Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Rad „na lizing“: Sigurnost investitorima, nevolje radnicima

Prvi talas otkaza prouzrokovanih pandemijom počeo je i nastavio se među radnicima koji su zaposleni preko agencija za zapošljavanje, saopštio je Granski sindikat Nezavisnost. Naglašava se da je "armija" radnika "na lizing" od 80 hiljada ljudi, prema nezvaničnim podacima sada upola manja.Nezavisnost podseća da su godinu dana nakon donošenja Zakona o agencijskom zapošljavanju, brojni radnici ostali bez posla ili su prinudno prevedeni u "crne zone rada", kao i da su sindikati naslutili "pogubno dejstvo" pomenutog zakona."To se posebno odnosilo na visinu plate, prava na bolovanje, godišnji odmor, kao i na bezbednost na radu, prevoz i druga prava iz radnog odnosa", navodi se dalje u tekstu. Naglašava se da su se mnogi poslodavci okrenuli potpuno "crnom tržištu radne snage", pre svega u građevini, od kojih su neki i iz inostranstva. Drugi su se, kako se dodaje, okrenulu omladinskim i studentskim zadrugama.Sindikat podseća i da je njihovo angažovanje prilikom usvajanja zakona o agencijskom zapoljšavanju prošle godine bilo obesmišljeno, jer nije prihvaćen njihov zahtev da se ograniči broj radnika "na lizing" koji neka firma može da ima."Nismo bili za to da se ograničenje odnosi samo na one koji imaju ugovore o radu na određeno vreme u agenciji, ali je takva formulacija ostala u zakonu", kaže savetnik u UGS Nezavisnost Zoran Ristić. Prema njegovom mišljenju sada u praksi zbog toga postoje problemi, jer se ljudi zapošljavaju u agenciji na osnovu ugovora za rad na stalno i onda se ne računaju u ukupnom broju radnika koji su angažovani preko agencija kod poslodavca korisnika. Tada je traženo da se broj mogućih radnika preko agencija u nekoj drugoj firmi ograniči na 10%, ali kako se navodi veštim izmenama zakona oni kod poslodavca korisnika mogu da čine 100% ukupno zaposlenih.Kažu da takvo rešenje koriste čak i neka državna preduzeća, a često i strane kompanije, jer im se to više isplati, zbog nižih zarada, bržih, jednostavnih i jeftinih otkaza. "U trenucima kada država stranim firmama daje stimulacije po zaposlenom i do 18.000 evra i uz ovakva zakonska rešenja, očigledno je da je sada u praksi sistemski potpomognut i osnažen nesiguran, prekarni rad", dodaje se dalje u tekstu.Naglašava se da je neophodno preispitati regulativu i primenu zakonskih instituta koji podržavaju rast "prekarne" zaposlenosti: ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, agencijskom zapošljavanju, ugovora o stručnom osposobljavanju i praksi, kao i zapošljavanja preko studentskih ili omladinskih zadruga.PRVO KANCELARIJA I POLOŽEN ISPIT, PA AGENCIJA ZA LIZING RADNIKA U Nezavisnosti naglašavaju da je Zakon o agencijskom zapošljavanju na neki način ipak popravio položaj radnika koji su iznajmljivani preko agencija, jer su dobili prava iz radnog odnosa kao i zaposleni kod drugih poslodavaca. Prema Ristićevim rečima pre donošenja zakona bilo je oko 120 agencija za zapošljavanje, dok ih je sada samo 75 koje su registrovane po zakonu.Dodaje se i da su "preko noći" brojni radnici prevedeni u zadruge, jer su promenjeni propisi, što znači da oni koji su radili preko agencija sada u zadrugama imaju još niže zarade, manja prava i nesigurnije uslove rada."FORMALNO" USKLAĐIVANJE PROPISA SA EU"Sada se u praksi javljaju pitanja na koja ni novi zakon (o agencijskom zapošljavanju) ne daje odgovore, tako da je potrebno neke odnose detaljnije regulisati", smatra Mario Reljanović, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.On napominje da nedoslednost zakonodavca u toj sferi stvara nerazrešive pravne zagonetke u slučajevima kada se radi o "jednostavnim pitanjima". "Trebalo bi i onemogućiti agencijski rad pojedinih kategorija radnika, na primer dece, kao i rad u pojedinim delatnostima, kao što je građevina", objašnjava Reljanović.Dodaje i da je veoma značajno da kategorija agencijskih radnika bude regulisana i Zakonom o radu.Ipak naglašava da je postojeći zakon manjkav, kao i da je donet kako bi se samo formalno zadovoljnila potreba harmonizacije sa EU propisima.

Srbija

Mihailo Janković novi generalni direktor MK Grupe

Mihailo Janković je novi generalni direktor (Chief Executive Officer - CEO) MK Group, jedne od najvećih kompanija u regionu koja uspešno posluje više od 35 godina. Janković će, zajedno sa potpredsednikom MK Group Aleksandrom Kostićem i top menadžmentom kompanije, raditi na definisanju i sprovođenju korporativne strategije i investicione politike.  Novu funkciju Janković preuzima od 1. januara 2021.Mihailo Janković je svoje bogato lidersko i menadžersko iskustvo sticao radom za vodeće multinacionalne kompanije, kao i kompanije u vlasništvu privatnih investicionih fondova i privatne regionalne kompanije - British American Tobacco, The Coca-Cola Company, Knjaz Miloš a.d. i Nectar Group. Poseduje veliko iskustvo u oblasti poslovne i strateške transformacije kompanija, koje omogućava njihov održiv rast i razvoj poslovanja. Tokom svoje karijere, bio je i član upravnih odbora profesionalnih poslovnih udruženja i neprofitnih organizacija u Srbiji. U 2019. godini proglašen je za  „Menadžera godine“ od strane Srpske asocijacije menadžera.„Diversifikovanost poslovanja MK Group je najveća snaga ove grupacije i predstavlja profesionalni izazov na koji sam spreman da odgovorim. Lično sam veoma ponosan što dolazim u kompaniju koja je i u kriznoj 2020. godini pokazala da je izuzetno važan faktor u održavanju ekonomske stabilnosti celog tržišta. Siguran sam da ćemo zajedničkim snagama učvrstiti temelje za dalji rast i širenje grupacije u zemlji i regionu“ , izjavio je Janković. Kompanija MK Group je, sa 7000 zaposlenih u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori, danas lider u ključnim oblastima u kojima posluje – agraru, bankarstvu i turizmu. Samo u toku ove godine kompanija MK Group je investirala preko 30 miliona evra u agrar u rast proizvodnih kapaciteta, preciznu poljoprivredu, a planirane su i nove investicije u biogas. U narednoj godini kompanija nastavlja sa investicijama od preko 50 miliona evra, od čega će oko 30 miliona evra biti investirano u turistički sadržaj Kopaonika u cilju daljeg razvoja te destinacije.Predsednik kompanije Miodrag Kostić, pored fokusa na poslovnu efikasnost, svojim primerom pozicionira kompaniju i kao lidera u društvenoj odgovornosti i filantropiji. Samo u 2020. godini MK Group je donirala preko milion evra, prvenstveno za pomoć zdravstvenom sistemu Republike Srbije u borbi protiv pandemije COVID-19.

