Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Zgrada Radničkog univerziteta prodata novosadskoj kompaniji Vega IT za 5,2 miliona evra

Novosadska kompanija Vega IT postala je juče vlasnik zgrade Radničkog univerziteta, a novo poslovno sedište kompanije kupljeno je na javnoj licitaciji po ceni od 5,2 miliona evra, prenosi Netokracija.Vlasnici Vega IT, Vladan Ostojić i Saša Popović, izjavili su da će se u narednom periodu izvršiti rekonstrukcija čitave zgrade, kao i da bi mogao biti raspisan poseban arhitektonski konkurs koji će odlučiti budući izgled zgrade Radničkog.Zvanično, vlasnik ove zgrade u ulici Vojvođanskih brigada biće firma Vega Properties Radnički doo iza koje stoji Vega IT.„Radićemo rekonstrukciju zgrade. Planiramo da napravimo ne samo najlepšu zgradu u Novom Sadu, nego i u Srbiji, te da nam ona služi za dalje ulaganje u naše poslovanje. Planiramo da zgrada bude prepoznatljiva u gradu i da bude na ponos našim kolegama i građanima Novog Sada. Dakle, radiće se potpuna rekonstrukcija, ali nećemo rušiti sadašnju konstrukciju“, rekao je Saša Popović, izvršni direktor kompanije Vega IT u izjavi za 021.rs.

Srbija

Samo jedna kompanija u Srbiji proizvodi mineralno đubrivo

Prema novom izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije, u Srbiji samo jedna kompanija proizvodi mineralno đubrivo, nakon odlaska u stečaj Azotare Pančevo, piše portal Biznis i finansije.Od polovine 2018. godine, u Srbiji samo jedna kompanija proizvodi mineralno đubrivo – Elixir Group. Ovo preduzeće je bilo i vodeći uvoznik đubriva u 2017. i 2018. godini, ali ga je na toj poziciji 2019. smenila kompanija “Promist”.Srbija je povećala uvoz mineralnog đubriva u prethodnoj godini za čak 62 odsto. Najviše đubriva se uvozi iz Rusije, oko 60 odsto, a potom iz Hrvatske, Austrije, Mađarske i Rumunije, ali u daleko manjim količinama. Tokom prethodne tri godine, uvoz iz ovih pet zemalja činio je 92 odsto ukupnog uvoza mineralnih đubriva.Prosečna uvozna cena povećana je tokom tri godine sa 238 na 268 evra po toni, što je rast od 13 odsto. Prosečna cena đubriva uvezenog iz Rusije povećana je u posmatranom periodu za 20 odsto. Đubrivo uvezeno iz Rusije je postalo najskuplje na domaćem tržištu u poređenju sa drugim zemljama iz kojih se ono pretežno uvozi, navodi se u novom izveštaju Komisije za zaštitu konkurencije.Ukupan izvoz veštačkih đubriva imao je u trogodišnjem periodu rastući trend, tako da je u 2019. godini ostvaren porast izvezenih količina za 29 odsto i ostvarene vrednosti izvoza za 51 odsto u odnosu na 2017. godinu. Prosečna izvozna cena povećana je tokom tri godine sa 257 na 299 evra po toni, što predstavlja povećanje za 16 odsto.Mineralna đubriva se najviše izvoze u Mađarsku, a od ostalih zemalja u okruženju izdvajaju se Rumunija, Hrvatska, Bugarska i BiH. U 2019. godini izvezene su značajne količine đubriva u Ukrajinu, tako da je ova zemlja postala drugo najveće odredište za đubrivo poreklom iz Srbije, ističe Komisja u izveštaju. U posmatranom trogodišnjem periodu, izvoz u ovih šest zemalja činio je oko 80 odsto ukupnog izvoza mineralnih đubriva.Sektorskom analizom je obuhvaćeno osam učesnika na tržištu, proizvođača i uvoznika, koji zajedno čine oko 90 odsto ukupnog tržišta đubriva u 2019. godini. Prema proceni Komisije za zaštitu konkurencije, najveći promet u prošloj godini ostvarili su Elixir Group, Promist i Phosagro.

Srbija

Uz račun privrednicima stigao i popust za „muzički dniar“, za kašnjenje sledi kamata

