Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

UTAS negoduje zbog „diskriminacije preduzetnika u turizmu“

Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) saopštilo je da izražava zabrinutost zbog diskriminacije preduzetnika u turizmu, prevoznika i turističkih vodiča tokom raspodele državne pomoći u iznosu od jedne minimalne zarade, objavljeno je na fejsbuk stranici tog udruženja."Zahtevamo da se preduzetničke turističke agencije pod hitno uključe u ovaj vid pomoći jer su platili poreze i doprinose i na svoje plate, a ne samo na plate radnika", navodi se u saopštenju UTAS-a.Dodaje se da je apsurdno da su iz tih mera izuzeti prevoznici iako su jednako pogođeni pandemijom, a nije jasno ni na koji će način turistički vodiči biti obuhvaćeni tim programom."Takođe imamo apsurdne primere turističkih agencija kojima je turizam poddelatnost jer im je prevoz glavna delatnost, te zbog krute raspodele po šiframa delatnosti nemaju prava na ovu pomoć u vidu jednog minimalca", naglašava UTAS.Kažu da očekuju da nadležni hitno isprave propuste i ocenjuju da ta pomoć samo odlaže otpuštanja. Dodaju i da ih brine što nadležne institucije izbegavaju formiranje radnih grupa.OBJAVLJEN SPISAK FIRMI KOJE IMAJU PRAVO NA JOŠ JEDAN MINIMALAC

Srbija

Objavljen spisak firmi koje imaju pravo na još jedan minimalac

U Asocijaciji trurističkih agencija Srbije (YUTA) očekuju da uprkos krizi većina turističkih agencija neće prihvatiti pomoć koju je ponudila država u vidu jednomesečnog minimalca, prenosi agencija Beta. Prema podacima Poreske uprave, na spisku onih privrednih subjekata kojima je ta pomoć odobrena nalazi se dvadeset privrednih subjekata."To je kratkoročna pomoć koja ništa ne rešava, dok nije izvesno da li će se nešto od odloženih, a dospelih poreza i doprinosa na zarade ponovo odložiti 4. januara 2021. godine ili otpisati, pa bi bila dodatni trošak", rekao je direktor YUTE Aeksandar  Seničić.Prema njegovim rečima problem sa tom vrstom pomoći je i taj što je uslovljena zabranom otpuštanja zaposlenih.Vlada Srbije je odlučila da turističkim agencijama, rent-a-kar agencijama, vodičima, hotelijerima i ugostiteljima ponudi još jedan minimalac, pod uslovom da do 31. januara ne otpuštaju zaposlene.Seničić je rekao da je do pre nekoliko dana bio zastoj u Fondu za razvoj, a da je sada odjednom odobreno pet-šest zahteva za kredit, što nije dovoljno jer je pozajmice tražilo 300 agencija. Tim tempom bi kako dodaje odobravanje kredita za likvidnost agencijama trajalo nekoliko godina.Agencijama je, po njegovim rečima, brzo potrebna pomoć da bi preživele, a sve ostalo je "zamagljivanje problema".Seničić je rekao da je do sada 120 "subagenata" iskoristilo mogućnost da firmu stavi u status mirovanja, dok je sedam turističkih agencija otišlo u stečaj, čega će, kako se obekuje više biti sledeće godine.Vlada Srbije su nedavno je usvojila kojim se predviđa minimalac za zaposlene u turizmu i ugostiteljstvu, a saopšteno je i da je za tu svrhu izdvojeno 1,98 milijardi dinara.