Srbija

„Nepoznato na šta je utrošen veliki deo novca tokom izgradnje kovid-bolnica“

Mediji su preleli izjavu Aleksandra Vučića da opremanje kovid bolnice u Kruševcu košta milijardu i 119 miliona dinara, odnosno oko 10 miliona evra, saopštila je Transparentnost Srbija. Naglašava se da je umesto razjašnjenja, ta izjava stvorila dodatne dileme pored i onako oskudnih informacija o tom poslu, koje su do sada objavljene.Transparentnost Srbija podseća i da se Vučić izjasnio "po još jednom pitanju iz njegove nenadležnosti".Nevladina organizacija se poziva i na podatke Ministarstva zdravlja koji su objavljeni pre više od mesec i prema kojima je cena koja je ugovorena za opremanje kovid bolnica u Kruševcu i u Batajnici bila 2 milijarde i 56 miliona dinara (1.254.255.748,00 + 802.173.869,00).Naglašava se i da je ranije, 30. jula 2020, Vojnograđevinska ustanova "Beograd", dala posao izrade projektne dokumentaciji izvorđenje radova po sistemu "ključ u ruke" u Batajnici za 3.328.500.000,00 dinara. Tranpsrentnost podseća da je ista takva nabavka radova u Kruševcu ugovorena dan kasnije za 1.660.194.000,00 dinara, što je bilo ukupno oko 60 miliona evra za obe bolnice."Nepoznato je, odnosno, ne može se proveriti ni u jednom dokumentu, za šta je tačno utrošeno ovih 60 miliona evra. Naime, jedini dokument koji dostupan jeste informacija o dobitnicima ugovora i ceni, kao i o razlozima zbog kojih druge informacije nisu objavljene", kažu u Transparentnosti Srbija.Dodaju i da je u slučaju opremanja kovid bolnica, postupak sproveden bez primene Zakona o javnim nabavkama, kao i da je kao osnov za to navedena odredba prema kojoj naručioci ne primenjuju Zakon jer bi njegova primena "obavezala Republiku Srbiju da otkrije podatke čije otkrivanje je u suprotnosti za bitnim interesima njene bezbednosti, a na osnovu odluke Vlade". "Na mestu gde je trebalo obrazložiti ove razloge, ne navodi se međutim, ni jedan razlog iz oblasti bezbednosti države", naglašava Transparentnost Srbija.ZAŠTO SE U SRBIJI MANJE POSLUJE SA "INTEGRITETOM"? Prema njihovim rečima, umesto na zaštitu bezbednosti, Ministarstvo zdravlja se pozvalo na razloge hitnosti, koja je bila neupitna. "Međutim, hitnost nipošto nije bila valjan razlog da se u potpunosti isključi transparentnost dok postupak traje, niti da se ograniči konkurencija samo na one firme koje su direktno pozvane da daju ponude", objašnjavaju u ovoj nevladinoj organizaciji.Dodaju i da je kod izgradnje bolnica primenjena najmanje transparentna procedura koju Zakon poznaje, a efekat je bio isti i ponude su mogle da daju samo firme koje su pozvane.Naglašava se da su informacije o tome da se postupak uopšte sprovodio, kao i krajnji ishod, objavljene tek mesec dana kasnije. "Za razliku od navodno "bezbednosnih nabavki", ovde detaljne informacije načelno nisu tajne, ali Zakon nije propisao obavezu da se objave", zaključuje se u saopštenju Transparentnosti Srbija.

Srbija

Napuštene parcele iskoristiti za organsku proizvodnju i vetrozaštitne pojaseve

Identifikacijom zemljišta u državnom vlasništvu utvrđen je tačan broj napuštenih parcela u 13 opština, na kojima postoji mogućnost podizanja vetrozaštitnih pojaseva koji štite tlo, kao i uzorkovanje zemljišta koje bi pokazalo potencijal za bavljenje organskom proizvodnjom, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, javlja FoNet.Uprava za poljoprivredno zemljište 2020. godine odabrala je 13 jedinica lokalnih samouprava, a to su Valjevo, Ub, Osečina, Lajkovac, Mionica, Ljig, Čačak, Gornji Milanovac, Ivanjica, Lučani, Irig, Vršac (Veliko Središte) i Niš (Medijana).Tokom sprovođenja projekta, zaključno sa novembrom, 1.398 parcela je identifikovano, 546 parcela sa ukupnom površinom od 948 hektara pronađene su kao napuštene, odnosno neobrađene, dok su 852 parcele sa ukupnom površinom 1.228 hektara pronađene kao korišćene na terenu, odnosno da su predmet eksproprijacije.Uprava za poljoprivredno zemljište Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) zajedno su radili na unapređenju upravljanja napuštenim zemljištem u državnoj svojini kroz komponentu "Jačanje ruralne konkurentnosti i produktivnosti u agrobiznis sektoru" koja je podrazumevala identifikaciju napuštenih parcela u državnom vlasništvu.

