Srbija

Ministar Mali bi da priča o e-fakturama na Instagramu, građani pitaju o frilenserima i plagiranom doktoratu

Ministar finansija Siniša Mali najavio je novu rubriku na svom Instargam profilu "Pitajte ministra finansija". Putem te rubrike početkom svakog meseca obrađivaće se jedna tema iz nadležnosti ministartsva, naveo je Mali. Za ovaj mesec ministar će građanima odgovarati na pitanja vezana za "e-fakture"."Vaša pitanja u vezi sa e-fakturama možete da postavljate putem instagram storija, a u istoj formi ću i odgovarati, nakon čega će svaka tema biti sačuvana kao 'highlights'", poručio je ministar finansija. Korisnici Instagrama su, međutim, u komentarima ispod posta u kojem je najavio temu za ovaj mesec, ministra pitali o frilenserima, porezu na luksuz, nezaposlenosti, ali i njegovom obrazovanju. PITANJA: "Кad će zakon za frilensere? Obećali ste radnu grupu, ništa se ne dešava. A godina izmiče", "Hoćete li pomoći grđanima koji su na Birou - bez ikakvog novčanog primanja?" "Zbog čega plaćamo najskuplju registraciju vozila u Evropi?", "Kako to da jedan falsifikator bez škole može da bude ministar? "Zasto si bas Bugarsku izabrao kao destinaciju, zar nije bilo nekih boljih zemalja?"

Istorijski muzej Srbije obustavio tender za novi prostor u nekadašnjoj Železničkoj stanici

Istroijski muzej Srbije obustavio je javnu nabavku za izradu muzeološkog projekta za svoj novi prostor u nekadašnjoj zgradi Glavne železničke stanice. Na tender stigla jedna ponuda i to od firmi Group Brendomania i Inform technologies, obe iz Novog Sada. U obrazloženju za obustavu postrupka se navodi da se ova grupa ponuđača nije odazvala na zahtev naručioca da dostavi dokaze o ispunjenosti kriterijuma, iako je u završnoj izjavi navela da je u mogućnosti da na zahtev naručioca i u zakonom propisanom roku dostavi dokaze o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta. Ponuda ove firme iznosila je 9,85 miliona dinara bez PDV-a, dok je procenjena vrednost javne nabavke iznosila 9,9 miliona. Istorijski muzej Srbije seli se u nekadašnju Železničku stanicuStefan Nemanja nije kulturno dobro, ali ima obezbeđenje skuplje nego muzejVlada seli muzej Nikole Tesle na DorćolIstorijski muzej Srbije (IMS) preseliće se u zgradu nekadašnje Glavne železničke stanice, a početkom juna raspisana je javna nabavka za ponuđače za izradu muzeološkog projekta za novi prostor. Lokacija zgrade Glavne železničke stanice Beograd se nalazi na Savskom trgu i ukupne je površine oko 7.300 metara kvadratnih, a predviđena površina galerijsko-muzejskog prostora iznosi oko 3.000 kvadratnih metara, naveo je naručilac projekta. IMS je tražio firmu za izradu projekta idejnog rešenja ekspozicionog dizajna stalne muzejske postavke Istorijskog muzeja Srbije u zgradi Glavne Železničke stanice u Beogradu. Zgrada glavne Železničke stanice u Beogradu zatvorena je u julu 2018. posle 134 godine.

Nevakcinisani lekari u Leskovcu prelaze u administraciju

Svi radnici Opšte bolnice Leskovac koji su odbili vakcinaciju protiv koronavirusa biće prebačeni na administrativne poslove, ali im plate neće biti smanjene, potvrdio je za Rešetku direktor Nebojša Dimitrijević.Kako navodi, ova odluka neće uticati na kvalitet lečenja jer imaju dovoljno radnika, a da im je prioritetan cilj da zaštite pacijente.On je, posle jučerašnjeg kolegijuma, dao priliku nevakcinisanom osoblju da razmisli još nedelju dana o tome da li želi da se vakciniše ili ne, piše Rešetka. "Njihov kontakt sa pacijentima može ugroziti pacijente i zbog toga smatram da je da je bezbednije da budu na radnim mestima na kojima nemaju toliko ili nemaju uopšte kontakt sa pacijentima", ističe Dimitrijević.Koliko su stvarno plaćeni lekariZdravstvo: Nikad veće plate ili manipulacije platama? Prema njegovim procenama, do sada je u lesakovačkoj bolnici vakcinisano oko 80 odsto zdravstvenih radnika.Od pre par dana su zabranjene i posete u Opštoj bolnici Leskovac koja se polako vraća u kovid sistem.Prvi se na sličnu odluku i preraspodelu posla pre desetak dana odlučio direktor Univerzitetskog centra Niš Zoran Perišić. Pre dve nedelje i direktorka kovid bonice u Batajnici Tatjana Adžić-Vukičević rekla je da će svi medicinski radnici i pomoćno osoblje u bolnicama koji odbijaju vakcinaciju biti prebačeni na administrativne poslove i primati duplo manju platu. Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Rade Panić ocenio je tada za Novu ekonomiju da se takve mere neće sprovoditi, pre svega zbog manjka zadravstvenih radnika u našoj zemlji.Prema Panićevim rečima, kada bi se najavljene mere zaista desile, nevakcinisani medicinari bi se bavili administrativnim poslovima, otvaranjem istorije bolesti, prijema pacijenata, pisanja terapije, pisanja otpusta. Kako podseća, te poslove u Srbiji nažalost i dalje radi zdravstveno osoblje, a ne administrativni radnici, kako je to u zemljama Zapadne Evrope."Ta priča sa jedne strane stoji, mogu to da urade. Sa druge strane ne stoji zato što direktori to neće uraditi, nego bi to moralo da bude odluka ministarstva. Ministarstvo to neće da pravi zato što, da hoće, uvelo bi obaveznu vakcinaciju zdravstvenih radnika i sve bi bilo rešeno", dodaje Panić.Podseća da je među zdravstvenim radnicima veliki broj onih koji ne veruju ni u vakcine, ni u samu bolest. Ipak, kako ocenjuje, glavna prepreka merama je nedostatak zdravstvenih radnika.

