o njenim mogućnostima,” kaže Krivokuća.Mladima sa invalididetom je ograničena pristupačnost obrazovanja, odnosno ograničen je broj profesija za koje mogu da se školuju, dok su im i nedovoljno prijagođeni programi za usavršavanje van formalnog obrazovanja.Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom, usvojen 2009. godine, po prvi put uvodi obavezu zapošljavanja osoba sa invaliditetom u Srbiji. Zakon određuje da svi poslodavci u Republici Srbiji koji imaju 20 ili više lica u radnom odnosu jesu obveznici zapošljavanja osoba sa invaliditetom, objašnjavas Krivokuća.U dosadašnjem sprovođenju Zakona primećeno je da se najveći broj kompanija koje su u obavezi da zaposle osobe sa invaliditetom uglavnom odlučuju na plaćanje određene nadoknade u budžet Republike Srbije nego da aktivno pristupe zapošljavanju, ističe Krivokuća.Na taj način potencijalni benefiti za poslodavce, koje je Vlada Srbije definisala Zakonom ostaju u drugom planu kao nedovoljan motiv najvećem broju kompanija da se aktivnije uključe u zapošljavanje osoba sa invaliditetom“Ovakva situacija dovodi do toga da se osobe sa invaliditetom i dalje u najvećem stepenu percipiraju kao socijalni problem i socijalna kategorija, a ne kao potencijalni socijalni kapital zajednice”, zaključuje Krivokuća.

Srbija

Poslodavci će od države tražiti ili smanjenje poreza ili novu pomoć

Unija poslodavaca Srbije saopštila je da će krajem meseca doneti odluku o tome da li će od države tražiti smanjenje poreza i doprinosa ili novu finansijsku pomoć, barem za najugroženije privrednike i sektore poslovanja. Razlog za to je kako naglašavaju što se i dalje posluje u otežanim okolnostima zbog pandemije."Svesni smo da budžet nije neiscrpan i zahvalni smo i za dosadašnju pomoć, ali su uslovi poslovanja i dalje teški, a za jesen se najavljuje novi talas pandemije i u ovakvim uslovima je teško planirati", rekao je direktor Unije poslodavaca Srđan Drobnjaković.Prema njegovim rečima, privrednicima bi se novim merama olakšalo poslovanje i smanjilo ukupno poresko opterećenje za pet do šest odsto, jer će uskoro krenuti pregovori za minimalnu cenu rada za sledeću godinu. Kako dodaje, poslodavci će, u slučaju da se zatraži veći minimalac, takođe morati da traže povećanje neoporezive osnovice.NOVČANA I SOCIJALNA POMOĆ 8.781 DINAR OD 1. APRILA Drobnjaković je podsetio da su privrednici pre godinu dana tražili smanjenje poreza i doprinosa, ali da država nije odgovorila na taj zahtev.Pomoć države mikro, malim, srednjim i velikim preduzećima ističe  isplatom treće polovine minimalne zarade za maj za oko 1,2 miliona radnika u 250.000 firmi. Uslov za pomoć je bio da se tri meseca po isteku pomoći ne sme otpustiti više od deset odsto zaposlenih, niti isplatiti dividenda.Drobnjaković je rekao da je u budžetu verovatno bilo novca za veću pomoć, ali je iskorišćen izmedju ostalog i za nešto što nije bilo neophodno u ovom trenutku, kao što je kupovina "naoružanja i migova".

Srbija

Vukašin Petković imenovan za direktora pravnih i korporativnih poslova Nectar Grupe

Vukašin Petković je 1. juna 2021. godine imenovan za direktora pravnih i korporativnih poslova Nectar grupe, domaće porodične kompanije koja je izrasla u vodeću regionalnu kompaniju u Jugoistočnoj Evropi sa godišnjim prometom od preko 110 miliona evra, šest proizvodnih pogona u tri zemlje, 1.300 zaposlenih i izvozom u preko 60 zemalja širom sveta, u čijem sastavu posluju kompanije Nectar, Heba i Fructal. Vukašin je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom i više od 13 godina iskustva u pravnim i korporativnim poslovima. Veliko radno iskustvo sticao je u advokatskim kancelarijama, dok je poslednjih 6 godina proveo u kompaniji Bambi na rukovodećim pozicijama u pravnoj službi i korporativnim komunikacijama.Svojim bogatim profesionalnim iskustvom, Vukašin će dodatno osnažiti liderski tim, nastaviti jačanje liderske pozicije i doprineti daljem razvoju pravnih i korporativnih poslova na nivou Nectar Grupe.