Srbija

Korona smanjila prodaju pića, pivari tražili pomoć za ugostitelje

Većina mera za pomoć proizvođačima pića zasniva na jačanju ugostiteljskog sektora, pišu Biznis i finansije, jer je nagli rast te industrije tokom 2019. godine prekinut zbog zatvaranja ugostiteljskih objekata. Primera radi, pivare su predložile da se PDV ugostiteljima ograniči na 10%. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), industrija pića je u 2019. godini porasla  na 63,9 miliona evra, odnosno za 6,8 procenata, dok je prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) za prvi kvartal ove godine samo u februaru industrijska proizvodnja pića porasla za 10,1%.Naglašava se i da je bila velika i prosečna zarada u tom sektoru - 73.135 dinara, odnosno za 22,2% veća od republičkog proseka.Zbog pandemije doprinos tog sektora rastu ukupne industrije u prvoj polovini 2020. godine, prema izveštaju Ministarstva finansija, pao je za 0,3%.PIVARI "URGIRAJU" ZA UGOSTITELJEPrema podacima istraživačke kuće "Nielsen", prošle godine prodaja piva u prodavnicama bila je smanjena za 0,9%, ali to nije dovelo do pada prihoda u pivarama, jer je prodaja vrednosno porasla za 3,6% (razlog je kupovina skupljih piva). Prošle godine dobro su poslovali i ugostitelji, sa rastom prometa od 11,3%, ali se  2020. za nekoliko meseci sve promenilo.Udruženje pivara Srbije saopštilo je da je od marta do oktobra 2020. potrošnja piva u Srbiji pala za 10%, zbog otkazivanja brojnih koncerata, fudbalskih utakmica i festivala, ali i ograničavanja rada ugostiteljskih objekata, dok je i pala potrošnja piva u EU, pa je pao izvoz za 15% (od marta do avgusta).Pošto pivo godišnje donosi preko 3,5% prihoda u budžet, pivari su izneli su Vladi predloge među kojima je i sniženje PDV-a za ugostiteljske objekte na 10%, zaustavljanje rasta akciza na to piće i subvencija za deo zakupa koji plaćaju ugostitelji.U pregovorima sa Privrednom komorom Srbije predložili su i podsticaje za domaće poljoprivrednike zainteresovane za uzgoj hmelja, koji trenutno uglavnom uvozimo jer je domaća proizvodnja te žitarice uništena ratovima i tranzicijama. Zatvaranje ugostiteljskih objekata je, ipak, najviše pogodilo male zanatske pivare, kojima je prodaja pala i do 90 odsto, dok su donekle manje gubitke beležile one sa razvijenom onlajn prodajom. Naglašava se da one zauzimaju tek 0,5% tržišta u Srbiji, ali su prepoznatljive u inostranstvu.JAKA KONKURENCIJAProizvodnja vina je tokom prethodne finansijske krize gotovo prepolovljena, ali je uspela da se oporavi, što pokazuje i podatak da je sada registrovano 360 vinarija, što je 2,5 puta više nego pre deset godina.Broj vinograda u zemlji raste, ali i dalje nedovoljno za potrebe vinara. Prema poslednjim podacima Ministarstva poljoprivrede, u 2018. je proizvedeno 10% manje grožđa, ali je proizvedeno 29,1 miliona litara vina, što je za 24% više nego u 2017. To između ostalog ukazuje i na činjenicu da se značajan deo sirovina, čak 42%, uvozio (izvoz vinaprošle  godine je vredeo 22,1 milion dolara, dok je uvoz bio preko 30 miliona dolara). U januaru ove godine, vrednost izvoza je udvostručena u odnosu na isti period lane, a kao dodatni podstrek proizvodnji vina najavljena su državna ulaganja u razvoj vinogradarstva od 8,9 miliona evra, što je tri puta više nego prošle godine.Naglašava se da je korona stigla pre te pomoći, pa je prema podacima Saveza vinogradara i vinara Srbije, u prvoj polovini 2020. prodaja vina na tržištu je opala za oko 50 odsto. Tome je doprineo i rast uvoza jeftinog vina iz inostranstva, pa je vinarima preostalo da zatraže pomoć od države, koja im je obećala bespovratna sredstva, ali konkretniji detalji o podršci još nisu poznati.MEDICINSKI ALKOHOL  IZ VINARIJA Ipak, nisu svi vinari bili podjednako pogođeni pandemijom, jer su neki od njih deo proizvodnje preusmerili na medicinski alkohol, za kojim je na početku pandemije vladala velika potražnja. Tako je još u martu Republička direkcija za imovinu od kompanije "Navip" preuzela oko 350.000 litara belog vina za destilaciju i preusmerila ga preduzeću "Vino Župa" na preradu u alkohol jačine 75%. Domaća industrija mineralnih voda je u prvoj polovini godine beležila pad od 10 odsto, dok za sada nema aktuelnih podataka o prodaji sokova tokom pandemije.

Srbija

Krizni štab: Produženo radno vreme tržnih centara i ugostiteljskih objekata

Epidemiolog Branislav Tiodorović izjavio je danas da je Krizni štab doneo odluku da se radno vreme tržnih centrara, ugostiteljskih objekata i uslužnih delatnosti produži do 20 časova radnim danima, s napomenom da kovid redari sprovode kontrolu "kako je predviđeno".Tiodorović je kazao novinarima nakon sednice Kriznog štaba da će ta odluka danas biti prosleđena Vladi Srbije i da se očekuje da se predlog usvoji tokom dana.Prema njegovim rečima, mere će biti na snazi do petka, navodeći da će narednih pet dana "služiti da se proceni i oceni epidemiološka situacija".On je dodao da u kafićima nije dozvoljeno "korišćenja muzike u bilo kom smislu"."Smatra da se ljudi uz muziku opuštaju i ne poštuju mere, što dovodi do mogućnosti lakšeg prenošenja virusa", rekao je Tiodorović.Kulturne ustanove i dalje će raditi do 21 čas, prenosi agencija Beta.