Lidl predstavio novi brend domaćih proizvoda “S ljubavlju, domaće”

Kompanija Lidl Srbija predstavila je danas svoj novi brend proizvoda S ljubavlju, domaće, koji se sastoji od oko 80 proizvoda isključivo domaćih dobavljača. Potrošači će u stalnoj ponudi Lidla moći da kupuju proizvode S ljubavlju, domaće koje pored srpskog porekla, odlikuju visok nivo kvaliteta i specifična svojstva. Ovi proizvodi se od kraja avgusta mogu naći u prodaji isključivo u Lidl prodavnicama, u više od 30 gradova Srbije.Novi Lidlov brend prezentovan je na panel diskusiji tim povodom „S ljubavlju, domaće – zbog čega je važno unapređivati kvalitet proizvoda i standarde proizvodnje“ na kojem su učestovali ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović, direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Mihailo Vesović, jedan od Lidlovih domaćih dobavljača, vlasnik industrije mesa „Đurđević“ Milenko Đurđević i kao domaćini, predstavnici kompanije Lidl Srbija, generalni direktor Tomislav Šapina i izvršni direktor Nabavke, Nikola Balaban. Panelom je moderirala koordinator Saveza za hranu i poljoprivredu NALED-a Isidora Šmigić.„Od dolaska u Srbiju, naša kompanija je do današnjeg dana uložila 390 miliona evra, a S ljubavlju, domaće je jedan od načina na koji ispunjavamo data obećanja i investiramo u domaću privredu. Ovom novom ponudom lokalnih proizvoda, osim što odgovaramo na potrebe potrošača, upošljavajući domaće dobavljače, pomažemo razvoj srpskih proizvođača. Saradnjom sa nama, dobavljači imaju siguran plasman proizvoda u više od 50 Lidlovih prodavnica, ali se i pripremaju za mogućnost izvoza na konkurentna, inostrana tržišta,“, izjavio je generalni direktor Lidla Srbija Tomislav Šapina, koji se u svom pozdravnom govoru posebno zahvalio zaposlenima i partnerima Lidla.„Veliko mi je zadovoljstvo što kompanija Lidl Srbija danas promoviše ovu vrstu domaćih proizvoda sa posebnom oznakom S ljubavlju, domaće. Pre svega, ovo je jako važno za Srbiju iz razloga što veliki trgoviski lanci postaju mesto akumuliranja domaće proizvodnje, te je ovo odlična prilika da razuverimo sve one koji su verovali da domaćih proizvoda u Srbiji nema,“ izjavio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović.„Podrška domaćim dobavljačima, poput ove kojoj danas svedočimo, veoma je bitna jer se na taj način potrošačima nudi mogućnost da kada biraju između dva proizvoda sličnog kvaliteta, izaberu onaj koji je domaće proizvodnje. Kompanije poput Lidla, kada ostvare saradnju sa domaćim dobavljačima nameću vrhunske standarde kvaliteta i to u globalu podiže nivo standarda i kvaliteta domaćih proizvoda u Srbiji. Osim toga, ta saradnja podstiče male proizvođače da dostignu taj standard, jer tako dobijaju mogućnost da izađu na tržište, kako lokalno, regionalno, tako i na tržište Evropske unije gde kompanija Lidl Srbija uspešno posluje,“ izjavio je direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Mihailo Vesović.„Više od godinu dana radili smo na ovom projektu, kako bismo našli prave partnere i sa njima razvili liniju stvorenu tako da opravda svoje ime, kreiranu sa puno ljubavi i posvećenosti vrednih zanatlija naše zemlje. Uz to, svi dobavljači brenda S ljubavlju, domaće poseduju IFS, međunarodni sertifikat, čime smo spojili odličan ukus i potvrdu bezbednosti i kvaliteta hrane“, izjavio je Nikola Balaban, izvršni direktor Nabavke Lidl Srbija.Iz ugla dobavljača, vlasnik industrije mesa „Đurđević“ Milenko Đurđević, kaže da je saradnja sa velikim lancem izuzetno značajna jer doprinosi unapređenju poslovanja.„Ponosan sam na saradnju sa Lidlom, jer kao internacionalni trgovinski lanac donosi najbolju praksu sa drugih tržišta, ujedno nam ostavljajući dovoljno prostora da, kao iskusnim zanatlijama, damo svoj doprinos u onome u čemu smo najbolji, proizvodnji domaćih proizvoda koje potrošači vole.“ S ljubavlju, domaće čine proizvodi poput svežeg mleka i šumadijskog jogurta sa čak 4% mm, voćni jogurti sa 16% udela komadića voća, domaći čvarci, sremske kore za pitu, fruškogorski sir i mnogi drugi. Bilo da je u pitanju malina, sir ili sušeno meso, u svim ovim proizvodima spojena je ljubav i želja za razvojem asortimana srpskih proizvoda sa posvećenošu vrednih zanatlija.

U oblasti inovacija država podržala 46 preduzeća

Kroz programe podrške inovacijama u poslednjem ciklusu za podnošenje predloga projekata podržano je 46 preduzeća sa 5,6 miliona evra, saopštio je Fond za inovaciju delatnost. Program ranog razvoja i Program saradnje nauke ovim preduzećima će omogućiti razvoj inovativnih tehnologija, proizvoda i usluga sa tržišnom primenom i velikim potencijalom za komercijalizaciju. Interesovanje za dodelu bespovratnih sredstava fonda, kako se napominje, stalno raste.Za Program ranog razvoja i Program saradnje nauke podneto je više od 280 prijava inovativih projekata, a priliku za konkurisanje imali su i neformalini timovi. Od strane timova podneto je više od 130 prijava, a finansiranje je odobreno za ukupno njih 18. Najveći broj odobrenih projekata došlo je od strane timova i predizeća iz Beograda, Novog Sada, Čačka, a najzastupljenije oblasti projekata su informaciono-komunikacione tehnologije, prirodne nauka i mašinstvo.Vlada Srbije: Ukupno 170 miliona za inovacije u preduzetništvuInovacije u industriji podova - bezbedna i dugotrajna rešenjaAmerički investitori imaju iste zahteve kao i domaći Za finansiranje su odabrani oni projekti koji imaju sposoban tim, inovativni potencijal, održivu konkurentsku prednost i jasne razvojne planove, kao i dovoljno kvaliteta da se takmiče na međunarodnom tržištu. Odabrana preduzeća sa inovativnim projektima imaju zadatak i da odgovore na očekivanje da su nauka i inovacije ključni činilac konkurentnosti i održivog razvoja.Program saradnje nauke i privrede, kako je naglašeno, govori o tome da su zajednički projekti istraživača i privrednika u Srbiji ne samo mogući nego i da su potencijalno nepresušan izvor dodate vrednosti za društvo u celini.Prema poslednjem izveštaju Evropske komisije o oceni inovacija (European Innovation Scoreboard), Srbija je ostvarila značajan rast od skoro 30 odsto u poslednje tri godine u oblasti inovacija.