Srbija

Svetska banka: Prognoza rasta Srbije nepromenjena

U svojoj novoj prognozi Svetska banka zadržala je ocenu privrednog rasta Srbije za 2021. godinu na 5%, u svom novom izveštaju o ekonomskim prognozama u svetu.Kao međunarodna finansijska institucija, Svetska banka je ostala pri projekciji rasta naše ekonomije u 2021, godini, koju je aprilu povećala za 1,9 procentnih poena u odnosu na predviđanja iz januara.U novom izveštaju Svetske banke zadržana je i prognoza rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2022. godinu na 3,7%. Ona je u aprilu takođe povećana za 0,3% u odnosu na januar, dok se za 2023. godinu projektuje stopa rasta od 3,9%.Na početku ove godine, Svetska banka je u januarskim prognozama predviđala rast Srbije u ovoj godini od 3,1% i rast od 3,4% u 2022.Svetska banka je u aprilu prognozirala da će stopa siromaštva u Srbiji blago opasti na 16,8% u 2021. godini.Tada je ocenjeno da na srednji rok regionalni sporovi i sporo napredovanje Srbije u procesu pristupanja EU mogu nepovoljno da utiču na spremnost investitora da ulažu u njenu ekonomiju.Izazovi na tržištu rada Srbije, kako je tada ukazala ukazala Svetska banka, ograničavaju prostor za veće unapređenje situacije na socijalnom planu, gde može da dođe i do pogoršanja zbog velikog "odliva mozgova".SVETSKA BANKA: U SRBIJI OVE GODINE RAST BDP-A 5 ODSTO

Srbija

Institut iz Banja Luke projektuje Aerodrom Trebinje

Institut za građevinarstvo iz Banja Luke dobio je posao izrade planske i projektno tehničke dokumentacije Aerodroma Trebinje koji je naručilo preduzeće Aerodromi Srbije. Planirani Aerodrom trebalo bi da se nalazi oko 14 kilometara zapadno od centra Trebinja, u blizini mesta Taleža. Kompleks aerodroma treba da obuhvata oko 282 hektara bez pristupnih saobraćajnica, navodi se u tehničkoj specifikaciji tendera.,Aerodromi Srbije osnivaju firmu Aerodrom Trebinje Aerodrom Trebinje trebalo bi da služi za obavljanje civilnog vazdušnog saobraćaja u dnevnim i noćnim uslovima tokom čitave godine.Projektant može da ponudi dve varijante dužine piste - jednu od minimalno 3 kilometra dužine, a maksimalno onoliko koliko je neophodno za sletanje i poletanje aviona Airbus A330-200 i drugu gde bi pista bila duga 3,5 kilometra.U toku 2023. godine Aerodrom Trebinje trebalo bi da ima 420 avio-operacija (poletanja i sletanja), a već naredne godine četiri puta više (1800 avio-operacija). Do 2037. broj operacija trebalo bi da nastavi da raste, da bi te godine dostigao broj od 21.086 poletanja i sletanja aviona. Beogradski aerodrom i u korona-krizi najprometniji u regionu Na taj način, u periodu 2023-2037. na Aerodromu Trebinje trebalo bi da bude ukupno preko 167 hiljada avio-operacija.Poređenja radi, Aerodrom “Nikola Tesla” u 2019. godini je imao ukupno 70.365 avio-operacija, Aerodrom “Konstantin Veliki” u Nišu u toku iste godine 3.934 avio-operacija, aerodrom u Sarajevu 13.671, Aerodrom u Banja Luci 2.563, u Tuzli 3.928 i u Mostaru 738 operacija u toku iste godine.Pre nedelju dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić je povodom sastanka sa predstavnicima Republike Srpske najavio izgradnju “modernog aerodroma” u Trebinju koji bi “mogao da pobeđuje konkurenciju” objavio je portal TrebinjeLive.info.Poslovni.hr: Nije nezamislivo da na aerodromu u Trebinju bude ruska vojna baza  "Da tim aerodromom povežemo ne samo Hercegovinu, već i značajan dio Crne Gore i nekih drugih zemalja u regionu sa Beogradom i drugim evropskim centrima", rekao je tom prilikom Vučić, a preneo ovaj portal.Vlada Srbije je u septembru dala prethodnu saglasnost na Odluku o osnivanju Privrednog društva „Aerodrom Trebinje” d.o.o. Trebinje u Republici Srpskoj, koju je donela Skupština „Aerodromi Srbije” d.o.o. Niš, na sednici od 3. septembra 2020. godine, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Portal TrebinjeLive.info je u septembru 2020. godine objavio je da osnovano preduzeće „Aerodrom Trebinje“ na čije čelo je postavlje Mladen Stanković, zaposlen u Aerodromu „Konstantin Veliki“ u Nišu.