Srbija

Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak na tržištu prodaje motornih vozila

Komisija za zaštitu konkurencije je pokrenula postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti protiv privrednih društava Porsche SCG Beograd, Autokomerc Beograd, Autocentar Manik – ACM Preljina, i Bros Auto Niš, radi ispitivanja postojanja restriktivnih sporazuma iz člana 10. Zakona o zaštiti konkurencije, kojima se ograničava konkurencija na tržištu prodaje motornih vozila u Republici Srbiji, navodi se u Službenom glasniku.Tokom sprovođenja analize uslova konkurencije na tržištima prodaje i servisiranja motornih vozila za 2017. 2018. i 2019. godinu, Komisija je u dostavljenim ugovorima za proizvode/automobilne marke „Audi“ konstatovala prisustvo odredbe po kojoj uvoznik određuje cene za dalju prodaju vozila. Ovakve odredbe mogu da naruše i čak eliminišu cenovnu konkurenciju na nivou maloprodaje, odnosno cenovnu konkurenciju koja bi mogla da postoji između dilera ovog brenda kada bi oni samostalno određivali cene u daljoj prodaji.Iz navedenog razloga, Komisija će naročito ispitati da li su društva protiv kojih je pokrenut postupak, u prethodnih pet godina određivala cene proizvoda/automobila marke „Audi“ u daljoj prodaji, što bi predstavljalo povredu konkurencije iz člana 10. Zakona.Pozivaju se sva lica koja raspolažu podacima, ispravama ili drugim relevantnim informacijama koje mogu doprineti utvrđivanju činjeničkog stanja u ovom postupku da iste dostave na adresu Komisije za zaštitu konkurencije, Savska 25/IV, Beograd.

Srbija

Smanjenje takse bi olakšalo gasifikaciju domaćinstava

Smanjenjem takse za priključak na gas od strane lokalnih samouprava, uvođenje tog energenta u domaćinstva koštalo bi  gotovo upola manje, oko 780 evra, piše Politika. Prema informacijama kojima raspolaže Ministarstvo energetike, lokalne samouprave nisu organizovano razmotrile to pitanje.Od ideje da se lokalne samouprave odreknu dela takse za priključak na gas i da se na taj način eventualini potrošači privole da gasifikuju svoja domaćinstva, nije se mnogo odmaklo. U Ministarstvu energetike, kako se naglašava, kažu da će ići u pravcu sagledavanja svih mogućnosti za promociju i korišćenje gasa kao energenta.Naglašava se da su visoke takse upravo razlog zašto se u Srbiji u većoj meri ne troši gas, jer većina domaćinstava ne može da ih plati. Prema podacima koje je izneo Dejan Popović iz Agencije za energetiku Srbije, samo za šest upravnih okruga može da se kaže da su potpuno gasifikovani i da svaka opština unutar okruga ima gas. Dodaje se da je delimično gasifikovano 11 okruga, kao i Beograd, ali, primera radi, Lazarevac nije, dok u čak 13 okruga nijedna opština nije gasifikovana.Iako bi zbog velikog zagađenja vazduha pozivanje na uvođenje gasa pod povoljnijim uslovima trebalo da bude prioritet, naglašava se da se javnosti svakodnevno serviraju priče o neophodnosti reorganizacije javnih preduzeća, pre svega "Srbijagasa".U resornom ministarstvu kažu da se reforme moraju sprovesti bez obzira na otpore koji postoje, jer su u interesu i gasnih preduzeća i građana.LETNJE PRIPREME ZA ZIMU: KOLIKO KOŠTA INSTALACIJA GREJANJA NA GAS? Ove promene morale su odavno da se sprovedu, a svako odlaganje je prema njihovim rečima samo doprinelo ostvarivanju interesa pojedinaca na čelu kompanija, a na štetu interesa građana i tih firmi.Reorganizacija je neophodna zbog razvoja gasnog sektora u Srbiji, jer jedino reformisano ovo preduzeće može da posluje održivo, efikasno, da donosi profit.U suprotnom, poslovanje "Srbijagasa" neće biti održivo, niti će ono biti u stanju da završi bilo koji projekat bez pomoći države. Zbog nedostatka reformi, Srbija će morati da pokriva 1,2 milijarde evra duga "Srbijagasa", kao što je radila prethodnih godina.Dodaje se da je razdvajanjem delatnosti u gasnom sektoru i postojanjem nezavisnog operatora transportnog sistema moguć razvoj tržišta koji dovodi do pada cena prirodnog gasa, kao i da bi od toga korist imali svi građani. Sa aspekta sigurnosti snabdevanja, kako se naglađava, više ponuđača znači veću mogućnost snabdevanja u uslovima kriznih situacija.

Srbija

Rođendan Matematičkog fakulteta: 147 godina od osnivanja

Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu danas  puni 147 godina od osnivanja, soaopštio je fakultet.Prva Katedra za matematiku osnovana je upravo 20. decembra 1873. godine na Velikoj školi na tadašnjem prirodno-matematičkom odseku Filozofskog fakuleta.U toku protekle godine, uspešno je realizovana nastava uprkos uvedenim vanrednim merama uz veliko zalaganje svih zaposlenih. Uspešno smo se prilagodili novim uslovima rada, nastavljena je realizacija tekućih naučnih projekata, naučnih seminara i održano više međunarodnih konferencije, navodi se u saopštenju. Zbog nepovoljne epidemiološke situacije izaizvane pandemijom virusa Covid 19, ove godine Dan Fakulteta se neće obeležavati na tradicionalan način, uz Svečanu akademiju.Pričitajte još: Mnogi bi pomogli Srbiji kad bi im se dozvolilo

Srbija

Naredne godine značajnija ulaganja u komunalnu infrastrukturu i kapitalne projekte Vranja

Na sednici Gradskog veća Vranja, održanoj 17. decembra, usvojeni su Programi poslovanja sa finansijskim planovima pojedinih javnih preduzeća i ustanova za 2021. godinu, prenosi eKapija.Takođe, većnici su usvojili Nacrt Plana razvoja grada Vranja za period od 2021-2030. godine. Prema nacrtu odluke o uređenju gradskog građevinskog zemljišta za narednu godinu, za ove svrhe biće izdvojeno 31 odsto više sredstava u odnosu na 2020. godinu, saopšteno je na sednici Gradskog veća.Kako je istakao većnik za urbanizam, komunalnu delatnost, infrastrukturu i ekologiju i zaštitu životne sredine Slavoljub Stojmenović, ovaj program je veoma ambiciozan bez obzira na sve teškoće u 2020. godini, a njegova vrednost iznosi 689 miliona 550 hiljada dinara.Za uređenje ulica u gradu planirano je 98 i po miliona dinara, a za javno osvetljenje izgradnju nove mreže i utrošak električne energije planiran je 91 milion 300 hiljada dinara.Što se tiče kapitalnih objekata planirano je da se izdvoji 223 miliona dinara, a za izgradnju putne i komunalne infrastrukture u seoskim mesnim zajednicama u 2021. planira se ulaganje od blizu 80 miliona dinara.Na sednici Gradskog veća, razmotreni su i planovi poslovanja pojedinih javnih preduzeća i ustanova.

