img
Broj 129, April 2026.
Broj 129, April 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Rio Tinto: Vodama u dolini Jadra ćemo upravljati po zakonu

Sprovodeći Projekat Jadar komanija Rio Tinto poštovaće sve propise o upravljanju vodama, kažu učesnici onlajn vebinara koji je održan u organizaciji te kompanije. Kompanija napominje da će se najvećim delom koristiti recikliranu vodu u procesu izdvajanja i prerade rude jadarit koja sadrži litijum.Margareta Milosavljević iz kompanije Rio Sava Exploration (kćerke kompanije Rio Tinta) kaže da Rio Tinto već primenjuje dobre prakse upravljanja vodama u mnogim svojim projektima. U vezi sa tim navela je primer rudnika u Mongoliji, kao i rudnik dijamanata u Australiji gde se voda prilikom eksploatacije rude zapravo u većem delu ponov koristi postupkom reciklaže.Ona kaže da je Rio Tinto odgovorna kompanija, koja posluje na principima održivog razdvoja. Tvrdi da će svojim aktivnostima izbegavati trajni uticaj površinske i podzemne vode, reke Jadar i Drinu, kao i njihove slivove.Prvo će se poštovati potrebe lokalnog stanovništva, pa tek onda industrijskog kompleksa kao što je Projekat Jadar, dodaje Milosavljević.Prema njenim rečima, kompanija će primenjivati sistem recirkulacije vode koju će koristiti u procesu eksploatacije jadarita. To kako napominje znači da će se veći deo vode prečišćavati i ponovo koristiti, a manji deo prečišćavati i ispuštati u reku Jadar.Profesor Aleksandar Đukić sa Građevinskog fakulteta u Beogradu, nalazi se u timu stručnjaka koji je angažovala kompanija Rio Sava Exploration, za potrebe Projekta Jadar.U početnim delovima, Projekat Jadar prema njegovim rečima reguliše Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kao i Zakon o planiranju i izgradnji. Pored toga dodaje i da se na takav projekat primenju čitav niz zakonskih rešenja, poput Zakona o vodama i nekoliko zakona iz oblasti zaštite životne sredine.Na lokaciji Lipnički Šor nalaziće se izvor vode koji će se koristiti u porocesu eksploatacije i prerade jadarita.Đukić napominje da tek treba da počne izrada idejnog projekta za Jadar, pa će to kasnije biti osnova za izradu studije o njegovom uticaju na životnu sredinu. Deo vode će se dobijati iz vodovoda, a veće količine i aluvijona reke Drine, kao i skupljanjem kišnice.Prema njegovim rečima, sistem za snebdevanje vodom povremeno će se dopunjavati vodom iz nekog podvodnog izvorišta i biće potrebno oko 1.500 kibika na dan, odnosno preko 100 litara u sekundi. Izvorište će raditi nekoliko sati dnevno.Rudarski otpad u samom krugu rudarskog postrojenja, industrijski se prerađuje i suši na deponiji lokacija Štavice.U slučaju prekoračenja prilikom ispuštanja biće razrađene procedure delovanja. U slučaju izlivanja neprečišćenih otpadnih voda u reku Jadar, ili bilo koji rečni tok, prema Zakonu o vodama sanacija štete sprovodi se o trošku onoga ko je odgovoran za zagađenje i to je kako napominje u zakonu jasno definisano.Kontrolni mehanizmi u toj oblasti u Srbiji imaju široka ovlašćenja, pa zbog ekološkog incidenta mogu i da zatvore pogon zagađivača.Prvoslav Marjanović iz Instituta Jaroslav Černi objašnjava da će se voda za Projekat Jadar dobijati iz četiri osnovna izvora: iz aluvijona Drine 90 kubika na sat, rudničkih drenažnih voda 130 kubika na sat, kao i recirkulacijom oko 100 kubika kišnih voda, čija količina zavisi od padavina.Samo višak otpadne vode se ispušta u obližnje vodotoke, oko 80 kubika na sat iz rudnika, a sa deponije oko 55 kubika vode na čas. Proces prečišćavanje otpadnih voda, kako objašnjava biće takav da će se u reku Jadar ispuštati prerađena voda koja će praktično biti boljeg kvaliteta od vode u samoj reci Jadar.Marjanović je odgovorio i na pitanje Dragane Đorđević sa Instituta za hemiju, poznatog kritičara Projekta Jadar, koju je zanimalo ko će plaćati prečišćavanje drenažnih voda sa jalovišta nakon prestanka eksploatacionog veka rudnika.Prema Marjanovićevim rečima, jedno od rešenja je da se za te namene formira poseban fond koji će prikupljati sredstva za te namene, od prvog dana kada rudnik počne sa radom.Hidrogeolog Instituta Jaroslav Černi Zoran Radenković, kaže da istraživanja pokazuju kako će za Projekat Jadar biti dovoljno vode, kao i da neće biti njenog precrpljivanja.Aluvijon reke Drine, podzemnih voda koje mogu da se koriste kao resurs za potrebe rudnika predstavlja obnovljiv je resurs. Ipak naglašava da još treba da se obave ospežna istraživanja kako bi se došlo do neophodnih zaključaka.Čedomir Savković

Srbija

Šta sve plaćamo na šalteru?

Takse, naknade, nadoknade troškova, pa sa popunjenim uplatnicama na šalter. Ali šta zapravo plaćamo?Plaćamo najčešće naknade za korišćenje nekog javnog dobra (vode, šume, iskopavanje rude i slično) ili takse za koje bi trebalo da dobijemo neku neposrednu uslugu od države (izdavanje uverenja, izvoda ili druge administrativne usluge).Od svih ovih nameta, država godišnje prihoduje oko 150 milijardi dinaraMeđutim, koliko taksi ćete platiti za istu uslugu ili koliko će biti visina tih taksi zavisi i od mesta gde stanujete ili želite da investirate, pokrenete posao ili izgradite kuću, a zavisi iI od organa koji vam tu uslugu naplaćuje.Koje sve takse ćete platiti i koliko ćete novca za to dati određuje država, pojedinačna ministarstva, lokalne samouprave, javna preduzeća, agencije, direkcije ili druge organizacije kojima su preneta ovlašćenja da neku uslugu obezbede.Analiza lokalnih administrativnih taksi koju su spoveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i KPMG u odabranih 15 lokalnih samouprava pokazala je da za isti zahtev u jednom mestu treba izdvojiti 20 dinara, a u drugom čak 300, ističe Milica Bisić, direktorka korporativnih poslova u KPMG.“Uz to, neretko se dešava da se iste radnje unutar jedne lokalne samouprave naplaćuju različito. Primera radi, za uverenje koje se koristi u zemlji naplaćuje se taksa od 500 dinara, a ukoliko se isti taj dokument izdaje za upotrebu u inostranstvu, usluga košta dvostruko više“, kaže Bisić.Trenutno postoji oko 1.200 različitih republičkih neporeskih dažbina koje uređuje oko 500 zakona i podzakonskih akata, navedeno je na događuju u organizaciji NALED organizovanom povodom najave javne kampanje Mesec parafiskala. Građani i privreda će u okviru kampanje moći na sajtovima jpd.rs i parafiskali.rs da nominuju takse, naknade i druge neporeske dažbine koje ih najviše opterećuju, smatraju da su previsoke ili da se duplo plaćaju.Parafiskalni nameti koji spadaju u neporeske dažbine, ali su nepotrebni, duplo se naplaćuju ili je iznos takse veći nego što košta cena uslug, tema su o kojoj se govori već deset godina.Toliko traje i rad na Registru koji bi trebalo da objedini sve neporeske dažbine svih nivoa vlasti na jednom mestu i koji bi bio javno dostupan.Problem je, međutim popisati sve naknade i takse jer se one nalaze u brojnim zakonima, ali i u odlukama lokalnih samoupravama ili javnih preduzeća. Čak I kada se uđe u trag svim dažbinama, već sutra bi neka odluka mogla da se promeni, a onda već spisak ne bi bio ažuran.„Ideja nam je da oni koji naplaćuju takse sami upisuju takse u registar jer takse koje nisu upisane u registar ne bi mogle ni da se naplate. Tada bi spisak bio ažuran.“Međutim, obavezu upisivanja taksi, može da odredi samo Ministarstvo finansija donošenjem posebnog propisa koje bi trebalo i da kontroliše Registar.„Jedino rešenje je da se napravi ta vrsta javnog uvida i da svako može da vidi šta treba da plati. Dobar je i za procenu troškova i treba da ima tu osobinu da ukoliko neka dažbina nije u tom registru, neko lice kome treba da naplate tu dažbinu može da kaže – nema je tamo i neću da je platim.“Neki od primera parafiskalnih nameta su i naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine ili za energetsku efikasnost, a za sve ove namete Bisić kaže da su zapravo u pitanju skriveni porezi jer za njih građani ne dobijaju nikakve neposredne usluge. 