Veliki konkurs za zapošljavanje u Kliničkom: Traži se više od 800 lekara i tehničara

Univerzitetski klinički centar (UKC) Srbije je raspisao konkurs za prijem u radni odnos 31 doktora medicine ili specijaliste anestezilogije, reanimatologije i intezivne terapije, 35 doktora medicine ili specijaliste interne medice, kao i 750 medicinskih sestara, odnosno tehničara opšteg smera.U poslednjih pet godina broj zaposlenih u zdravstvu smanjen za gotovo 10.000 ljudi Konkurs je raspisan za potrebe kovid bolnice u okviru UKC Srbije, odnosno kovid bolnice u Batajnici.Medicinskim radnicima se nudi ugovor na određeno vreme do 3 meseca, a razlog za raspisivanje konkursa je "privremeno povećanje obima posla", navodi se u tekstu oglasa.Mladi lekari iz bolnice u Batajnici kažnjeni zbog komentara na Fejsbuku Konkurs je objavljen danas, 31. avgusta na sajtu Ministarstva zdravlja, a rok za podnošenje prijava ističe osam dana nakon objavljivanja.Podsetimo, Klinički centar Vojvodine je za potrebe kovid bolnice koja treba da bude otvorena u Novom Sadu tražio 1.143 medicinskih radnika, ali je na konkursu primljeno tek 216 medicinara, kako je objavio portal 021.Ispovest srpskog lekara: Otišao sam u Nemačku da radim i prvi put osetio kako izgleda normalan život

Tri koraka do solarnih panela, država daje pola novca za instalaciju

Polovinu troškova prilikom instalacije solarnih panela građanima koji žele da postanu proizvošači električne energije će plaćati država, prenosi RTS. Portal Balkangreenenergyways podseća da će potrošači struje postati aktivni učesnici na tržištu samo ako je instalisana snaga njihove solarne elektrane ista ili manja u odnosu na odobrenu snagu njihovog priključka za potrošnju.Status aktivnog učesnika na tržištu, odnosno przjumera, kako navodi Balkangreenenergyways može da se dobije samo pod tim uslovima iza kojih se krije namera države da on proizvodi električnu energiju samo za svoje potrebe. Napominje se da slično ograničenje imaju i druge države u regionu, poput Slovenije i Hrvatske.Ipak, Javni servis javlja kako se konačno se otvara mogućnost za veće korišćenje solarne energije u Srbiji, ali se ne bavi problematikom prozjumera. Napominje da će građanima polovinu troška za solarne panele platiti država, kao i da će prvi javni poziv s tim u vezi biti početkom septembra.O jednostavnim koracima za dolazak do solarnih panela, pisala je i Nova ekonomija. Naime, novom uredbom je omogućeno da nema kontakta sa državnom administracijom i ne zahtevaju se potrebni lokacijski uslovi, rešenje o građevinskoj dozvoli, odobrenje o instalaciji i probni rad, pa je procedura jednostavna.Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović, građanima je za dolazak do solarnih panela potreban samo jedan jedini korak"Taj korak je da se obrate 'EPS Snabdevanju' da žele da postave solarne panele. 'EPS Snabdevanje' će izaći na teren i sa njima potpisati tipski ugovor za postavljanje solarnih panela odnosno za proizvodnju električne energije za njihove sopstvene potrebe".Ipak, Balkangreenenergyways navodi da je za solarne panele potrebno najmanje tri koraka, kako bi ih građani postavili na krovove svojih kuća.- Prvi korak je, kako je spomenulo Ministarstvo, zahtev snabdevaču, za građane je to Elektroprivreda Srbije (EPS), da se promeni ugovor o snabdevanju.- Drugi korak je da se operatoru distributivnog sistema Elektrodistribuciji Srbije (EDS) dostavi originalna izjava izvođača radova sa potvrdom odgovornog izvođača radova da su uređaji, instalacije i merno mesto ispravni i izvedeni u skladu sa propisima i standardima.- Treći korak je izbor firme koja će odraditi posao instalacije solarnih panela.Vlada Srbije: Građani će lakše sticati status proizvođača strujeDa li se EPS-ovim dužnicima nezakonito računa kamata?Analiza računa za struju: Velika razlika između obračunske i angažovane snage Dakle, građani mogu da dobiju novi status "kupac–proizvođač" električne energije, što znači da će struju koju proizvedu tokom leta i koja premašuje njihove potrebe moći da prodaju ili doponuju u elektrosistemu Elektroprivrede Srbije.Jedno domaćinstvo od 60 kvadrata otprilike troši 500-600 kilovat-časova struje mesečno, što znači da je oko pet kilovata solarnih panela dovoljno da se podmire potrebe potrošnje električne energije, kaže za RTS Miodrag Vuković iz kompanije "Konseko":"Investicija je sa PDV-om oko 4.900 evra. Tu ima dvanaest solarnih panela, možemo da krenemo i sa tri solarna panela, gde imamo jedan kilovat i to je dovoljno da se mesečno proizvede 100.000 kilovat-časova i smanji sopstveni račun za električnu energiju".Radni vek solarnih panela je oko 25 godina, a u Srbiji tokom tri naredne godine mogu da se instaliraju u oko 800.000 domaćinstava. Srbija sa više od 220 sunčanih dana u godini spadamo u zemlje sa velikim potecijalom korišćenja solarne enrgije. Sunčevo zračenje, za te namene, pokriva celu zemlju, a najjače je na jugu Srbije.Svake godine 1. aprila obavljaće se poravnjanje isporučene i preuzete energije između prozjumera i snabdevača. Ukoliko je u prethodnih 12 meseci prozjumer predao više energije nego što je potrošio, razlika ostaje snabdevaču bez naknade, a u suprotnom prozjumer mora da plati razliku.Obračun poreza, akciza i naknada za prozjumera se obavlja na osnovu utrošene električne energije umanjene za višak iz prethodnog meseca.