Srbija

Cyber security u fokusu: Integrator – regionalna cyber security konferencija

O trendovima u cyber bezbednosti, security servisima, skladištenju podataka u Cloud-u, zaštiti poslovnih aplikacija, uspešnim damama u svetu cyber bezbednosti, o osiguranju i mnogim drugim temama razgovaralo se na dvodnevnoj regionalnoj cyber security konferenciji ,,Integrator’’ u organizaciji kompanije Sky Express.Najeminentniji IT stručnjaci iz zemlje i inostranstva predstavili su najnovije, nepristrasne i trenutno najrelevantnije informacije i prakse u oblasti informacione bezbednosti. ,,Kompanija Sky Express se bavi distribucijom i implementacijom naprednih softverskih rešenja za cyber bezbednost i uslugama u oblasti informacione bezbednosti na tržištu Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Albanije i Severne Makedonije. Kao jedan od regionalnih lidera u ovoj oblasti, kompanija Sky Express, i njen partnerski fond, Evolution Equity Partners iz Ciriha, imaju priliku ali i obavezu ne samo da opslužuju tržište regiona kvalitetnim security softverskim rešenjima već i da edukuju korisničku publiku i podižu zajedničku svest o direktnim i indirektnim opasnostima po bezbednost i integritet digitalnih podataka.Ideja nam je da se svake godine konferencija održava u drugoj zemlji regiona, u kojoj poslujemo, kako bismo podržali lokalne napore razvoja IT bezbednosne kulture, inicirali nove lokalne investicione poduhvate kroz naš fond Evolution Equity Partners i pomogli efikasnijoj zaštiti najosetljivijih poslovnih i ličnih podataka’’, istakao je CEO kompanije Sky Express, gospodin Majo Mićović. Sajber kriminal je u eksponencijalnom porastu, posledice napada su višestruke, od finansijskih, preko reputacionih do ekonomskog urušavanja kompanija.Preporuka kompanijama je da ovaj izazov shvate kao stalnu pretnju i da preduzmu korake u interesu zaštite osetljivih podataka, pre nego nastane šteta. Kompanija Sky Express se zahvaljuje partnerima ,,Integrator’’ konferencije na podršci: Evolution Equity Partners, VMware, Onapsis, LogPoint, Comtrade, Enetel Solutions, Security Scorecard, Open Systems, Airlock, Eperi i Dflabs.

Srbija

Sutra zadnji rok za plaćanje pete rate poreskog duga

Obveznicima koji su usled korona-krize odložili plaćanje dugovanog poreza i doprinosa rok za uplatu pete rate ističe sutra, 10. juna 2021. godine, saopštila je Poreska upravaPrivredni subjekt koji ne izmiri ratu u propisanom roku gubi pravo na odlaganje plaćanja obaveza po osnovu poreza i doprinosa koje su predmet odlaganja i celokupni preostali poreski dug dospeva danom gubitka prava na odlaganje plaćanja.Za dodatne informacije poreski obveznici mogu se obratiti Kontakt centru Poreske uprave na brojeve telefona 0700-700 007 i 011-33 10 111, kao i neposredno informisati na šalterima "Vaš poreznik" u 37 filijala širom Srbije.