Iako mnogi privrednici nisu radili, pa smim tim ni emitovali muziku, tvrde da su im stigli računi za muzički dinar iz Organizacije muzičkih autora (SOKOJ) i Organizacije proizvođača fonograma (OFPS), piše Beta. Napominje se da je SOKOJ na računima naveo da je odobrio popust za mart i april od 50% i za jul i avgust od 30%, a OFPS je oprostio naknadu za mart i april."Njihovi popusti mi ne znače ništa kad nisam radila i ostvarila gotovo nikakve prihode. To je velika nepravda, a kada to pokušamo da ukažemo SOKOJ i OFPS, samo se pozivaju na Zakon o zaštiti intelektualne svojine", rekla je Vlasnica noćnog kluba "Eskejp" u Bačkoj Palanci Milena Kralj.Prema njenim rečima, od početka pandemije klub je radio oko tri nedelje, a dobila je račun od obe organizacije da plati ukupno oko 31.000 dinara.Privrednici su u zahtevima Vladi Srbije, koje će saopštiti na protestu ispred ministarstva finansija i privrede, naveli da je jedan od besmislenih troškova muzički dinar, posebno u vreme pandemije kada su prihodi pali i do 100% i kada retko ko radi, a kamoli pušta muziku u poslovnom prostoru.Račun za naknadu se ispostavlja u novembru za prethodnih deset meseci i plaća se jednokratno u roku od dvadesetak dana, a OFPS je naveo da će obračunavati zateznu kamatu za prekoračenje roka.SVE JAČI UTICAJ STRANIH KOMPANIJA NA POSLOVANJE SRSPKE PRIVREDE Muzički dinar se inače  plaća kao naknada za emitovanje muzičkih dela, a po osnovu autorskih prava, a visina zavisi od kvadrature poslovnog prostora, važnosti muzike za delatnost kojom se privrednik bavi i lokacije.Tarife za ostvarivanje prava na naknadu za javno saopštavanje muzičkih dela, interpretacija i fonograma u prevoznim sredstvima, bioskopima, pozorištima, bilijar salama i recepcijama obračunavaju se u bodovima, a vrednost boda zavisi od rasta potrošačkih cena.Tako su privrednici, kako se navodi, koji imaju poslovni prostor oko 50 kvadrata dobili račune od oko 30.000 dinara.Istakla je da visina naknade zavisi od zone u kojoj se posluje, ali da istu cenu ima prva zona u Beogradu i u gradovima u unutrašnjosti, "što je nelogično".Dodala je da su neki privrednici pokretali i sudske sporove, ali da ih gotovo niko nije dobio.

Srbija

Nova multimedijalna platforma – iris TV

mts je ponudio potpuno drugačiji doživljaj gledanja televizijskog programa u vidu nove multimedijalne platforme pod nazivom iris TV. iris TV predstavlja unapređenu multimedijalnu platformu najnovije generacije sa nizom inovativnih funkcija za potpuno novo iskustvo pristupanja televizijskim sadržajima, serijskim i filmskim programima putem različitih uređaja. Pored novog dizajna, pojednostavljenih opcija i većeg izbora HD kanala, iris TV, poput vodećih svetskih platformi, koristi tehnologiju veštačke inteligencije koja mts korisnicima omogućava sasvim personalizovano iskustvo. Zahvaljujući najsavremenijoj tehnologiji, iris TV na osnovu ranijih izbora korisnika olakšava naknadnu pretragu omiljenih programa i preporučuje za gledanje one koji su više u skladu sa njegovim interesovanjima. Moderan dizajn interfejsa nove platforme dodatno omogućava korisnicima jednostavno i intuitivno korišćenje, brzo pretraživanje i kreiranje liste omiljenih kanala, kao i aktiviranje podsetnika za sadržaje koje žele da gledaju. Omogućena je i usluga slike u slici koja omogućava istovremeno gledanje dva kanala, što je idealno za paralelno praćenje ili listanje kanala sa zadržavanjem pažnje na aktuelnom. Istovremeno, korisnicima je na pojedinim kanalima na raspolaganju i mogućnost vraćanja sadržaja do čak 30 dana unazad, umesto dosadašnjih sedam. Praćenje programa svakako će dodatno olakšati i opcija Moj TV – izdvojeni deo menija u kojem korisnik brzo i jednostavno pronalazi sadržaj čije je gledanje ranije započeo, kao i izabrane omiljene kanale i programe. Kako bi u vreme praznika i ograničenog kretanja uživanje u kvalitetnom filmskom i serijskom sadržaju bilo još veće, otključan je veliki broj kanala iz iris TV ponude, kao i brojni filmski i serijski Video klub paketi. Otključani kanali, kao i 50 odabranih filmova u Video klubu, dostupni su sve do 15. januara 2021. godine. Pored toga, ljubiteljima najkvalitetnijeg filmskog i serijskog programa do kraja januara dostupni su i svi sadržaji u okviru HBO+ paketa na poklon.

Srbija

Do kraja meseca stiže 395 miliona evra od prodaje Komercijalne banke

Nova Ljubljanska banka (NLB) uplatiće 30. decembra 395 miliona evra  u budžet Srbije za kupovinu Komercijalne banke, čime okončava proces njenog preuzimanja, potvrdilo je Ministarstvo finansija. Srbija će od prodaje ukupno zaraditi 460 miliona evra.Navodi se da je Narodna banka Srbije (NBS) prethodno dala saglasnost slovenačkoj NLB za sticanje direktnog kontrolnog vlasništva u Komercijalnoj banci, čime su se stekli uslovi za realizaciju njenog preuzimanja.Postupak po tom zahtevu NLB okončan je 9. decembra donošenjem rešenja NBS koje će joj omogućiti 83,23%, odnosno više od 50 odsto glasačkih prava u Komercijalnoj banci.Preuzimanje Komercijalne banke podrazumeva isplatu kupoprodajne cene i sprovođenje promene vlasništva nad akcijama banke u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti na osnovu Ugovora o kupoprodaji akcija zaključenog između Republike Srbije i NLB.U NBS objašnjavaju da je rok za okončanje transakcije najkasnije do usvajanja prvih narednih godišnjih finansijskih izveštaja, odnosno revidiranih finansijskih izveštaja NLB-a.Početkom decembra stigla je i neophodna saglasnost Evropske centralne banke za prezumanje Komercijalne banke koja je dostavljena NBS.Inače, državi je već isplaćeno oko 60 miliona evra kroz dividendu, a isplata zaostalih dividendi je jedan od uslova za zatvaranje transakcije. Srbija će pored 387 miliona evra za 83,2 odsto akcija u vlasništvu države do završetka preuzimanje Komercijalne banke prihodovati ukupno oko 460 miliona evra.Od već dobijenih 60 miliona evra ili oko sedam milijardi dinara, 3,7 milijardi dinara odnosi se na ugovornu obavezu da se pola dobiti za prošlu godinu raspodeli kroz dividendu.Privatizacija Komercijalne banke deo je sporazuma Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) sa Srbijom, koji ističe krajem godine, a na vanrednoj sednici skupštine akcionara Komercijalne banke 11. decembra smenjen je Upravni odbor banke i postavljeni su novi članovi.Ta odluka, kako se navodi stupa na snagu kumulativnim ispunjenjem određenih uslova, koji se odnose na preuzimanje banke od strane njenih novih akcionara.Razrešena je dosadašnja predsednica Upravnog odbora (UO) Marija Sokić, predsednik Upravnog odbora banke, kao i članovi Daniel Pantić, Dejan Hadžić, Katarina Šušić, Goran Kneževic i Zoran Jović.Novi predsednik UO je Arčibald Kremser, a novi članovi su Blaž Brodnjak, Ursula Kovačić, Igor Zalar, Marko Jerić, Vesna Vodopivec, Nenad Filipović, Gaj Ričard Stil Stivens i Dragan Ðuričin, objavljeno je na sajtu Komercijalne banke. 