Putevi Srbije oblače zaposlene na naplati putarine

Zaposleni na poslovima naplate putarine u Srbiji dobiće radne uniforme. Javno preduzeće "Putevi Srbije" raspisalo je javnu nabavku za 1.000 muških i 1.500 ženskih pantalnona, kao i 3.750 polo majica kratkih rukava, i 2500 polo majica dugih rukava. Nabavlja se i 1.250 dukserica sa rajsfešlusom. Vrednost "specijalne radne odeće" Putevi Srbije procenili su na 20,8 miliona dinara. U dokumentaciji je detaljno opisano kako odeća treba da izgleda, navedene su jedinice mere i sirovinski sastav. Kožne rukavice i Adidas patike za "komunalce" Beograđani plaćaju 1,3 miliona evra Rok za dostavljanje ponuda je 20. septembar 2021. godine. Ponuđači su obavezi da u roku za dostavljanje ponude dostave i po jedan uzorak gotovog proizvoda radne odeće u veličini 52 za muške pantalone, u veličini 38 za ženske pantalone, u veličini XL za muške polo majice na dug rukav, u veličini S za muške polo majice na kratak rukav i u veličini 54 za muški model jakne od polara.Potrebno je da dostave i jedan uzorak osnovnog materijala u formatu A4, s tim da uzorci materijala i gotovog proizvoda moraju biti plombirani od strane laboratorije koja je vršila ispitivanja.

Zlatara Majdanpek već dve decenije na prodaju, još jedan pokušaj 5. oktobra

Zlatara Majdanpek i njena celokupna imovina biće na javnoj prodaji 5. oktobra u Beogradu. Početna cena je 130 miliona dinara, što je upola manje od procenjene vrednosti od 259,4 miliona dinara, piše RTS.Poslednji socijalni program u ovoj kompaniji sproveden je pred kraj 2015. godine, kada su industriju za preradu plemenitih metala, uz otpremninu, napustila 263 radnika. Već naredne godine, Privredni sud u Zaječaru doneo je rešenje o otvaranju stečaja.Tokom radova na Koridoru 11 pronađeno zlato i srebro U svom sastavu ovo preduzeće imalo je tri pogona – Zlataru Majdanpek, Megaplast i fabriku elektroproizvoda koja je jedina privatizovana još 2008. godine, piše RTS.Na prodaju su pogoni zlatare, nakit i ukrasni proizvodi, hemija i metalurgija, centralni magacin i poslovni prostor.Osim prodavnice Zlatare Majdanpek u Zaječaru, prodajnih objekata bilo je u Beogradu, Požarevcu, Valjevu i Nišu.IPM je bio poznat po odličnim majstorima i po ručnoj izradi nakita. Zlatnici i srebrnjaci obeležili su istoriju zlatare i celih epoha na ovom prostoru, pa su poznate serije sa Titovim likom, likom svetaca, istorijskih ličnosti cara Konstantina, na primer.Evo zašto Česi ne žele zlato vredno 20 milijardi evra U pogonima u Majdanpeku izrađivan je i "Dobričin prsten", jedna od najznačajnijih glumačkih nagrada.Osamdesetih godina prošlog veka u pogonima zlatare prerađivale su se dve tone plemenitih metala godišnje.Od 2000. godine IPM je radio u sastavu RTB-a Bor. U više navrata tražili su strateškog partnera ali su svi pokušaji privatizacije bili bezuspešni.

Srbija ove godine uvezla svinjsko meso za 18 miliona evra

EU smo najviše izvozili kukuruz, a uvozili svinjsko mesoNajvažniji proizvodi izvoza agrara u prvoj polovini 2021. su kukuruz, smrznute maline, pšenica, cigarete koje sadrže duvan.Poljoprivreda i prehrambena industrija Srbija ostvarili su za šest meseci ove godine ukupnu spoljnotrgovinsku razmenu vrednu gotovo 3,1 milijardu evra što predstavlja povećanje od 11,7 odsto u odnosu na isti period 2020. godine, prenosi Privredna komora Srbije.Izvozeno je robe za 1,98 milijardi evra što je povećanje od 13,6 procenata u odnosu na rezultate iz 2020. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 19,6 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). Uvoz je vredeo blizu 1,12 milijardi evra što je za 8,4 odsto više u odnosu na prvih šest meseci 2020. sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 8,6 procenata.Ostvaren je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za šest meseci ove godine od 859,4 miliona evra što je povećanje od 21,1 odsto u odnosu na polovinu 2020. godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 177 procenata i veća je u odnosu na šest meseci prošle godine kada je iznosila 169 odsto.Najvažniji proizvodi izvoza agrara u prvoj polovini 2021. su kukuruz (298,9 miliona evra), smrznute maline (137,4 miliona evra), pšenica (91,1 miliona evra), cigarete koje sadrže duvan (88,5 miliona i duvan za pušenje - 86,4 miliona evra). Prema strukturi izvoza najzastupljenije su žitarice sa 26,8 odsto, voće i povrće sa 22 procenta, duvan i proizvodi od duvana sa 9,7 i pića 6,8 odsto.Na uvoznoj strani, najvažniji proizvodi su banane - 35,1 miliona evra, različiti proizvodi za ishranu vredni nešto više od 55 miliona evra, nepržena kafa 22,1 milion, cigarete 19,7 miliona evra, i meso od domaćih svinja za 18 miliona evra. U strukturi uvoza najveće učešće ima voće i povrće sa 24,8 posto, kafa i čaj sa 11 procenata i duvan sa 8,9 odsto.Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu u prvoj polovini ove godine su zemlje EU sa učešćem u izvozu od 55,8 odsto (1.102,9 miliona evra), potom zemlje CEFTA regiona sa 22,7 procenata (448,8 miliona evra) i RF sa 7,8 odsto (153,6 miliona evra). U odnosu na isti period 2020. godine, vrednost izvoza povećana je u zemlje EU za 27 odsto, u RF za 14,8 procenata, a u CEFTA zemlje za 6,6 posto. U EU se najviše izvozio kukuruz, pšenica, beli šećer, ječam, voda, maline, soja, i drugo, dok se u CEFTA najviše izvozio kukuruz, bezalkoholna pića, jestivo suncokretovo ulje, cigarete, pšenica, brašno...Vrednost uvoza iz zemalja EU tokom prvih šest meseci ove godine bila je 748,8 miliona evra, što čini 67,2 odsto ukupnog uvoza, sledi CEFTA regiona sa 96,3 miliona evra uvoza i učešćem od 8,6 posto, i iz RF sa 45,1 miliona evra i učešćem uvoza od četiri procenta. U odnosu na posmatrani period 2020. vrednost uvoza iz zemalja EU je povećana za 11,4 posto, dok je iz RF smanjen za 21,1 odsto.Iz zemalja EU je najzastupljeniji uvoz proizvoda za ishranu, mesa od domaćih svinja, obična i gazirana voda, preparati na bazi ekstrakata, asencija, kao i prerađevina od mesa. Iz zemalja CEFTA se najviše uvozio paradajz, malina, mleko i pavlaka, krstavaci, uljane pogače, meso od domaćih svinja, ulje od suncokreta.