Srbija

Odložena promena novih pravila za registraciju vozila

Registracija vozila posle 5. jula u Srbiji obavljaće se pod nepromenjenim uslovima, saopštila je, saopštila je Agencija za bezbednost saobraćaja. Razlog za to je što veliki broj vozila ne bi mogao da ispuni uslove, poput ograničene emisije štetnih gasova, koji bi se po novim pravilima zahtevali na tehničkom pregledu.Primena odredbi iz Pravilnika koje se odnose na kočnice, na uređaje za odvođenje i regulisanje izduvnih gasova kako se podseća odnosi se na merenje izduvnih gasova, posedovanje katalizatora, merenje ovalnosti kočnica, kao i druge odredbe koje su bile najavljene biće odložene na najmanje dve godine, navodi Agencija za bezbednost saobraćaja.Kako dodaju, izmene i dopune Pravilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, omogućiće da građani i dalje registruju vozila pod nepromenjenim uslovima.Pravilnik je, podsećaju, donet 2012. godine i u nadležnosti je Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.Podsećaju i da je u toku 2021. formirana radna grupa koja je trebalo da unese izmene i dopune u pravilnik koji definiše pravila za registraciju.U radnoj grupi nalaze se predstavnici ministarstva saobraćaja, Uprave saobraćajne policije, Agencije za bezbednost saobraćaja, beogradskog Mašinskog fakulteta, Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i AMSS–CMV.AMSS: NE TREBA VAM SLOBODAN DAN ZA REGISTRACIJE, SVE ĆE BITI GOTOVO ZA 30-TAK MINUTA

Srbija

Za tri nedelje počinje prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru

Zvanično puštanje u rad postrojenja za preradu otpadnih voda na Zlatiboru planirano je za 29. jun 2021. godine, uoči Dana Opštine Čajetina, potvrdili su za naš portal u opštinskoj upravi. Postrojenje se gradilo nekoliko godina i nalazi se na reci Crni Rzav, blizu zlatiborskog naselja Obudojevica."Na taj način ćemo da regulišemo sve otpadne vode koje su zagađivale reku Crni Rzav i koje dalje idu u Drinu. Znači, sredićemo kompletno taj deo. Radi se i projekat za Sirogojno", kažu za Novu ekonomiju u Opštini Čajetina.Naglašavaju da se planira rešavanje tog pitanja i u samoj Čajetini. Postrojenje za Zlatiboru urađeno je i sredstvima opštine Čajetina i bespovratnim sredstvima u iznosu od 1,5 miliona evra, koja su dobijena od Republike Slovenije. Ukupna vrednost projekta je 4,5 miliona evra.Postrojenje je tehnički bilo završeno još prošle godine, ali je puštanje u rad odlagano zbog radova na strujnoj mreži koja vodi do postrojenja.Kako je raniej pisala Nova ekonomija, novo postrojenje za preradu otpadnih voda na Zlatiboru radi na principu takozvanih SBR bazena u koji se pune otpadnom vodom. Ona se kasnije prečišćava i iz nje se odvaja otpadni mulj.SRBIJI TREBA DO 300 NOVIH POSTROJENJA ZA PRERADU OTPADNIH VODAZLATIBOR USKORO DOBIJA POSTROJENJE ZA PRERADU OTPADNIH VODA Postrojenjem će upravljati JКP Vodovod Zlatibor.Foto: Nova ekonomija/ Vrhovi ZlatiboraPre izvesnog vremena putem društvenih mreža građani koji imaju kuće blizu reke Crni Rzav, žalili su se na stanje u kom se reka nalazi, ali se očekuje da će puštanjem u rad novog postrojenja taj problem sada biti rešen.U Srbiji postoji svega nekoliko postrojenja za preradu otpadnih voda, u Šapcu i u Vršcu. Koliki je problem u vezi sa otpadnim vodama u Srbiji govori i činjenica da Grad Beograd nema nijedno postrojenje za njihovo prečišćavanje.Kako je ranije pisao naš portal, Srbiji je potrebno oko 300 takvih fabrika. Za izgradnju beogradskog postrojenja za preradu otpadnih voda u Velikom Selu, na obali Dunava, potpisanI su sporazumI sa kineskom firmom China Machinery Engineering Corporation.Vrednost tih radova, je kako dodaje oko 270 miliona evra i za to je predviđen zajam od kineskih banaka.Čedomir Savković

