img
Broj 129, April 2026.
Broj 129, April 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Noćni klubovi i barovi još ne znaju kolika pomoć ih očekuje

Vlade Srbije donela je uredbu o direktnoj i bespovratnoj pomoći barovima i noćnim klubovima koji su pogođeni epidemijskim merama, saopštilo je Udruženje noćnih klubova i barova. Za sada nije poznato koliki će iznos pomoći biti dodeljen vlasnicima noćnih klubova i barova, jer će ga posebnim aktom utvrditi Vlada Srbije."Nadamo se da ćemo u najkraćen roku, sa nadležnima iz Privredne komore Srbije (PKS) napraviti dogovor i odrediti uslove za dobijanje šifre 'noćni barovi i klubovi', kako bismo napravili precizniju diferencijaciju ugostiteljskih objekata i izbegli ponavljanje scenarija koji nas je zadesio u tokom pandemije", kaže za Novu ekonomiju predsednik Udruženja noćnih klubova i barova Miša Relić.Prema njegovim rečima, sigurno je da pomoć neće dobiti svi noćni klubovi i barovi, ali je kako naglašava važno što je odlukom da se pomoć dodeli država prepoznala tu vrstu ugostiteljske delatnosti.Noćni klubovi i barovi, o čemu je Nova ekonomija više puta pisala bili su među delatnostima koje su najviše pogođene merama koje su važile tokom pandemije i koje su podrazumevale potpunu obustavu rada ili skraćeno radno vreme ugostiteljskih objekata."Pomoć će dobiti noćni klubovi koji se isključivo bave tim poslom, što znači da rade od pet popodne do dva ujutru. Vlada inače smatra da je ostalom ugostiteljstvu pomogla kroz minimalce, (kao) i da su oni koliko toliko mogli da rade", napominje Relić.KAKO SE PRIJAVITI ZA POMOĆ?Kriterijumi koji će odlučivati o tome da li se privredni subjekt može kvalifikovati za pomoć, kako se navodi u saopštenju su sledeći:- da privredni subjekt ima pad prometa od 70% ili više tokom Covid perioda 01.4.2020. - 31.03.2021. u odnosu na referentni period 01.4.2019. - 31.03.2020;- da se mogu prijaviti samo privredni subjekti sa šifrom poslovanja 5630 ili 5610;- da je u pitanju privredni subjekt koji je u referentnom periodu 1.4.2019. - 31.3.2020. imao radno vreme najranije od 17h i obavezno posle 02h;- da su firme obveznici PDV-a.Prema zvaničnom saopštenju Udruženja noćnih klubova i barova, ovde će se računati i dodatni kriterijume za dodelu pomoći, koje se nalaze u uredbi Vlade Srbije dostupnoj na sledećem LINKU.Prijava za pomoć koja se dodeljuje noćnim klubovima i barovima vršiće se putem zahteva sa potrebnom dokumentacijom.Prijava za dodelu pomoći noćnim klubovima i barovima dostavljaće se Poreskoj upravi preko portala ePorezi, pod opcijom "Izjava o zainteresovanosti za pomoć" i za to je potrebna sledeća dokumentacija.- kopiju isečka o otvaranju fiskalne kase, prvog i poslednjeg fiskalnog isečka za dva uzastopna radna dana u okviru jedne nedelje, po radnom vremenu poreskog obveznika, za svaki kvartal od 1. aprila 2019. do 31. marta 2020. godine;- kopije svih listova EDI knjige za isti period;- odluku o radnom vremenu poreskog obveznika.Rok za podnošenje zahteva je kako se napominje 15 dana od dana objave Javnog poziva.Isplata sredstava vršiće se na posebne namenske dinarske račune, a privrednici će o tome biti obavešteni putem elektronskog poreskog sandučeta na portalu ePorezi.Sve dodatne informacije zainteresovani mogu dobiti na telefone: 011/3139-676, 011/3139-677 i 011/3139-678.Čedomir Savković

