Trag fondacija je, četrnaesti put zaredom, dodelila VIRTUS nagradu za filantropiju kompanijama i pojedincima, koji su tokom prethodne godine činili dobra dela, pokretali i podržavali filantropske inicijative...
-270x152.jpg)
Stručnjaci za pranje novca tvrde da je rast cena stambenog i poslovnog prostora u Srbiji najverovatnije posledica upliva značajne količine novca od nelegalnih aktivnosti u tržište nekretnina, navodi se u izveštaju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC).Rast cena nepokretnosti je brži nego u ostatku država u susedstvu, a nije ograničen samo na Beograd, zbog čega eksperti sugerišu da je srpsko tržište nekretnina postalo regionalno čvorište za pranje novca."Industrija nekretnina u Srbiji zabeležila je neobično visok rast između 2018. i 2020. godine, iako su mnoge novoizgrađene zgrade i dalje prazne. Slično Albaniji, građevinarstvo je nastavilo da (se razvija) tokom pandemije COVID-19, uprkos smanjenju ostatka ekonomije", navodi se u publikaciji "Aktuelne cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na Zapadnom Balkanu".Iako sume novca zarađenog kriminalom koji se ubacuje u privredu (pojedinačno) mogu mogu biti i relativno male, mogu imati značajan uticaj na lokalne ekonomije, dodaje se u izveštaju.Kriminalne aktivnosti tako mogu povećati socijalno-ekonomske razlike, a pranje novca može da poveća cene nekretnina i oteža rešavanje stambenog pitanja za mnoge građane."(Kriminalci) smanjuju pravičnost na tržištu i utiču na pristup različitim vrstama usluga i, ako ostanu nekažnjeni, stvaraju podsticaje za ostale da slede njihov primer. Prljavi novac koji se pravi i pere u regionu održava ekosistem kriminala i korupcije koji slabi vladavinu prava i koči sposobnost institucija da se nose sa tim problemom", navodi se u publikacijiNekretnine su naročito pogodne zato što, pored toga što predstavljaju zgodno mesto za "parkiranje" kapitala, mogu vremenom i dobiti na vrednosti, ali nisu jedini način za pranje novca koji je na raspolaganju kriminalnim organizacijama.Pranje manjih količina nezakonito stečenog novca često se vrši kroz preduzeća koja zahtevaju veće količine gotovine, poput restorana, barova, benzinskih pumpi i taksi kompanija.Širom regiona, nelegalno stečena sredstva se u takvim preduzećima mešaju sa stvarnom zaradom iz poslovanja, koja se zatim uključuju u bankarski sistem.Turizam se takođe navodi kao ključni sektor za pranje novca, ali opet kroz ulaganja u barove, restorane, diskoteke i hotele.Širom Srbije, posebno na Zlatiboru, Čajetini, Kopaoniku, Paliću, Vrnjačkoj Banji i Vranju, takođe je prijavljena prodaja voća i povrća (posebno pečurki) i korišćenje ugostiteljskih radnji za pranje novca.Od 2018. godine posmatrači primećuju da takva preduzeća imaju tendenciju da redovno menjaju vlasnike, što je obično praćeno skokom prometa i zarade.Još jedna oblast u kojoj se potencjalno vrši pranje novca je industrija igara na sreću, navode u Globalnoj inicijativi."Sve veći broj kazina u Srbiji izazvao je ozbiljnu zabrinutost zbog ugroženosti industrije na pranje novca. 2012. godine vlasnik MaxBet-a osuđen je za zloupotrebu i organizovanje ilegalnih kockanja, što je rezultiralo oduzimanjem njegove imovine vredne 350 miliona evra. Međutim, ta presuda je ukinuta 2018. godine i sud mu je vratio svu zaplenjenu imovinu", navodi se u izveštaju.United Nations Office on Drugs and Crime (UNODC) procenjuje da pranje novca čini približno 2,7 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda, ili 1,6 biliona (hiljada milijardi) američkih dolara.MMF procenjuje da je taj privredni kriminal odgovoran za 2 do 5 odsto globalnog BDP-a.Ako se te globalne procene primene na države regiona, može se zaključiti da se na Zapadnom Balkanu godišnje opere između 1,8 i 4,6 milijardi evra.
U okviru projekta "Norveška za vas - Srbija" Kraljevina Norveška poklonila je Srbiji platformu koja služi za uvežbavanje odbrane od sajber napada, saopštila je Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS). Pomoć je vredna 1,2 miliona evra, a trebalo da unapredi regulativni i strateški okvir u toj oblasti.Nacionalni centar za prevenciju bezbednosnih rizika u IKT sistemima Republike Srbije (Nacionalni CERT) nalazi se Republičkoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske usluge (RATEL)."Platforma koja služi za održavanje sajber vežbi na nacionalnom nivou omogućava realnu situaciju različitih scenarija napada, doprineće izgradnji kapaciteta i obuci službenika u različitim državnim institucijama", rekao je državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Miloš Cvetanović.Nabavka platforme za sajber vežbe, kako se dodaje stvorila je uslove za organizovanje nacionalnih sajber vežbi, koje doprinose jačanju veština članova timova centara za prevenciju bezbednosnih rizika institucija Republike Srbije.Dodaje se da je takav oblik edukacije i vežbe najvažniji u jačanju kapaciteta u oblasti informacione bezbednosti. Polaznici obuka prolaze kroz različite scenarije mogućih sajber napada.NORVEŠKA POMAŽE PREDUZETNICIMA I MALIM PREDUZEĆIMA SA VIŠE OD POLA MILIONA EVRA "U 21. veku, ugrožavanje vitalnih nacionalnih IT sistema može dovesti do ozbiljnih političkih i društveno-ekonomskih posledica, pa je prevencija i obuka u oblasti sajber bezbednosti od izuzetne važnosti. Zato podržavamo Vladu Srbije i njene institucije da izgrade kapacitete i ojačaju otpornost na sajber pretnje", kaže ambasador Kraljevine Norveške Jorn Eugen Jelsta.Platforma omogućava organizaciju prve nacionalne sajber vežbe tokom 2021. godine, koja bi uključivala predstavnike ključnih državnih institucija koje se bave informacionom bezbednošću."Zahvaljujući podršci Kraljevine Norveške, Ratel je dobio platformu za simulaciju sajber napada poslednje generacije CyberBit, koja predstavlja izuzetan koncept sa velikim brojem mogućih scenarija koje uključuju različite vektore sajber napada", rekao je direktor RATEL-a Dragan Pejović.Direktorka UNOPS-a u Srbiji Mikela Telatin rekla je da ta organizacija uzpodršku Kraljevine Norveške pruža podršku Srbiji sa ciljem da se ojača nacionalna strategija i regulativa u toj oblasti. Samim tim se, kako dodaje jača operativni okvir na moguće sajber pretnje.