Srbija

Osmi aranžman Srbije sa MMF-om u poslednjih 20 godina

Nedavno završeni aranžman odobren je Srbiji u julu 2018. godine na period od 30 meseci, nije predviđao korišćenje finansijskih sredstava, već je isključivo savetodavnog karaktera.Nakon demokratskih promena 2000. Srbija je imala sedam aranžmana sa MMF. Odnos Srbije i MMF-a u poslednjih 20 godina prolazio je kroz različite faze: od evidentne politike štapa i šargarepe, preko višegodišnjeg odlaganja da se ispuni dogovoreno, do otvorenih pohvala MMF-a vladinoj politici i posvećenosti ekonomskim reformama koje je vodio Aleksandar Vučić.ZAMRZAVANJE ARANŽMANAPoslednji put je Međunarodni monetarni fond (MMF) zamrznuo kreditini aranžman sa Srbijom u februaru 2012. najavljujući da će se misija MMF-a vratiti na pregovore tek nakon parlamentarnih izbora. U pozadini odlaganja ove revizije aranžmana iz predostrožnosti vrednog 1,1 milijardu evra su bile daleko veće garancije za kredite javnim preduzećima i veće zaduživanje države od utvrđenog okvira sa ovom međunarodnom institucijom. To nije bio prvi put da MMF suspenduje pregovore sa Vladom Srbije. U prethodnom stend-baj aranžmanu sklopljenom u maju 2009. MMF nije odobrio zaključenje druge revizije aranžmana (Vlada Mirka Cvetkovića).Tadašnji šef Misije MMF-a za Srbiju Albert Jeger rekao je da će se druga revizija okončati za vreme treće revizije u oktobru 2009. pod uslovom da Vlada Srbije započne neophodne reforme i da smanji javnu potrošnju.Po broju odlaganja revizija i nepoštovanja dogovorenih reformi ipak prednjači aranžman iz 2002. koji je umesto tri zbog brojnih odlaganja trajao pet godina.MMF: U SRBIJI UGROŽENO VIŠE OD 140.000 RADNIH MESTA Ovaj aranžman je bio izuzetno važan jer je ocena MMF-a o uspešnosti pregovora uticala na otpis duga Kluba pariskih poverilaca u iznosu 700 miliona evra.Četvrta, peta i šesta revizija aranžmana su nekoliko puta odlagane jer Vlada Srbije (Vlada Vojislava Koštunice) nije sprovodila predviđene reforme ili je donosila zakone suprotno dogovoru sa MMF-om. TIPIČAN PRIMER OBMANJIVANJA MMF-A JE BILO USVAJANJE ZAKONA O PENZIONOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU U KOJI JE, NAKON AMANDMANA SOCIJALISTIČKE PARTIJE SRBIJE, UŠLA ODREDBA DA DA PROSEČNE PENZIJE U NAREDNE TRI GODINE NE MOGU PASTI ISPOD 60% PROSEČNE ZARADE.MMF je izričito bio protiv toga u toku pregovora. U toku trajanja tog aranžama MMF je više puta izrazio sumnju u uspešnost aranžamana o čemu svedoče saopštenja NBS iz 2005. godine.MMF PREPORUČIO ZAMRZAVANJE PLATA I PENZIJA U 2021.GODINI PREGLED SVIH ARANŽMANA POSLE 2000. GODINE20. decembra 2000. odobrena je Hitna postkonfliktna pomoć u iznosu od 167,19 miliona evra kao podrška programu ekonomske stabilizacije i obnavljanju institucija i administracije SR Jugoslavije, navodi se na sajtu NBS. Iz ovih sredstava SR Jugoslavija je otplatila zajam za premošćavanje u iznosu od 144,57 miliona evra, koji su joj odobrile Švajcarska i Norveška, za izmirenje finansijskih obaveza prema MMF-u. 11. juna 2001. zaključen je stand-by aranžman u iznosu od oko 293,7 miliona evra  (42,76% kvote), kao finansijska podrška daljim makroekonomskim i strukturnim reformama. Odobrena sredstva su iskorišćena u četiri jednake tranše, a otplaćena su u periodu od marta 2004. do maja 2006. godine.  13. maja 2002. godine odobren je trogodišnji Aranžman za produženo finansiranje, u ukupnom iznosu od 909,38 miliona evra kojim je podržan ekonomski program stabilizacije i reformi. Odobrena sredstva su u potpunosti iskorišćena u 12 tranši, a prevremeno su otplaćena tokom 2006. i 2007. godine. Zaključivanje ovog aranžmana posebno je značajno jer je omogućilo realizaciju prve faze smanjenja duga prema poveriocima Pariskog kluba u iznosu od 51% tj. za oko 2 milijarde dolara, a uspešan završetak aranžmana i preostali otpis od 15% reprogramiranog duga prema poveriocima Pariskog kluba u vrednosti od oko 700 miliona dolara.  16. januara 2009. zaključen je stand-by aranžman iz predostrožnosti u iznosu od 400,33 miliona evra koji je usled neočekivanog pogoršanja spoljnog finansijskog okruženja povećan 15. maja 2009. godine na  2.941,95 miliona evra. Od odobrenih sredstava, iskorišćeno je ukupno  1.536,33 miliona evra. Ovaj aranžman je uspešno okončan 8. aprila 2011. godine. 29. septembra 2011. odobren je osamnaestomesečni stand-by aranžman iz predostrožnosti, u iznosu od 1.076,75 miliona evra. Ovaj aranžman zaključen je u cilju očuvanja makroekonomske i finansijske stabilnosti u zemlji i poboljšanja investicione klime. Prva revizija aranžmana u februaru 2012. godine nije okončana pozitivno zbog odstupanja od dogovorenog fiskalnog programa, a odobrena sredstva nisu iskorišćena. 23. februara 2015. odobren je stand-by aranžman u trajanju od 36 meseci u iznosu od oko 1.168,5 miliona evra, kao podrška dogovorenom ekonomskom programu za period od 2015-2017. godine. Aranžman je zaključen iz predostrožnosti, što znači bez namere da se odobrena sredstva koriste, osim u slučaju platnobilansnih potreba zemlje. Aranžman je okončan 23. februara 2018.  18. jula 2018. odobren je Instrument za koordinaciju politike. Ovo je mehanizam savetodavnog karaktera i nije predviđao povlačenjem novca.