Srbija

Danas novi protest preduzetnika i privrednika

Udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije" danas organizuje novi protest protiv, kako navode, nedostatka mera pomoći tokom pandemije, a koji je podržalo više srodnih organizacija.Protest će se u 15 časova ispred Ministarstava finansija i privrede, Kneza Miloša 20, a deo ljudi koji će učestvovati vozilima kreću u 14 časova ispred zgrade SIV 3 i u koloni dolaze na isto mesto. "Mi jesmo kičma ovog društva, ali nećemo dozvoliti da se preko naših leđa održava čitav jedan zastareli i parazitski aparat koji sve manje služi svojim građanima, a sve više raznim interesnim grupama. Podsećamo resorna ministarstva i Vladu Srbije da bez uplata koje svakog meseca vrše privrednici neće biti plata državnim činovnicima", navodi se u pratećem saopštenju.Preduzetnici najavljuju "Veliki protest male privrede"Šta sve mali privrednici zahtevaju od Vlade Srbije?

Srbija

Pandemija porodicama na selu donela nove izazove

Ljudima iz grada život na selu deluje idilčno, naročito u doba pandemije, međutim postavlja se ptanje kako ga podnose poljoprivrednici koji se tokom nje još više bore za svoju egzistenciju, prenosi portal UNDP, vodeće razvojne agencije Ujedinjenih nacija. Prema podacima koje navodi UNDP u Srbiji postoji oko 113.000 neregistrovanih farmi i one su bile posebno ugrožene tokom krize izazvane pandemijom koje nisu mogle da dobiju pomoć Vlade Srbije. Nisu mogle ni da angažuju radnike za vreme ograničenog kretanja, niti su bili u prilici da rade u nekim gradovima.Male firme, čak i kada su registrovane, ne primaju ni dovoljno subvencija od opštine i države kako bi lakše prebrodile finansijske teškoće.Porodica Mladenov iz Dimitrovgrada, jedne od najnerazvijenijih opština u regionu jugoistočne Srbije izdržava se od svoje male farme za proizvodnju mleka i mlečnih proizvoda koja se nalazi u okolini grada. Pre pandemije, prodavali su mleko i sir na gradskoj pijaci i tako izdržavali svoje devetogodišnje bliznakinje. Tokom vanrednog stanja sve je moralo da se obustavi i taj uspešno ilustruje kako neki poslovi ne mogu da se rade od kuće. Oni su na kraju morali da prodaju mleko lokalnoj mlekari, po znatno nižoj ceni."Nadamo se da će, kada ovo prođe, cena mleka ponovo porasti", kaže Aleksandar Mladenov.Mere ograničenog kretanja poremetile su lance snabdevaja, došlo se do problema da je cena proizvoda pala, a cena hrane za domaće životinje je porasla.Ta situacija dobro je poznata i porodici Anđelkov, koja zarađuje za život prodajući ovčiji i kravlji sir, oko 20 kilograma nedeljno. Nemaju kola, što ih ograničava u radu, a nakon vanrednog stanja cena sira je pala na 350 dinara po kilogramu, pa se smanjio porodični budžet. Dvoje njihove dece živi u Dimitrovgradu gde idu u srednju školu, a jedno dete je odbijeno za stipendiju jer je otac vlasnik farme.Mali broj poljoprivrednika je doživeo da im posao krene bolje, ali ima i takvih primera. Porodica Petrov gaji stoku nekoliko godina, u početku sa sedam krava u selu nedaleko od svog doma u Dimitrovgradu, sada mleko odnose u mlekaru, dok su pre toga prodavali sir "od vrata do vrata u gradu". Pandemija im nije ometala posao, nego im se prodaja mleka i sira utrostručila, pošto su mnogi ljudi ostajali kod svojih kuća i naručivali sve više od njih. ŠTA RADE PASTIRI?Aleksandar Manić, koji je pastir na Staroj planini i brine o stadu od 500 ovaca sa još dva pastira, imao je problema sa ispašom ovaca tokom vanrednog stanja kada je na granici bilo pojačano prisustvo policije. On inače ima 36 godina i zvanje mastera arheologije sa Univerziteta u Sofiji (Bugarska). "Počeo sam da radim kao pastir zato što, kada jednom provedete dan sa ovcama u polju, mir koji osećate u društvu sa njima čini da ne možete da prestanete to da radite", kaže Aleksandar.ŠTA RADE MLADI U GRADOVIMA?Danilo Pejčić je jedan od mladih ljudi koji je živeo čitavog života u Dimitrovgradu ali je pre dve godine u jednoj kompaniji u Bugarskoj pronašao posao koji mu je donosio bolju zaradu. Tokom pandemije nije mogao da radi onda kada su bile zatvorene granice, jer je svaki dan putovao u Bugrasku, pa je ostao bez posla."Nadam se da ću uskoro ponovo početi da radim", kaže Danilo.Naglašava se da se mnogi mladi ljudi bore se da za sebe nađu priliku u Srbiji, naročito oni iz ruralnih oblasti. Procenjuje se da 60.000 ljudi napusti Srbiju svake godine, a oko 15.000 do 20.000 više njih ode nego što se vrati. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) procenjuje da je više od 650.000 ljudi, od kojih su većina mladi i visokokvalifikovani, napustilo zemlju tokom poslednje dve decenije. 