Tokom prošle godine su rastu ukupne profitabilnosti privrede najviše doprinela srednja i mala privredna društva, koja su za trećinu uvećala dobitak u odnosu na prethodnu godinu, pri čemu su mala privredna društva zabeležila najizraženiji rast profitabilnosti, po stopi od 34,2 odsto, objavila je Agencija za privredne registre (APR).Rast profitabilnosti je kod srednjih privrednih društava bio praćen rastom broja zaposlenih za 19.239 radnika, dok su mala privredna društva ostvarila bolji rezultat uz smanjenje broja zaposlenih za 5.144 radnika.Najveći pozitivan neto rezultat su generisali veliki sistemi, čiji je ukupan dobitak uvećan za 2,2% u poređenju sa prethodnom godinom, a ova društva su zabeležila i najveći rast broja zaposlenih- za 29.101 radnika.Posledice krize najviše su se odrazile na poslovanje mikro preduzeća. Ona su ostala u sferi negativnog rezultata, pri čemu je njihov gubitak smanjen za 16,4% na godišnjem nivou, dok je broj zaposlenih povećan za 396 radnika u odnosu na prethodnu godinu.Prema podacima APR-a za 2020. godinu u Republici Srbiji posluje ukupno 106.111 privrednih sruštava od čega je 87% mikro preduzeća, 10,9% malih, 1,7% srednjih i 0,4% velikih privrednih društava.
Država je ponovo donela Strategiju upravljanja državnim preduzećima. Do sad je doneto oko 200 strategija i nijedna nije sprovedena. Šta bi moglo da nas navede na optimizam da će baš ova da se s...
Za potrebe Instituta za virusologiju, vakcine i serume “Torlak” beogradska firma KPMG će u narednih mesec dana uraditi Studijju opravdanosti za izgradnju kapaciteta za proizvodnju vakcina, pokazuju podaci iz odluke o dodeli objavljenoj na Portalu javnih nabavki.Izrada ove studije koštaće 7,7 miliona dinara, a novac je obezbedila Vlada Zaključkom koji je donela 6. maja ove godine.Kao obrazloženje za provođenje hitne javne nabavke u pregovarčkom postupku navodi se da je Vlada Srbija odlučila da “obnovi, ojača i razvija efikasnu farmacenutsku industriju”, te da je ovo postao prioritetan strateški cilj u uslovima proglašene pandemije COVID-19 i da je zbog toga potrebno hitno uložiti finansijska sredstva za ove svrhe.Planirano je jačanje kapaciteta Torlaka i to pre svega njegovog proizvodnog pogona, a zatim i infrastrukture “kako bi na vreme i blagovremeno bio obezbeđen dovoljan kontigent vakcina iz proizvodnog asortimana Instituta “Torlak”, kako za stanovništvo Republike Srbije, tako i za zemlje u regioni i šire”, piše u odluci.Ovom investicijom država bi trebalo da obezbedi sigurnost i nezavisnost u snabdevanju neophodnim lekovima.Revakcina "Sputnjika" može da se primi i nakon tri meseca Institut trenutno posduje četiri nacionalne referentne laboratorije za dijagnostiku, od kojih su tri sertifikovane od strane Svetske zdravstvene organizacije (SZO).Podsetimo, kada je Institut Torlak počeo da puni vakcine Sputnik V, što je ruski RDIF najavio kao početak proizvodnje, predsednik Vučić je obišao ovu instituciju i tom prilikom i sam naručio izradu studije.N1 je tada preneo i razgovor predsednika sa v.d. direktorkom Instituta:“Vučić: Za šta nemamo novca za domaće tržište?V.d. direktorka Torlaka: Za usklađivanje sa GNP standardom nekih delova proizvodnje.Vučić: A to je u parama Vera?V.d. direktorka Torlaka: Ne znam napamet.Vučić: A što ne znate?V.d. direktorka Torlaka: Zato što mora da se uradi ozbiljna studija.Vučić: Što je niste uradili?V.d. direktorka Torlaka: Košta studija preko pola miliona.Vučić: Ajde uradite tu studiju.