Srbija

Turističkim vodičima nejasni uslovi za dobijanje subvencvija

Turistički vodiči su posle 18 meseci konačno dobili pomoć države koja je nešto veća od 60.000 dinara. Mnogi od njih su međutim zbunjeni zbog nejasnih uslova za dobijanje te pomoći, piše Biznis.rs.Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je 1. juna raspisalo javni poziv za dodelu subvencija turističkim vodičima i turističkim pratiocima. Prijave su počele i trajaće do 16. juna. Kandidati koji budu prošli konkurs moći će da podignu dve isplate u iznosu od po 30.900,24 dinara.Procenjuje se da u Srbiji ima oko 2.000 radnika tog profila u turizmu, ali će tačan broj biti poznat tek nakon što ministarstvo završi obnovu njihovih licenci, a predstavnici turističkih vodiča već više puta su upozorili da od početka pandemije preživljavaju bez ikakvih primanja.Iz vladine uredbe kojom se dodeljuje ova pomoć isključeni su penzioneri koji čine preko deset odsto svih turističkih vodiča, preduzetnici, kao i oni koji su zaposleni i angažovani za rad van radnog odnosa. Uslov za dobijanje pomoći je da imaju položen stručni ispit za turističkog vodiča ili turističkog pratioca, kao i da imaju važeće legitimacije.Uredbom Vlade Srbije usvojenom 15. aprila predviđa se da će ministarstvo raspisati javni poziv za dodelu subvencija, ali nije do kraja objašnjeno šta znači da zahtev za njih mogu da podnesu oni koji nisu u radnom odnosu, kao i koji su tačno periodi kada je neko od turističkih vodiča bio bez posla.USVOJENA UREDBA O POMOĆI TURISTIČKIM VODIČIMA I PRATIOCIMA Predsednica Udruženja turističkih vodiča Srbije Bojana Banković kaže da će veoma mali broj vodiča i pratilaca koji su pre pandemije legalno radili i plaćali doprinose, uspeti da ostvare pravo na pomoć. Mnogi su se u međuvremenu zaposlili i biće tako tretirani."Ljudima nije jasno na koji period se odnosi uslov o nezaposlenosti. Mi ih upućujemo na ministarstvo koje je raspisalo javni poziv, jedino će oni moći da im daju precizne odgovore o rokovima i datumima. Svima koji smatraju da ispunjavaju uslove, savetujemo da se prijave", rekla je Banković.Prema njenim rečima, dobro je da se posle više najava krenulo sa dva minimalca i na tome su zahvalni, ali su svi svesni da se radi o novcu koji ne može značajno da popravi situaciju. Zato turistički vodiči očekuju da će Vlada Srbije nastaviti u tom smeru, sa još poteza koji će im pružiti finansijsku podršku."Nama je oduzeto pravo na rad prošle godine, proglašena je pandemija i sve granice su zatvorene. Niste imali gde da odete, niti je nama ko mogao da dođe. Osim nas su skoro sve druge profesije nekako mogle da rade. Bez države teško možemo da opstanemo, oni koji samo žive od tog posla ne mogu da opstanu", upozorava Banković.MNOGI VODIČI PROMENILI POSAOBanković objašnjava da neki vodiči sada predaju u školama, zaposlili su se u kol centrima, pretvorili hobije u posao, otišli u inostranstvo ili našli drugo rešenje."Za neke jezike smo već izgubili veliki broj kolega koji su pronašli druge poslove. Što se tiče nemačkog jezika, nama je 80 odsto vrlo kvalitetnih kolega otišlo i pitanje je hoćemo li nekoga od njih da vratimo u struku", rekla je Banković.Ona dodaje da je prošle godine turista bilo manje za oko 97 odsto, a ni domaćih nije bilo mnogo. Prema njenim rečima rezultati u ovoj godini neće biti na nivou onih iz 2019. godine."Ima malo turista iz Rusije, ostalih stranih posetilaca skoro da nema. Našim turistima uglavnom su aktuelni Turska i Egipat, i Grčka, ali su prilično nejasno definisane mere koje su na snazi, PCR test ili karantin za neke druge zemlje poskupljuju putovanja", navela je predstavnica turističkih vodiča.Banković podseća da je za letovanje u Grčkoj potreban PCR test ako putnik nije vakcinisan. Ako nije revakcinisan, opet morate da se testira, a isto važi i za decu.

Srbija

Država svesna da su TV časovi nepodesni za decu iz specijalnih škola

Vanredne okolnosti izazvane pamndemijom virusa korona su u većoj meri „pogodile“ decu iz osetljivih grupa nego njihove vršnjake iz opšte populacije, tako da je u svim kategorijama dece iz osetljivih grupa proporcionalno veći broj onih koji nisu ili su samo delimično bili obuhvaćeni nekim vidom onlajn nastave. To se posebno odnosi na učenike iz škola za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, zaključak je istraživanja o obrazovanju učenika iz osetljivih društvenih grupa u vreme vanrednog stanja, koje je Ministarstvo prosvete tokom aprila 2020. godine sprovelo u saradnji sa UNICEF-om i Institutom za psihologiju. Podaci su prikupljeni posredno od škola, ali bez obzira na to, oni prema mišljenju istraživača daju dobar uvid u glavne teškoće u učenju na daljinu. Rezultati istraživanja pokazuju da je ukupno 96 odsto učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koji pohađaju redovne osnovne škole bilo obuhvaćeno nastavom na daljinu. U ovoj grupi učenika, 76 odsto je pratilo TV i onlajn nastavu, a 20 odsto je bilo uključeno u alternativne vidove nastave, dok četiri odsto đaka nije pratilo nastavu na daljinu.U srednjim školama, nastavom na daljinu obuhvaćeno je 97 odsto učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. TV ili onlajn nastavu prati oko 87 odsto, svaki deseti se oslanjao na alternativne vidove podrške, a ostalih tri odsto nije bilo uključeno ni u jedan oblik nastave.Što se tiče specijalnih škola, onlajn ili TV nastavu pratilo je dve trećine đaka,  28 odstoje bilo uključeno u alternativne vidove nastave, a sedam odsto je bilo van sistema. Đaci koji pohađaju škole za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u značajno manjem broju prate TV ili onlajn nastavu nego što je to slučaj kod učenika osnovnih i srednjih škola. Podaci pokazuju da preko 70 odsto učenika specijalnih škola nije bilo uključeno u nastavu putem praćenja TV časova, a gotovo polovina njih (45,6 odsto) nije u interakciji sa nastavnicima putem onlajn platformi ili uz pomoć digitalnih alata. Kada je reč o razlozima zbog kojih đaci nisu mogli da prate nastavu na daljinu, na prvom mestu je to što nemaju internet (40 odsto), zatim zbog nedostatka uređaja (24 odsto osnovaca i 31 odsto srednjoškolaca), a oko 20 odsto nije imalo podršku u porodici za učenje na daljinu.U specijalnim školama najčešća prepreka je odsustvo podrške u porodici za učenje na daljinu (31 odsto), kao i to što neka deca nisu imala internet i tehničke uređaje.U najvećem broju škola podrška učenicima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom je značila prilagođavanje sadržaja i nastavnih materijala za učenje na daljinu, kao u prilagođavanje zadataka i/ili instrukcija u skladu sa obrazovnim ishodima učenika. Takođe su pripremali i uputstva za roditelje koji su pomagali deci u učenju.Tokom vanrednog stanja, 93,4 odsto učenika koji su upisani u redovne osnovne škole i 90 odsto iz srednjih škola je nastavilo da dobija dodatnu podršku, najčešće putem mobilnih aplikacija i telefonom. U skoro polovini ustanova nastavnici su komunicirali sa đacima sa smetnjama u razvoju i invaliditetom dva do tri puta nedeljno, a u oko 40 odsto osnovnih i trećini srednjih škola svakodnevno.Kada je reč o specijalnim školama, najmanje zastupljen oblik komunikacije je virtuelna učionica. Nastavnici su bili u svakodnevnom kontaktu sa đacima u 58 odsto škola, u 35 odsto dva do tri puta nedeljno, a u sedam odsto jednom sedmično.U realizaciji nastave na daljinu nikome nije bilo lako. Zaposleni u osnovnim školama kažu da je u radu sa decom sa smetnjama u razvoju bilo teško oslanjati se samo na verbalnu komunikaciju, a veliki broj ustanova navodi da je bilo veoma izazovno održati motivaciju i pažnju učenika tokom nastave na daljinu. Neke škole u tom procesu nisu u potpunosti mogle da se oslone na roditelje, kako zbog njihovog nedovoljnog vrednovanja obrazovanja, tako i zbog nedovoljne digitalne pismenosti i prepreka u uspostavljanju komunikacije. Problem digitalne pismenosti ističe se ne samo kod roditelja, već i učenika i nastavnika. Pojedine škole navode i nedostataka vršnjačke podrške.Nastavnici iz srednjih škola su imali najviše poteškoća da održe motivaciju učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Često je izostala podrška porodica, mahom zbog manjka njihovih digitalnih kompetencija, ali su neke škole navodile i nedovoljno interesovanje roditelja. Veliki broj škola je istakao da je bilo teško raditi jer nije bilo komunikacije uživo.Što se tiče specijalnih škola, uočeno je da veliki broj učenika nema tehničkih uslova za realizaciju nastave u digitalnom okruženju, a to je bio problem i jednom broju nastavnika. Specifičan problem koji je nekoliko škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom navelo tiče se nemogućnosti pronalaženja alternativnog načina realizacije aktivnosti sa decom koja imaju poteškoće u verbalnom izražavanju.V. S. 