„Jaroslav Černi“ najavljuje kreditno zaduživanje

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD imaće 20. septembra vanrednu sednicu Skupštine akcionara na kojoj će biti odlučeno i kreditnom zaduženju i izmeni statuta, navodi se u pozivu objavljenom na Centralnom registru hartija od vrednosti, prenosi eKapija. Ministarstvo privrede 21. maja objavilo je javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za učestvovanje u postupku privatizacije ovog Instituta, piše Tanjug.Ministarstvo objavilo poziv za privatizaciju Instituta "Jaroslav Černi" Rok za dostavljanje pisama o zainteresovanosti tada je bio 21. juni.Prema podacima objavljenim uz poziv Republika Srbija ima učešće od 92% u kapitalu Instituta a ostalih 8% je u vlasništvu 172 fizička lica.Vrednost kapitala iskazana na kraju 2019. godine bila je 189,3 miliona dinara, vrednost stalne imovine 123,7 miliona a obrtna 246,2 miliona dinara.

Zdravstveni paketi SAVA ZDRAVO u ponudi Sava osiguranja

Sava osiguranje kao deo jedne od vodećih osiguravajućih grupa u regionu – Osigurajuće grupe SAVA, proširilo je svoju ponudu osiguravajućih usluga sa prilagođenim paketima dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja.Polisom osiguranja moguće je ugovoriti, najpre, osnovna pokrića koja se odnose na vanbolničko lečenje i koje obuhvata sledeće zdravstvene usluge: preglede i dijagnostičke procedure, laboratorijska ispitivanja, testove i analize neophodne za ispitivanje reproduktivnog sistema, ambulantne intervencije, sanitetski transport, ordiniranu terapiju u ambulantnim uslovima, kućno lečenje u hitnim slučajevima, radioterapiju i hemioterapiju u uslovima vanbolničkog lečenja, preglede i dijagnostičke procedure i laboratorijska ispitivanja (u vezi sa tegobama nastalim usled potvrđene covid-19 infekcije u periodu najduže šest meseci posle uspostavljanja dijagnoze), mentalno zdravlje, hitnu stomatologiju, medicinsko – tehnička pomagala, kao i dodatna osiguravajuća pokrića: bolničko lečenje, zdravstvenu zaštitu trudnica i novorođenih beba, sistematski pregled, oftalmološke usluge, stomatološke usluge, lekove na recept i nalog, fizikalne i logopedske terapije, usluge komplementarne medicine, pokriće u slučaju tumora i drugo lekarsko mišljenje.Standardnu ponudu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja na tržištu Srbije, Sava osiguranje je unapredilo time što je, pored osnovnih i dodatnih osiguravajućih pokrića, klijentima omogućilo ugovaranje nekoliko dopunskih osiguravajućih usluga: drugo lekarsko mišljenje, pokriće u slučaju tumora, postcovid pokriće i mogućnost proširenja pokrića kod sistematskog pregleda.U ponudi Sava osiguranja su tri SAVA ZDRAVO paketa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja:• Sava Basic – obuhvata vanbolničko lečenje na osiguranu sumu do 1000 EUR• Sava Standard – obuhvata vanbolničko i bolničko lečenje na osiguranu sumu do 2000 EUR• Sava Pro – obuhvata vanbolničko lečenje i bolničko lečenje na osiguranu sumu do 3000 EUR.Svi državljani Republike Srbije bez obzira na godine starosti mogu biti osiguranici dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja. Takođe, mogu se osigurati i strani državljani koji su na privremenom radu u Srbiji, kao i članovi njihovih porodica.Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je moguće ugovoriti kao individualno i kolektivno osiguranje (kada pravno lice ugovara osiguranje za svoje zaposlene).Kompanije koje se odluče za polisu Kolektivnog dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja ostvaruju brojne benefite: mogućnost kreiranja jedinstvenog paketa dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja koji odgovara potrebama poslodavca, budžetu, zahtevima poslovanja i potrebama njenih zaposlenih; poresku olakšicu za premiju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja; smanjenje odsustva zaposlenih zbog bolovanja i njihov brži povratak na posao; pozitivan uticaj na imidž kompanije, jer brigom o zaposlenima sprovodi se jedna od strategija održivog razvoja – motivišu se i nagrađuju zaposleni. Takođe, kupovinom polise dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja za svoje zaposlene kompanija ostvaruje jednu od prioritetnijih kategorija benefita (to su: zdravlje, porodica, profesionalni razvoj i karijera i mobilnost) koje imaju najpozitivniji uticaj na zaposlene, na njihovo zadovoljstvo i angažovanost zaposlenih u poslovnim procesima.Klijentima – osiguranicima dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja sa paketima SAVA ZDRAVO omogućava se sledeće: dostupnost Sava kontakt centra 7 dana u nedelji, 24 časa dnevno; bez čekanja na lekarske preglede, jer se zakazuju sistematski i organizovano, čime se zaobilaze liste čekanja javno finansiranih zdravstvenih usluga; sloboda izbora najboljih lekara u privatnim zdravstvenim ustanovama širom Srbije i pomoć pri izboru lekara, odnosno zdravstvene ustanove od strane Sava medicinskog kontakt centra; bez nepotrebnog opterećenja ličnih finansija direktnim plaćanjem zdravstvenih usluga, itd. Iznos premije osiguranja kod Kolektivnog dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja zavisi od broja zaposlenih koji se želi osigurati, od polne i starosne strukture zaposlenih, od osigurane sume, kao i od odabranog seta medicinskih usluga koje kompanija izabere za svoje zaposlene. Stručni tim Sava osiguranja je tu da predloži nekoliko različitih paketa SAVA ZDRAVO, kao i da pomogne pri izboru adekvatne opcije paketa.Detaljnije o vrstama i obimu osiguravajućih pokrića SAVA ZDRAVO paketa Sava osiguranja kao i o dodatnim pogodnostima za osiguranike dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, potencijalni klijenti se mogu upoznati na sajtu Sava osiguranja www.sava-osiguranje.rs ili putem mejla [email protected].