Srbija

Fond PIO podseća: Nova godina, novi uslovi za penziju

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje podsetio je građane da u skladu sa Zakonom o PIO, od 1. januara 2021. godine važe novi uslovi za odlazak u starosnu i prevremenu starosnu penziju.Granica za odlazak u starosnu penziju kod žena pomera se za dva meseca, tako da je uslov za žene u 2021. godini 63 godine i dva meseca života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Кod muškaraca i dalje važe isti uslovi, 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja.Osim ovog osnova za starosnu penziju, osiguranici oba pola mogu to pravo da ostvare sa navršenih 45 godina staža osiguranja, bez obzira na godine života.Za ostvarivanje prava na prevremenu starosnu penziju, od 1. januara 2021. godine muškarcima će biti potrebno 40 godina staža osiguranja i 59 godina života, a ženama najmanje 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i 58 godina i četiri meseca života. U ovom slučaju penzija se trajno umanjuje za 0,34% za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju u toj kalendarskoj godini. Ukupan iznos umanjenja za prevremenu starosnu penziju maksimalno može da iznosi 20,4 odsto.Ukoliko osiguranik želi da ostvari pravo na penziju po uslovima iz 2020. godine, trebalo bi da raskine radni odnos i podnese zahtev u ovoj godini, kako bi pravo na penziju ostvario po uslovima koji važe do 31. decembra. Naglašava se da podnošenje zahteva 1. januara ili kasnije podrazumeva primenu uslova koji važe u toj godini. Svako ko želi da ostvari pravo na penziju po uslovima koji važe u 2020. godini, potrebno je da se najkasnije 30. decembra raskine radni odnos, kako bi najkasnije 31. decembra podneo zahtev za ostvarivanje prava na penziju.KAKO SE PREDAJE ZAHTEV ZA PENZIJU?Zahtev za ostvarivanje prava na penziju sa priloženim dokazima moguće je predati lično na šalteru nadležne organizacione jedinice Fonda ili ga poslati poštom kao preporučenu pošiljku. Građanima je omogućeno i da zahteve za ostvarivanje prava na penziju podnose i elektronskim putem, korišćenjem veb portala e-Šalter, preko adrese esalter.pio.rs.Portalu se može pristupiti i preko sajta Fonda, a na njemu se nalazi i detaljno uputstvo za korišćenje, kao i uslovi koje je neophodno ispuniti da bi mogao da se koristi.