Dan posle zvaničnog završetka javnog uvida, Ministarstvo građevinarstva saopštilo je da je primilo oko 500 primedaba na Nacrt prostornog plana Srbije do 2035. godine, prenele su Večernje novosti. Ministarstvo očekuje da će pravu predstavu o broju žalbi imati za desetak dana, jer većina stiže redovnom poštom.Prostorni plan kao strateški dokument trebalo bi da pruži smernice kako će se Srbija narednih 14 godina razvijati infrastrukturno, industrijski, energetski, ali i demografski, ali i u oblasti zaštite životne sredine. U prvom naletu, nešto na tu temu imali su najpre da dodaju građani prestonice."Stanovnici Beograda i Pančeva su dostavili najviše primedaba, mada ima dosta komentara koji su dostavljeni elektronskom poštom, za koje podnosioci nisu dostavili svoje kontakt podatke", objašnjavaju u Ministarstvu građevine.Zbog toga se kako se dodaje ne zna precizno iz kog dela Srbije bi mogle da budu te primedbe.Ipak, poznato je da je najviše komentara na stanje kvaliteta životne sredine, na oblasti rudarstva i energetike, saobraćaja, zaštite prirodnog i kulturnog nasleđa i planirani koncept razvoja turizma.Ministarstvo napominje da da ima kvalitetnih i preciznih komentara nevladinog sektora, pojedinaca, kao i predstavnika javnog sektora i jedinica lokalnih samouprava. Oni će kako se dodaje biti pažljivo razmotreni i nesumnjivo će poboljšati kvalitet tog planskog dokumenta.NEVLADINE ORGANIZACIJE TRAŽE DA SE PRODUŽI JAVNI UVID NOVOG PROSTORNOG PLANA U Ministarstvu objašnjavaju da dosta dopisa ne iskazuje konkretnu primedbu, niti sugestiju."Veći broj komentara koji su stigli elektronskom poštom su komentari opšteg karaktera koji se ne odnose konkretno na predmetni nacrt plana, već jednostrano ukazuju na 'katastrofičan' scenario razvoja po kome će u budućnosti u Srbiji biti ugrožen kvalitet životne sredine, a samim tim i kvalitet života", kažu u Ministarstvu.Prema njihovim rečima ti komentari su rezultat "nihilističkog pristupa pojedinaca, koji po pravilu negativno komentarišu sve razvojne projekte i sve aktivnosti Vlade Srbije i resornih ministarstava". Dodaje se da ti komentari ne odgovaraju činjeničnom stanju, da su zlonamerni i da često obmanjuju javnost širenjem lažnih vesti.ZAŠTO NOVI PROSTORNI PLAN NIJE USKLAĐEN SA EU STANDARDIMA? PRIMEDBE NA NOVI PROSTRONI PLANAutori Predloga Prostornog plana Srbije među negativne tendencije prostornog razvoja, između ostalog, izdvajaju činjenicu da se povećava tržišna orijentisanost planiranja u odnosu na javne interese. Ističu da se prema tom predlogu nastavlja emigracija i opadanje broja stanovnika, demografski je iscrpljena većina planinskih, prigraničnih i drugih manje dostupnih područja.Najveće primedbe u vezi sa novim Prostornim planom imale su organizacije civilnog društva, o čemu je Nova ekonomija već pisala.Jedna od primedbi na raspravi koju je organizovala Beogradska šposlovna škola bila je da Plan nije usklađen sa evropskim standardima, jer se u njemu potvrđuje namera o izgradnji termoelektrana na ugalj, iako Evropska unija planira da do 2050. godine emituje nultu količinu ugljen-dioksida (CO2).Druga veća zamerka bila je da se javni uvid novog Prostornog plana odvija mimo očiju javnosti, pa je zbog toga zatraženo da se on produži, posebno zbog činjenice da je trajao i tokom prvomajskih i uskršnjih praznika.RASPRAVA O NOVOM PROSTORNOM PLANU ODVIJA SE MIMO JAVNOSTI
Nacionalna ekološka asocijacija (NEA) navodi da je Vlada Srbije uredbom propisala da vrednosti PM10 smeju biti prekoračene najviše 35 dana u jednoj kalendarskoj godini. Ta ekološka ...
Više od polovine novca dodeljenog na gradskom konkursu za sufinansiranje medija za 2021. godinu Beograd je dodelio Studiju B i firmama povezanim sa ovom kućom, prenosi Pištaljka.Ove godine, grad Beograd je za sufinansiranje medijskih projekata rasporedio 80.645.000 dinara, od čega je direktno Studiju B pripalo 17.720.000 dinara.Još 23.580.000 dinara dobilo je šest privatnih produkcija za koje je Pištaljka ranije dokazala da su povezane sa Studiom B. U pitanju su „Brender”, „Zofin”, „Irik”, „Video calibration”, „VI production” i udruženje „Humani tim”.Studio B je, zajedno sa povezanim firmama, u proteklih šest godina na gradskim konkursima dobio ukupno 215.175.000 dinara.Kako je Pištaljka ranije izveštavala, neke od povezanih firmi sa Studiom B osnivane su neposredno pre, a neke čak i po raspisivanju medijskih konkursa na kojima su dobijale novac, a u svojim budžetima, kao što je to bio slučaj 2016. godine, čak su navodile da će dodeljeni novac trošiti na plaćanja ovoj medijskoj kući.Među dobitnicima se nalaze uglavnom mediji koji su i ranijih godina dobijali sredstva, a najveće iznose i ove godine dobili su tabloidi bliski vlasti. Osim lista Alo, Beograđani će sufinansirati i dva projekta Informera koji je preko firme „Insajder tim“ i firme-ćerke „Info IT medija“ na konkursu dobio 5.500.000 dinara. Medijska kuća „Adrija medija grup“, izdavač novina Kurir, ali i brojnih drugih izdanja i njena firma „Adria medija magazin“ dobile su za jedan projekat 1.998.000, a za drugi 2.502.000, ukupno 4.500.000 dinara.Projekat televizije Hepi „Posle ručka u Beogradu” podržan je sa 2.500.000 dinara, a sportska televizija SOS kanal plus dobila je 3.900.000 dinara za projekat „Jesam dete, ali sam šampion”. Vlasnik televizije SOS kanal plus je Radoica Milosavljević, Kruševljanin koji je postao interesantan za javnost kada je u procesu privatizacije kupio više lokalnih medija. U njegovom vlasništvu se nalaze se Radio televizija Kruševac, televizije Pirot, Bačka Palanka, Brus, Pančevo, Požega, Leskovac, televizija Caribrod iz Dimitrovgrada, kanal M iz Paraćina i TV Cink iz Novog Kneževca. Istraživački portal CINS pisao je da je Milosavljević jedan od 27 članova konzorcijuma koji je Srpskoj naprednoj stranci poklonio prostorije na Novom Beogradu u zgradi Starog Merkatora.Među skupim projektima koje će grad novčano pomoći je i „Beograd grad istoka i zapada” Glasa nacije. Za ovaj projekat grad je dodelio 3.000.000 dinara. Pištaljka je ranije objavila da je vlasnik firme „Glas nacije“ Milovan Jokanović nepoznat javnosti, ali da je firma osnovana u aprilu 2018. godine i da je registracionu prijavu za tu firmu podneo je advokat Igor Isailović, koji je ranije bio zastupnik Siniše Malog a sa predsednicom Vlade Anom Brnabić bio suvlasnik firme „Energy & Innovation“, koja je sada u likvidaciji.