Srbija

BASF otvorio konkurs za finansiranje startapa i inovatora

Najveća svetska hemijska kompanija BASF pokreće sopstveni Innovation Hub, koji će okupiti startape i inovatore iz 11 zemalja Centralne i Južne Evrope, među kojima će se naći i Srbija. U fokusu ovogodišnjeg konkursa su rešenja koja direktno ili indirektno doprinose stubovima Zelene agende, kao što su čista energija, održiva poljoprivreda i cirkularna ekonomija, navodi se u saopštenju."Narušavanje životne sredine i klimatske promene poslednjih decenija predstavljaju veliki izazov za čitav svet. Zbog toga su evropske države postavile cilj da, prve na planeti, postanu klimatski neutralan blok. Između ostalog, Evropska komisija je usvojila Zeleni plan (Green deal) kao skup mera za postizanje održive ekonomije, a na nama je da podržimo rešenja koja će to omogućiti. Innovation Hub konkurs je samo jedan od načina da podržimo Zeleni plan", izjavio je Simon Franko direktor kompanije BASF u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji.Prijave za BASF Innovation Hub počinju danas i traju do 15. septembra u ponoć.U prvoj fazi takmičenja žiri će odabrati najbolju ideju iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Slovenije. Pobednička ideja će, u novembru, učestvovati na velikom BASF Innovation Hub finalu, zajedno sa najuspešnijim rešenjima iz drugih država.Pobednik lokalnog konkursa osvaja 2.500 evra, a najbolja ideja regionalne faze 5.000 evra.Mogućnost za ostvarivanje finansijske podrške imaju inovatori i startap timovi do pet članova, a osnovni uslov za učešće je da prijavljena ideja direktno ili indirektno doprinosi stvaranju rešenja za čistu, pouzdanu i pristupačnu energiju, rešenja za održivu poljoprivredu i rešenja koja omogućavaju prelazak na cirkularnu ekonomiju.Franko navodi da je nedostatak novčanih sredstava vrlo često glavni razlog zbog koga individualne ideje ne budu nikada realizovane i ističe da BASF želi da pruži bar malu podršku startapima i inovatorima."Postulati Zelene agende su vrlo široki, pa verujemo da će brojni inovatori prepoznati da upravo njihova ideja odgovara uslovima konkursa. Bilo da se radi o izolatorima za povećanje energetske efikasnosti, aplikacijama koje će optimizovati upotrebu vode prilikom zalivanja useva i električne energije u kućama i stanovima, modernim rešenjima za smanjenje plastičnog otpada ili potpuno revolucionarnom rešenju, BASF će pružiti novčanu podršku za razvoj najbolje ideje", rekao je Franko.Dodatne informacije o konkursu, uslovima i načinu za prijavljivanje dostupne su OVDE. 