Srbija

Šansa za usavršavanje studenata elektrotehnike i mašinstva

Kompanija Hisense Gorenje Europe potpisala je ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa Elektrotehničkim i Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, što će kako se objašnjava doprineti usavršavanju studenata, a sličan vid saradnje planira se i sa brojnim univerzitetima širom Evrope.Studenti će kako se objašnjava učestvovati u laboratorijskim i industrijskim istraživanjima, razvoju proizvoda i izradi prijava za međunarodne i nacionalne naučne i edukativne projekte, kao i u izradi zajedničkih studija i projekata. Saradnja će kako se dodaje pružiti i mogućnost zapošljavanja u nekim od razvojnih centara kompanije Hisense. "Ključna tačka napretka globalnih kompanija poput naše leži u saradnji sa najuglednijim obrazovnim institucijama širom sveta", izjavila je Stanka Pejanović, potpredsednica Hisense grupe. Grupa Hisense Europe kako se dodaje u svojim evropskim kompanijama planira da ojača razvojni tim talenata u oblasti elektronike, elektrotehnike, mašinstva, fizike.GORENJE SE DELI NA DVE KOMPANIJE, UPRAVA IDE U LJUBLJANU "Misija i vizija Elektrotehničkog fakulteta je da svojim studentima pruži vrhunsko obrazovanje u oblasti elektrotehnike i računarstva, inovativnim preduzećima kvalitetnu kadrovsku potporu, a privredi podršku za napredak zasnovan na znanju i inovacijama", kaže dekan ETF-a Milo Tomašević. Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Radivoje Mitrović rekao je da je taj fakultet veoma posvećen modernizaciji nastave, inovacijama i prilagođavanju studijskih programa potrebama privrede. Hisense zapošljava oko 7.000 inženjera čiji je glavni zadatak razvijanje novih, inovativnih i visoko kvalitetnih proizvoda.  Brend Gorenje ove godine obeležava i 70 godina poslovanja, a u vlasništvu Hisense Grupe je od 2018. godine.Gorenje u Srbiji posluje oveć 14 godina, a u fabrici koja se od tada nalazi u Valjevu zapošljava oko 2.000 radnika.

Srbija

BIRN: Firma funkcionera SNS-a pokušala suprotno ugovoru da naplati 235.000 evra „Zastava oružju“