Srbija

Petinu nezaposlenih u Srbiji čine mladi ljudi uzrasta od 15 do 30 godina

Procenat nezaposlenih mladih osoba iznosi oko 20 odsto od ukupnog nezaposlenog stanovništva. Najveći broj mladih kao jedan od osnovnih razloga za samozapošljavanje navodi da nisu mogli da pronađu posao za platu, a novac za započinjanje sopstvenog posla su dobili od porodice ili prijatelja, pokazuju podaci istraživanja „Mladi i preduzetništvo“ realizovano u okviru EU projekta „Naša zajednica, naša budućnost“ – Veća saradnja i zapošljavanje mladih“.Pored analize preduzetništva mladih, istraživanje sadrži i preporuke za unapređenje politika za razvoj preduzetništva.Podaci ovog istraživanja pokazuju da je broj zaposlenih u 2019. godini iznosio 2,1 miliona, dok je broj aktivnih nezaposlenih lica iznosio 530.000, a stopa nezaposlenosti 2019. godine bila je 10,4 odsto.Ukupan broj preduzeća u Srbiji u 2018. godini bio je 103.413 preduzeća, od čega su mikro preduzeća činila 86,3 odsto, mala preduzeća 10,8 odsto, srednja 2,4 i velika 0,5 odsto, s tim što velika preduzeća zapošljavaju najviše i ostvaruju najveći prihod.Kada se govori o preduzetnicima u Srbiji, 2018. godine bilo je ukupno 272.969 preduzetnika.Broj nezaposlenosti mladih u Srbiji je 102.895, odnosno 20,5 odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Praktično jednu petinu ukupno nezaposlenih u Srbiji čine mladi uzrasta od 15 do 30 godina.Pored toga, podaci pokazuju da je bilo više nezaposlenih žena, a kada se govori o tržištu rada za mlade od 15 do 29 godina, muškarci su bili nešto aktivniji od žena. „Dakle imamo taj rodni jaz kada govorimo o zaposlenosti između muškaraca i žena i on iznosi 11,4 odsto“, rekla je Milica Borjanić, koordinatorka programa iz Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).Mladi u Srbiji retko biraju samozapošljavanje kao prvi izbor, što može da se dovede u vezu sa činjenicom da opredeljenje za samozapošljavanje među mladim generacijama nije dovoljno prepoznato kao put u izboru karijere. Po tome se mladi u Srbiji ne razlikuju mnogo od svojih vršnjaka u EU.Prema dostupnim istraživanjima iz 2016. godine, najviše mladih navelo nemogućnost pronalaženja posla za platu kao najveći razlog za samozapošljavanje i to čak 51,3 odsto ispitanika. Pored toga, veću nezavisnost navelo je njih 23,4 odsto, a fleksibilnije radno vreme 4,4 odsto ispitanika.Najveći broj mladih preduzetnika novac za započinjanje sopstvenog posla uzeo je od porodice ili prijatelja, slede oni kojima novac nije bio potreban za početak poslovanja, a zatim oni koji su za započinjanje sopstvenog posla iskoristili sopstvenu ušteđevinu. Samo je 1,2 odsto mladih preduzetnika uzelo zajam od banke. Podaci da nije potreban nikakav početni kapital za započinjanje sopstvenog posla ukazuju na to da se radi o malim biznisima.Značaj projekta je u podizanju svesti o poteškoćama sa kojima se susreću mladi u Srbiji po pitanju samozapošljavanja, te slanje konkretnih preporuka adekvatnim institucijama sa ciljem stvaranja boljih uslova za mlade nezaposlene u Srbiji.Glavna svrha ovog istraživanja jeste podizanje svesti šire javnosti, kao i prevrednih subjekata i mladih nezaposlenih osoba, i da ono treba da pruži bolje razumevanje položaja mladih u sferi samozapošljavanja i identifikuje izazove sa kojima se ovi mladi suočavaju. Istraživanjem su donete konkretne preporuke, koje će biti upućene Vladi Srbije, državnim institucijama i organizacijama koje se bave zapošljavanjem i podsticanjem samozapošljavanja. Tih preporuka iz istraživanja KOMS-a ima ukupno 15, a odnose se na neki strateški zakonodavni okvir, ali i na neke mere i mehanizme koje bi trebalo pokrenuti. Cilj istraživanja i iznesenih preporuka jeste kreiranje boljih uslova za samozapošljavanje nezaposlenih mladih, te otklanjanje prepreka koje se tiču nedostatka uslova za započinjanje sopstvenog biznisa. Opšti cilj istraživanja jeste poboljšanje dugoročne zapošljivosti mladih u Srbiji.Ova akcija deo je globalnog projekta “Podrška Evropske unije aktivnom uključivanju mladih”, ukupne vrednosti 4,7 miliona evra, koji finansira Evropska unija i sufinansira Vlada Republike Srbije.Istraživanje sprovela Krovna organizacije mladih Srbije (KOMS) u partnerstvu sa Beogradskim centrom za ljudska prava, organizacijom “M-peeria” i Nacionalnom asocijacijom  praktičara i praktičarki omladinskog rada (NAPOR).

Srbija

Mašinski fakultet i Zastava oružje će sarađivati na razvoju novih tehnologija

Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu i Zastava oružje AD radiće zajedno na razvoju i implementaciji novih tehnologija. To je potvrđeno sporazumom o saradnji koji su potpisali dekan Mašinskog fakulteta Radivoje Mitrović, šef Katedre za sisteme naoružanja Predrag Elek, a u ime kompanije "Zastava oružje" generalni direktor Mladen Petković."Cilj sporazuma je da se kroz povezivanje institucija obrazovanja, istraživanja i razvoja u tehničko-tehnološkim naukama i privrede radi na postizanju praktično primenjljivih inovativnih rešenja", saopštio je fakultet.Pored saradnje u oblasti obrazovanja i naučno istraživačkog rada, naglasak će biti i na zajedničkom učestvovanju u razvoju i implementaciji novih tehnologija koje će biti primenjene u konkretnim projektima."Na ovaj način se 'Zastava oružje' još jednom dokazuje kao društveno odgovorna kompanija koja poštujući i unapređujući svoje potrebe istovremeno doprinosi razvoju i unapređenju šire društvene zajednice", naveo je Petković.Dekan Mašinskog fakulteta je podsetio da je na fakultetu proteklih godina mnogo toga urađeno na osavremenjavanju nastave i prilagođavanju studijskih programa potrebama privrede."Kvalitet nastave, naučnoistraživačkog rada, privredne i međunarodne saradnje ostaju glavni razvojni prioriteti Mašinskog fakulteta i u narednom periodu. Zato me raduje što će naš fakultet prepoznat kao mesto gde se školuju vrhunski stručnjaci i što će biti deo razvojnog tima kompanije Zastava oružje", istakao je profesor Mitrović.