Srbija

Beogradske pijace: Planiraju se podzemne garaže, liftovi…

Grad Beograd traži ponuđača koji bi uradio studiju izvodljivosti za rekonstukciju pijaca “Kalenić”, “Skadarlija” i “Banovo brdo”, pokazuju podaci Portala za javne nabavke.Nakon studije gradska uprava trebalo bi da sazna da li je investrianje opravdano sa “prostorne, ekološke, finansijske, tržišne i ekonomske tačke gledišta”, navodi se u specifikaciji tendera.Kako grad planira da uradi centralne gradske pijace?Pijaca “Kalenić”Planirana rekonstrukcija “Kalenić” pijace podrazumeva natkrivanje nadstrešnicama platoa na kome se nalaze tezge, ukupne površine oko 6.000 metara. Predviđeno je uklanjanje svih postojećih montažnih objekata, kao i rušenje kapije uz ulicu Maksima Gorkog koja prelazi građevinsku liniju. Sužavanje kapije je neophodno zbog proširivanja ove saobraćajnice, kako je predviđeno postojećim planovima, a što se i navodi u urbanističkom planu rekonstrukcije “Kalenića”.Prema urbanističkom projektu koji je objavljen na stranici Grada, nije planirano rušenje kapije u Njegoševoj ulici, već samo njena rekonstrukcija, dok se u obrazloženju tendera za izradu studije izvodljivosti navodi da je planirano njeno rušenje i projektovanje nove.Na “Kaleniću” je planirano i oformljavanje “gastro bloka” koji bi trebalo da ima više podcelina i da se nalazi u prostoru između dve kapije koji će zadržati “pretežnu uslugu prodaje, pripreme i konzumacije hrane”, piše u tenderskoj dokumentaciji.Planirano je i podizanje kapaciteta tezgi za oko 15 odsto, kao i rekonstrukcija Mlečne hale u “gabaritu i volumenu objekta”, dok će se njegova funkcija zadržati.Podsećamo, kompletna rekonstrukcija “Kalenića” trebalo je da bude završena još 2018, o čemu je Nova ekonomija, već pisala.Pijaca “Skadarlija”Planirano je da uklone svi postojeći objekti, i zidani i montažni.Predviđena je da se izgrade dve podzemne etaže, a iznad njih trg u dva nivoa.Pijaca bi nakon rekonstrukcije trebalo da bude podeljena u četiri celine:- Javna garaža sa više etaža (spratova) u koju se ulazi iz ulice Đorđa Jovanovića, kapaciteta oko 400 vozila.- Prostor za snabdevanje pijace - magacini, rashladne komore, smećara, pristup dostavnih vozila.- Donji nivo delimično natkrivenog trga na koji se ulazi iz Skadarske i iz obodnih ulica, a koji je “sistemom platoa i blagih rampi” povezan sa trgom koji je višem nivou. Predviđeno je da ovaj deo pijace radi u svim vremenskim uslovima, a da su toj celini nalaze objekti uprave, prodavnice hrane, mesa, ribe, mleča hala…- Na višem delu trga koji je okrenut prema ulici Džordža Vašingtona i Drinčićevoj ulici bi trebalo da se nalaze objekti za prodaju, pripremu i konzumaciju hrane.Na pijaci “Skadarlija” je planirano povećanje kapaciteta tezgi za 10-15 odsto, a svi nivoi će međusobno biti povezani liftovima, platformama za prenos tereta i odgovarajućim brojem stepeništa.Pijaca “Banovo brdo”Takođe se planira uklanjanje svih zidanih i montažnih objekata.Pijaca u Požeškoj bi trebalo da dobije podzemnu garažu za oko 400 vozila, kao i mlečnu halu i lokale za prodaju mesa, ribe i robe široke potrošnje.Otvoreni deo pijace bi delom trebalo da bude natkriven, gde će se na tezgama prodavati voće, povrće, poljoprivredni proizvodi i cveće.Predviđena je i lokacija za objekat upave, kao i prostor za snabdevanje pijace u okviru koga će biti magacini, rashladne komore, smećara, pomoćni prostor i pristup za dostavna vozila.I na ovom pijaci je planirano povećanje kapaciteta tezgi za 10-15 odsto i povezivanje liftovima, platformama za prenos tereta i stepeništima.Rok za podnošenje ponuda za izradu studije izvodljivosti je 22. jun. 