Srbija

Konkurs za stipendije Vlade Francuske za više nivoa studija

Da bi nagradili najbоlje studente, Аmbasada Francuske i Francuski institut pоtpisali su spоrazum sa Ministarstvоm оmladine i spоrta, putem kog će dоbitnici domaće stipendije "Dоsiteja" kоji nastavljaju studije u Francuskоj moći da dоbiju dоdatnu stipendiju Francuske vlade. Prоgram stipendija namenjen je studentima nivоa master 2 i dоktоrata u kоmentоrstvu, a stipendija pоkriva trоškоve upisa na fakultet, sоcijalnоg оsiguranja i trоškоve živоta tоkоm studija u Francuskоj, a takоđe оmоgućava i mnоge druge pоgоdnоsti. Коnkurs za stipendije za univerzitetsku 2021-2022. trajaće dо 29. marta 2021. godine.Оve stipendije su specifične pо tоme štо daju studentima slоbоdu da u оkviru svоje оblasti studija i interesоvanja оdaberu studijski prоgram kоji žele da pоhađaju. Sve оblasti su zastupljene. Studenti mоgu da pоgledaju uslоve kоnkursa OVDE.Studenti kоji su pоstigli izuzetne rezultate tоkоm studija mоgu da kоnkurišu i za Аjfel stipendiju kоju dоdeljuje direktnо Ministarstvо za Еvrоpu i spоljne pоslоve Francuske.Коnkurs za оvu stipendiju оtvоren je dо 8. januara 2021. Visоkоškоlske ustanоve u Francuskоj direktnо predlažu kandidate kоmisiji, a više detalja dostupno je OVDE.Diplomirani lekari i farmaceuti mogu da se prijave za plaćenu specijalizaciju u Francuskoj:- DFMS, program u trajanju od 6 meseci do 3 godine, ukoliko su već na specijalizaciji u Srbiji;- DFMSA, program u trajanju od 6 meseci do 1 godine, ukoliko su već na subspecijalizaciji u Srbiji.Ova vrsta specijalizacije namenjena je lekarima sa dobrim znanjem francuskog jezika (Delf ili TCF nivo B2). Univerzitet u Strazburu je zadužen za ovaj program.Za 2021-2022. godinu konkurs je otvoren do 15. januara 2021, a kandidati se pozivaju da popune formular za prijavu i pošalju ga što pre na med-dossier1-2021-2022@unistra.fr Francuska godišnje primi oko 360.000 inostranih studenata i pedstavlja šestu zemlju na svetu koju biraju inostrani studenti. KONKURS ZA STUDENTE OSNOVNIH STUDIJAFrancuska je u jesen 2018. započela veliku reformu koja ima za cilj poboljšanje uslova za prijem inostranih studenata u Francuskoj. U pitanju je program pod nazivom "Bienvenue en France" ili "Dobrodošli u Francusku" koji ima za cilj da do 2027. godine primi pola miliona inostranih studenata.On podrazumeva izvesne olakšice kada je u pitanju vizni režim, ali i brojne dodatne mere: veći broj studijskih programa na francuskom i engleskom jeziku, kao i brendiranje visokoobrazovnih ustanova koje primaju inostrane studente u Francuskoj. U okviru ove posebne procedure budući studenti iz Srbije koji žele da upišu studije prvog stepena u Francuskoj, posle završene mature, od sada će ostvaritivati pravo na puno ili delimično oslobađanje od plaćanja troškova školarina što predstavlja značajnu finansijsku pomoć.Francuska je i deo evropskog visokoobrazovnog sistema, što omogućava svakom upisanom studentu na neku od francuskih visokoškolskih ustanova da deo svojih studija provede i u nekoj drugoj zemlji, članici Evropske unije.Harmonizacija nivoa studija (L/M/D) među različitim zemljama, članicama Evropske unije, omogućava studentu koji stekne diplomu u Francuskoj da ima i diplomu koja je priznata u okviru evropskog visokoobrazovnog prostora.Procedura predupisa na prvu godinu osnovnih studija (procedura "DAP"), nudi raznovrsne studijske programe u svim oblastima na 67 univerziteta i 20 nacionalnih škola za arhitekturu koji je primenjuju. Zahtev za predupis preko procedure "DAP" podnose inostrani državljani da bi se upisali na I godinu studija na neku visokoškolsku ustanovu u Francuskoj.Namenjena je maturantima, svršenim maturantima ili onima koji imaju bilo koju drugu ekvivalentnu diplomu koja omogućava pristup visokom školstvu u matičnoj zemlji.Ako ste maturant i imate boravak u Srbiji, treba da popunite zahtev za upis na I godinu studija na državne univerzitete (uključujući i prvu godinu zdravstvenih struka), tzv. "beli" dosije, koji možete da preuzmete sa zvaničnog sajta francuskog Ministarstva visokog obrazovanja i naučnog istraživanja (MEESR). Možete da odaberete jedan program na tri univerziteta po redosledu prioritet, tri različita studijska programa na istom univerzitetu i tri različita studijska programa na tri različita univerziteta.Za studije svih ciklusa arhitekture (od prve godine do Master nivoa, kao i za sticanje licence za rad u svojstvu arhitekte u Francuskoj), treba da popunite zahtev za upis na studije na Nacionalnim visokim školama za arhitekturu, tzv. "žuti" dosije, koji možete da preuzmete sa zvaničnog sajta francuskog Ministarstva kulture i komunikacija .Procedura DAP otvorena je uglavnom od novembra do polovine januara.Maturanti iz Srbije obavezno moraju da steknu diplomu o znanju francuskog jezika minimum DELF B2 u trenutku podnošenja dosijea. Za one koji pohađaju frankofonu dvojezičnu nastavu i učenike Filološke gimnazije iz Beograda, sticanje srpske diplome ("mature") oslobađa ih dostavljanja diplome DELF.