Peduzeće "VIP Global Logistics" koje je u vlasništvu visokog funkcionera SNS, sklopilo je konsultantski ugovor sa kiparskom čiji je vlasnik njen direktor i pokušali su suprotno ugovoru da naplate usluge od državnog preduzeća "Zastava oružje", otkriva BIRN.Kako tvrdi BIRN, Nemanja Marijan, član glavnog odbora Srpske napredne stranke i Predrag Nikolić su dugogodišnji poslovni partneri i obojica su radili za lokalne ogranke multinacionalne korporacije "Poseidon Group". Nakon toga su februara 2017. godine odlučili da osnivaju firmu "VIP Global Logistics" gde je Marijan vlasnik, a Nikolić direktor.BIRN napominje da su samo tri meseca nakon osnivanja firme u maju 2017, dobili dozvolu Ministarstva trgovine da se upišu u registar uvoznika i izvoznika naoružanja, iako nisu imali iskustva u radu sa namenskom industrijom. Zatim kako se dodaje kao posrednici sklapaju nekoliko ugovora sa državnom firmom "Zastava oružje" u vrednosti od najmanje 14.5 miliona dolara.Prema istraživanju BIRN-a problemi kreću tokom 2019. godine prilikom realizacije jednog od ovih poslova kada je "VIP Global Logistics" fakturisala dodatne troškove, koji nisu u skladu sa ugovorom potpisanim sa "Zastava oružjem".UGOVOR SA KIPARSKOM FIRMOMNaime, kako BIRN otkriva "VIP Global Logistics" potpisao je konsultantski ugovor sa firmom "Felixon Investments Limited" čiji je vlasnik njen direktor Predrag Nikolić. Tako se ispostavilo, kako se dodaje da su se "konsultovali" sa sopstvenim direktorom, za iznos od 235.000 evra i to pokušali da naplati "Zastavi", što je kako se podseća utvrdila i Državna revizorska institucija (DRI)."Zastavu nakon dobijanja odobrenja, koje izdaju državne institucije, ne zanima za koga i po kojoj ceni posrednik preprodaje oružje", kaže bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Božo Drašković.Prema njegovim rečima konsultantske usluge niti su postojale, niti je prodavac "Zastava oružje" za njima imalo potrebe."Ovo je standardni mehanizam za izvlačenje keša iz poslova, koji kasnije služe da se namire različiti posrednici koji nisu bili pokazani u ugovorima ili da se pak utaji deo poreza od ostvarenog prihoda", smatra direktor Instituta Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević. On naglašava da su takvi posrednici ili konsultanti po pravilu kompanije iz poreskih rajeva, kao i da se gotovo uvek radi o izvlačenju para preko fiktivnih poslova konsaltinga, koji nemaju pokriće niti u vrednosti, niti u obrazloženju razloga.Direktor "Zastava oružja" inače je već dve godine Mladen Petković, kadar SNS-a iz Zemuna, koji je pre "Zastave oružja" četiri godine proveo na čelu "Krušika" iz Valjeva."Konkurencija na domaćem i međunarodnom tržištu je takva da je često neophodno osigurati u najvećoj zakonski dozvoljenoj meri tajnost poslovnih kontakata, koji na određenim tržištima omogućuju nastajanje i odvijanje posla", izjavio je direktor "VIP Global Logistics" Predrag Nikolić.Prema njegovim rečima posluju u skladu sa domaćim i stranim zakonima. BIRN napominje da je Nikolić odbio da odgovori na pitanja o tome kako je moguće da firma u kojoj je direktor ugovori navodne konsultantske poslove sa kiparskom firmom, čiji je vlasnik.Kragujevačka "Zastava oružje" nije odgovorila na pitanja BIRN-a o ovom poslu, kao ni Ministarstvo trgovine.BIRN: MEĐU DONATORIMA MUP-A  SRBIJE "DOBRO POZNATA" IMENA I SUKOB INTERESA POSLOVI SA OSTALIM FABRIKAMA NAMENSKE INDUSTRIJE"VIP Global Logistics" tvrdi i da sarađuje sa Vojnotehničkim institutom i firmama "Krušik", "PPT Namenska", "Sloboda Čačak" i "Zastava oružje". Navodi se da Ministarstvo odbrane kao ni navedene državne firme nisu za BIRN objasnile svoje veze sa "VIP Global Logistics", koji je od osnivanja svaku godinu završila sa minusom od ukupno 770.000 evra."Zastava oružje" inače je imala 32,7 % manje realizovane prodaje oružja u tokom 2019. od planiranog, a jedan od razloga je, kako se navodi u finansijskom izveštaju i to što nije došlo do planiranog potpisivanja ugovora između izvoznika i krajnjih korisnika."VIP Global Logistics" se navodi i kao jedna od firmi koja nije uspela da potpiše ugovore sa krajnjim korisnikom za izvoz oružja ukupno vrednog 14.5 miliona dolara, ali je uprkos tome još jednom uplatila avans, od 761.000 dolara, tvrdeći da "ima najavu za potpisivanje ugovora i preuzimanje robe za krajnjeg kupca u 2020. godini".MALTEŠKE VEZEBIRN ukazuje da najveću pažnju među referencama Marijanove firme privlače "Lancaster 6" i "PBM Ammunition", preduzeća registrovana na Malti. Prva je kako se navodi povezana sa malteškim trgovcem oružja Džejmsom Fenečom, a vlasnik druge je Kristijan Djurent, još jedan takozvani "gospodar rata".Feneč i Djurent kako se podseća bili su i saradnici Erika Prinsa, osnivača američke plaćeničke kompanije "Blackwater", koja je postala ozloglašena 2007. godine kada je grupa njenih zaposlenih, radeći za američki Stejt department, ubila 14 iračkih civila zbog čega su četvorica i osuđena.Oni su takođe optuženi da su prekršili sankcije o uvozu oružja u Libiju, a povodom BIRN-ovih pitanja pomenute firme nisu se oglašavale.

Srbija

Ostaju otvoreni za kupce tokom cele nedelje

Skoro sve dm drogerije u Srbiji, uključujući i one u tržnim centrima, radiće najkasnije do 21 čas, budući da je kompanija dm prepoznata kao prioritetan lanac snabdevanja koji u svom asortimanu sadrži prehram...