Srbija

Oglašen javni uvid za tri nove MHE u Doljevcu

Opština Doljevac oglasila je javni uvid nacrta olana detaljne regulacije za male hidro-elektrane Čečina, Orljane i Čapljinac koje bi trebalo da budu izgrađene na Južnoj Moravi. Javni uvid će trajati do 7. jula 2021. godine, a primedbe na nacrte planova dostavljaće se lično na adresu Odeljenja za urbanizam Opštine Doljevac.Na sajtu Opštine Doljevac navodi se da su sve tri mini-hidroelektrane pribranskog tipa snage oko 1680 kilovata (Кw). Svaka planirana MHE će se sastojati od pregrade sa niskim protočnim poljima, ribljom stazom, slapištem, ulaznom i izlaznom građevinom, mašinskom zgradom, pristupnim platoom i krilnim zidovima.Nacrti planskih dokumenata biće izloženi svakog radnog dana, od 7 00 do 15 00 časova, u zgradi opštinske uprave Doljevac, i na internet stranici Opštine Doljevac, na sledećem LINKU.Zainteresovanim pravnim i fizičkim licima koja vrše uvid u izložene Nacrte planskih dokumenata, pružiće se sve potrebne informacije i stručna pomoć, u vezi sa pojedinim rešenjima i eventualnim davanjem primedbi i sugestija (u kancelariji 22), navodi opštinska uprava Doljevca.U toku trajanja javnog uvida održaće se javna i prezentacija Nacrta planskih dokumenata za nove MHE 23.06.2021. godine u 12 časova, u sali Skupštine opštine Doljevac.ZAŠTO NOVI PROSTORNI PLANI NIJE USKLAŽEN SA EU STANDARDIMA? Javnom prezentacijom, kako se dodaje rukovodiće odgovorni urbanista  Miroljub R. Đorđević ispred obrađivača plana za tri nove MHE, preduzeća Ikoing PR Marija Plavšić iz Beograda.Napominje se da će voda iz reke nakon prolaska kroz turbine MHE, veće menjati svoje fizičke i hemijske karakteristike.MHE Čečina, kako se navodi u dokumentu gradiće se u nenaseljenom ataru mesta Čečina, na koritu reke Južna Morava, nizvodno od mosta na putu za to mesto. Naglašava se da se korito reke nalazi na izrazito ravnom terenu, aluvijumu reke, apa su obale "delimično nestabilne i osetljive na eroziju". Takože, kad Južnom Moravom dolaze velike vode dolazi i do manjih plavljenja.MHE Čapljinac gradiće se u ataru istoimenog sela, koji nije naseljen.MHE Orljane prema podacima koji su izloženi u zvaničnim dokumentima gradiće se u nenaseljenim delovima sva sela, Orljane i КlisuraSve tri MHE, kako je naglašeno u planovima, koristiće količinu rečne vode koja je u skladu sa uslovima Javnog vodo-privrednog preduzeća Srbijavode. U planovima se navodi da je izgradnja MHE na Južnoj Moravi dozvoljena ako se tim ne ugrožava vodosnabdevanje okolnih mesta.Izgradnja takozvanih derivacionih MHE u Srbiji i nekim zemljama regiona izazvala je brojne kontrovezre, proteste pa i sukobe sa investitorima, naročito zbog toga što se na taj način devastiraju korita malih planinskih vodotokova, čak i onih u zaštićenim područjima.Južna Morava spada u veće reke i zajedno sa Zapadnom Moravom kod Stalaća jčini Veliku Moravu. Južna Morava inače teče pravcem od makednoske granice prema Centralnoj Srbiji.

Srbija

Kolika je razlika između oglašene i prodajne cene stanova u Beogradu?