Srbija

Advokati na protestu zatražili povlačenje Zakona o parničnom postupku

Stotinak advokata je na protestu održanom u Beogradu zatražilo povlačenje nacrt izmena Zakona o parničnom postupku. Ministarstvu pravde su dali rok do 1. juna da povuče predlog iz zakonske procedure i predloži novi, koji bi zaista rezultirao efikasnijim pravosuđem. Pojedini advokati su prethodno ocenili da bi, po predlogu novih izmena, građanin koji ima više tužbi morao da drugoj strani plati sve troškove postupka kao da je spor izgubio, dok bi mu samo u prvom postupku troškovi bili dosuđeni. To bi, kako navodi advokatica Jelena Pavlović, onemogućilo sudsku zašitu svima sem "vrlo malom sloju bogatih".Ona je za Novu ekonomiju izjavila da bi se usvajanjem zakona u neizmenjenom obliku "višestruko narušila prava građana", da bi njihov pristup sudu bio još teži, kao i da bi svi njihovi postupci u kojima nisu na vreme platili takse bili obustavljeni.Ona je dodala i da bi svaki dvostepeni postupak (po žalbi), brisanjem limita za reviziju postao trostepeni, što bi potencijalno izazvalo "potpunu blokadu sudstva". "To znači da bi (svaki postupak trajao) minimum 15 godina. Onaj ko zaista misli da poboljša efikasnost pravosuđa mora da proširi broj sudova i sudija u najopterećenijim gradovima, kao što su Beograd, Novi Sad, Niš, a ništa od toga se ne radi", rekla je Pavlović.Ona je dodala i da problem sudstva nisu ni video konferencijske mreže ili elektronska dostava, koji se predlažu, a da je "očigledno" da su nacrt spornog zakona pisali "ljudi koji nikada nisu kročili u sud".Pavlović takođe dodaje i da advokati "nisu ni znali da su imali svog predstavnika" u radnoj grupi koja je radila na predlogu zakonskog rešenja."To je ono što nas je malo izrevortiralo, jer dok je Društvo sudija radilo komentare na nacrt, mi nismo znali da isti postoji. Sada smo postali malo uporniji, da izguramo da postoji stalna komunikacija između komore i njenih predstavnika, jer je to jednostrano informisanje (Advokatske komore Srbije) nanelo puno štete i građanima i profesiji. Advokatska komora je prećutala kada su bile izmene Zakona o izvršnom postupku, koji je za građane bio poguban, a to bi se verovatno desilo i ovde da nismo reagovali"; izjavila je Pavlović. Pavlović je kazala da je dopis protiv izmena zakona prvo uputila Advokatska komora Zaječara, kao i da veruje da će uskorno sve područne organizacije postupile isto.Javna rasprava o nacrtu izmena Zakona o parničnom postupku je trebala da traje od 19. maja 2021. godine do 14. juna 2021. godine, ali su se Ministarstvo pravde i Advokatska komora Srbije danas saglasili da se konsultativni proces produži do postizanja konsenzusa o tekstu."Ministarka pravde (Maja Popović) i predsednik Advokatske komore Srbije (Viktor Gostiljac) zajedničkim saopštenjem žele da potvrde da će se u daljim razgovorima... razmotriti sve primedbe koje će biti dostavljene na teskt Nacrta zakona kako bi se došlo do zakonskih rešenja koja će biti u opštem interesu", navodi se u saopštenju.

Srbija

Privrednici poručili državi: Samo manji porezi suzbijaju rad na crno

Stručna grupa Vlade Srbije počela je sa izradom novog nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije. Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije saopštilo je tim povodom da se rad na crno se neće smanjiti sve dok se "drastično" ne smanje porezi i doprinosi na zarade.Rad Stručne grupe kako se podseća u saopštenju privrednika trebalo bi da pojača nadzor nad sivom ekonomijom, unapredi poreski nadzor, fiskalno i administrativno rasterećenje privrede, kao i promociju legalnog poslovanja preduzetnika.Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije naglašava da podržava nameru države da uredi oblast poreza, ali naglašava da porezi i doprinosi na zarade sada iznose 60%, ali i više.Ocenjuje se da porezi i doprinosi moraju da budu u skladu sa godišnjim prosekom zarade, a ne sa zaradom od pojedinačnih poslova.Naplata poreza prema njihovim rečima mora da se proširi i na neregistrovane subjekte koji predstavljaju nelojalnu konkurenciju i doprinose uništavanju onih privrednika koji legalno posluju. KOLIKO VREDI "USMENI UGOVOR" SA POSLODAVCEM? Takože Zaštitnik preduzetnika i privrednika napominje potrebno je sprečiti nelegalan protok robe na carini, krađu struje, goriva, cigareta koji se plasiraju na crno.Takođe, kako se dodaje, treba zaustaviti malverzacije prilikom sprovođenja javnih nabavki, divlju gradnju i iznošenje novca iz zemlje bez naplate poreza na dobit, jer sve to pravi godišnju štetu u budžetu koja se kreće oko 12 milijardi evra. Preduzetnicima i privrednicima sa domaćim kapitalom, kako se dodaje, treba obezbediti subvencije ili poreske kredite u jednakim iznosima koji se dodeljuju stranim investitorima. "Očekujemo da Vlada posluša smernice domaćih preduzetnika i privrednika, da državni aparat počne da se ponaša kao partner domaćoj privredi i da sistem poreza i doprinosa bude kao što je u savremenim i naprednim državama - pravedan i progresivan", dodaje se u saopštenju. POREZ SE PLAĆA I ZA RUINIRANE KUĆE KOJE SE MNE KORISTE