Srbija

Održana stabilnost poslovanja u doba Covida

Nelt Grupa ostvarila je u 2020. planirani konsolidovani prihod u iznosu od 940 miliona evra. Nelt Grupa, lider u pružanju najsavremenijih usluga u oblasti distribucije i logistike, koji zapošljava 4.000 ljudi u 15 kompanija, na 11 tržišta u Jugoistočnoj Evropi i Africi, preko 25 godina konstantno ulaže u razvoj poslovanja, primenu novih tehnologija i afirmaciju zaposlenih.„Godina koju ispraćamo je bila godina požrtvovanosti svih u Neltu. Naš lanac snabdevanja je neprekidno funkcionisao na svim tržištima na kojima poslujemo i time omogućio nesmetanu nabavku ključnih proizvoda svim potrošačima. Zakoračili smo značajnije u proces digitalizacije, omogućili veću efikasnost poslovnih procesa i nastavili sa investicijama. Bazirana na kompanijskim vrednostima, transformacija biznisa se nastavlja u želji da obezbedimo dugoročnu perspektivu poslovanja Nelta i naših poslovnih partnera“, izjavio je Miloš Jelić, generalni direktor Nelt Grupe. Tokom godine obeležene Covidom, Nelt je obezbedio sve raspoložive mere zaštite i edukacije zaposlenih, vodeći pre svega računa o njihovom zdravlju, ali i o neophodnosti kontinuiteta poslovanja. Donacijom zdravstvenim sistemima u regionu u iznosu od preko 350.000 eura, kompanija Nelt je poslala poruku da je iskren i stabilan partner i oslonac zajednice u kojoj posluje. Kroz kreiranje i lansiranje mobilne aplikacije "Nelt Market" na tržištu Srbije, ponovo je dokazana liderska pozicija kompanije u distribuciji robe široke potrošnje. U saradnji sa principalom Philip Morris International (PMI) pokrenut je globalni pionirski projekat u oblasti digitalne trgovine duvanskim proizvodima ka maloprodaji.Kompanija Neoplanta je kroz najbolje rezultate u istoriji svog poslovanja potvrdila mesto broj jedan u mesnoj industriji, dok je Baby food factory (Fabrika dečije hrane) ispunila ciljeve sa ostvarenim učešćem na tržištu u kategoriji od preko 20%. Nelt je u saradnji sa BFF inicirao i sproveo dva dodatna projekta: akviziciju brenda hrane za bebe Bebi, od Atlantic grupe, čija će se proizvodnja nastaviti u Beogradu a distribucija u Rusiji, dok je osim toga, kreiran i revolucionaran proizvod zdrave hrane pod nazivom Nutrino LAB, koji se odnedavno može naći u radnjama širom Beograda. Planirane investicije za 2021. godinu iznose više od 10 miliona eura, pre svega u proširenje prvog privatnog Intermodalnog terminala u Dobanovcima, ali i drugim ekološkim, tehnološkim i transportnim segmentima poslovanja svih kompanija u okviru Nelt Grupe.

Srbija

PKS: Prerađivačka industrija poslovala lošije tokom novembra

Tokom prošlog meseca 7,8% kompanija iz oblasti prerađivačke industrije smanjilo je broj zaposlenih u odnosu na oktobar, dok je sveha 4,4% povećalo broj svojih radnika, objavila je Privredna komora Srbije (PKS) u svojoj publikaciji Barometar.U odnosu na novembar prošle godine zabeležen je pad indikatora očekivane prodaje na domaćem tržištu od 68%, a na stranom od 80%.Tokom novembra u anketi o broju radnika, 16,7% poslodavaca je reklo da će u naredna tri meseca povećati broj zaposlenih, dok 4,9% planira otpuštanja, što je lošiji rezultat u odnosu na oktobar 2020.MESECI PADA U PRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI SRBIJE Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju kompanije iz prerađivačkog sektora je nivo likvidnosti, pa je tako 20,3% njih je navelo da im je neizvesnost u naplati potraživanja najveći problem u poslovanju. Broj firmi koje su navele da im je nivo potraživanja previsok, odnosno visok ali izdrživ, blago je smanjen u odnosu na oktobar i iznosi 32,8%.Smanjen je i broj firmi koje planiraju da povećaju obim investicija. Dok je Prošle godine to je planiralo 31,6% firmi, dok će ove godine samo 29,9% kompanija povećavati svoja ulaganja.