Preduzeće FMO Ekonom iz Ušća kod Kraljeva kupilo je Matarušku i Bogutovačku banju za 1,84 miliona evra. Novi vlasnik koji se jedini prijavio za licitaciju bavi se proizvodnjom metalnih ormara i kancelarijskog nameštaja.Tri hotela, tri vile, tri restorana, dva depadansa, kao i objekti starih i novih kupatila, kao i sva pokretna imovina privrednog društva Mataruška i Bogutovačka banja DOO prodati su iz stečaja za 216.556.433,50.Reč je o hotelima Termal i Žiča u Mataruškoj banji i Mineral u Bogutovačkoj banji.Termal je najveći hotel, prostire se na 6.303 kvadrata, Mineral ima 3.045 kvadrata, dok u hotelu Žiča banji pripada treći sprat objekta površine od 400 kvadrata. Tri vile u Mataruškoj banji su površine nešto veće od hiljadu kvadrata.Detalji o pravu korišćenja izvorišta i termalne vode nisu bili navedeni u javnom oglasu za prodaju ovih banja.Međutim, prema odgovoru koji je portal N1 dobio od Agencije za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU) posle objave oglasa, a pre prodaje, kupac bi trebalo da "nasledi" sva prava korišćenja koje ima privredno društvo koje upravlja banjama."Obaveštavamo vas da stečajni dužnik koristi, u skladu sa zakonom, izvorišta vode kako u Mataruškoj Banji, tako i u Bogutovačkoj Banji. Budući da je predmet prodaje stečajni dužnik kao pravno lice budući kupac će steći i sva dosadašnja imovinska prava i prava korišćenja pravnog lica, u skladu sa zakonom", navodi se u pisanom odgovoru ALSU za N1.
Ekonomska saradnja Srbije i SAD u proteklom periodu bila je, pre svega, u znaku investicija američkih kompanija u Srbiji, ocenio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije za specijalnu ediciju Srbija i SAD 20 godina kasnije. Kada je reč o trgovini, uprkos pandemiji, srpski izvozni učinak na američkom tržištu protekle godine povećan je za gotovo 22 odsto – na 370 miliona dolara, deficit je, usled rasta izvoza i pada uvoza za petinu, smanjen za čak 175 miliona dolara na 73 miliona dolara, a ukupna robna razmena bila je manja samo pet odsto.Privredna komora je takođe aktivno učestvovala u aktivnostima vezanim za Vašingtonski sporazum potpisan prošle godine koji uključuje niz ekonomskih projekata.PKS je bila uključena u zaključivanje Vašingtonskog sporazuma. Kakve bi koristi za privredu Srbije mogla imati primena ovog sporazuma? Vašingtonski sporazum nije važan samo za srpsku privredu, već i za ekonomiju celog regiona. Privrednici su podržali sporazum jer će im doneti povoljnije kredite, podršku planiranim investicijama, bolju infrastrukturu, olakšati poslovanje, omogućiti da zarade novac, zaposle ljude, održe svoj biznis. Zajednički tim Privredne komore Srbije i Privredne komore Kosova doprineće efikasnijoj realizaciji projekata kako bi kompanije što pre osetile konkretne koristi. Ukidanje prištinskih taksa, a potom i potpisani sporazum već su ohrabrili kompanije, naše članice, da više sarađuju i više međusobno trguju. Ukupan promet robe, od potpisivanja Vašingtonskog sporazuma do 31. decembra povećan je 3,4 puta u odnosu na isti period 2019, kada su takse bile na snazi, i vratio se, čak i za procenat-dva nadmašio, nivo trgovine postignute u poslednja četiri meseca 2018. Projekti predviđeni Vašingtonskim sporazumom olakšaće i realizaciju „mini Šengena“, zone zajedničkog tržišta i slobodnog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala, kojoj se, po odredbama ovog sporazuma, Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji, pridružila i Priština.Šef ekonomskog odeljenja u Ambasadi SAD: Prednost Srbije mladi i obrazovani radnici Kako vidite potencijale koje donosi otvaranje DFC kancelarije u Srbiji? Otvaranjem beogradske kancelarije iz koje će DFC pokrivati ceo region i nedavnim potpisivanjem međudržavnog sporazuma Srbije i SAD o podsticanju investicija, stvoreni su uslovi da se saradnja dodatno intenzivira i da DFC sa partnerima u punoj meri realizuje predviđenu finansijsku podršku srpskim i drugim zapadnobalkanskim kompanijama - mikro, malim i srednjim preduzećima, velikim investicionim projektima privatnog sektora i razvoju infrastrukture. To će, uz direktnu komunikaciju sa privredom, verujem, ubrzati planiranu podršku i realizaciju konkretnih projekata, ali i omogućiti korišćenje i drugih finansijskih instrumenata za kojima se ukaže potreba na terenu.Na koji način će mala i srednja preduzeća imati koristi od ove saradnje?Prva sredstva iz DFC programa podrške američke razvojne banke upravo su namenjena kreditiranju mikro, malih i srednjih preduzeća. Garancije iz fonda, vrednog više od milijardu dolara, umanjiće rizik komercijalnih banaka da investiraju u ovaj sektor i tako firmama omogućiti bolji pristup finansiranju, odnosno jeftinije bankarske kredite.Krediti, uz garancije iz DFC programa, koji bi, kako je najavljeno, trebalo da privredi budu na raspolaganju sredinom godine, biće povoljniji i od onih koje banke sada odobravaju uz budžetske garancije. Razmatra se, recimo, mogućnost da se dodeljuju