Srbija

Država garant za još 141 miliona evra kredita „Srbijagasa“

Vlada Srbije je Skupštini predložila dva zakona o davanju garancija OTP banci i Banci Intesa za nove kredite Javno preduzeće “Srbijagas” koje je ovo preduzeće uzelo radi gasifikacije.Za izgradnju gasovoda Beograd-Valjevo-Loznica JP “Srbijagas” sklopilo je ugovor o kreditu u iznosu od 75 miliona evra, a za razvodni gasovod Paraćin-Boljevac-Rgotina-Negotin još 66 miliona evra. Period trajanja kredita je osam godina, uključujući dve godine grejs perioda (odložen početak otplate). U slučaju da “Srbijagas” ne izmiri obaveze prema bankama, država garantuje da će dug vratiti umesto ovog preduzeća."Srbijagas" uzima kredit, država garantuje njegovo vraćanje Kako se navodi u predlogu zakona, jedna od većih oblasti koje nisu pokrivene transportnim sistemom prirodnog gasa je zona jugozapadno od Beograda, koja obuhvata Kolubarski okrug i gradske opštine Obrenovac i Barajevo. U ovoj oblasti živi oko 210.000 ljudi, a izgradnja novog gasovoda trebalo bi da obezbedi potpuno snabdevanje svih potrošača.U celoj zoni su izraženi problemi sa zagađenjem vazduha, a naročito u Valjevu u zimskom periodu, dodaje se u predlogu zakonu.Objašnjava se je priključenje na transportni sistem potrebnom i velikih strateškim partnerima Republike Srbije, a kao primer navodi se Projekat Jadar - Rio Tinto, kao i snabdevanje industrijskih i individualnih potrošača na teritorijama opština Šapca i Loznice.Razvodni gasovod Paraćin-Boljevac-Rgotina-Negotin-Prahovo takođe bi trebalo da smanji problem zagađenja vazduha, pre svega u Boru. U oblasti takođe živi 210.000 ljudi."Pored postojećih i potencijalnih industrijskih kapaciteta ovog dela Srbije potrebno je istaći da je u Prahovu, opština Negotin, predviđena izgradnja međunarodnog hemijskog parka za kooji se očekuje velika zainteresovanost investitora iz EU, Kine i Indije”, piše u Predlogu zakona.Vlada Srbije je u novembru prethodne godine takođe dala garancije za 55 miliona vredne kredite koje je uzelo JP “Srbijagas”, o čemu je Nova ekonomija pisala.Država od Srbijagasa preuzela upravljanje nad Transportgasom

Srbija

Letnja škola ekonomskog novinarstva Nove ekonomije – PRIJAVITE SE

Ekonomski mesečnik Nova ekonomija i portal novaekonomija.rs pozivaju mlade novinare i studente iz cele Srbije da se prijave za besplatnu školu ekonomskog novinarstva od 25. do 27. juna na Srebrnom jezeru.Imaćete prilike da od predavača, iskusnih novinara i ekonomista, dobijete najvažnija i neophodna znanja koja su potrebna za bavljenje ekonomskim novinarstvom. Ekonomski novinari su retki i traženi, a dobri ekonomski novinari imaju veliku šansu da naprave uspešnu karijeru u medijima. Naučićete kako da ekonomski tekstovi i prilozi budu stručni, a zanimljivi.Priručnik za ekonomske novinare Celokupne troškove za polaznike i iz Beograda i van Beograda pokriva organizator Business Info Group.Zainteresovani kandidati treba da pošalju kratak CV sa kontakt podacima do 25. oktobra na office@big.co.rs.    Broj učesnika ograničen, prijave do 15.06.2021. Škola ekonomskog novinarstva sprovodi se uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Vlade Srbije.Program škole ekonomskog novinarstva:Petak 25. 06. 2021.  Deset božjih zapovesti ekonomskog novinaraPredavač: Biljana Stepanović, direktorka i glavna urednica Nove ekonomijeSubota 26. 06. 2021.Osnovni ekonomski pojmovi koji su važni, čitanje budžetaPredavač: Vladimir Vučković, ekonomista i bivši član Fiskalnog savetaMonetarna politika Predavač: Nikola Vučković, finansijski analitičarKako upakovati ekonomsku temu za TV na atraktivan i razumljiv načinPredavač: Vojislav Stevanović, novinar TV N1Fektčeking u ekonomskom novinarstvu: u sendviču između kompanijskog PR-a i političkih spinovaPredavač: Ivana Pavlović, novinar, Nova ekonomijaNedelja 27.06.2021.Otvorene baze – nepresušan izvor tema i podataka (APR, ACAS, NBS, Uprava za javne nabavke itd.)Predavač: Vesna Radojević, KRIK

Srbija

Ustavni sud: Nije svaki građanin potencijalni donator organa

Ustavni sud Srbije presudio je da sve odredbe člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima nisu u saglasnosti sa Ustavom. Zbog toga će se, kako piše Politika za najmanje pet meseci odložiti primena odredbe o darivanju organa umrlih ljudi bez saglasnosti, zbog transplantacije.Kako prenosi Politka, u Ustavnom sudu Srbije, članovi Zakona o presađivanju ljudskih organa proglašeni su neustavnim jer nisu u skladu sa pravnom sigurnošću jedne zemlje.Ove odredbe, kako se naglašava, odnose se na uslove za darivanje ljudskih organa umrle osobe i prema njima su svi građani donatori organa nakon smrti, osim ako se ne o tome ne izjasne drugačije tokom života, ili ako se u trenutku njegove smrti transplantaciji izričito ne protivi njegov srodnik.Ustavni sud Srbije utvrdio je i da su neustavne sve odredbe člana 28. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koje propisuju uslove za darivanje tkiva.U oba slučaja, Ustavni sud je odložio objavljivanje tih odluka u "Službenom glasniku Republike Srbije" na šest meseci, navodi se na sajtu suda.U spornom članu 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa se navodi da se ljudski organi sa umrlog mogu uzeti radi presađivanja "ukoliko se punoletni poslovno sposoban davalac tome nije usmeno ili u pismenom obliku za života protivio, odnosno ako se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog".VIŠE OD HILJADU LJUDI U SRBIJI ČEKA TRANSPLANTACIJU "Izuzetno, ako umrli nema bliske srodnike, organi se mogu uzeti ako se tome, u trenutku smrti, nije izričito usprotivio pobočni srodnik zaključno sa drugim stepenom srodstva", glasi drugi stav neustavnog člana Zakona, a utvrđivanje neustavnosti odnosi se i na narednih pet stavova istog člana.Isto glase i neustavni članovi Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, o kojima je Ustavni sud takođe doneo presudu.Ove zakonske odredbe izazivale su kontroverze i tokom javne rasprave, a inicijativu za ocenu ustavnosti podnelo je nekoliko udruženja građana, kao i jedna politička partija.Zakon o presađivanju ljudskih organa donet je u julu 2018. godine.Da bi se izbegla svaka mogućnost zloupotrebe, on precizno definiše da je darivanje organa dobrovoljno i bez finansijske naknade, kao i da se transplantacija organa može izvršiti samo u slučaju moždane smrti osobe.Politika podseća da se Srbija po broju donora i transplantacija nalazi na dnu evropske lestvice, a procene govore da više od hiljadu ljudi u Srbiji čeka poziv lekara koji će ih obavestiti da su stigli na red za transplantaciju.