Srbija

Novi rok: Prijave za nagradu „Đorđe Vafert“ do 25. decembra

Privredna komora Srbije (PKS) podseća sve zainteresovane privrednike da je produžen rok Osmog konkursa "Nacionalne nagrade za društveno odgovorno poslovanje Đorđe Vajfert 2020", kao i da će trajati do petka 25. decembra 2020. godine Popunjeni upitnik sa odgovoarajućim prilozima potrebno je da se dostavi na elektronsku adresu: csr@pks.rs do naznačenog datuma.Na konkurs mogu da se prijave sva privredna društva, bez obzira na svoju veličinu ili delatnostNeophodno je da su u svoje poslovanje ugradila principe društvene odgovornosti, da vode brigu o zaposlenima i o ljudskim pravima, zaštiti životne sredine, zajednici u kojoj posluju, tržištu i imovini. PKS ORGANIZUJE BESPLATNE KONSULTANTSKE PROGRAME ZA MIKRO, MALA I SREDNJA PREDUZEĆA Naglašava se da je važno da privredno društvo odabere konkretan primer dobre prakse (projekat) koju je realizovalo u prethodne dve godine i da što detaljnije popuni odgovarajući upitnik.  Za pravilan odabir projekta, može da se koristi i dokument "Smernice za pripremu dobrog DOP projekta".Putem sledećeg linka može da se dobije više informacija, kao i konkretnih primera koje su se kompanije prijavljivale u prethodnom ciklusu."Nadamo se da ćete se odlučiti da učestvujete i testirate nivo primene principa društvene odgovornosti u vašoj organizaciji, a time ćete se pridružiti nizu kompanija koje su svojim primerom spremne da podstaknu druge da ih slede", navodi se u saopštenju PKS.

Srbija

SBB digitalizacija se nastavlja

SBB korisnici u Nišu od sada će uživati u digitalnoj televiziji na do tri TV uređaja bez dodatnih troškova, više kanala u HD rezoluciji, visokom kvalitetu slike i zvuka i internetu do 1 Gbps.Brzine interneta se u Nišu povećavaju automatski, u EON Light paketu sa 75 na 150, u EON Full paketu sa 150 na 250, a u EON Premium paketu sa 300 na 500 megabita po sekundi! Korisnici Premium paketa u Nišu i ostalim digitalizovanim gradovima, uz Giga dodatak mogu da uživaju u brzinama interneta do 1 gigabita po sekundi.Za potpuni doživljaj digitalne televizije preporučujemo EON pakete koji pružaju napredno iskustvo personalizovane televizije, EON Kids profil, gledanje TV sadržaja do 7 dana unazad na svim kanalima, Video klub sa preko 18.000 atraktivnih naslova, internet i telefoniju.Nakon Beograda, Novog Sada, Subotice, Gornjeg Milanovca, Pančeva, Kragujevca, Paraćina, a sada i Niša, SBB nastavlja da širi svoju GIGA mrežu, digitalizuje sve gradove u kojima pruža usluge i na taj način korisnicma omogućava vrhunsku inovativnu uslugu zabave, informacija i komunikacija. Tokom protekle dve godine SBB je, u okviru petogodišnjeg plana investicija vrednog 300 miliona evra, unapredio brzine interneta u osam gradova i digitalizovao 80% svojih korisnika.Za više infromacija posetite sajt sbb.rs, najbližu poslovnicu ili pozovite Kontakt centar SBB-a na 19900.

Srbija

U Srbiju stigle prve doze Fajzerove vakcine

Kako je javio RTS, 4.800 komada vakcina na beogradski aerodorom vakcine dopremljeno je specijalnim avionom i u posebnim kontejnerima. Prema ranijim najavama, prve doze vakcine namenjene su najpre korisnicima staračkih domova. Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije dala je saglasnost za upotrebu i uvoz "Fajzerove" vakcine.Srbija je prva zemlja u regionu u koju je stigla vakcina kompanija "Fajzer" i "Biontek".Vlada Srbije usvojila je opšte ciljeve plana imunizacije u Srbiji i predvidela aktivnosti za ostvarenje tih ciljeva, što stoji u Akcionom planu koji je izradio Institut "Batut".Ministar zdravlja formirao je Nacionalni koordinacioni tim za imunizaciju protiv kovida 19, čiji je predsednik državni sekretar Mirsad Đerlek. Portal Insajder prenosi da je ranije pokušao da dođe do odgovora na pitanje ko odlučuje o imunizaciji, redosledu i logistici, ali su pitanja MInistarstvu zdravlja i Vladi ostala bez odgovora.Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek juče je rekao da je Koordinacioni tim za imunizaciju  ministar zdravlja formirao prošlog petka.AGENCIJA ZA LEKOVE ODOBRILA UVOZ "FAJZEROVE" I "BIOTEKOVE" VAKCINE ZA COVID 19

Srbija

Zbog poskupljenja naknada za zelenu energiju veći i računi za struju

Umesto dosadašnjih 0,093 dinara po kilovat času, koliko se kroz račune za struju plaćala posebna naknada za podsticaj povlašćenim proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora, građani će za ovaj namet ubuduće plaćati 0,437 dinara, odnosno 4,6 puta više nego do sada, odlučila je Vlada Srbije 18. decembra, a javlja Politika.Reč je o naknadi koju oko 3,5 miliona domaćinstava plaća svakog meseca poslednjih pet godina onima koji grade vetroparkove i druge izvore čiste energije i na taj način subvencionišu proizvodnju zelenih kilovata. Da ovaj teret novom odlukom Vlade nije sada prebačen na budžet građana, Elektroprivreda Srbije, koja otkupljuje ovu zelenu energiju, morala bi sama da pokriva razliku proizvođačima, što bi za njih bio veliki izdatak.Ova naknada koštaće građane više od najavljenog februarskog povećanja struje od 3,4 procenta, koji će uvećati račun za struju u proseku za oko 150 dinara.Ukoliko je neko do sada ovaj namet za zelenu energiju na potrošenih 1.000 kilovata plaćao 93 dinara, ubuduće će plaćati 437 dinara.Odluka, kako stoji na sajtu Vlade, stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku.