na dvostruko duži rok od kredita po domaćoj garantnoj šemi koje su privrednici dobijali na pet godina, odnosno na tri godine otplate uz 24 meseca grejs perioda. Da li ima potencijala da se proširi ekonomska saradnja Srbije i SAD, da se poveća izvoz u SAD, privuče više investitora?Ekonomska saradnja dve zemlje u proteklom periodu bila je, pre svega, u znaku investicija američkih kompanija u Srbiji i njihovog doprinosa povećanju proizvodnje, izvoza, otvaranju novih radnih mesta. Vašingtonski sporazum i otvaranje regionalne kancelarije DFC u Beogradu, dobra su poruka američkoj biznis zajednici da su Srbija i region mesto vredno njihovih ulaganja i osnova da bolje iskoristimo potencijal za jačanje bilateralnih investicionih i trgovinskih veza. Američke investicije veće nego što pokazuje statistika Kada je reč o trgovini, uprkos pandemiji, srpski izvozni učinak na američkom tržištu protekle godine povećan je za gotovo 22 odsto – na 370 miliona dolara, deficit je, usled rasta izvoza i pada uvoza za petinu, smanjen za čak 175 miliona dolara na 73 miliona dolara, a ukupna robna razmena bila je manja samo pet odsto. Kapacitet za povećanje izvoza u SAD i ukupne robne razmene koja je u 2019, uoči pandemije dostigla dosadašnji maksimum od 854 miliona dolara i jačanje saradnje imaju poljoprivredno-prehrambeni sektor, metalska (auto-delovi i metaloprerada), tekstilna i industrija nameštaja i namenska industrija, koja je u prethodnom periodu beležila značajan izvoz lovačke i sportske municije. Očekujemo da Kongres i predsednik SAD produže odluku o preferencijalnom trgovinskom statusu Srbije, koja je istekla krajem decembra. GSP program je u obostranom interesu, a našim privrednicima omogućava da više od 3.500, uglavnom industrijskih i poljoprivrednih proizvoda, izvoze u Ameriku bez carina ili uz minimalne carine. U ukupnoj razmeni između dve zemlje sve veći značaj dobija razmena usluga, koja je uoči pandemije dostigla 910 miliona dolara, a prošle godine je, uz rast srpskog izvoza, za 11 meseci iznosila 860 miliona dolara. Za razliku od robne razmene, opterećene deficitom, u razmeni usluga Srbija sa izvozom vrednim 697 miliona dolara, beleži suficit od 534 miliona koji premašuje vrednost robe izvezene u Ameriku. Poseban potencijal za dalje uvećanje razmene usluga ima brzorastući srpski IKT sektor, koji svetski i američki mediji nazivaju Silicijumskom dolinom Zapadnog Balkana i čije inovativne proizvode već koriste američke kompanije i institucije. Za nas je to posebno važno kada se zna da Amerika drži trećinu svetskog tržišta IT usluga, među najinovativnijim je zemljama sveta i sedište je najvećih multinacionalnih tehnoloških kompanija, od kojih mnoge već ovde posluju.Da li očekujete da bi se mogao vratiti priliv stranih direktnih investicija nakon završetka pandemije ili već u 2021. godini na pretkrizni nivo?Korona virus ni protekle godine nije zaustavio ni domaće, javne i privatne, ni strane investicije. Srbija je imala značajno manji procentualni pad stranih ulaganja i od regionalnog i od svetskog proseka, uspeli smo da i u godini pandemije privučemo više od 60 odsto svih stranih ulaganja na Zapadnom Balkanu, i nije nerealno očekivati da ove godine dostignemo, čak i premašimo, nivo iz 2019. Prema podacima Razvojne agencije Srbije u 2019. i 2020. zaključeno je više od 70 ugovora o investicijama koje su prošle godine realizovane, planiranom dinamikom, neke već i završene, a država pregovara o oko 50 novih investicionih projekata sa potencijalnim ulagačima – od američkih i kanadskih, preko nemačkih i kompanija iz drugih evropskih zemalja do japanskih i kineskih. I domaće kompanije, uprkos svemu što nas je zadesilo u prethodnoj godini i trenutnoj neizvesnosti, ne odustaju od investicija. U poslednjem redovnom kvartalnom istraživanju koje sprovodi Privredna komora 70 odsto ispitanika izjasnilo se da planira veći ili nepromenjen obim investicija. Srbija sve više postaje jedan od vodećih evropskih habova za visokotehnološke kompanijeKoje privredne oblasti vidite kao najatraktivnije za strane investitore?Kao industrije sa najvećim razvojnim i izvoznim potencijalom u koje ćemo usmeravati buduće investicije, vidimo prehrambenu industriju (food for future), proizvodnju tehnološki naprednih mašina i uređaja, uključujući automobilsku industriju, informacione i komunikacione tehnologije i kreativne industrije, poput filmske.Srbija sve više postaje jedan od vodećih evropskih habova za visokotehnološke kompanije. Za privlačenje visokotehnoloških kompanija koje se sve češće odlučuju da osim fabrika u Srbiji otvaraju i svoje istraživačko-razvojne centre, osim lakoće pokretanja biznisa, uređenog regulatornog okvira i strateškog opredeljenja ka razvoju i primeni veštačke inteligencije, imamo dva ključna aduta – ljude i paket poreskih podsticaja za ulaganje u istraživanje, razvoj i inovacije Projekat je podržala Ambasada SAD. Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.