Srbija

Kratki gejming programi uskoro na dva državna univerziteta

Sve intenzivnija saradnja državnih univerziteta i uspešnih kompanija iz ovog sektora, zaključak je panela"Gejming obrazovanje u Srbiji" kojim je otvorena regionalna gejming konferencija PlayCon. Ovaj razgovor, organizovan u saradnji sa nevladinom organizacijom Inicijativa "Digitalna Srbija", bio je i prilika da se najave kratki univerzitetski programi u oblasti razvoja video-igara koji će u okviru projekta Master 4.0 od februara početi na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, te od marta i na Univerzitetu u Kragujevcu.Domaća industrija video-igara je u prethodnom periodu ostvarila izuzetan rast i godišnje prihoduje između 80 i 120 miliona evra, mahom sa stranih tržišta. U Srbiji danas imamo preko 100 kompanija i timova koji se profesionalno bave razvojem igara — i zapošljavaju više od 2.000 ljudi. Ipak, skoro svi oni su svoje formalno stečeno znanje iz drugih oblasti morali da unapređuju uglavnom kroz neformalne kanale, učeći na internetu ili kroz sam posao jer do nedavno nijedan univerzitetski program nije pripremao svoje studente za posao u gejmingu. U prethodnih nekoliko godina, situacija je počela da se menja."Nakon pionirskog poduhvata pokretanja fakultetskog gejming programa u Novom Sadu, danas pred sobom imamo i dva master programa u Beogradu i Kragujevcu koji su nastali u bliskoj saradnji akademske zajednice i gejming kompanija",  istakao je Miloš Đuričanin iz Inicijative "Digitalna Srbija", organizacije koja je pokrenula ideju o nastanku ovih programa.U okviru projekta Master 4.0, Ministarstvo prosvete je na javnom konkursu dodelilo sredstva da programe organizuju Univerzitet u Kragujevcu koji je već upisao prvu generaciju od 25 studenata, dok se upis na beogradski program koji zajednički sprovode Univerzitet umetnosti i Matematički fakultet u Beogradu očekuje od naredne školske godine.Poseban segment razgovora na panelu posvećen je najavi jednosemestralnih kratkih programa u Beogradu i Kragujevcu, osmišljenih tako da za njih mogu da konkurišu svi zainteresovani sa završenom srednjom školom."Naši kratki programi će obuhvatiti potpuno različite oblasti koje se međusobno vrlo dobro uklapaju — povezali smo tehničke predmete koje će ponuditi Matematički fakultet, dok će umetničke predmete držati predavači sa različitih fakulteta Univerziteta umetnosti," istakla je na konferenciji dr Aleksandra Jovanić sa beogradskog Univerziteta umetnosti i pozvala zainteresovane da detalje o programu nađu na sajtu Inicijative "Digitalna Srbija". "Kao i za master, ove kratke programe kreirali smo zajedno sa stručnjacima iz prakse. Ostvarili smo blisku saradnju sa kompanijama Nordeus, Crater Studio, Two Desperados i Playrix RS. Na taj način ćemo ojačati izuzetno važnu sponu između studenata i stvarnog radnog okruženja," naglasila je Jovanić i podvukla da će prijavljivanje zainteresovanih kandidata za dva kratka programa u Beogradu — "3D dizajn za video-igre" i "Zvuk u video-igrama" — početi 1. februara sledeće godine.Univerzitet u Kragujevcu otvoriće prijave za svoj kratki program "Razvoj kompjuterskih igara" mesec dana kasnije.Osvrt na neformalno obrazovanje u domenu video-igara u Srbiji dala je Miljana Jovović iz Crater studija koji će u narednom periodu, pored svojih redovnih kurseva, aktivno učestvovati i u oblikovanju nastave za studente na beogradskom Masteru 4.0 i pomenutim kratkim programima."Crater Studio će studentima beogradskih programa ponuditi stručne prakse, ali naši predavači sa bogatim iskustvom iz industrije će u okviru ovih programa držati i predavanja i na taj način pomoći da znanja koja oni stiču budu ne samo teorijski potkovana, već i vrlo primenjiva u stvarnom svetu," zaključila je Jovović.Govoreći o važnosti saradnje akademije i privrede, docent dr Manojlo Maravić sa novosadske Akademije umetnosti istakao je da je formalno obrazovanje u oblasti razvoja video-igara put ka novoj profesionalizaciji ove industrije."Smatram da je za uspeh u ovoj industriji, pored strasti ka gejmingu, potrebno i široko teorijsko znanje iz drugih domena. Možda najbolji primer je Vil Rajt, kreator planetarno popularne igre The Sims, koji ima široko znanje u oblastima kao što su arhitektura, ekonomija ili umetnost i u tom smislu je potpuna kreativna ličnost koja dokazuje da se kreativnost kod ljudi razvija kroz obrazovanje," istakao je Maravić.

Srbija

Oko 3.000 prosvetara zaraženo koronom ili u samoizolaciji

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) saopštila je da se broj prosvetara koji su zaraženi ili u izolaciji zbog sumnji da su zaraženi korona virusom udvostručio u protekle dve nedelje, odnosno da desetina svih zaposlenih odsustvuje sa posla zbog COVID-19. USPRS je naveo danas da je pre dve sedmice nešto više od 2,5 procenata zaposlenih u prosveti bilo zaraženo korona virusom i da je isto toliko zaposlenih bilo u izolaciji.Prema njihovim saznanjima, u petak 18. decembra, blizu šest procenata prosvetara je bilo zaraženo, a nešto manje od četiri odsto se nalazi u izolaciji, ukupno 3.000 osoba."Da li su prethodne dve sedmice ostvarile svoju svrhu i koju, treba pre svega da kaže Krizni štab, koji nas nikada i nije konsultovao u vezi sa podacima. Imaju li oni svoje brojke ili nemaju, to ne znamo, ali je jasno da smo previše rizikovali, jer je ovih 3.000 ljudi, zarazilo još duplo toliko, što svojih ukućana, što djaka, što roditelja svojih djaka", navedeno je u saopštenju.USPRS je još jednom zbog trenutne situacije apelovao da se od ponedeljka ne drže roditeljski sastanci, već da o ocenama svoje dece roditelji budu obaveštevani onlajn.