Srbija

Fond za razvoj odobrio gotovo milijardu dinara kredita

Državni Fond za razvoj odobrio je ukupno 195 zahteva za kredite u ukupnom iznosu od 968,6 miliona dinara, objavio je Fond na svojoj internet stranici.Prema njihovim podacima, odobreno je 16 zahteva za investicione kredite u iznosu od 299,2 miliona dinara kreditnih i 63,9 miliona dinara bespovratnih sredstava.Pored toga, odobreno je 112 kredita za likvidnost pravnim licima i preduzetnicima kao finansijska podrška u uslovima izazvanim pandemijom kovid-19 u iznosu od 355,3 miliona dinara.Turističkim, ugostiteljskim i putničkim delatnostima  odobreno je 53 kredita za likvidnost u ukupnom iznosu od 253,4 miliona dinara.S druge strane, Fond za razvoj je odbio 83 zahteva za kredite, od kojih je polovina bila za likvidnost, odnosno za finansijsku podršku u uslovima pandemije.Fond je odobrio dva dugoročna kredita za investicije u iznosu od 37,5 miliona dinara, i jedan za trajna obrtna sredstva u iznosu od 4 miliona dinara.Odobreno je i 11 zahteva u iznosu od 19,1 miliona dinara kreditnih i 9,2 miliona dinara bespovratnih sredstava za startap kredite po Programu podsticanja razvoja preduzetništva.Kako je Fond naglasio na svojoj internet stranici prijem zahteva će se vršiti dok se sredstva iz Programa ne utroše, a najkasnije do 10. decembra 2020. godine, a nakon naznačenog datuma zahtevi po ovom programu se neće razmatrati.

Srbija

Share fondacija pokrenula kampanju protiv biometrijskog nadzora

Inicijativa #hiljadekamera koju zastupa Share fondacija pozvala je građane i organizacije da učestvuju u zajedničkom finansiranju pravne i građanske borbe za zabranu biometrijskog nadzora u Srbiji. Svi zainteresovani građani mogu da doniraju novac putem internet stranice Doniraj.rs. Za finansiranje kampanje do sada je prikupljeno više od 500.000 dinara, a cilj je da se skupi milion dinara. Sva prikupljena sredstva koristiće se za analizu tehnologije i pokretanje pravnih mehanizama protiv masovnog nadzora, a nastaviće se i sa mapiranjem i obeležavanjem kamera u javnom prostoru, a sprovodiće se i druge građanske akcije, edukacija i informisanje šire javnosti o tim problemima."Pametne kamere za biometrijski nadzor postavljaju se u javnim prostorima Beograda, čak i u vreme pandemije, najavljujući vreme "nove normalnosti" svakodnevnog kršenja prava građana zaštićenih Ustavom i zakonima", navodi se u saopštenju inicijative #hiljadekamera.Prema rečima njenih predstavnika, sistem koji omogućava prepoznavanje lica i analizu kretanja na osnovu masovnog, neselektivnog prikupljanja ličnih podataka, u Srbiji se uvodi putem procesa koji nije transparentan.  Naglašavaju da je javnost do danas ostala uskraćena za informacije o ceni tog sistema, lokacijama kamera i rizicima po privatnost građana.Sve dosadašnje aktivnosti na tom polju finansirane su isključivo resursima aktivista i organizacija okupljenih u pomenutoj inicijativi, a građani se sada pozivaju da učestvuju u izgradnji informisanog, otvorenog društva koje će upotrebljavati korisne i kontrolisane tehnologije. To će, kako objašnjavaju doprineti da se ne plati previsoka cena građanskim slobodama. Prikupljanje donacija trajaće do 5. januara, a za podršku od 1000 i više dinara predviđeni su paketi zahvalnosti koji obuhvataju informativne sadržaje o digitalnim pravima i bezbednosti na internetu, stikere za obeležavanje kamera, ali i odevne predmete koji su dizajnirani da zbunjuju sistem za prepoznavanje lica.POKRENUTA PETICIJA PROTIV MASOVNOG NADZORA "NE SNIMAJ MI LICE!" REAKCIJA NA IZOSTANAK DRUŠTVENE DEBATEPlatforma hiljade.kamera.rs nastala je kao reakcija na izostanak društvene debate i informacija od javnog značaja, a građani su  počeli sami da mapiraju sistem za nadzor.  Do danas je kako je naglašeno, na ovaj način verifikovano gotovo trostruko više kamera sa biometrijskim karakteristikama u odnosu na broj koji je objavio MUP. Prema toj mapi, Beograd trenutno ima 1001 kameru na 469 lokacija, a otkrivene su i brojne neusaglašenosti sa važećim zakonima, izostanak analize rizika i potreba.Takođe dodaje se da je utvrđeno i da ne postoji unapred definisan plan lokacija predviđenih za kamere, koji bi bio baziran na detaljnoj analizi krivičnih dela, kako je ranije najavljeno iz policije. Prošlog meseca, inicijativa je pokrenula i peticiju za zabranu biometrijskog nadzora, u okviru kampanje koja se vodi širom Evrope.