Srbija

Granica za odlazak u penziju će se pomerati do 2032. godine

Od 2021. važe nova pravila za penzionisanje žena u Srbiji, što znači da svaki zahtev koji podnesu ove godine podleže novim, rigoroznijim uslovima. Dok se uslovi za penzionisanje žena menjaju, za muškarce, barem za sada, za muškarce ostaje granica od 65 godina starosti.Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju izmenjen je 2014. godine. Od tada se za žene svake godine menjaju uslovi za penziju, i to po pravilu da se starosna granica pomera u rasponu od dva do šest meseci godišnje.Tako će biti sve do 2032. kada će dame moći da idu u penziju sa 65 godina starosti, što je dve godine kasnije nego danas, prenose Biznis i finansije.Ove godine žene u starosnu penziju mogu sa 63 godine i dva meseca života, umesto 63 godine koliko je potrebno da imaju za penzionisanje u 2020. godini.Potreban broj godina radnog staža ostaje isti i iznosi minimum 15 godina.Nova pravila za žene važe i ukoliko žele da idu u prevremenu penziju. Za ovu godinu uslov je 39 godina i četiri meseca staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života.S druge strane, muškarci u starosnu penziju u 2021. godini idu po starom, sa 65 godina života i 15 godina staža upisanog u radnu knjižicu. Ima međutim, promena u ostvarivanju prava na prevremenu penziju.Muškarci su prošle godine u prevremenu penziju išli sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 58 godina i četiri meseca života. Ove godine idu sa 40 godina staža osiguranja i najmanje 59 godina života.Ono što je jednako za oba pola jeste pravilo po kome i muškarci i žene mogu redovno da se penzionišu sa 45 godina staža, bez obzira na starost. Uslov je, naravno, da su im poslodavci sve vreme tokom tog period redovno uplaćivali doprinose.

Srbija

Kontrola letenja više nije vlasnik pilotske akademiju u Vršcu

Vazduhoplovna akademija preuzela je pilotsku akademiju u Vršcu i ona više neće biti u vlasništvu Kontrole letenje Srbije i Crne Gore SMATSA, saopštilo je Ministarstvo prosvete  Napominje se da će pilotska akademija u Vršcu od sada biti u "sistemu dualnog obrazovanja".Kako prenosi portal Tango Six "prelazak u sistem dualnog obrazovanja" praktično znači da je ovaj centar za obuku pilota prešao u vlasništvo srednje stručne vazduhoplovne škole Vazduhoplovna akademija (bivša škola Petar Drapšin).Ovim se okončava 11 godina dugo upravljanje pilotskom školom od strane SMATSA-e. Kontorla leta je školu preuzela 2010. godine. Preuzimanje je tada izvršeno na osnovu nenaplativih dugovanja za usluge kontrole letenja nekadašnjeg nacionalnog avio-prevoznika Jat Airwaysa.Visoka škola strukovnih studija vazduhoplovne akademije u Beogradu, će uz srednju Vazduhoplovnu akademiju u Beogradu i Vazduhoplovnu akademiju u Vršcu činiti Vazduhoplovni trening centar za srednje i visoko dualno obrazovanje, objašnjava se u saopštenju Ministarstva prosvete:"Ovaj centar će biti jedinstven u Evropi i objediniće obrazovanje i obuku kadrova za vazduhoplovstvo i avio-industriju od pilota, kabinskog osoblja, aviomehaničara, kontrolora leta".KONTROLA LETENJA USKRATILIA BUDŽET SRBIJE ZA 15 MILIONA EVRA