Srbija

Geopolitike velikih sila za Srbiju su manje bitne, važnija ekonomska veza sa EU

Centar za evropske politike u saradnji sa UTICAJ KINEDejan Pavlićević sa kineskog univerziteta "Xi’an Jiaotong-Liverpool" smatra da se angažuovanje Kine u Srbiji ne razume na pravi način jer inače vlada uverenje da je Balkan neko važno geoplitičko polje."Srbija i Balkan su samo deo šireg polja i piristupa Kine. Ne treba da preterujemo sa značajem koji Srbija ima za Kinu, kada pričamo o inicijativi "Pojas i put" inicijativi jer je ona samo jedna od zemlaja koja je tu uključena", kaže Pavlićević.On naglašava da je Srbija samo jedna od 17 evropskih zemalja u kojima je Kina angažovana, kao i da to ne znači da ona ne želi da radi na dobrim odnosima, kao da je azijskoj zemlji cilj osvajanje ekonomskih tržišta."Mislim da Kina nema interesa da učestvuje u nekom geostrateškom manevrisanju. Srbija nije toliko zavisna od Kine, jer joj je više od 60% trgovinske razmene sa Evrioskom unijom", dodaje Pavićević.Naglašava i da Kina nema kapacitete da utiče na probleme koji su u vezi sa Kosovom, niti ima bezbednosne interese u regionu. Smatra da je EU sa Srbijom ojačala manje vidljive birokratizovane projekte, dok su kineski infrastrukturni vidljiviji, ali nisu značajniji od evropskih.UTICAJ RUSIJEMaksim Samorukov, sa moskovskog Karnegi centra, smatra da rusko prisustvo u Srbiji opada, kao i da je naša zemlja tokom ove godine napravila značajne korake u diversifikaciji uvoza energenata."To zastupa i nova (stara) ministarka energetike Zorana Mihajlović, koja smatra da se se energenti koji se uvoze iz Rusije previše plaćaju", ocenjuje Samorukov.Prema njegovim rečima treba imati u vidu da je dosadašnji ministar diplomatije Ivica Dačić, koji kako smatra važi sa proruskog čuveka otišao na manje važno mesto."Neki drugi ljudi u energetskom sektoru koji su stari prijatelji Gasproma morali su da daju otkaze, videćemo uskoro i promene u preduzeču "Srbijagasu", naglašava Samorukov.On podseća i da u prilog tom mišljenju govori i činjenica da Srbiji dogovine ističe ugovor o trgovini sa "Gaspromom", koji će morati da joj ponudi bolje uslove za trgovinu gasom."Rusiji u Srbiji odgovara status quo", ocenjuje Maksim Samorukov.Prema njegovoj prognozi neće se obnoviti ni zajedničke vojne vežbe Rusije i Srbije, koje su letos suspendovane. Ruski uticaj će prema njegovim rečima ostati blag, ali to ne znači da ne može da ojača ako SAD ili EU učine neke korake koji bi Srbiju ubrzano uvodili u evro-atlantske integracije ."Rusija trenutno ima mnogo problema na postsovjetskom prostoru, kao što je sukob u Ngorno Karabahu", ocenjuje ruski analitičar.UTICAJ TURSKEOdnosi Srbije i Turske uglavnom se baziraju na ekonomiji, jer je Turska uvidela da joj se ta saradnja više isplati, smatra između ostalog Hamdi Firat Buyuk, politički analitičar platforme Feniks Politik."Turska u Srbiji pravi fabrike dok u Bosni i Hercegovini  otvara džamije i ne znam kako će Redžep Tajip Erdogan to objasniti Bošnjacima", primećuje ovaj novinar koji je i na doktorskim studijama u Sarajevu.Kaže i da Srbija privlači Tursku jer ima bolju infrastrukturu i veće je tržište od Kosova, Severne Makedonije i BiH. Istovremeno, naglašava da i u Srbiji i Turskoj jača autoritarizam vlasti."Velike su sličnosti u stilu upravljanja, njihovi lideri karijere su počeli kao proevropski i prodemokratski političari, ali sada tu jača autoritarizam", kaže Hamdi Firat Buyuk.Nagčašava i da turski predsednik shvata da je Srbija ključna za njegov položaj na Balkanu i podseća na nameru te zemlje da gradi auto-put Sarajevo-Beograd, koji će povezati i Sarajevo sa Novim Pazarom gde žive Bošnjaci.Sa druge strane, napominje da se u Turskoj nalazi malo srpskih investitora, kao i da  trenutni poslovi ne znače da će ta zemlja ćutati u vezi sa pitanjem Kosova.Takođe Hamdi Firat Buyuk ne smatra da će Srbija premestiti svoju ambasadu u Jerusalim, kako je nedavno dogovoreno u Vašingtonu, a prognozira i nastavak saradnje između Turske i Izraela.Ocenjuje i da će se sa okončanjem pandemije EU ponovo suočiti sa migrantima koji iz Turske pokušavaju da dožu u Evropu.Napominje i da u odnosima Srbije i Turske postoji i jedna novi momenat, a to je trgovina vojnim bespilotnim letelicama, čega do sada nije bilo u odnosima dve zemlje.Čedomir Savković