Srbija

Beograd: Veći porez na imovinu i za „stan na dan“?

Od Nove godine u Beogradu će važiti novi računi za porez na imovinu, a cene su određene u odnosu na zonu u kojoj se zemljište ili nekretnina nalazi, podseća Biznis.rs. Naglašava se i da se veći porezi očekuju i za kuće i za stanove koji se koriste za obavljanje neke delatnosti."Visina poreza na imovinu zavisi od prosečnih cena odgovarajućih nepokretnosti po zonama koje svake godine utvrđuje jedinica lokalne samouprave na osnovu stvarnog prometa nepokretnosti", kaže Gordana Aritonović poreski savetnik iz PSK Accounting agency.Kako se dodaje, do sada je jedinica lokalne samouprave utvrđivala prosečnu cenu odgovarajućih nepokretnosti po zonama na osnovu cena koje su važile u periodu od 1. januara do 30. septembra i to u onoj godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez."Sada je taj period proširen na 12 meseci, pa se prosečne cene utvrđuju na osnovu prometa koji se desio u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini, do 30. septembra tekuće godine. Tekuća godina, u smislu ovog zakona, je godina koja prethodi godini u kojoj se utvrđuje porez", objašnjava Aritonović.BEOGRAD OBJAVIO NOVE CENE NEPOKRETOSTI, KOGA ČEKA VEĆI POREZ VEĆI POREZ ZA OBJEKTE KOJI SE IZDAJUNaglašava se da na osnovu novih izmena i dopuna zakona može biti drastično povećan porez za stanove koji se pretežno koriste za obavljanje delatnosti. To kako naglašava Aritonović, znači da se za stan u kome se obavljaju neke delatnosti koriste prosečne cene koje važe za poslovne zgrade, a ne prosečne cene koje važe za stanove. "Ovo može biti drastično u opštinama, odnosno zonama u tim opštinama u kojima su prosečne cene poslovnog prostora znatno veće u odnosu na cene stambenog prostora (što je slučaj u opštini Novi Beograd)", napominje Gordana Aritonović.Ona napominje i da je dosadašnjim zakonom bila propisana obaveza da se neka nepokretnost oporezuje u skladu sa njenom pretežnom namenom, jer se poreske činjenice utvrđuju prema njihovoj ekonomskoj suštini."Postoji čak i mišljenje ministarstva koje upravo govori o tome", naglašava Aritonović.Prema njenim rečima, ukoliko se stan ili kuća za stanovanje kao jedinstvena nepokretnost, u celini ili u pretežnom delu koriste za obavljanje (neke) delatnosti, onda se za utvrđivanje osnovice poreza na imovinu razvrstavaju u grupu koja je označena kao "Poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti".Ovo kako se naglašava može da dovede i do povećanja poreza na imovinu za stanove koji se koriste za izdavanje na jedan dan (stan na dan), kao i za seoske kuće koje se koriste za turizam, jer je njihova pretežna namena za obavljanje delatnosti.Napominje se da je prosečna cena poslovnog prostora na tržištu uglavnom veća u odnosu na prosečene cene stambenog prostora, naročito kuća za stanovanje.