Srbija

Država od Srbijagasa preuzela upravlajnje nad Transportgasom

Javno preduzeće Srbijagas saopštilo je da je svog 100% vlasništva u preduzeću Transportgas Srbija doo prenelo na Republiku Srbiju. Kako se navodi, odluka je donesena zbog usklađivnaja sa pravilima Evropske unije.Napominje se da je prenosom vlasništva u tog preduzeća počela realizacija Akcionog plana Vlade Srbije i ispunjavanje uslova iz Trećeg energetskog paketa i Zakona o energetici.Cilj je kako se navodi stvaranje preduslova za otvaranje klastera četiri u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji i odnosi se na zelenu agendu i infrastrukturnu povezanost.Preduzeće Transportgas Srbija već ranije je izdvojeno iz sistema Srbijagasa, koji je ovo preduzeće osnovao u avgiustu 2015. godine. Od 01. oktobra 2019. godine, kako se navodi, Transportgas Srbija funkcioniše potpuno samostalno.Dodaje se da u prilog tome govori činjenica da je to preduzeće u prethodnom periodu, sa svojim korisnicima, na direktan način sklopilo ugovore o transportu prirodnog gasa.Prenosom vlasničkog udela sa Srbijagasa na Republiku Srbiju, ocenjuje se da je u potpunosti završen proces izdvajanja Transportgasa Srbija, kao i da su obezbeđeni uslovi za sticanje statusa tog preduzeća kao nezavisnog Operatora transportnog sistema u pogledu pravne forme, organizacije i odlučivanja.Kako je u novembru prošle godine pisao portal Slobodna Evropa, a prenela Nova ekonomija Energetska zajednica čiji je Srbija član, ukazala je na činjenicu da je naša zamlja godinama od 2014. godine kršila svoje obaveze prema kojima je trebalo da reorganizuje JP Srbijagas.Energetska zajednica je tada podsetila da reorganizacija tog javnog preduzeća podrazumeva razdvajanje delatnosti distribucije i trgovine gasom od transporta i skladištenja.Izostanak reforme Srbijagasa često se naziva i jednom od prepreka na evropskom putu Srbije. IZOSTALE REFORME, SRBIJA MOŽE DA OČEKUJE KAZNE ZBOG SRBIJAGASAMINISTARSTVO ENERGETIKE: MANJA CENA GASA OBORIĆE CENU GREJANJA

Srbija

eKonzulat za strance koji žele da se zaposle u Srbiji

Kancelarija za IT i eUpravu predstavila je novu uslugu, eKonzulat, putem koje stranci koji dolaze u Srbiju zbog zaposlenja omogućava da apliciraju za vizu tipa D, za duži boravak do 180 dana.Stranac čim aplicira za vizu D dobija ID broj svog zahteva i poslodavac koji namerava da ga zaposli može podneti zahtev za radnu dozvolu Nacionalnoj službi za zapošnjavanje tako da se postupci izdavanja vize i izdavanje radne dozvole vode istovremeno, navodi se usaopštenju.Kada dobije vizu D po osnovu zapošljavanja, po dolasku u Srbiju za period za koji mu je ona odobrena, stranac ne mora da podnosi zahtev za privremeni boravak, jer viza D po osnovu zapošljavanja znači da ima regulisan boravak u našoj zemlji.U tom slučaju poslodavac koji namerava da ga zaposli aplicira samo za radnu dozvolu.U slučaju da i nakon 180 dana ostaje da radi u Srbiji, stranac kome je odobrena viza D podnosi zahtev za privremeni boravak."Korisnici eKonzulata biće, pre svega, državljani zemalja Azije (Kina, Indija, Bangladeš, Pakistan, Nepal), kao i državljani Turske, Rusije, Ukrajine, Egipta, koji u velikom broju dolaze da rade na infrastrukturnim projektima u Srbiji", navodi se u saopštenju.Postupak onlajn apliciranja za vizu tipa D, za duži boravak do 180 dana, u prvoj fazi će biti samo po osnovu zapošljavanja i odnosi se na sve strance koji dolaze u Srbiju sa namerom da se zaposle.U sledećoj fazi razvoja aplikacije očekuje se da će se elektronskim putem aplicirati i za ostale tipove viza (po osnovu školovanja, spajanje porodice, vlasništvo nad nepokretnostima, lečenje i medicinska nega).Postupak za dobijanje vize tipa DKorisnik putem eKonzulata  kreira nalog na Nacionalnom portalu za elektronsku identifkaciju (eid.gov.rs), čime postaje eGrađanin i inicira podnošenje zahteva popunjavanjem same forme zahteva.Podnošenje zahteva izvršava se kroz četiri koraka:- Popunjavaju se lični podaci vezani za samo lice koje aplicira, podaci o porodici ako je ima i podaci o zaposlenju.- Podaci o putnoj isptavi.- Podaci o vizi (bira se DKP kom se korisnik obraća, za sada može da aplicira samo za vizu D po osnovu namere da se zaposli), podaci o prethodnim boravcima u RS ako ih je bilo, podaci o nameravanom budućem boravištu u RS (adresa u RS).- Dodavanje prateće dokumentacije – pored fotografije, pasoša, pozivnog pisma korisnik je u obavezi da prilozi i druga dokumenta koja DKP zahteva. Takođe na ovom poslednjem koraku korisnik dobija instrukciju za plaćanje takse za obradu zahteva vize, tako da DKP ne uzima zahtev u razmatranje dok uplata nije evidentirana – uplata ne ide preko sistema već korisnici dobijaju samo instrukcije za plaćanje.Nakon podnetog zahteva od strane korisnika i evidentirane uplate za podneti zahtev, DKP preuzima zahtev u svoj VIS gde radi dalju obradu zahteva i menja status zahteva o čemu je stranka obaveštena putem mejla (svaka promena statusa inicira slanje mejla ka korisniku).DKP ima mogućnot da izmeni status zahteva ali i da pošalje korisniku komentar, traži dopunu zahteva i pošalje prilog.Nakon što je korisniku odobren zahtev, korisnik se mora pojaviti u DKP kako bi mu viza bila upisana u pasoš.