Nakon sprovedene ankete utvrđeno je da je 65,78% ispitanika podstaknuto je da promeni oblik poslovanja zbog testa samostalnosti uvedenog prošle godine, saopštila je Digitalna zajednica. Zaključak ankete je da su se poreske obaveze ispitanika i pored olakšica povećale za 2,4 puta u odnosu na vreme kada su poslovali kao preduzetnici. Cilj istraživanja bio je da se vidi kako je test samostalnosti uticao na digitalne radnike koji su poslovali kao preduzetnici.Na anketu je odgovorilo 374 ispitanika koji rade u oblasti programiranja, softverskog inženjerstva, dizajna, projektnog menadžmenta, prodaje, marketinga, ljudskih resursa i administracije, edukacije, kao i u drugim delatnostima.Većina ispitanika, kako se dodaje, posluje sa inostranim klijentima, 71,4% njih, dok ostatak posluje sa domaćim klijentima, a 3,2% kombinuje domaće i strane klijente. Ispitanici su u komentarima davali do znanja da su nesigurni u sam proces kontrole testa samostalnosti. Napominju da su se većinski odlučili da promene oblik poslovanja zbpog potencijalnog rizika da ne prođu test samostalnosti. Dodaju da je to bio razlog zbog kog su preduzetničke agencije stavili u stanje mirovanja, dok ne vide šta će se desiti sa olakšicama i izmenama zakona. Polovina ispitanika je rekla da su zaposleni ili su osnovali DOO društva, kao i da posluju sa inostranim klijentima. Nakon donošenja testa samostalnosti, 30,5% od ukupnog broja ispitanika odlučilo je da nastave da posluju kao preduzetnici.Struktura ispitanika, kako se objašnjava je sledeća:- 29,7% njih posluje kao DOO društvo;- 30,5% posluju kao preduzetnici;- 32,1% čine zaposleni kod poslodavca. Manji procenat ispitanika je kako se dodaje kombinovao zaposlenje sa preduzetništvom, dok su ostali prestali da rade.PAUŠALCI UGLAVNOM OTIŠLI U DOO NAKON TESTA SAMOSTALNOSTI KOLIKA JE ULOGA OLAKŠICA?Digitalna zajednica napominje da je 65,78% ispitanika reklo da je promenilo svoj vid angažovanja, pa je stoga upitno koliko su olakšice za kvalifikovane novozaposlene bile podsticajne za promenu načina angažovanja. Podatak da 54,55% ispitanika ima olakšice, kako se naglašava, govori o tome da su se oni koji su imali prava na olakšice većinski upustili u promenu oblika poslovanja. Od ukupnog broja ispitanika 70,3% njih nisu registrovali DOO, dok samo 28,67% ispitanika koji su registrovali DOO društvo smatra da olakšice nisu bile podsticajne.Čak 56,68% ispitanika reklo je da im je zbog testa samostalnosti smanjen neto prihod. To kako se navodi znači da 86,17% ispitanika koji su promenili način poslovanja trenutno posluje sa većim troškovima.Ostatak ispitanika 43,32% njih je odgovorilo da test samostalnosti nije uticao na iznos prihoda, dok mnogi i nisu promenili način angažovanja, oko 34,22% ispitanika. Ostalih 9,1% povećalo je cenu rada ili su se snalazili tako što su tražili posao u firmama gde je plata veća.Budući da su se poreske obaveze ispitanika povećale 2,4 puta, 52,5% ispitanika od njih 204 koliko je uzelo olakšice smatra da bi njihova konkurentnost na svetskom tržištu bila u problemu ukoliko bi morali da posluju bez olakšica, a svega 7,8%smatra suprotno. Značajan procenat ispitanika 55,4% njih koji već koriste olakšice smatra da one treba da se produže i oni ocenjuju da je DOO prelazno rešenje.(VIDEO) KO PLAĆA POREZ AKO NE PROĐETE TEST SAMOSTALNOSTI PREDLOZI ISPITANIKA ZA BOLJE POSLOVANJEDosta učesnika ankte kako se naglašava reklo je da bi im pomoglo rešenje takozvano "one man doo", da im se prilagodi test samostalnosti, kao i da se produže olakšice.Opravdanje za produženje olakšica za tri ili više godina ispitanici objašnjavaju mogućnosšću da s ena taj način privuku velike IT kompanije u Srbiju. Ipak, napominju i da ih treba dati onima koji do sada nisu bili u prilici da ih koriste.Oko 16,2% od ukupnog broja ispitanika koji koriste olakšice planira da nastavi poslovanje kao DOO društvo i nakon isteka olakšica. Spremnost da preuzmu rizik zbog testa samostalnosti i nakon isteka olakšica ponovo posluju kao preduzetnici pokazalo je 15,2% ispitanika, dok 22,5% kaže da još nije sigurno kako će nastaviti.Odlazak iz Srbije kao rešenje vidi 9,8% ispitanika koji koriste olakšice, ukoliko se situacija ne promeni. Iako je na početku ankete 32,09% ispitanika reklo da su zaposleni, svega 33,6 njih nakon isteka olakšica planira da nastavi tako da posluje.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 1,0 odsto, navodi se u saopštenju. Izvršni odbor je dodao da su ...
Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić rekao je da je doneo rešenje na osnovu kojeg će Opština Zvezdara moći da izradi tehničku dokumentaciju i izvede radove na uređenju Mirijevskog potoka, preneo je Beoinfo. Mirijevski potok de skoro celim svojim tokom postao stecište otpadnih voda.Radovi će se, kako se navodi obaviti od zacevljenog dela potoka u Ulici Matice srpske, uzvodno u dužini od 285 metara, do Ulice Marije Crnobori 9 u naselju Mirijevo.U ovom momentu zacevljavanje dela Mirijevskog potoka predstavlja tehničko rešenje kojim se uklanjaju neprijatni mirisi, koji su posebno izraženi tokom leta, istakao je Radojičić. On je dodao da izradu projektno-tehničke dokumentacije obezbeđuje i finansira Opština Zvezdara, dok će izvođenje radova finansirati Grad Beograd.Realizacija projekta očekuje se, kako je precizirao, do sredine avgusta, njegova vrednost je oko 73 miliona dinara.Radove će izvoditi Javno vodoprivredno preduzeće Beogradvode, naveo je Radojičić.Nova ekonomija je već pisala o zagađenju Mirijevskog potoka blizu njegovog ušta u rukavac reke Dunav.Geolog Branislav Božović tada je oblasnio da je taj potok zapravo pretvoren u odvod otpadnih voda jer na tom području duž Mirijevskog bulevara nije izgrađena kanalizacija.
Nakon Beograda, Kragujevca i Čačka, britanska softverska kompanija Endava otvorila je svoj četvrti razvojni centar u Novom Sadu, navodi se u saopštenju.Trenutno je otvoreno više radnih mesta za svaku od 20 različitih pozicija, kako u vojvođanskoj prestonici, tako i na ostalim lokacijama širom zemlje.Rast zapošljavanja nastavljen je i tokom pandemije, pa otuda i potreba za širenjem biznisa na nove lokacije u zemlji, ali i u regionu. "U Srbiji poslujemo već šest godina i za to vreme smo se uverili u kvalitet kadrova i važnost ulaganja u stručnjake u ovoj zemlji. Ovo je četvrta lokacija koju otvaramo i to ne znači da ćemo ovde stati", rekao je Remi Savu, generalni menadžer kompanje Endava u Srbiji i dodao:On je naveo da je za devet meseci od kupovine domaćeg Comtrade Digital Services i hrvatskog Five-a Endava značajno uvećala svoj tim koji u svetu broji blizu 7.500 zaposlenih, kao i da je proširila poslovanje na čak 12 lokacija u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji. Novi razvojni centar pružiće mnogo mogućnosti lokalnim inženjerima, jer će zapošljavati programere i IT stručnjake svih profila."Radimo sa klijentima iz oblasti finansija, osiguranja, telekomunikacija, medija, tehnologija i maloprodaje. To nam daje priliku da koristimo brojne tehnologije, pa smo samim tim u mogućnosti da ponudimo šansu za razvoj velikom broju stručnjaka iz različitih oblasti. Već imamo ljude koji rade u Novom Sadu i činjenica da sada imamo i predstavništvo u ovom gradu učiniće da im budemo i fizički bliži. S druge strane, nova lokacija pomoći će nam da istražimo lokalne prilike i potencijale i odgovorimo na specifičnosti tržišta", kazao je Vladimir Sivački, Head of Development u Endavi Srbija.Sa strategijom zapošljavanja usmerenom, ne samo na prestonicu, već i na manje gradove koji su veliki univerzitetski centri, Endava je u poslednjih godinu dana na svim lokacijama u Srbiji beležila rast broja IT stručnjaka različitih senioriteta i ta tendencija se nastavlja.Trenutno su otvorena radna mesta za 20 različitih profila iz oblasti softverskog inženjerstva – Java, C++, Frontend, Mobile development, DevOps, Test i Data inženjerstvo, business analiza, project menadžment i drugi.Većina zaposlenih radi od kuće, a sve aktivnosti u vezi sa regrutovanjem, procesom uvođenja novozaposlenih u posao i obukom se odvijaju isključivo online.