Srbija

Kako stranci koji imaju svoj privatan posao komentarišu Srbiji?

Dok mi domaći poslovni ambijent često opisujemo kao „divlji kapitalizam“, oni koji su došli iz razvijenog kapitalizma i ostali da žive i rade u Srbiji, ovde i dalje prepoznaju tragove socijalizma. Čak i u radu poreznika, „koji nisu toliko strogi“, tvrde sagovornici B&F-a koji su prethodno živeli u zapadnim zemljama, a sada su se odomaćili u srpskim poslovnim vodama.Više od 18.000 firmi u Srbiji nalazi se u vlasništvu stranaca, mahom Italijana, Slovenaca, Hrvata, Nemaca i Austrijanaca, pokazuje Centralna evidencija stvarnih vlasnika u nadležnosti Agencije za privredne registre (APR). U ovom novoformiranom registru evidentirana su 180.743 fizička lica koja su stvarni vlasnici firmi u Srbiji, a svaki deseti vlasnik ima inostrani pasoš.Stranci nisu uvek direktori firmi, često imaju manji ili veći udeo u vlasništvu. Stranci suvlasnici najčešće su iz Kine (1.920 suvlasnika) i Italije (1.248 suvlasnika), dok se u Srbiji nalazi više od 17.300 privrednih društava koja imaju najmanje jednog stranca u zastupništvu, objašnjavaju u APR-u za „Biznis i finansije“.Doći sa velikom svotom novca, bordom direktora, razrađenim poslovnim planom i otvoriti fabriku nije lako koliko se misli, ali je lakše nego voditi manji, lokalni posao u nepoznatoj zemlji. Za „Biznis i finansije“ o svojim iskustvima govore dvojica stranaca – Nemac i Francuz, koji godinama vode uspešne manje poslove i dele vrlo slične stavove o radu i životu u našoj zemlji. Obojica su oženjeni Srpkinjama i zadovoljni su životom koji imaju u Novom Sadu, drugom najvećem gradu u Srbiji.Frank Klem (58), dugo je vodio uspešan restoranski posao u Hanoveru, odakle i dolazi. Oženivši se devojkom iz Kuršumlije, koja ima rodbinu u Novom Sadu, Frank je 2016. godine odlučio da proda sve i preseli se u Novi Sad. Razlog nije bio poslovni, već privatni – Novi Sad je udoban, bezbedan grad bez mnogo buke i gužve, ali se od nečega mora i živeti. Tada je od nekadašnjeg vlasnika kafića „Makijato Liman“ kupio ovaj lokal, u to vreme jedan od najjačih u gradu i 'uplovio' u srpske poslovne vode."Moja nesreća se ogledala u činjenici da je u to vreme ovaj vid ugostiteljstva procvetao u Novom Sadu i konkurencija je postala vrlo jaka – momentalno smo izgubili oko 30 odsto profita i deo osoblja. U međuvremenu je posao krenuo dobro, dok nije izbila pandemija korona virusa. Sistem je ovde svakako mnogo drugačiji u poređenju s Nemačkom. U Srbiji su mnogi aspekti posla lakši. Na primer, poreski sistem nije toliko strog kao u Nemačkoj. U Srbiji će neki lokal možda biti zatvoren zbog prekršaja na dve nedelje, ali u Nemačkoj imate velike kontrole celokupnog poslovanja posle kojih vam lokal možda bude zatvoren zauvek, bićete doslovno uništeni. Rekao bih i da je mentalitet ljudi ovde bitno drugačiji", poredi Klem Nemačku i Srbiju.Tokom života u našoj zemlji, stekao je utisak da bi radnici u Srbiji zbog manje plaćenog državnog posla odustali od dobro plaćenog privatnog posla zato što je to linija manjeg otpora, komfor na koji su navikli."Toga nema u Nemačkoj. Potrebno je mnogo više discipline da biste opstali i u stvari je mnogo, mnogo teže nego što se ljudima čini. Prvo sam se pribojavao da dođem ovde, misleći da Srbi ne vole Nemce, da imaju predrasude, ali sam zatekao potpuno drugačiju situaciju. Ljudi su ovde topli i međuljudski odnosi su odlični", smatra naš sagovornik.Životni standard u Srbiji ne ocenjuje kao naročito dobar. Međutim, kako kaže, u Nemačkoj ne možete da preživite bez mesečne zarade od barem 3.000 evra, koje nije uopšte lako zaraditi, kao što nije lako zaraditi ni „minimalac“ u Srbiji. Život i posao su, primećuje, drugačiji i u različitim delovima Srbije."Standard u Beogradu ne može da se poredi sa standardom u Novom Sadu, gde živim već godinama. Drugačiji je i mentalitet. U Beogradu je standard viši, ugostiteljska ponuda je kvalitetnija i postoje lokali koji prenose autentične doživljaje drugih zemalja, po ne baš toliko preteranim cenama koliko ljudi pričaju. Rekao bih da su cene u Beogradu 10 do 15 odsto više u odnosu na Novi Sad, što i nije tako strašno, iz mog ugla", ocenjuje Frank Klem.Novi Sad se 2015. godine upoznao sa sirevima poreklom sa francuskih Alpa. Tada je Olivije Dluzni (36) došao iz Francuske u vojvođansku prestonicu sa ženom Srpkinjom i decom, i doneo sa sobom umeće u pravljenju sira, što je proizvod kojim se Francuzi posebno ponose."Počeo sam da radim sa 16 godina, na pijačnoj tezgi u Alpima gde sam prodavao kolutove domaćeg sira. Bio sam vredan, uporan i od nekoliko tezgi sam sa 20 godina stigao do 20 uposlenih radnika. Bio sam previše mlad i zaleteo sam se, pa sam imao jedan manji pad, ali nastavio sam da radim. Pre šest godina odlučio sam da živim ovde zbog svoje porodice. Francuska više nije što je bila, tamo je sada još gore za mlade ljude, potpuno se izgubila solidarnost i porodica, nema topline i puno je mržnje i rasizma. U Srbiji se ne bojim za porodicu i, za razliku od Francuske, možete bezbedno da izađete na ulicu nakon 20 časova", priča vlasnik brenda „Francuske tajne“.Početak u Srbiji je bio veoma težak, priznaje Dluzni. Novca nije bilo, jer „štek“ koji je trebalo da mu stigne iz rodne Francuske, nikada nije dospeo u novu domovinu. Planirao je da uđe u restorane i isporučuje francuski sir, ali je već sa prvom mušterijom, vlasnikom jednog restorana, imao problem."Pošto je naručio tri koluta sira i potom uvideo kolika je to količina i koliko za nju treba da plati, rekao mi je da će uzeti pola jednog koluta. Bio sam slomljen, to mi je bio poslednji novac. Ali rekao sam sebi – ceo život si radio na pijaci, pa ćeš raditi i sada", priseća se naš sagovornik kako je počeo sa kolutom sira na Futoškoj pijaci u Novom Sadu. Iako je sada posao razvijeniji, i dalje „tezgari“, ali kako ističe – s razlogom."Pijaca je najbolja škola na svetu što se tiče prodaje. Postoje razlike u srpskoj i francuskoj pijaci. U Francuskoj prodaja na pijaci znači da imate gotovinu i da ste ozbiljan privrednik. U Srbiji se taj posao manje vidi i ceni, ali verujte da postoje ozbiljni kupci na pijaci koji dolaze zbog svežine i kvaliteta proizvoda. Mislim da će vrednost ovakvog vida prodaje samo biti više na ceni u budućnosti", predviđa vlasnik „Francuskih tajni“.Bliži mi je liberalni komunizam, nego kapitalizamNa pitanje da li postoji razlika u kvalitetu rada u Srbiji i u Francuskoj, Dluzni kaže da je ovde osetan nedostatak posvećenosti nekom poslu."Radnici su svuda u svetu 'teški'. U Francuskoj ćete, ipak, lakše pronaći radnike koji imaju želju da rastu u firmi, nekoga ko ima osećaj za ličnu karijeru. Toga ovde nema. Srbija je bivša komunistička država, gde ste imali jednu firmu bez konkurencije i u takvoj klimi se odrastalo. S druge strane, Francuska je kolonijalna zemlja i mi znamo vrlo dobro kako smo došli do resursa koje imamo. Zbog toga nam je iskreno žao. Srbija je zaista prošla kroz mnogo toga i, ako mene pitate, ja sam za liberalni komunizam više nego za kapitalizam", izjavljuje Dluzni.Ali ko ima novca za ovakvu robu, koja košta najmanje 2.000 dinara za kilogram? Način na koji se nešto proizvodi jako utiče na kvalitet i cenu, pa je ovako pravljen sir luksuz svuda u svetu, stava je ovaj preduzetnik.„Kao što kažete ovde u Srbiji – svaka roba ima svoga kupca. Mislim da Srbi žele bolje i vole da upoznaju nove ukuse, nisu šovinisti”, ocenjuje Olivije Dluzni.