Srbija

Koliku inflaciju u Srbiji očekuju privrednici i bankari?

Kratkoročna i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede u Srbiji kreću se u granicama cilja Narodne banke Srbije (NBS) od 3,0 odsto plus/minus 1,5 procentni poen, pokazuju rezultati aprilske ankete NBS.Inflaciona očekivanja finansijskog sektora za godinu dana unapred nastavila su stabilno kretanje blizu nivoa od 2,0 odsto.Za april 2022. predstavnici finansijskog sektora očekuju inflaciju od 2,1 odsto, dok privrednici za isti period očekuju nešto nižu inflaciju od 1,9 odsto.Kada je reč o srednjoročnim inflacionim očekivanjima (za april 2023. i 2024. godine), ona se kod finansijskog sektora kreću u rasponu od 2,4 do 2,7 odsto dok su očekivanja privrednika nešto niža, pa iznose 1,9 procenta za april 2023. i 1,8 odsto za april 2024. godine.

Srbija

Građani blokirali istovar šuta u šumi blizu Krnjače

Građani beogradskog naselja Krnjača, Aleksandar Jovanović Ćuta iz udruženja Odbranimo reke Stare planine, arhitekta Dragoljub Bakić, kao i članovi nekoliokmo ekoloških udruženja blokirali su istovar šuta na deponiji građevinskog otpada koja se nalazi u prirodnom staništu Reva, preneo je list Danas.U saopštenju se navodi da se zatrpavanjem stabala otpadom, preko puta Ade Huje, na samo pet kilometara od centra Beograda, uniuštava 80 hektara šume Reva.U tom prirodnom staništu, kako se navodi, stotine kamiona danonoćno istovaraju otpad, a plan je da se tu istovari 100.000 tona drobljenog šuta i mešanog građevinskog optada, dodaje se u saopštenju.Građani koji su došli u Revu podigli su šatore i saopštili da se odatle neće pomeriti i neće dizvoliti ubijanje drveća, ptica i biljaka, a pozvali su ostale  Beograđane da im se pridruže.Oni zahtevaju hitnu obustavu radova dok se ne završi korekcija studije o uticaju na životnu sredinu, a od gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića da dođe na Revu i izjasni se zašto se dozvoljava uništavanje zelene oaze."ODBRANIMO REKE" U SUBOTU ORGANIZUJE "EKOLOŠKI USTANAK" Od ministarke za zaštitu životne sredine zatraženo je da hitnom reakcijom obustavi radove i ekocid.Šuma Reva često se pominje kao stanište orla belorepana, ptice koja je ugrožena samo u Srbiji, ne i u Evropi. Takođe, tu šumu na obali Dunava nastanjuju i biljne vrste koje su važne za očuvanje biološke raznolikosti.Građani Krnjače koji protestuju često su se žalili kako bi Reva mogla da postane mesto za reciklažu betona, kao i da nema zvaničnih tabli o izgradnji prostora koji je za to namenjen iako se šut sna to mesto stalno dovozi.Pored problema sa odlaganjem građevinskog otpada, eogradsko naselje Krnjača ima i višedecenijski problem sa nedostatkom kanalizacije, koju je pre nekoliko godina obećao predsednik Srbije.

Srbija

Zašto EPS radnike povezanih firmi angažuje kao svoje?