Danas je otvoren jubilarni McDonald’s restoran u Beogradu, dvadeseti po redu, a trideset prvi u Srbiji. Drive McDonald’s restoran otvoren je u okviru benzinske stanice Petrol na Adi Ciganliji.&nb...
Digitalni zeleni sertifikat predstavlja objedinjenu potvrdu kojom se dokazuje da li je neko primio vakcinu protiv COVID-19, kao i da li se testirao na zaraznu bolest SARS-CoV-2, navodi se na portalu eUprave.Napominje se da Digitalni zeleni sertifikat predstavlja potvrdu koja je elektronski pečatirana i kao takva ne može da bude falsifikovana niti zloupotrebljena.Digitalni zeleni sertifikat, pored ličnih podataka, poput imena, prezimena, matičnog broja, pola, broj pasoša, sadrži i podatke o tome da li je neko vakcinisan. U njemu se nalaze i podaci o broju primljenih doza, kao i datum kada je primljena prva i druga doza.Prijava za dobijanje Digitalnog zelenog sertifikata moguća je OVDE.Digitalni zeleni sertifikat takođe sadrži i rezultate sledećih testova:- PCR test (SARS-CoV-2 RT real-time PCR);- Antigenski test (SARS-CoV-2 Ag-RTD Antigen Rapid Detection Test);- Serološki test (SARS-CoV-2 RBD S-Protein Immunoglobulin G (IgG) Test).Da bi neko dobio Digitalni zeleni sertifikat, potrebno je da bude registrovan i prijavljen kao korisnik Portala eUprava.Nakon prijave na portal na internet stranici pokazaće se zeleno dugme Pokreni uslugu. Potrebno je da kliknete taster Pokreni uslugu, proverite svoje podatke, potvrdite imejl adresu i za par minuta stiže sertifikat na imejl koji je naveden.Ukoliko nemate registrovan nalog na Portalu eUprava, uputstvo je dostupno OVDE.Uputstvo kako da se prijavite korisničkim imenom i lozinkom dostupno je OVDE.VAKCINACIJA OMOGUĆENA I U DRAKULINOM ZAMKU Očitavanjem QR koda na Digitalnom zelenom sertifikatu dobijaju se sledeći statusi:- za vakcinaciju zelena boja ukoliko su primljene prva i druga doza vakcine, odnosno prva doza kod vakcine AstraZeneka;- za rezultate PCR i antigenskog testa zelena boja ukoliko su ovi testovi urađeni u poslednja 72 sata i ukoliko su negativni;- za rezultat serološkog testa zelena boja ukoliko je urađen u poslednjih 6 meseci (za nevakcinisane osobe), odnosno 2 meseca (za vakcinisane osobe) i ukoliko je IgG parametar pozitivan.Digitalnog zelenog sertifikata je besplatno, a on može da se odštampa ili može da bude sačuvan u formi elektronskog ili mobilnog dokumenta.Svaki registrovan korisnik Portala eUprava isključivo za sebe može da dobije Digitalni zeleni sertifikat.Ukoliko neko od članova porodice nekog korisnika želi da dobije Digitalni zeleni sertifikat, neophodno je da se samostalno registruje na Portalu eUprava i pokrene tu uslugu.Za sva pitnaja i nedoumice, korisnici portala eUprava mogu da se obrate na elektronsku adresu office@ite.gov.rs.
Prema podacima Narodne banke Srbije o godišnjim rezultatima sektora osiguranja u 2020. godini, Wiener Städtische osiguranje je potvrdilo 3. mesto na tržištu osiguranja, ostvarivši ukupan premijski prihod od 13.247.019.000 dinara, odnosno 12,05% tržišnog učešća. I tokom naročito teške krize, prouzrokovane pandemijom virusa COVID-19, koja je u 2020. godini ostavila ozbiljne posledice na poslovanje brojnih sektora u privredi i negativno uticala na finansijske rezultate, kompanija Wiener Städtische osiguranje uspela je, zahvaljujući svojoj stabilnoj infrastrukturi i pravovremenim strateškim odlukama, da se izbori sa svim izazovima u poslovanju i da omogući nesmetanu uslugu svojim klijentima. „Na sreću, tržište osiguranja u Srbiji je pokazalo otpornost, prilagodljivost, ali i dovoljan nivo diversifikacije, što nam je pomoglo da apsorbujemo pad rezultata u nekim segmentima, a da se to drastično ne odrazi na opšti rezultat. I pored svih prepreka i nepoznanica, u 2020. godini ostvarili smo ukupnu premiju od 13.25 milijardi RSD. To čini rast od 5,2% što je dvostruko više od ukupnog rasta premije osiguranja u Srbiji od 2,3%. Dalje, to je stabilan rast jer se u njemu ogledaju i rast premije neživotnih osiguranja (2,6%) koji je značajno viši od rasta neživotnih osiguranja na tržištu (1,7%) ali i rast premije životnog osiguranja (8,9%) dvostruko viši od rasta tog segmenta tržišta (4,4%)“, ističe Zoran Blagojević, predsednik Izvršnog odbora, Wiener Städtische osiguranja.Ovim je Wiener Städtische osiguranje potvrdilo stabilnu drugu poziciju na tržištu životnog osiguranja i tržišno učešće od 21.72%, što je rast u odnosu na prethodnu godinu u kojoj je zabeleženo tržišno učešće od 20,82%.U neživotnim osiguranjima, Wiener Städtische osiguranje ostvaruje tržišno učešće od 9,03% sa blagim rastom u odnosu na 2019. godinu.„Želeo bih da istaknem i da je naša dobit u segmentu neživotnih osiguranja, bez obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, poslednje 4 godine ubedljivo najviša i najstabilnija, što ukazuje na ravnomerno razvijen portfolio i kompanijsku ekspertizu da zadovolji različite zahteve tržišta u segmentima korporativnog osiguranja i komercijalne prodaje.U godini kada proslavaljamo svoje punoletstvo na tržištu osiguranja u Srbiji, svesni smo ogromnog razvojnog puta koji je kompanija Wiener Städtische osiguranje prešla od osnivanja do danas. Ponosni smo na naše poslovne uspehe i na vrednost našeg brenda u Srbiji u koji su ugrađena velika zalaganja svih naših zaposlenih. Prethodnih godina, tim Wiener Städtische osiguranja zajedno sa klijentima, prošao je kroz razne izazove. Godina za nama je naročito bila značajna iz ugla dokazivanja naše fleksibilnosti, otpornosti i odgovornosti. Stečeno i opravdano poverenja naših klijenata i poslovnih partnera je najveća motivacija za naš dalji razvoj“, zaključio je Blagojević.