Grad Beograd „uvodi red“ među taksiste na Aerodromu

Grad Beograd usvojio je odluku koja će regulisati rad taksista na aerodromu "Nikola Tesla". Odbornici su usvojili i odluku koja će omogućiti da se raspiše konkurs i zatraži partner za uspostavljanje linijskog rečnog prevoza. Odbornici Grada Beograda usvojili su Izmenu odluke o dopunama Odluke o taksi prevozu, Odluku o javnom prevozu u linijskoj plovidbi i Strategiju razvoja javnog linijskog prevoza putnika na teritoriji grada Beograda za period do 2033. godine, sa presekom 2027. godine, prenosi Beoinfo. Obrazlažući Izmenu odluke o dopunama Odluke o taksi prevozu, zamenik gradonačelnika Goran Vesić je istakao da se ova odluka odnosi na Aerodrom "Nikola Tesla" sa ciljem da se konačno, kako je naveo, uvede red. "Sada ćemo omogućiti da komunalni milicionari budu unutra a postojaće i red po kome će taksisti preuzimati putnike", rekao je Vesić.Sekretar za javni prevoz Jovica Vasiljević je istakao da je propisan i poseban član 17. kojim se određuje postupanje u slučaju zastarelih i oštećenih identifikacionih nalepnica koje se nalaze na vetrobranskim staklima svakog taksi vozila. "Nalepnice su vezane i za ulazak u prostor aerodroma i za korišćenje elektronskog sistema koji smo uveli. Uvedena je i kaznena odredba za privredna društva u iznosu od 120.000 dinara, za preduzetnika 70.000 i za taksi vozača u iznosu od 20.000 dinara. To je deo mera koje želimo da primenimo kako bismo dodatno uveli red u sistem taksi prevoza, posebno kada je reč o taksiranju u sklopu Aerodroma „Nikola Tesla”.Prema njegovim rečima, novim elektronskim sistemom za prijavljivanje taksista na aerodromu predviđeno je da taksisti dolaze na parking koji je određen za njih, nakon čega se vrši elektronsko prijavljivanje."Oni su dužni da budu pored ili u vozilima te da na displeju prate redosled preuzimanja mušterija, odnosno zonu ulaska na terminal. Tu su takođe predviđene kazne od 50.000 dinara za privredno društvo, za preduzetnika 20.000, 8.000 za odgovorno lice, a za zaposlenog 12.000 dinara", rekao je Vasiljević.Govoreći o Odluci o javnom prevozu u linijskoj plovidbi, Vesić je istakao da je ona važna zato što će biti moguće da se raspiše konkurs i zatraži partner za uspostavljanje linijskog rečnog prevoza. "To znači da ćemo imati povezano sve od Obrenovca do Grocke i sve do Zemuna, uključujući i Surčin. Građani koji žive na obalama reka moći će da koriste ovu vrstu javnog prevoza. Na ovaj način se definišu mesta za pristane i stanice, kao i uslovi pod kojima se tačno može obavljati rečni prevoz. Ovu vrstu prevoza će moći da koriste putnici sa karticom za javni prevoz. Na ovaj način ćemo moći da ubrzamo putovanje građanima čije se opštine nalaze na obalama reka a time ćemo smanjiti broj autobusa i gužve na putevima", rekao je Vesić. Vesić je rekao da sledi i prilagođavanje javnog prevoza rečnom, kako bi građani mogli da pređu na druge vidove prevoza i da na taj način konačno Beograd dobije svoj rečni javni prevoz.

Na Tari će se graditi stambeno-turistički kompleks „Kaluđerske bare“

Na Tari je planirana je izgradnja stambeno-turističkog kompleksa "Kaluđerske bare" koji će se sastojati iz više objekata, prenosi Ekapija. Investitor je kompnaija Homevision iz Bajine Bašte.Mesto na kome je planirana gradnja nalazi se na jugoistočnom delu Tare, oko 1,5 km od naselja Kaluđerske bare na području obuhvaćenom Prostornim planom posebne namene Šargan – Mokra Gora. Ta lokacija je određena delimično za poljoprivredno, a delimično za šumsko zemljište u okviru turističkih lokaliteta.Kompanija Homevision iz Bajine Bašte planira da na Tari izgradi stambeno-turistički kompleks "Kaluđerske bare" koji će se sastojati iz više objekata.Mesto na kome je planirana gradnja nalazi se na jugoistočnom delu planine Tare oko 1,5 km od naselja Kaluđerske bare na području obuhvaćenom Prostornim planom posebne namene Šargan – Mokra Gora. Ta lokacija je određena delimično za poljoprivredno, a delimično za šumsko zemljište u okviru turističkih lokaliteta.U planu detaljne regulacije koji je izložen na rani javni uvid, navodi se da površina parcele na kojoj je predviđena gradnja iznosi 30.204 kvadrata, a u blizini na 100 metara udaljenosti nalazi se nekategorisani opštinski put.Divlja gradnja ponovo procvetala na PerućcuDanas se obeležava Svetski dan divljih vrstaObjavljena "Zelena povelja Srbije" Maksimalna spratnost turističkih i ugostiteljskih objekata je P+2+Pk, dok je maksimalna spratnost pratećih objekata P+Pk (maksimalna visina 7 metara). U dokumentu se navodi da je izgradnja podrumskih ili suterenskih prostorija moguća, ukoliko ne postoje smetnje geomehaničke i hidrogeološke prirode."Izgradnja i rekonstrukcija objekata treba da doprinese kvalitetu, prepoznatljivosti i jedinstvenosti predela. Pri tome, treba maksimalno koristiti oblikovne, proporcijske, mikrourbanističke i ostale elemente lokalnog graditeljskog nasleđa", navodi se u planu.U izgradnji se podrazumeva korišćenje lokalnih prirodnih materijala za obradu fasada (malterisanje i bojenje u belo, oblaganje zidova i tremova drvetom, oblaganje podrumskih i suterenskih delova i sokli kamenom), prozora (drveni kapci), krovova (od kamene ili drvene šindre), otvorenih površina (kamene ploče, granitne kocke, raster elementi i ozelenjavanje, a što manje betoniranja, asfaltiranja i savremenog popločavanja).Predviđeno je i da se maksimalno koriste ekološki prihvatljivi građevinski materijali i mogućnosti lokacije za bioklimatsko projektovanje objekata.Obrađivač plana je, kako se dodaje, Jugoslovenski institut za urbanizam i stanovanje iz Beograda.