Za različite usluge, ali bez tendera, Elektroprivreda Srbije (EPS) angažuje preduzeća koja samo "na papiru" nisu njen deo, kao što su firme Pro tent i Kolubara usluge, piše portal Radnik.rs. Kako se dodaje, tako se izbegava direktno zapošljavanje radnika, pa oni nemaju ista prava kao zaposleni u EPS-u.Sa druge strane, kako se navodi, izdvojena preduzeća odakle EPS angažuje radnike, za njihov rad dobijaju proviziju.Ta preduzeća su inače u državnom vlasništvu i izdvojena su iz EPS-a, ali svoje usluge uglavnom pružaju upravo tom javnom preduzeću i osnovana su za njegove potrebe. Firma Pro tent se čak i nalazi na adresi termoelektrane TENT, koja je u vlasništvu EPS-a.Iz Ministarstva rudarstva i energetike kažu da "sindikati jesu skrenuli pažnju Ministarstvu da su ova (izdvojena) preduzeća u teškoj poziciji i da prvobitna zamisao da samostalno posluju jednostavno nije realizovana".Desetine radnika preduzeća Pro tenta, kako se podseća protestovali su ispred zgrade EPS-a u Beogradu, 13. aprila, ali o svom problemu nisu želeli da govore javno. Nezvanično su rekli da rade u EPS-u uglavnom kao elektromonteri preko izdvojene firme Pro tent i da su na protestu jer ih je formalni poslodavac poslao na prinudni odmor krajem marta 2021. godine.Kako su tvrdili radnici njihove zarade su niže od zaposlenih u EPS-u koji rade isti posao elektromontera, a određeni deo tih radnika Pro Tenta bio je više godina radno angažovan u EPS-u na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima.Da su radnici ove firme angažovani u EPS-u potvrđuje i izveštaj Državnog revizora u kome piše da je EPS 2018. godine isplatio firmi Pro tent oko 2,5 milijardi dinara za angažovanje radnika u proizvodnim poslovnim procesima TENT-a.Oko 6,8 milijardi dinara ovoj firmi je isplaćeno 2019. za održavanje higijene u poslovnom prostoru, kurirske usluge, pomoćne administrativne usluge.Takođe, EPS je 2018, između ostalog, drugoj firmi u državnom vlasništvu Kolubara uslugama iz Lazarevca isplatio oko 1,8 milijardi dinara za usluge fizičko-tehničkog obezbeđenja, transporta novca, vrednosnih i drugih pošiljki, a ugovore sa usluge obezbeđenja zaključivao je i sa firmom Kostolac usluge iz Kostolca.RAD MIMO ZAKONA O AGENCIJSKOM ZAPOŠLJAVANJURadnik.rs apominje da je tim ugovorima zajedničko to što se nije primenjivao Zakon o javnim nabavkama, odnosno EPS za te poslove nije raspisivao tender, o čemu postoji i mišljenje Uprave za javne nabavke.Dodaje se i da prema mišljenju Kancelarija za javne nabavke iz 2016. godine EPS nije obavezan da raspisuje tender ako zaključuje ugovor sa firmom nad kojom država vrši nadzor, ako u toj firmi nema privatnog kapitala koji ima odlučujuć uticaj, kao i da firma više od 80% svojih aktivnosti vrši u cilju obavljanja poslova koje mu je poverio EPS.Ovaj način radnog angažovanja omogućava poslodavcima da angažuju radnike, a da prema njima nemaju obaveza jer EPS nema zaključen ugovor sa radnicima, već samo sa firmom za pružanje usluga koja je njihov poslodavac.Ovakvo angažovanje radnika razlikuje se od zapošljavanja preko agencije i ono nije obuhvaćeno Zakonom o agencijskom zapošljavanju, koji propisuje da agencijski radnik koji radi kao iznajmljeni radnik kod drugog poslodavca ima iste uslove rada i platu kao poslodavčev radnik.Agencijski radnici, kako se dodaje, po zakonu moraju da budu angažovani na osnovu ugovora o radu, dok radnici koji rade za firme koje pružaju usluge mogu da imaju i ugovor o privremenim i povremenim poslovima i da rade bez prava na bolovanje i godišnji odmor."Ono što je posebno sporno u vezi sa ugovorima EPS-a i spomenutih firmi je to što su ove firme bile deo EPS-a i sada su u velikoj meri zavisne od ovog preduzeća, pa je nejasno koji je smisao njihovog izdvajanja", navodi Radnik.rs.Iz Ministarstva energetike su odgovorili da su Pro tent i Kolubara usluge preduzeća "izdvojena iz EPS-a 2005. godine s ciljem da posluju na tržišnim principima i da svoje usluge pružaju i svim akterima na tržištu, ne samo EPS-u".Na pitanje u vezi sa angažovanjem radnika, iz Ministarstva kažu da EPS nije angažovao radnike preko izdvojenih preduzeća, već je angažovao ta preduzeća da bi lakše prošli proces tranzicije dok ne dobiju i druge poslove na tržištu".U odgovoru se takođe ističe da ideja o samostalnom poslovanju ovih preduzeća nije realizovana.Firma Pro tent postoji od 2003. godine, a njena adresa je u krugu Termoelektrane Nikola Tesla B u Obrenovcu koja pripada EPS-u. Pro tent je nastao kao jedno od preduzeća u postupku restrukturiranja Elektroprivrede Srbij“, kako se navodi u izveštaju revizora na sajtu Agencije za privredne registre od 2020. godine.Ipak, Pro tent nije u vlasništvu EPS-a, već 100% vlasništvu države Srbije kojoj su preneta osnivačka prava 2005. godine.Prema istom izveštaju revizora, najveći kupci usluga ovog preduzeća su EPS, TE TO Kostolac Rudarski basen Kolubara, , što znači da ova firma najviše pruža usluge elektromontera i obezbeđnja EPS-u, državnom preduzeću kom je ranije pripadala.Februara 2020. godine je potpisan ugovor kojim je sindikat radnika Pro Tenta pristupio u članstvo sindikata radnika EPS-a. V.D. direktor EPS-a Milorad Grčić je tom prilikom je izjavio da ta firma i postoji zbog EPS-a."Nama i jeste cilj da se svi zaposleni bez obzira da li su u TENT-u ili Pro Tentu osećaju kao radnici EPS-a. Nama je cilj da u narednih par godina i kroz ličnu zaradu svaki radnik više ne vidi razliku", rekao je tada Grčić.U časopisu koji izdaje EPS je 2018. godine navedeno da je Pro tent "u prethodnom periodu nepravedno izdvojen iz sistema EPS-a", kao i da te godine potpisani ugovor sa EPS-om osigurava egzistenciju više od dve hiljade radnika Pro tenta.Takođe, u mišljenju Uprave za javne nabavke piše da je osnivačkim aktom preduzeća Pro tent definisano da je ono nastalo "za potrebe JP Elektroprivreda Srbije i radi nastavka obavljanja delatnosti za potrebe JP Elektroprivreda Srbije".Pro tent je 31.12.2020. imao 6.314 radnika dok je EPS prosečno tokom 2019. godine imao 24.966 zaposlenih.Na sličan način, preduzeće za zaštitu imovine i održavanje objekata „Kolubara usluge“ nastala je odlukom Upravnog odbora EPS-a, ogranka Rudarski basen Kolubara 2003. godine i u vlasništvu je države.Kako se navodi u izveštaju revizora iz 2019. na sajtu Agencije za privredne registre, 95% aktivnosti ove firme su usluge namenjene Rudarskom basenu Kolubara, ogranku EPS-a, što govori da je ovo preduzeće gotovo u potpunosti zavisno od EPS-a.Preduzeće je takođe, kako se navodi u mišljenju Uprave za javne nabavke, nastalo "za potrebe JP Elektroprivreda Srbije i radi nastavka obavljanja delatnosti za potrebe JP Elektroprivreda Srbije".Preduzeće, prema podacima ovog izveštaja, ima oko 1.600 zaposlenih.EPS, Pro tent i Kolubara usluge, kako se dodaje, nisu hteli da odgovore na pitanja o ovom problemu.To inače nije jedini slučaj da se radnici angažuju u javnim preduzećima preko izdvojenih firmi.Tako je firma Telus koja je osnovana 2005. godine preuzela zaposlene koji su radili na poslovima fizičkog obezbeđenja i održavanja higijene u Telekomu Srbija i Pošti Srbije da bi istim tim firmama sada prodavala usluge tih radnika preko tendera.