Grad Zrenjanin platio je beogradskom preduzeću Milenijum tim 400 miliona dinara za uklanjnje mina na zemljištu na kojem se gradi kineska fabrika guma Linglong, saopštio je Građanski preokret. Dokument koji to potvrđuje, kako se navodi, potiče iz 2020. godine, kada je to zemljište u katastru već bilo uknjiženo kao vlasništvo Linglonga.Odlukom Vlade Srbije, Gradu Zrenjaninu je, kako se naglašava u saopštenju, 28. aprila 2021. godine prebačeno 448,2 miliona dinara iz državnog budžeta za "izvršavanje obaveza koje mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti".Rešenje o tome objavljeno je u Službenom glasniku, a samo 12 dana kasnije, 10. maja održana je hitna vanredna sednica Skupštine grada Zrenjanina.Na njoj je bila samo jedna tačka dnevnog reda: usvajanje izmena i dopuna poslovanja Javno komunalnog preduzeća Vodovod i kanalizacija. Grđanski preokret napominje da je iz dostavljenog materijala vidljivo da se upravo taj iznos od 448,2 miliona dinara usmerava u izgradnju vodovodne i kanalizacione infrastrukture u industrijskoj zoni Jugoistok.Kako se dodaje, zamenik gradonačelnika Zrenjanina Saša Santovac je na sednici skupštine potvrdio da je u pitanju izgradnja nedostajuće infrastrukture za kompaniju Linglong."Ovakvi postupci nedvosmisleno pokazuju da je državnim vlastima Srbije i lokalnim vlastima Zrenjanina važnije vodosnabdevanje fabrike guma Linglong od snabdevanja stanovništva zdravstveno ispravnom vodom, koje u Zrenjaninu nema već 17 godina", navodi se u saopštnju Građanskog preokreta.Građani Zrenjanina inače imaju decenijski problem sa ispravnom vodom za piće, a problem nije rešen ni nakon izgradnje fabrike za prečišćavanje vode.U novoj fabrici vode se prošle godine dogodila i eksplozija. Sa druge strane izgradnju fabrike guma u Zrenjaninu, prate brojne kontroverze.RERI: FABRICI GUMA LINGLONG NEZAKONITO ODOBRENA DRŽAVNA POMOĆ Kineskoj fabrici guma prema tvrdnjama Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) nelegalno je odobrena i državna pomoć u iznosu od 83,49 miliona evra.Navedena pomoć, koju je država dodelila kompaniji Linglong Tire, sastoji se, kako je naveo RERI, sastoji se iz dva dela: - opredeljenih novčanih sredstava u iznosu od 75,82 miliona evra (koje joj je dodelilo Ministarstvo privrede),- 95 hektara zemljišta u vlasništvu grada Zrenjanina, procenjene vrednosti 7,66 miliona evra ( koje je Linglongu dodelila Republička direkcija za imovinu).Predstavnici RERI-ja tada su saopštili da je ostalo nejasno zašto se na dnevnom redu Komisije za kontrolu državne pomoći to pitanje našlo godinu dana nakon potpisivanja ugovora od dodele pomoći Linglongu.
-270x152.jpg.webp)
Gradska uprava Jagodine raspisala je javnu nabavku za uslugu autobuskog prevoza i osiguranja zdravstvenih radnika i članova privredno-političke delegacije grada Jagodine u Republiku Grčku.Jagodina će platiti prevoz ukupno 550 putnika na relaciji Jagodina - Paralija, a na put će se kretati 1. i 2. juna ove godine, dok je povratak 7. Juna.Osim autobuskog prevoza, građani će platiti i kolektivno putničko osiguranje za celu delegaciju i zdravstvene radnike koje ima i pokriće za kovid-19.Ni za jednu od navedenih stavki nije navedena procenjena vrednost, a ponude se dostavljaju do 21. maja.Palma: Prevoz u Jagodini odsad besplatan za sve, ne treba ni lična karta, ni dva svedoka Večernje novosti su prošle nedelje prenele da je predsednik Skupštine grada Jagodina Dragan Marković Palma najavio da će “550 lekara i medicinskih sestara iz cele Srbije uskoro putovati u Paraliju i da su već obezbeđeni donatori za to putovanje”.Zdrastveni radnici i “privredno politička delagacija” Jagodine su i u aprilu putovali u egipatsko letovalište Hurgada, a avionski prevoz građani su tada platili 4,4 miliona dinara turističkog agenciji Travelland iz Beograda.Deo delegacije tom prilikom bio je i estradni umetnik Radiša Trajković Đani, koji je u toku avionskog leta nastupao i pevao, o čemu svedoče snimci koji su se pojavili na društvenim mrežama.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