Srbija

Predate primedbe, građani Borče i Čukarice protiv nadogradnje atomskih skloništa

Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Beograda predato je više od 1.600 primedaba u vezi sa planovima za nadogradnju skloništa u Borči i Čukarici, saopštila je inicijativa Ne davimo Beograd (NDMBGD). Inicijativa podseća da se u Borči planira gradnja i uništavanje zelenih površina na čak četiri mesta, dok je na Čukarici ugrožena poslednja zelena površina u tom naselju.Primedbe su podnete na planove za nadogradnju skloništa u Borči 3, u bloku između ulica Ratnih vojnih invalida, Bele Bartoka i Julije Delere.Prema planu koji je Gradska uprava Beograda oglasila na javni uvid, na tim površinama se planira izgradnja tri stambene višespratnice površine oko 6000 kvadrata, kao i jednog komercijalnog objekta od 500 kvadrata.NDMBGD kaže i da se od JP "Skloništa Srbije" i gradske vlasti zahteva da odustanu od planova kojim se drastično ugrožava količina zelenih površina i kvalitet života građana, kao i da pronađu druge modele koji su skladu sa potrebama ljudi, a ne profita investitora."Želimo sadržaje za građane, park, biciklističke staze", izjavio je Zoran Bukvić, koji je predstavljo lokalnu grupu koja je prikupila potpise u Borči.Na Čukarici, u bloku između ulica Ratka Mitrovića, Jablaničke i Šavničke ulice planira se nadogradnja jednog skloništa i izgradnja novog stambenog objekta od ukupno oko 4000 kvadrata sa 44 stambene jedinice i 49 parking mesta."Raduje nas veliki broj potpisa građana koji smo sakupili jer ljudi nisu bili ni obavešteni, ni svesni šta se sprema, tako da su u razgovoru sa nama prvi put čuli da su ovi prostori ugroženi", poručila je Ljubinka Drobnjak Pejčić iz inicijative NDMBGD.

Srbija

Izvoz voća i povrća u EU još pet godina bez carina

Proizvođači i izvoznici voća i povrća iz Srbije i drugih ekonomija Zapadnog Balkana će i u narednih pet godina svoju robu kupcima u Evropskoj uniji prodavati bez carine, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS).Odluka Evropske unije o Autonomnim trgovinskim merama (ATM) kojom se do kraja 2025. produžavaju dosadašnje trgovinske povlastice za izvoz proizvoda koji nisu obuhvaćeni Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju (SPP) objavljena je je u Službenom glasniku EU i danas stupa na snagu.Odluku, koja se obnavlja svakih pet godina, na predlog Evropske komisije, doneo je Evropski parlament i potvrdio Savet EU."Ušteda od nekoliko desetina miliona evra na carinama (proizvođačima) daje im prednost u odnosu na konkurenciju, mogućnost za veći izvoz i zaradu i bolje pozicioniranje na velikom tržištu Evropske unije", izjavio je Marko Čadež, predsednik PKS i Komorskog investicionog foruma Zapadnog Balkana.Osim jabuka, šljiva i kukuruza šećerca, bez carinskog opterećenja u EU izvoziće se, između ostalog, krompir, tikvice, pečurke, grožđe, kajsije, višnje, trešnje, nektarine, breskve, jagode, orašasti proizvodi, dinje i razni agrumi…Po ATM-u i proizvođačima vina iz regiona produžava se mogućnost za izvoz dodatnih 30.000 hektolitara godišnje, nakon što iskoriste kvote koje je EU odobrila zapadnobalkanskim ekonomijama pojedinačno, po bilateralnim sporazumima.