Srbija

U Nišu ugostiteljima smanjen zakup lokala za 30 odsto

Veće grada Niš odlučilo je da ugostiteljima i turističkim agencijama zakup gradskog prostora umanji za 30 odsto u periodu od juna do novembra, prenela je agencija Beta."Ugostiteljima je od januara do aprila zakupnina bila umanjena za 50%, a sada će umanjenje biti 30%, jer je krug zakupaca proširen turističkim agencijama“, objasnila je Snežana Jovanović.Prema njenim rečima Niš želi da pomogne u otklanjanju negativnih efekata pandemije korona virusa, koji su se posebno negativno odrazili na ovu kategoriju privrednika.Veće grada Niša danas je usvojilo i zaključak kojim se javno komunalnim preduzećima Objedinjena naplata i Mediana preporučuje da svim ugostiteljima i hotelijerima omoguće plaćanje u 12 fiksnih rata zaostalih dugova za komunalne usluge. Tu spadaju odvoz smeća, dimničarske usluge, čišćenje i odlaganje otpada.Gradski čelnici poručuju da je to još jedna od mera kojom grad želi da pomogne privrednicima u smanjenju negativnih efekata pandemije korona virusa.Tokom pandemije niški ugostitelji su više puta naglašavali da su ugroženi merama protiv pandemije.SAMO 13 ODSTO UGOSTITELJSKIH OBJEKATA PRAVILNO ODLAŽE OTPAD OD HRANE

Srbija

Američki gejming gigant kupio Nordeus za 378 miliona dolara

Take-Two Interactive, jedna od najvećih kompanija u indsutriji video igara, kupila je domaću softversku kompaniju Nordeus za 378 miliona dolara, navodi se u saopštenju. Dogovor podrazumeva tranaskciju od 225 miliona dolara u kešu, kao i 90 miliona dolara u novoemitovanim akcijama kompanije Take-Two.Osnivači Nordeusa primiće naknadu i akcije, ali će i nastaviti da vodi kompaniju. Pored toga, sporazum podrazumeva da će se naknada računati ako Nordeus postigne EBITDA (profit pre nego što se oduzme kamata, porez na dobit i amortizacija) po unapred propisanim pragovima tokom svake od prve dve godine od akvizicije.Preuzimanje kompanije Nordeus je deo strategije Take-Two koja želi da ojača segment mobilnog gejminga, nakon akvizicija kompanija Social Point i Plaidots koje su se desile 2017. godine.Take-Two je jedna od tri najveće američke gejming kompanije, poznate po naslovima "Grand Theft Auto", "Civilization", "BioShock" i posebno "NBA 2K".Osnovana 2010. godine, Nordeus je kompanija za mobilne igrice, najpoznatija po Top Eleven, najuspešnijem svetskom "fudbalskom menadžeru" na svetu, koji trenutno ima preko 240 miliona registrovanih korisnika.Top Eleven pruža igračima platformu na kojoj upravljaju sopstvenim fudbalskim klubovima, istovremeno ih vodeći kroz svakodnevna takmičenja sa globalnom zajednicom.Nordeus vode njegovi suosnivači, Branko Milutinović (izvršni direktor), Milan Jovović (generalni direktor), Ivan Stojisavljević (tehnički direktor) i Tomislav Mihajlović (generalni direktor), koji će i dalje nadgledati približno 180 zaposlenih u studijima nakon akvizicije."Tokom poslednje decenije, Top Eleven je povećao svoju publiku, prihod i profitabilnost kroz Nordeus-ovo uvođenje live-operacija i stalnih inovacija, koja nastavlja da prilači potrošače. Takođe je neverovatno uzbudljivo za Take-Two da širi svoje poslovanje u živopisnom, lepom grad kao što je Beograd. (Baza) lokalnih naučnih i inženjerskih talenta u Srbiji je (odličan), a kvalitet Nordeus tima svedoči o tome", rekao je "Već više od jedne decenije, 'Top Eleven' povećava svoju globalnu publiku i uspeh, jer Nordeus stalno uvodi unapređenja i inovacije i kontinuirano privlače igrače širom sveta. Takođe je neverovatno uzbudljivo za Take-Two što širimo svoje poslovanje u Srbiji i tako živopisnom, lepom gradu kao što je Beograd. Talenti za nauku i inženjerstvo u Srbiji su na svetskom nivou, a kvalitet Nordeusovog tima svedoči o tome", rekao je Mihael Voroš, izvršni potpredsednik i šef Odseka za strategije i nezavisno izdavaštvo kompanije "Take-Two"Branko Miluntinović, izvršni direktor i suosnivač Nordeusa ocenio je da je ova akvizicija sjajna vest za Srbiju, Beograd i našu tehnološku zajednicu,"To (je) potvrda uticaja koji možemo da imamo globalno kao kreatori i poslovni lideri iz Srbije. U partnerstvu sa kompanijom Take-Two, bićemo još snažniji da se takmičimo na globalnom nivou, posebno na tržištima poput SAD-a i Kine... Uzbuđeni smo što i naše proizvode i naš rad podižemo sa njima na viši nivo, dok nastavljamo sa ciljem da Srbiju postavimo na globalnu mapu igara", rekao je Milutinović.