Srbija

Medijsku pismenost treba učiti od vrtića

Uvođenje izbornog predmeta o medijskoj pismenosti u gimnazije predstavlja dobar korak, ali to nije dovoljno, kažu sagovornici Nove ekonomije. Podsećaju i na primere nekih zemalja koje su medijsku pismenost uveli i u predškolsko obrazovanje.Poplava lažnih vesti, ali i laka dostupnost brojnih "problematičnih" sadržaja na internetu, pokreću brojna pitanja o učenju medijske pismenosti u školama.Marko M. Đorđević, vanredni profesor komunikologije na Fakultetu savremenih umetnosti u Beogradu, smatra da informaciono-komunikacione tehnologije i ekrani danas, "generalno uzevši, više nego ikada pre, okupiraju pažnju dece različitog uzrasta".Naši sagovornici saglasni su da je uvođenje izbornog predmeta "Jezik, kultura i mediji" pre dve godine u gimnazije bio dobar korak, ali da nas u razvoju učenja medijske pismenosti očekuje još mnogo posla.Predstavnici Novosadske novinarske škole već više od 10 godina bave održavanjem seminara o medijskoj psimenosti, koji su namenjeni prosvetnim radnicima. Marina Grnja Klaić iz Novosadske novinarske škole kaže za Novu ekonomiju da je taj seminar sertifikovao i Zavod za obrazovanje i vaspitanje, kao i da je on namenjen svim prosvetnim radnicima."Svi nastavnici mogu da unesu elemente medijske pismenosti u svoje predmete, bilo da predaju taj predmet, književnost, matematiku ili bilo šta drugo", objašnjava sagovornica Nove ekonomije.Ona podseća da je trenutno u fazi pregovora i uvođenja predmeta o medijskoj pismenosti u osnovne škole. "Medijska, digitalna pismenost je nešto što nastavnicima treba da bude saigrač, nastavnici treba da prihvate nove tehnologije i medije kao sistem učenja", kaže Marina Grnja Klaić.ISKUSTVA U ONLAJN NASTAVI"Naša preporuka je da nastavi na daljinu treba da se priđe organizaciono, tehnički, medijski i pedagoški kompetentnije, načinima rada koje biraju sami profesori", kaže Marina Grnja Klaić.Ona dodaje da odgovori ispitanika pokazuju i da je onlajn nastava učenicima i roditeljima otežala svakodnevnicu, roditelji više rade sa svojom decom, a đacima nedostajalo mentorstvo učitelja i nastavnika."Nije dovoljno jasno kakvi će biti efekti ovako organizovane onlajn nastave s obzirom na visok stepen improvizacije koji se može uočiti", ukazuje Marko M. Đorđević.PANDEMIJA POKAZALA ZNAČAJ MEDIJSKE PISMENOSTI"Ja i mnoge kolege smatramo da nas je pandemija podsetila koliko je ključna medijska pismenost, iako se čini da sadašnje generacije "digitalni urođenici" naša istraživanja su pokazala da se oni tokom pandemije nisu dovoljno snašli da koriste internet u edukativne svrhe", kaže Marina.Prema njenim rečima, đaci nisu učili pomoću interneta, već su ga koristili za svakodnevnicu, informisanje. Kako dodaje Marina Grnja Klaić promene treba da krenu od donosilaca odluka i samih direktora škola i ocenjuje da će na svojim obukama imati i zaposlene u predškolskim ustanovama.Dobar je primer koji se kako kaže praktikuje u vrtićima u jednom delu Austrije, gde medijsko opismenjavanje dece počinje od najranijeg detinjstva."Analiziraju crtaće osvešćavaju u deci šta je to što je kreativno, a šta je to što je realno. Tu postoje različiti načini na koje vi možete da približite deci da im se razvije ta kritička svest", objašnjava predstavnica Novosadske novinarske škole.UVOĐENJE MEDIJSKE PISMENOSTI  U ŠKOLE I VRTIĆE?Uvođenjem izbornog predmeta o medijskoj pismenosti u gimnazije bio je prvi korak, ali eje na tom polju, prema mišljenju naših sagovornika, ostalo još puno posla."Ja zaista ne želim da umanjim to kako smo krenuli da uvodimo medijsku pismenost, jer je to jako važno, da se bar počne od toga. Ali, da li je dovoljno, sigurno da nije", objašnjava Marina.Prema njenim rečima problem je što za taj izborni predmet ne postoje kurikulumi, što ga pohađa mali broj dece, a i smernice koje daje -Ministarstvo prosvete su šture."Neophodno je, najpre, uvesti je u programe od predškolskog vaspitanja i obrazovanja pa nadalјe i usaglasiti cilјeve i aktivnosti predviđene strategijama i zakonima sa praksom i ponuditi model medijskog obrazovanja koji će biti održiv i efikasan", kaže Marko M. Đorđević.On ukazuje na činjenicu da se na nekim visokoškolskim ustanovama nude uglavnom kao izborni predmeti, nude komunikološko-medijski kursevi koji se dotiču pitanja obrazovanja za medije.Čedomir Savković

Srbija

IKEA prekida saradnju sa kineskim dobavljačem koji je falsifikovao poreklo drveta

Kompanija IKEA saopštila je da su tokom rutinske revizije kod jednog dobavljača iz Kine njihovi stručnjaci za šimarstvo i snabdevanje drvetom otkrili falsifikovane dokumente o poreklu drveta. Naglašava se da sporni dokumenti odnose na period od septembra 2019. do oktobra 2020. godine."Ovakvo kršenje pravila je potpuno neprihvatljivo i preuzimamo punu odgovornost za to. Suprotno je svim našim vrednostima, kao i onome ko smo i šta želimo da budemo kao kompanija. Naši kupci bi uvek trebalo da imaju poverenja da naša celokupna drvna građa potiče iz održivih izvora", navodi se u saopštenju kompanije IKEA.Kako naglašavaju u IKEI, njihov sektor nabavke odmah je pokrenuo kompletnu istragu o tome šta se dogodilo i to je rezultiralo prekidom poslovne saradnje sa kineskim dobavljačem. Kompanija tvrdi i da je zaustavila prodaju proizvoda izrađenih od spornog drveta, na 57 tržišta na kojima su ono bili dostupni za kupovinu."Kao veliki potrošač drveta, vrlo ozbiljno shvatamo svoju odgovornost prema društvu i životnoj sredini", dodaje se u saopštenju.IKEA naglašava da se svake godine sprovodi približno 200 revizija, sa ciljem da se osigura da sva drvna građa koja se koristi u njihovoj proizvodnji bude iz obnovljivih izvora:"Zahvaljujući ovom sistemu, uspeli smo da otkrijemo drvo sa falsifikovanom dokumentacijom i brzo reagujemo".Kompanija podseća da blisko sarađuje sa oko 1.000 dobavljača i još više poddobavljača, kao i da ima veliko poverenje u svakog od njih i napominje da će ako utvrdi bilo kakve nepravilnosti prema svima postupiti na isti način, prekinuti saradnju i preduzeti zakonske mere.Kako se dodaje u saopštenju, "skladu s našim dugogodišnjim opredeljenjima za održivo poslovanje" kompanija će intenzivirati napore da proaktivno učvrsti svoje zahteve u čitavom lancu snabdevanja drvetom:"Udružićemo snage sa stručnjacima iz ove oblasti kako bismo doprineli daljem razvoju odgovornog upravljanja šumama u ovoj industriji širom sveta".

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.