Vlada obrazuje Komisiju za Hilandar, država planira ulaganja

Vlada Srbije dobiće novo radno telo, Komisiju za manastir Hilandar, predviđa se Predlogom Zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira Hilandar.U svakom narednom republičkom budžetu odvajaće sredstva za obnovu, rekonstrukciju i očuvanje manastira Hilandara, dodaje se u obrazloženju zakona. U budžetu za 2021. godinu opedeljeno je 360 miliona dinara, a za 2022. i 2023. godinu sredstva će se planitati u skladu sa limitima utvrđenim od strane Ministarstva finansija.Mesto gde vreme teče drugačije "Cilj ovog zakona jeste da se obezbedi kontinuirana i na zakonu zasnovana podrška i pomoć Republike Srbije očivanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar i u tom okviru pomoć obnovi, rekonstukciji i očuvanju manastira Hiladara, uz stalnu, izvesnu i sigurnu finansijsku podršku budžetskih sredstava Republike Srbije", piše u obrazloženju.Sredstva za realizaciju projekata za očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa nasleđa manastira Hilandar mogu da se finansiraju i iz budžeta autonomne pokrajine i jedinice loklane samouprave, putem donacija, kao i iz drugih izvora, navodi se u obrazloženju zakona.Sveti manastir Hilandar je, sa celokupnom baštinom Svete Gore Atonske upisan u Listu svetske kulturne i prirodne baštine Uneska. Hilandar je od svog osnivanja 1198. godine samoupravna monaška ustanova.Formira se fond za vraćanje nacionalnog blaga u Srbiju

Preduzetnice su žrtve diskriminacije kada se odluče za roditeljstvo

Udruženje "Mame Su Zakon" i Digitalna zajednica pokrenuli su peticiju za poboljšanje položaja majki preduzetnika. Kako navode cilj im je da se položaj žene preduzetnice koja se odluči da postane majka izjednači sa zaposlenim ženama.Dva duruženja navode tri svoja zahteva:- Pravo na pun iznos naknade u toku trudničkog odsustva za preduzetnice koje privremeno ne odjave obavljanje delatnosti. - Pravo na pravičan obračun naknade na osnovu kojeg bi preduzetnice imale uplaćene doprinose za obavezno socijalno osiguranje u toku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta. - Jednakost u korišćenju prava odsustva sa rada radi nege deteta.Zašto je važno da kompanije rade na unapređenju rodne ravnopravnosti?Otvoren konkurs za preduzetnice "Ja sam ODVAŽNA!"Vlada Srbije: Ukupno 170 miliona za inovacije u preduzetništvu Objašnjava se da su ti zahtevi važni jer jedna preduzetnica kada odluči da postane majka nailazi na sledeće probleme: - Ako želi da nastavi poslovanje njene preduzetničke agencije neće dobiti punu naknadu od države za trudničko odsustvo, već samo 50% naknade. - Nisu joj uplaćeni doprinosi u toku porodiljskog i odsustva sa rada radi nege deteta.- Za rođeno treće i svako naredno dete ona nema pravo na odsustvo u trajanju od 2 godine kao zaposlene žene, već samo godinu dana.- Ne može da prenese na partnera pravo odsustva sa rada radi nege deteta, kao što to može zaposlena žene."Potrebna nam je Vaša pomoć da ovim ženama obezbedimo ravnopravne uslove korišćenja prava na trudničko, porodiljsko i odsustvo sa rada radi nege deteta. Budite deo naše borbe i potpišite peticiju", dodaje se u saopštenju.Potpisivanju peticije koju je do sada podržalo više od 18 hiljada ljudi može da se pristupi putem sledećeg LINKA.Više informacija o ovoj inicijativi može da se pronađe na sledećem LINKU.Peticija je upućena Ratku Dmitroviću, ministru za brigu o porodici i demografiju, Dariji Kisić Tepavčević, ministarki za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i Ani Brnabić, predsednici Vlade Srbije.

Za 35 sekundi spota i vizuale Beograd daje skoro 42.000 evra

Sekretarijat za zaštitu životne sredine grada Beograda je raspisao javnu nabavku izrade video spotova i vizuala za promociju zaštitne životne sredine. Vrednost tendera procenjena je na 4,1 milion dinara bez PDV-a, odnosno 4,9 miliona dinara sa PDV-om (oko 41,9 hiljada evra).Posao podrazumeva izgradu integralnog video spota u trajanju od 20 sekundi i izradu podverzija video posta od 5 i 10 sekundi.Na računima Infostana ubuduće i firma čija deponija se zapalila u Vinči U cenu javne nabavke uključena je i izrada teksta i predloga scenarija kao i angažovanje profesionalne autorske ekipe, potrebne tehnike i aktera za video spot. Takođe, u cenu je uključeno i snimanje u Full HD formatu, tonsko snimanje spota, pripremu muzičke podloge za spot, tonska oprava kao i postprodukcija slike i finalni miks tonova.Video spotovi treba da budu prilagođeni za emitovanje na medijima (TV i Ju tjub), kao i na društvenim mrežama, piše u tehničkoj specigfikaciji javne nabavke.Firma koja dobije posao treba da uradi i dizajn, pripremu za štampu i izradi dva vizuala za oglašavnje na bilbordima, kao i dva vizuala za oglašavanje na internetu.Rok za podnošenje ponuda je 6. septembar 2021. godine.