Srbija

Ministarstvo građevine šest godina ne ruši nelegalne objekte

Ministarstvo građevine šest godina nije uklonilo nijedan bespravno izgrađeni objekat u zaštićenim zonama, za šta je inače nadležno, piše portal Pištaljka. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji postoji više od dva miliona bespravnih objekata za čije rušenje su nadležne opštine i gradovi.Ministarstvo građevine je 2015. godine napravilo kampanju za suzbijanje nelegalne gradnje, a država potrošila više miliona evra na satelitske snimke koji je trebalo da pokažu šta od objekata treba da se ruši. Prošle godine država je kupila novi set satelitskih snimaka za 2,8 miliona evra novcem iz kredita Svetske banke koji će vraćati građani.U suzbijanju nelegalne gradnje nisu efikasnije ni lokalne samouprave, koje u proseku prem apodacima Macionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) sruše svega tri bespravna objekta godišnje.Pištaljka navodi da se Ministarstvo građevinarstva pravda da im Ministarstvo unutrašnjih poslova ne šalje policijsku pomoć prilikom rušenja, dok se MUP poziva na Zakon o policiji koji zahteva da se sa rušenjem pokuša prvo bez pomoći policije.Ministarstvo građevinarstva inače ne ruši bespravne objekte, već za to angažuje privatne firme. Ono je sa firmama tokom 2018. i 2020. godine ugovaralo da će za svako rušenje obezbediti policijsku asistenciju.Međutim, kada Ministarstvo građevinarstva podnese zahtev Ministarstvu unutrašnjih poslova za asistenciju, MUP to odbija uz obrazloženje da ovo ministarstvo nije poslalo neophodan dokaz da je rušenje prvobitno pokušano bez prisustva policije.I tako do rušenja ne dolazi već šest godina, pa je rezultat takve (ne)saradnje državnih organa taj da je poslednje rušenje u nadležnosti Ministarstva građevine bilo u oktobru i novembru 2015. godine, kada je uklonjeno više objekata u nacionalnim parkovima Tara i Kopaonik, specijalnom rezervatu prirode Uvac i u parku prirode Golija.To je ujedno poslednji put kada je MUP obezbedio asistenciju Ministarstvu građevinarstva.Jedan od najpoznatijih nelegalnih objekata koji je u nadležnosti države i koji je trebalo da bude srušen po rešenjima republičkih građevinskih inspektora je onaj na Pančićevom vrhu na Kopaoniku.DIVLJA GRADNJA PONOVO PROCVETALA NA PERUĆCU Iako je ministarstvo imalo potpisan ugovor za rušenje u 2020. godini, dva puta je raspisivalo javnu nabavku za stručni nadzor za taj posao, ali je ona oba puta obustavljena.Prema Zakonu o planiranju i izgradnji u nadležnosti Ministarstva građevinarstva su svi objekti u granicama nacionalnih  parkova, u zaštićenim područjima, zaštićenoj okolini kulturnih dobara, u granicama nepokretnih kulturnih dobara od izuzetnog značaja i kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne i prirodne baštine.Prema podacima iz Registra donetih izvršnih rešenja o rušenju republičkih građevinskih inspektora, kao se navodi, trenutno ima ukupno 197 rešenja za rušenje nelegalnih objekata. U njemu se nalaze i rešenja iz 2018, 2017, 2016, 2015, ali i 2013. godine.Milunka Kijanović, direktorka Noris inženjeringa, jedne od firmi koje po ugovoru sa ministarstvom treba da ruše nelegalne objekte potvrdila je da po okvirnim sporazumima iz 2019. i 2020. godine koje su zaključili sa Ministarstvom građevinarstva, nije srušen nijedan bespravno izgrađen objekat.Zakon o ozakonjenju objekata, čiji je nacrt pripremalo upravo Ministarstvo građevinarstva, usvojen je pre šest godina. 

Srbija

Nordeus sa tri miliona dolara pokreće fondaciju za podršku obrazovanju

Pomoć deci da ostvare svoj potencijal i postanu šampioni u digitalnoj ekonomiji sutrašnjiceGejming kompanija Nordeus osnovala je fondaciju, sa početnim budžetom od tri miliona dolara, kako bi podržala razvoj obrazovanja u Srbiji. Nadovezujući se na ono što su druge organizacije i institucije već postigle u okviru obrazovanja, Nordeus želi dodatno da podrži razvoj kreativnosti i inovacija u školama, fokusirajući se na kvalitet učenja i upotrebu digitalnih tehnologija, navodi se u saopštenju.Fondacija će nastojati da podrži interdisciplinarni pristup obrazovanju koji decu stavlja u središte obrazovnog procesa."Kvalitetno obrazovanje je osnova budućeg uspeha svakog deteta, ali i temelj održivog razvoja naše države i društva. Kao takvo, unapređenje kvaliteta obrazovanja koje razvija kompetencije, veštine i znanja potrebna za život u 21. veku, odgovornost je svih nas. Svojoj deci dugujemo obrazovanje koje će im doneti bolju budućnost, ovde u Srbiji", rekao je Branko Milutinović, suosnivač i generalni direktor Nordeusa. Najveća investicija kompanije Nordeus do sadaNordeus je do sada ulagao u projekte podrške deci u ranim fazama života, od kampanje "Bitka za bebe", kojom su opremljena neonatalna odeljenja širom Srbije kako bi bebe mogle da lakše započnu život, kroz razvojna savetovališta u domovima zdravlja, do saradnje sa UNICEF-om Srbija na kreiranju Halobeba aplikacije koja pomaže roditeljima u ranoj fazi razvoja njihove dece.Nordeus je za podršku najmlađima i njihovim roditeljima tokom proteklih deset godina investirao više od milion dolara, a investicija od tri miliona dolara u Nordeus fondaciju, biće najveća u istoriji kompanije.U 2017. godini sa strateškim ciljem razvoja snažne i globalno konkurentne digitalne ekonomije, kao i podrške novim generacijama u pripremi za 4. industrijsku revoluciju, Nordeus je bio jedan od osnivača Inicijative Digitalna Srbija (DSI). Samo godinu dana kasnije, zajedno sa još sedam gejming kompanija, osnovao je Srpsku asocijaciju industrije video igara (SGA), neprofitnu organizaciju usredsređenu na razvoj nacionalne industrije video igara.Obe organizacije su osnovane sa vizijom poboljšanja kvaliteta života i rada u Srbiji, ali i uticaja na razvoj interdisciplinarnog učenja i algoritamskog razmišljanja u našem obrazovnom sistemu, kroz projekte kao što su Master 4.0, uvođenje specijalizovanih IT odeljenja u srednjim školama i programiranja u osnovnim školama."Ponosni smo na sve što smo postigli u prethodnoj deceniji, a sada želimo da se fokusiramo na budućnost, i da podignemo naše poslovanje i podršku razvoju našeg društva na viši nivo. Pokretanjem Nordeus fondacije želimo da podržimo stvaranja okruženja koje će deci omogućiti da svoje neograničene potencijale, interesovanja i talente otkriju i razviju, u igri i saradnji sa drugima", dodao je Branko Milutinović.Nordeus nastavlja da radi na pozicioniranju Srbije na globalnoj mapi gejmingaBudućnost Nordeusa, a sa njim i Nordeus fondacije je uzbudljiva. Kako bi dugoročno bila u mogućnosti da podrži ambiciozne poslovne planove a i da još više podrži razvoj društva, Nordeus se udružuje sa jednom od najkreativnijih i najinovativnijih kompanija u industriji zabave, "Take-Two Interactive". Kao priznanje za sav rad koji je u proteklih jedanaest godina uložen u kompaniju i globalni proizvod, Top Eleven, "Take-Two" smatra da će se vodeći proizvod kompanije savršeno uklopiti sa igrama kao što su "Grand Theft Auto", "Civilization", "BioShock" i posebno "NBA 2K".Nordeus se pridružuje "Take-Two" porodici jer dele viziju budućeg poslovnog razvoja kompanije iz Beograda, koja obuhvata razvoj igara i tehnologije za globalno tržište, kao i njenog uticaja na lokalnu zajednicu u Srbiji."To su sjajne vesti za našu zemlju, naš grad i našu tehnološku zajednicu, jer je to potvrda uticaja koji možemo da imamo globalno kao kreatori i poslovni lideri iz Srbije. U partnerstvu sa kompanijom 'Take-Two', bićemo još snažniji da se takmičimo na globalnom nivou, posebno na tržištima poput SAD-a i Kine", kazao je Milutinović."Već više od jedne decenije, 'Top Eleven' povećava svoju globalnu publiku i uspeh, jer Nordeus stalno uvodi unapređenja i inovacije i kontinuirano privlače igrače širom sveta," dodao je Mihael Voroš, izvršni potpredsednik i šef Odseka za strategije i nezavisno izdavaštvo kompanije "Take-Two"."Takođe je neverovatno uzbudljivo za "Take-Two" što širimo svoje poslovanje u Srbiji i tako živopisnom, lepom gradu kao što je Beograd. Talenti za nauku i inženjerstvo u Srbiji su na svetskom nivou, a kvalitet Nordeusovog tima svedoči o tome."