Srbija

Beograd daje do milion dinara nevladinim organizacijama za razvoj turizma

Grad Beograd je raspisao javni konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje organizacije kongresa, manifestacija, edukacija u oblasti turizma, izložbi, kao i za unapređenje programa korišćenjem informacionih tehnologija u turizmu na teritoriji grada Beograda.Na konkurs se mogu javiti dobrovoljne i nevladine nedobitne organizacije sa sedištem na teritorijom Beograda.Maksimalni pojedinačni iznos finansijskih sredstava koji se dodeljuje učesnicima konkursa iznosi do milion dinara sa PDV-om.Finansijska sredstva se dodeljuju za projekte koji će biti realizovani do 31. oktobra ove godine.Učesnici na konkursu moraju da budu glavni nosioci projekta i da imaju registrovano sedište na teritoriji Grada Beograd najmanje godinu dana pre nego što je objavljen tekst konkursa, kao i da se sam program održava isključivo na teritoriji Beograda.Rok za podnošenje prijava sa pratećom dokumentacijom je do 8. juna 2021. godine.

Srbija

Milenijum Resort gradi i hotel u Vranjskoj Banji

Beogradska firma Milenijum Resort (Millennium Resort) gradiće kompleks hotela u Vranjskoj Banji, zajedno sa američkom hotelskom kompanijom Marriot International, saopštila je uprava Grada Vranja. Milenijum Resort je poznat i po dobijanju mnogih unosnih državnih projekata.Direktor Milenijum Resorta Stojan Vujko izjavio je da će njegova firma u projekatizgradnje hotela u Vranjskoj banji uložiti 90 miliona evra, kao i da će biti otvoreno 350 radnih mesta.Milenijum Resort je sredinom septembra prošle godine prvo kupio nikad završeni hotel, koji su se u Vranjske Banje nazvali "Skadar na Banjštici", zatim hotel Železničar, a na kraju Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju.Krajem januara ove godine toj firmi Komisija za kontrolu državne pomoći je odobrila bespovratno oko 10 miliona evra za izgradnju velnes centra sa dva hotela i klinikom za tretmane, kao i lake medicinske intervencije u Vranjskoj Banji, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Ugovor o izgradnji hotelskog kompleksa u Vranjskoj Banji potpisan je sa američkom kompanijom 19. maja, a prema rečima premijerke Ane Brnabić, reč je o najvećem projektu kompanije Marriot na Balkanu, kao i najvećoj investiciji u srpski turizam u ovom trenutku.Investicija Marriot-a i Milenijum Resorta u izgradnju hotelskog kompleksa u Vranjskoj Banji za jug centralne Srbije značiće potpuno novo oživljavanje, ali i dolazak novih investitora, posao za građane, bolje plate i bolji životni standard, rekla je Brnabić.MILLENNIUM TEAM: OD SAVAMALE DO HOTELA U VRANJSKOJ BANJI FIRMI MILENIJUM TIMA OKO 10 MILIONA BESPOVRATNE POMOĆI ZA GRADNJU HOTELA Da je projekat izgradnje hotelskog kompleksa u Vranjskoj Banji važan i za Srbiju i za SAD, ne samo u ekonomskom, nego i u kulturnom smislu, rekao je ambasador SAD u Srbiji Entoni Godfri, koji je takođe prisustvovao potpisivanju ugovora.Kako podsećaju Južne vesti, firma Milenijum Tim, koja je rušila objekte u Savamali kako bi raščistila teren za Beograd na vodi, pored mnogih državnih projekata, dobila je i posao izgradnje stanova za bezbednjake na jugu Srbije.Dodaje se i da je firma nedavno za oko 70 miliona dinara kupila oko 190 hektara vinograda kod Leskovca.U izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije piše da postoje indicije da se tokom privatizacije Vranjske Banje desilo organizovano krivično delo i unapred dogovorena kupovina ispod tržišne vrednosti.SAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE UKAZAO NA MALVERZACIJE U PRIVATIZACIJI BANJSKIH KOMPLEKSA

Izdanja

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.