Policajcima zabranjeno objavljivanje fotografija koje „narušavaju ugled“ MUP-a

Policijskim službenicima i drugim zaposlenima u MUP-u ubuduće neće biti dozvoljeno da objavljuju fotografije, video snimke, tekstove, komentare, na načine kojima se narušava ugled Ministarstva.Ministarstvo unutrašnjih poslova donelo je Pravilnik o izmeni i dopunama Pravilnika o načinu ponašanja i ličnom izgledu policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu, objavljeno je u Službenom glasniku. I dalje se plaća taksa za izgubljenu ličnu kartuPolicijskim službenicima i drugim zaposleni na radu i van rada na osnovu novih dopuna i izmena neće biti dozvoljeno da: - objavljuju fotografije, odnosno video snimke u uniformi, odnosno građanskom odelu, sa radnog mesta ili iz radnog prostora ili drugog mesta i prostora sa kog se posredno ili neposredno mogu identifikovati kao policijski službenici ili drugi zaposleni u Ministarstvu, na način kojim se narušava ugled Ministarstva;- objavljuju fotografije, odnosno video snimke sredstava Ministarstva, na osnovu kojih se posredno ili neposredno mogu identifikovati kao policijski službenici ili drugi zaposleni u Ministarstvu, na način kojim se narušava ugled Ministarstva;- objavljuju tekstove, komentare, video ili audio snimke neprimerenog sadržaja kojima se narušava ugled Ministarstva.

Planina Maljen pod posebnim režimom zaštite, biće bez MHE

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom planinu Maljen kod Valjeva stavlja pod poseban režim zaštite. U svim režimima zaštite, kako se između ostalog navodi u tekstu uredbe, biće zabranjena izgradnja hidrotehničkih objekata poput osporavanih mini-hidrocentrala (MHE).Predeo izuzetnih odlika "Maljen", se nalazi u zapadnom delu Srbije, na severu Valjevskih planina. Obuhvata grad Valjevo sa katastarskim opštinama Divčibare, Prijezdić i Bačevci, kao i opštinu Gornji Milanovac sa katastarskom opštinom Bogdanica.Na području Maljena utvrđeni su režimi zaštite prvog (1,08% površine), drugog (14,38% površine) i trećeg stepena (84,54% površine).Cilj nove uredbe je da se očuva njen reljef, rečni tokovi, geomorfološko nasleđe, biljni i životinjski svet. Životinjski svet, odnosno faunu čini 19 vrsta vodozemaca i gmizavaca, fauna riba, sisara i ptica. Veoma raznovrsnu faunu (biljni svet), čine bukove, hrastove, jelove, borove, jasenove šume, kao i druge biljne vrsteMaljen obuhvata i opštinu Mionica sa katastarskim opštinama Brežđe, Gornji Lajkovac, Кrčmar, Osečenica i Planinica kao i opštinu Požega sa katastarskim opštinama Ljutice i Tometino polje.Površina zaštićenog područja je 10.104,83 hektara, 30,66% je u državnom vlasništvu, 52,80% u privatnom vlasništvu, a 16,54% je u javnom vlasništvu. Prvim stepenom je obuhvaćeno 1,08%, drugim 14,38% i trećim stepenom zaštite 84,54% ukupne površine područja Predela izuzetnih odlika "Maljen".Na delovima Maljena gde će važiti režim zaštite trećeg stepena, kako je naglašeno, sprovodiće se "proaktivna zaštita": unapređenje zaštićenog područja, razvoj sela, uređenje kulturno-istorijskog nasleđa, tradicionalnog graditeljstva, očuvanje tradicionalnih delatnosti, selektivno i ograničeno korišćenje prirodnih resursa i prostora.Objavljen obim i procena uticaja rudnika Rio Tinta u SrbijiKazne za ilegalnu ekspoloataciju minerala veće i do 300 putaZaštićeni beloglavi supovi životima platili bahate letove helikopterom Osim zabrane radova i aktivnosti koje su kao takve utvrđene članom 35. Zakona o zaštiti prirode, biće zabranjene sledeće aktivnosti:- izgradnja hidrotehničkih objekata, brana i akumulacionih jezera akumulacija i izgradnja hidroelektrana na vodotocima ili njihovim delovima na čitavom zaštićenom području;- eksploatacija mineralnih sirovina u zonama neposredne i uže zaštite izvorišta vodosnabdevanja, ili u blizini područja namenjenog turizmu, u blizini zaštićene okoline nepokretnih kulturnih dobara;- uništavanje i korišćenje strogo zaštićenih i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta;- uznemiravanje životinja, sakupljanje ptičijih jaja, uništavanje ptičijih gnezda;- seča drveća koja nije planirana kao redovno obnavljanje šuma, osim u slučajevima propisanim zakonom;- svaki vid ribolova, izuzev onog koji se obavlja u naučno-istraživačke svrhe;- nekontrolisano poribljavanje vodotoka.EKSPLOATACIJA MINERALNIH SIROVINAUredba o Maljenu predviđa ograničavanje eksploatacije mineralnih sirovina. Biće dozvoljena eksploatacija, kao i geološka istraživanja koja su odobrena do dana kada je uredba stupila na snagu, uz uslov da su udaljeni više od dva kilometra od režima zaštite prvog i drugog stepena.Zanimljivo je da će otvaranje novih majdana tehničkog kamena unutar zaštićenog područja biti dozvoljeno samo ako takav materijal ne može da se pronađe na području izvan zaštićenog područja, ili ako je privremen, prostorno i vremenski strogo ograničen i koristi se za izgradnju i održavanje lokalnih saobraćajnica, šumskih puteva.Zaštićeno područje je, kako se naglašava u tekstu uredbe, deo ekološke mreže Republike Srbije Natura 2000.

Za Hram Svetog Save još 720 miliona od države

Za izgradnju i uređenje Hrama Svetog Save u Beogradu prebačeno je još 720 miliona dinara, prvobitno namenjenih za subvencije privatnim preduzećima radi ublažavanja posledica koronavirusa.Sredstva u ukupnom iznosu od 720 miliona dinara iz budžeta Ministarstva privrede prenose se u tekuću budžetsku rezervu, a potom raspoređuju Generalnom sekretarijatu Vlade, na ime dotacije Srpskoj pravoslavnoj crkvi za završetak radova na izgradnji i uređenju Spomen-hrama Svetog Save u Beogradu, piše u rešenju Vlade Srbije. Vlada daje dodatnih 116 miliona dinara za Hram Sv. Save Sredinom aprila Srpska pravoslavna crkva dobila je 1,7 milijardi dinara iz budžetskih rezervi za završetak radova na Hramu Svetog Save, pisala je Beta. Iz državnog budžeta do 2020. godine u taj hram je uloženo 43 miliona evra.

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.

Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.

Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.

Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.

Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.

Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.