Ako se posmatra ceo Grad Beograd prosečna oglašena cena stanova u novogradnji je 2.347 evra po kvadratnom metru, prema podacima portala 4zida.rs. Sa druge strane, podaci Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) pokazuju da je prosečna cena kvadrata novogradnje u prestonici 1.741 evro po kvadratu, prenosi Danas online.Sajt za oglašavanje nekretnina 4zida.rs istraživao je kakav je odnos prosečnih oglašenih i prodajnih cena novogradnje u Beogradu. Na osnovu podataka o razlikama u cenama vidi se da je oglašavana cena za oko 20% veća od zabeležene prodajne cene.Najmanju spremnost za korigovanjem cene pokazuju investitori na opštinama Stari grad i Novi Beograd, gde je prodajna cena novogradnje za 10% niža od one koja se nalazi u oglasima.Na Zvezdari, Vračaru, Voždovcu i u Zemunu razlika između oglašavanih i prodajnih cena stanova u novogradnji kreće se od 15 do 20%.Najveću spremnost da snize cene pokazuju investitori na Paliluli gde je prodajna cena za čak 35% niža nego cena koja se nalazi u oglasima, pokazuju podaci RGZ-a i 4zida.rs.SKOK CENE STANOVA:ŠTEDIMO U ZIDOVIMA "U opštinama gde je manja tražnja za stanovima ili gde investitori duže čekaju da prodaju sve stambene jedinice, veća je spremnost da se potencijalnim kupcima izađe u susret u smislu korekcije cena, a to vidimo najbolje na primeru opštine Palilula", kaže Jasmina Gavrilov Dražić, sa sajta 4zida.rsAko se uporede podaci portala 4zida.rs i RGZ-a vidi se da je prosečna prodajna cena stanova u novogradnji na opštini Savski venac čak viša nego prosečna oglašavana cena 3.046 evra po kvadratu (prodajna) prema 2.691 evro po kvadratu (oglašavana).Ovakvih stanova na tržištu nema mnogo, ali u konačnom zbiru značajno utiču na statistiku, jer je cena njihovog kvadrata ponekad i duplo viša nego što je prosek na toj opštini.Većina kupaca nekretnina nada se da će, u konačnom dogovoru o kupovini, postići za sebe bolju, odnosno nižu cenu od one koja je oglašena. Takođe, i mnogi oglašivači se rukovode ovom logikom, pa u oglase postave višu cenu, kako bi sebi ostavili prostor za pregovore.Iako se ovo, po pravilu, češće dešava u starogradnji i u novogradnji možemo videti da investitori zainteresovanim kupcima spuštaju cene svojih stanova, pogotovo ako se ti stanovi već neko vreme nalaze na tržištu.ZAŠTO RASTE CENA NOVOGRADNJE U PANDEMIJI

Srbija

Danas isplata poslednje polovine minimalca

Treća polovina minimalca, koju država daje kao pomoć privredi zbog pandemije korona virusa, biće isplaćena danas. Radi se o sumi od 15.450 dinara, a u sličnom terminu tokom aprila i maja, već je isplaćen isti iznos privrednicima koji su se prijavili za tu vrstu pomoći.Firme će ukupno, po zaposlenom, dobiti nešto više od 46.000 dinara, odnosno tri puta po. Iznos od 15.450 dinara, koji se dodeljuje kao pomoć predstavlja polovinu januarske minimalne plate u Srbiji.Pravo na ovu pomoć ima nešto više od 1,1 milion radnika zaposlenih kod preduzetnika, u malim, mikro, srednjim i velikim preduzećima. Glavni uslov je da radnici moraju biti zvanično prijavljeni kod poslodavca, što znači da pravo na pomoć nemaju radnici koji rade neprijavljeni.SVAKI DAN U CRVENOJ ZONI, A U DŽEPU MINIMALAC Novac će kao i do sada biti uplaćen na posebne namenske račune koji će za privrednike biti automatski otvoreni. Odatle će novac moći da bude prebačen na račun zaposlenog.Prijava za junsku isplatu počela je 1. juna na portalu Poreske uprave, a preduzeća su se svakog meseca prijavljivala za dobijanje polovine minimalca.Uslovi za poslodavce su slični kao i u prva dva paketa pomoći. Preduzeća koja uzmu pomoć ne smeju da otpuste više od 10% radnika tokom tri meseca nakon isplate poslednje polovine minimalne zarade i nemaju pravo isplate dividendi.Država kao pomoć građanima dodeljuje i po tri hiljade dinara, pod uslovom da su primili barem jednu dozu bilo koje vakcine protiv korona virusa.Ministar finansija Srbije Siniša Mali ranije je izjavio da je prošlog meseca tu pomoć dobilo oko 1,2 miliona radnika, odnosno 250.000 firmi.

Izdanja

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.