Srbija

Građani se o pandemiji najčešće informisali putem televizije i društvenih mreža

Prema istraživanju rađenom od 25. avugusta do 10. septembra, polovina ispitanika kaže da su im vodeći načini informisanja televizija i društvene mreže, saopštio je Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID). U istraživanju je učestvovalo 1200 građana, starosne dobi od 12 do 60 godina.Televiziju 50% građana navodi kao vodeći način informisanja, dok 51% kaže da su to društvene mreže.Prosečna starost ispitanika je 32 godine i da uglavnom su iz urbanih sredina u Srbiji, a građani su u anketi ocenjivali i svoju sposobnost da u digitalnom svetu prepoznaju i pronađu relevantne informacije koje su im potrebne.CESID navodi da 89% ispitanika smatra da je donekle ili potpuno informisano o COVID-19, a među onima koji su se izjasnili kao informisani, iznad proseka se nalaze žene i starija populacija. Sa druge strane, mlađi od 24 godine, iznad proseka navode da nisu informisani o pandemiji.Istraživanje je pokazalo i da su mišljenja građana podeljena kada treba da odluče o načinu na koji državne institucije komuniciraju tokom pandemije.Oko 30% ispitanika je nezadovoljno jer smatra da "državne institucije unose paniku i nervozu", dok 22% misli da u prvom planu treba da budu lekari, a ne političari.Kod pitanja o načinima informisanja, 43% građana Srbije kaže da tokom pandemije nije koristilo zvanične veb stranice državnih institucija da sazna šta preduzimaju u vezi sa pandemijom.U delu ankete koji se odnosi na radne navike tokom pandemije, 63% ispitanih nije zadovoljno kvalitetom posla kod kuće i to su uglavnom stariji ljudi.Zoom i Skype se izdvajaju kao dva alata koji su najčešće korišćeni za komunikaciju, a najmlađi građani su visoko iznad proseka u korišćenju ta dva alata.INDEKS MEDIJSKE I DIGITALNE PISMENOSTIIndeks medijske pismenosti bio je formiran od 6 pitanja (kao i u istraživanju iz 2019.) i zabeležio je blagi pad sa 4,07 na 3,91. Još veći pad je zabeležen na polju indeksa digitalne pismenosti, u sferi kreiranja novog sadržaja - sa 10,97 u 2019. na 10,52 u 2020. godini.Među ključnim nalazima istraživanja ističe se da je 70% ispitanika svesno da im Facebook, Instagram i druge društvene mreže rangiraju i prikazuju sadržaje, dok 57% navodi da proverava informacije koje dobije putem medija iz više različitih izvora.Novo CESID-ovo istraživanje pokazalo je da 95% ispitanika koristi internet, 84% zna kako da pronađe i instalira aplikacije na svom telefonu, 43% zna da kreira Power Point prezentaciju, 46% ispitanih zna da snimi video i postavi ga online.MEDIJSKE NAVIKENovost kod medijskih navika su influenseri koji su prvi put ponuđeni kao odgovor u anketi. Svega 2% građana je odgovorilo da ih najčešće koriste za informisanje i to su očekivano mlađe generacije.Na pitanje kom mediju najviše veruju, većina ispitanika je odgovorila da takav medij ne postoji, dok su na drugom i trećem mestu televizija i društvene mreže.Televiziji više veruju stariji građani i žene, dok društvenim mrežama više veruje mlađa populacija, društvene mreže su i u 2020. godini ostale medij koji se najviše koristi, potom sledi televizija, a radio je doživeo najveći pad u odnosu na rezultate istraživanja 2019.Među pet medijskih tema koje su najviše interesovale učesnike ankete, na prvom mestu je ostao sport baš kao i prošle godine, dok je COVID-19 bio na 2. mestu, ali kod građana koji imaju više od 24 godine. Ispitanicima ispod te starosne granice virus korna nije u top 5 tema koje ih zanimaju. Glavne sfere njihovog interesovanja su zabava i muzički program.Na pitanje da li obraćaju pažnju na izvore medijskih informacija, 56% populacije je odgovorilo da nikada ili veoma retko obraća pažnju na izvore, 34% građana pročita samo naslov, a još 37% pročita samo deo vesti.Ključni nalazi o upotrebi medija, društvenih mreža i sadržaja kroz generacije pokazuju da je Instagram najpopularnija društvena mreža među pripadnicima Generacije Z (od 12 do 17 i od 18 do 23 godine).Milenijalci, baby boomeri i Generacija X najviše koriste Facebook.TikTok je najpopularniji među maloletnim ispitanicima. Oni takođe čine 72%  ukupnog broja ljudi koji prate influensere. Sa porastom godina ispitanika, uticaj koji influenseri imaju opada.

Srbija

Domaći brendovi nedovoljno pripremljeni za TikTok generaciju

TikTok je dostupan u preko 150 zemalja i ima preko milijardu korisnika, međutim domaći brendovi ne koriste platformu koliko bi mogli, a čak i oni koji je koriste ne čine to na pravi način. Gorana Risteski, iz marketinške agencije Direct Media United Solutions kaže za Novu ekonomiju da je najveći problem za domaće brendove činjenica da ne poznaju dovoljno platformu.„Ima svega desetak domaćih brendova koji imaju naloge na TikToku. Problem je što niko ni u agencijama, ni u velikim firmama uopšte nema profil na platformi, a kamoli da tamo nešto više od toga radi. Svi su začuđeni, nepoznato im je“, objašnjava Risteski i dodaje da velikim kompanijama treba vremena za odlučivanje, odnosno da svaka objava treba da se odobri što takođe predstavlja problem.„Na TikToku je važno objavljivati što više sadržaja i treba biti aktuelan svakog dana, a da to ne bude previše sređeno. Kada brendovi koriste Instagram sve te objave sređene su u studiju, pa tek onda puštene na platformu. TikTok zahteva određenu „realnost“ inače neće biti zanimljivo korisnicima, a domaći brendovi slabo to shvataju“, ukazuje sagovornica Nove ekonomije.Kako ona objašnjava, korisnici TikToka prepoznaju reklame i ne žele to da gledaju, već žele nešto „realno“ sa čime mogu da se poistovete, a TikTok trendovi su dovoljno jednostavni da svako može da ih snimi.„Domaći brendovi ne znaju kako da snime TikTok trendove na pravi način“, kaže Risteski.Ona dodaje da je na TikToku neophodno biti aktuelan i u komunikaciji sa korisnicima. „Domaći brendovi koji bolje prolaze na platformi u stalnoj su komunikaciji sa korisnicima, čak i kada se ne radi samo o njihovim objavama. Komentarišu i tuđe snimke i prisutni su na mreži“, objašnjava Gorana.TikTok još uvek predstavlja veliku novinu za sve u marketinškoj industriji, jer se znatno razlikuje od Fejsbuka i Instagrama, ali svakako predstavlja veliku priliku posebno za one kojima je ciljna grupa mlađa publika.Nikola Momčilović

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.