Srbija

Telekom Srbija: Minimalno povećanje profita uz veliko povećanje dugova

Telekom Srbija u finansijskom izveštaju koji će sde pred skupštinom Na dan 31. decembra 2020. godine kratkoročne obaveze Grupe su više od obrtne imovineza RSD 41,371,890 hiljada.Rukovodstvo smatra da će sredstva iz eksternih izvora finansiranja zajedno sa očekivanimprilivima iz poslovnih aktivnosti biti dovoljna da Grupa ispuni svoje ugovorne obaveze u2021. godini.Konsultant Bogdan Petrović ocenjuje da je najveća domaća telekomunikaciona kompanija ostvarila jako malo povećanje poslovnih prihoda kada se u obzir uzmu zaduženja od skoro 80 milijardi dinaraPored kreditnog zaduživanja, podseća Petrović, Telekom se zadužio i emitovanjem korporativnih obveznica vrednih 200 miliona evra (oko 23,52 milijardi dinara), koje se takođe nisu transponovale u dobit preduzeća, a koje je u velikom delu otkupila Narodna banka Srbije.Kao još jedan negativan signal stanja likvidnosti u Telekomu, Petrović vidi i u činjenici da je kompanija iskoristila moratorijum, kojim je odložila plaćanje tekućih obaveza nauštrb povećanja kamatnih stopa.oni imaju jako malo povećanje poslovnih prihoda nekoliko milijardi dinara za čuđenje innvestirali skoro 80 preko 50 milijardi a dug kompanije je eksplodirapreko nema efekata u fin rezultatu, kompanija se trenutno da vi sa dugovima tačka 5 u fin veće za 15 milijardi od potaživanja, ugrožen novčani tok uzeli vrlo interesantno nije imala nikakvih poslovanja zbog korone, ali otplaćuju moratorijum NNBS za otplatu kredita plus obveznice problem sa likvidnušću priča bajke da efektuira kroz ozbiljno povećanje prihoda dugovi povećali, on ima nekako u multimediji tolika investicija to ne opravdava dug povećan za milijardu evra 2108 godine i na kraju 2020 godine dug ////////////////Petrović navodi i da se u računovodstvenom izveštaju vidi da je kompanija promenila amortizacione stope, što je možda i opravdano, ali se time dodatno smanjuju troškovi."Pitanje je da li bi Telekom uopšte registrovao dobitak da nije došlo do promene praksečime su smanjili trošak inače bi kompanija nltu dobit i li čak i guibitak skoro siguran da toga ne bi bilo bedna dividenda da je njima bilo zbog prihoda iz rominga beznačajnu u bilansu telekoma 400-500 milionaobrt 150 milijardi činjenica d a direktor kaže imali veliki niz godina zanemarljiv formiulacija da imaju teškoće zbog rominga, struktrutačka pet napomena veće u odnosu na potraživanja potencijalni problem ujednačena kratkoročne ogromne investicije nisu doprinele adekvatnom popravljanju stanje, grca u dugovima, mene zanima kad je završio akvizicija kako će da poveća kad nije mogao prošle godine , na osnovu čega će na konsolidovanom nivou, na osnovu čega će pri ome on sam sebi pravi optički kabl Telenoru, tako da on može da im otme deo pretplatnike , a prihodi za izdavanjee otpike su mali, on rizikuje postavlja se pitanje šta će da radi sa povećanjem kada Telenor uđe stvarno i počne da nudi njihovim korisnicima , pola korisnika multimedija ako ponudi konkurentnije usluge problem što intenzivno zadužuje a to se ne efektuira , a dugovi se moraju vraćati TAČKA petmoratorijum - kada nije imalo u naplati svojih usluganeometano zbog kovida povećana je i njima odlažete obaveze ako nemate probleme sa likvidnišću a kamata ide... nema smanjenje duga, pripis kamate 50 miliona evra i pored toga emitovao korporativne obveznice , više od pola je od poslovnih banka kupila NBSinvesticije se ne isplaćuju jer prihoda povećao prihde ili smanjio rashode izmene računovodstvenih pravila iznos kojise računa kao trošak 140 mil imate4 dobiti produžene optiku duplirali amortizacione stope onda ta daibti nemamo računicu amortizacije trošak 40-50 na amortizaciju ogromne stope amortizacije da ste ostali kao 2019. godine možda bi imali gubitak, jedan od pokazatelja da u kompaniji ništa prirodni pad, TAČKA PET o kratkoročnim obavez za koje stavke amortizacioni period veštački, ne ulazti u to da li je opravdano ogomna stavka

Srbija

Tribina: Koliko su bezbedni podaci u vašoj firmi?

Koliko su podaci o zaposlenima u svakom preduzeću zaštićeni od: hakera, poslodavca, kolega? Kako zaštititi podatke o klijentima od spoljnih napada i nepažnje ili zloupotrebe od strane zaposlenih? Kako Zakon o zaštiti podataka o ličnosti reguliše ova pitanja i da li je doprineo bezbednosti otkad je počeo da se primenjuje u avgustu 2019. godine?Ovo će biti teme tribine “Koliko su bezbedni podaci o ličnosti u vašoj firmi – šta smo naučili (ili nismo) tokom dve godine primene Zakona o zaštiti podataka o ličnosti?” koja će biti održana uživo u hotelu Crowne Plaza 16. juna od 10.00 do 12.00 časova.Da li firma sme da nam meri temperaturu (VIDEO) Na tribini će učestvovati predstavnici Kancelarije Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Udruženja banaka Srbije, kompanije Coming - Computer Engineering, Advokatske kancelarije Tomić Sinđelić Groza (TSG), Generali osiguranja, Asseco SEE (ASEE).Tribina se organizuje u okviru Inicijative za jačanje bezbednosti podataka i namenjena je poslodavcima, zaposlenima, vlasnicima preduzeća i menadžmentu, kao i preduzećima koja rukuju podacima drugih preduzeća.Cilj je da se pojača svesnost poslodavaca i zaposlenih o značaju podataka i pratećih propisa - prvenstveno Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, da se ukaže na opasnosti usled gubitka podataka, mogućnosti preventive i zaštite i da se – kroz povećanje informisanosti zaposlenih o posledicama i potencijalnim kaznama – doprinese smanjenju zloupotrebe podataka.Za prisustvo događaju neophodno je prijavljivanje na office@beriskprotected.rs a zbog ograničenog broja mesta biće obezbeđen i direktan prenos preko Youtube kanala BeRiskProtected - onlajn praćenje je otvoreno za sve zainteresovane.Ima problema u zaštiti podataka klijenata banaka

Srbija

Od večeras ponovo radi noćni prevoz u Beogradu

Na teritoriji grada Beograda se od večeras uspostavlja noćni javni prevoz, saopštili su iz Sekretarijata za javni prevoz.U skladu sa novim epidemiološkim merama i produženog vremena rada sektora usluge, od večeras se uspostavlja noćni javni prevoz putnika na teritoriji grada Beograda, navodi se u saopštenju.Noćni prevoz će otpočeti sa radom na sve 24 linije.Red vožnje za svaku liniju nalazi se na sajtu Sekretarijata za javni prevoz www.bgprevoz.rs, ističe se u saopštenju.

Srbija

Digitalni kovid-sertifikati od danas i na šalterima pošta

Građani će od sutra moći da, pored Portala eUprava, Digitalni zeleni sertifikat dobiju i na šalterima 200 pošta širom zemlje uz važeći pasoš, saopštila je Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu.Izdavanje sertifikata je za građane besplatno, ceo proces - od podnošenja zahteva do izdavanja dokumenta traje svega nekoliko minuta.Digitalni zeleni sertifikat dobiće i nevakcinisani koji su preležali kovid Digitalni zeleni sertifikat biće dostupan i u poštama na graničnim prelazima, kao i u pošti na aerodromu Nikola Tesla u Beogradu (Terminal 1 u prizemlju), piše na sajtu Kancelarije.Spisak pošta u kojima je omogućeno izdavanje Digitalnog zelenog sertifikata dostupan je na sajtu Pošte Srbije i možete ga videti na linku.Proradilo izdavanje digitalnih sertifikata o vakcinaciji

Srbija

Ko je u obavezi da izdaje elektronske fakture?

Prema najavama Vlade Srbije, od 1. januara 2022. godine subjekti javnog sektora biće u obavezi da primaju i izdaju e-fakture između sebe. Od januara 2023. godine ceo privatni sektor biće u obavezi da bude osposobljen za prijem i slanje e-faktura, a celokupan trošak njihovog uvođenja trebalo bi da košta nekoliko stotina miliona dinara.Obavezu izdavanja elektronske fakture imaju, kako podseća Privredna komora Srbije (PKS) u najnovijem broju lista Preduzetnik imaju sledeći subjekti:- subjekti privatnog sektora po osnovu međusobnih transakcija,- subjekt privatnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom javnog sektora,- subjekt javnog sektora po osnovu transakcije sa subjektom privatnog sektora,- subjekti javnog sektora po osnovu međusobnih transakcija,- poreski punomoćnik stranog lica u Republici Srbiji, u smislu propisa kojima se uređuje porez na dodatu vrednost, po osnovu transakcija sa subjektima privatnog i javnog sektora.Podseća se da se kod pravila u standardizaciji elektronskih faktura, međunarodni i evropski standardi preuzimaju u nacionalnu standardizaciju u potpunosti i u celini, na engleskom jeziku ili prevođenjem na srpski jezik."Nacionalna komisija nema mandat da vrši bilo kakve izmene u tekstu standarda, tako da su originalna engleska verzija i odgovarajuća srpska verzija identične", stoji u odgovoru lista Preduzetnik čitaocima.POMEREN ROK ZA PRIMENU ZAKONA O ELEKTRONSKOM FAKTURISANJU PKS podseća i da je Ministarstvo kulture i informisanja u PKS dostavilo mišljenje u skladu sa kojim se usled otežanih uslova poslovanja produžava rok za izradu obaveznih normativnih akata do 31. decembra 2021. godine.Obaveza dostavljanja prepisa arhivske knjige nastaje 2022. godine, odnosno, kako se navodi, prepis će se dostavljati do 30. aprila 2022.Da li privredni subjekt, kod koga je došlo do smanjenja broja zaposlenih za više od 10% bez njegove krivice, gubi prava na direktna davanja po osnovu  ublažavanja posledica prouzrokovanih Kovidom-19?U novom broju Preduzetnika PKS podseća i da za gubitak prava na direktna davanja države nije od značaja razlog prestanka radnog odnosa radnika koji je zaposlen kod nekog poslodavca ( poput odlazka u penziju, smrti radnika, prestanka radnog odnosa po zahtevu radnika, itd).Podseća se i da preduzetnik kome je utvrđeno pravo na paušalno oporezivanje, taj način oporezivanja koristi sve dok ispunjava uslove propisane Zakonom o porezu na dohodak građana (članovi 40,41 i 42)."Ako se uslovi ne menjaju - ne postoji obaveza da se do 31. oktobra tekuće godine, za narednu godinu podnese zahtev za paušalno oporezivanje nadležnom poreskom organu", stoji u odgovoru Preduzetnika svojim čitaocima.

Srbija

Od ponoći vakcinisani mogu da se prijave za 3.000 dinara

Građani koji su do danas, 31. maja, primili makar jednu dozu vakcine će od ponoći da se prijave za 3.000 dinara preko sajta pmi.trezor.gov.rs.Za prijavu će biti potrebno da se upiše matični broj, broj važeće lične karte i da se odabere banka u kojoj želite da primite uplatu, objasnio je ministar finansija Siniša Mali.Napomenuo je da se za ovu meru podrške vakcinisanim građanima penzioneri ne prijavljuju, dok za lica u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija prijavu podnosi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija.Digitalni zeleni sertifikat dobiće i nevakcinisani koji su preležali kovid On je najavio i da će od petka, 4. juna, početi sa radom kontakt centar za prijavu telefonom, a broj će biti objavljen pred početak njegovog rada.Prijava za 3.000 dinara podrške imunizovanim građanima biće moguća do 15. juna, dok će isplate biti realizovane odmah po završetku prijave.

Srbija

Broj korisnika TikToka u Srbiji se za godinu dana utrostručio

Broj korisnika društvene mreže Tik Tok u Srbiji porastao je čak tri puta u prethodnih godinu dana, pokazalo je istraživanje Social Serbia 2021 koje je sprovela agencija Pioniri. Istraživanje je pokazalo velike promene u korišćenju interneta i društvenih mreža.Istraživanje donosi i odgovor na pitanje o kome se prethodnih meseci dosta diskutovalo da li Tik Tok zaista koriste samo "klinci" ili je on ipak primamljiv i ostalim ljudima.Facebook je, prvi put posle nekoliko godina, zabeležio rast broja korisnika i time prekinuo svoj višegodišnji trend pada.Rezultati pokazuju i da su se nedavni bezbednosni problemi aplikacije WhatsApp negativno odrazili na njenu upotrebu kod domaćih korisnika.S druge strane, broj korisnika Telegrama, aplikacije za dopisivanje koja je predstavljana kao najbolja alternativa WhatsAppu, je dupliran.U proteklih godinu dana, informisanje građana o aktuelnim društveno-političkim temama postalo je naročito značajno, pa podaci pokazuju da se najčešće informišemo putem internet portala, društvenih mreža i televizije koju preferira nešto stariji deo populacije.Iako je odavno ustaljeni format na globalu, podcast kod nas upravo doživljava ekspanziju, ali se više prate domaći nego strani sadržaji.DOMAĆI BRENDOVI NEDOVOLJNO PRIPREMLJENI ZA TIK TOK GENERACIJU Poverenje koje korisnici mreža imaju u influensere je stabilno, poverenje u onlajn reklame sve veće. Istraživače je pozitivno iznenadilo da 65% korisnika neće odmah da preskoči video-oglas koji ga prekida u gledanju nekog sadržaja, ukoliko je on zanimljiv.Prvo post-pandemijsko istraživanje Pionira sprovedeno je u saranji sa istraživačkom agencijom Smart Plus Research i prošireno je novim temama. Obuhvatilo je nešto mlađe ispitanike u odnosu na prethodna izdanja.U istraživanju koje je sprovedeno onlajn učestvovala je domaća populacija starosti od 12 do 64 godine.Na sledećem LINKU dostupni su i drugi nalazi istraživanja, kao i način da se dođe do detaljnijeg izveštaja i dublje demografske analize.

Izdanja

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.