Srbija

Tražnja opala, cena neisplativa: Proizvođači ribe traže veće subvencije

Dolaskom pandemije potražnja za ribom u Srbiji smanjena je za oko 50 odsto, a trenutna cena koja se nudi na tržištu je neisplativa, prenosi portal Privredne komore. Proizvođači ribe predlažu kažu da bi im pomogle određene subvencije kao što je manja cena struje."Kovid je značajno uticao na proizvodnju ribe u Srbiji i preti da ugrozi čitav sektor", ističe Krum Anastasov, direktor ribnjaka "Kapetanski Rit" u Kanjiži i predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije.Prema njegovim rečima ribari u zemljama okruženja dolaze do sredstava iz EU fondova, a pomaže im se i u marketingu i u nastupu na trećim tržištima. Anastasov kaže i da se šaran na domaćem tržištu trenutno nudi po veleprodajnoj ceni od 200 dinara po kilogramu, što je kako ocenjuje ispod cene proizvodnje.Ribarima bi dobrodošlo umanjenje dažbina za korišćenje voda za 50 procenata, ili da se potpuno ukinu, da im se otpišu dugovanja po tom osnovu i povećaju subvencije po kilogramu proizvedene ribe, navodi se u inicijativi domaćih prizvođača. Kažu i da bi im dobro došlo smanjenje cene struje za 50 odsto."Sada smo u piku godišnje proizvodnje ali zbog korone nema tražnje. Ostaće hiljade tona šarana u ribnjacima pa nećemo moći da pokrenemo novu proizvodnju", ukazuje Nikola Mandić direktor kompanije "Bio Fish".Mandić napominje da je značaj rbiarstva višestruk jer se sa ekološkog aspekta čuva i obnavlja riblji fond u rekma, a neplodno zemljište, pašnjaci i utrine pretvaraju se u ribnjake. Samim tim nastaju i nova radna mesta.RIBARSTVO U SRBIJI: PADA DOMAĆA PROIZVODNJA, RASTE KONKURENCIJA IZ UVOZA "Objekti za preradu ribe, za sada, prerađuju morsku ribu ali oslobađanjem ribnjaka od plaćanja vodnog doprinosa, intenzivirala bi se primarna proizvodnja u ribarstvu i stvorila sirovina za dalju preradu", kaže Mirjana Miščević iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.Prema njenom mišljenju proizvođačima ribe bi moglo da se pomogne pozajmicama hrane za ribu iz robnih rezervi bez kamata, kao i uvođenjem prelevmana i carina na sveže očišćenu ili zamrznutu rečnu ribu iz uvoza.Aleksandar Stajčić, direktor DTD Ribarstva iz Bačkog Jarka, smatra da bi trebalo pojačati mere za sprečavanje nelojalne konkurencije i uvećati subvencije za one koji ne rade u "sivoj zoni". Jedna od mera pomoći mogla bi da bude, kaže, subvencija po hektaru za zaštitu ribnjaka od kormorana koji "kradu" velike količine ribe.Prema podacima Zavoda za statistiku, izvoz ribe i prerađevina od ribe u prošloj godini je 130 odsto veći u odnosu na 2014. godinu, dok je uvoz povećan za 10 odsto u poređenju sa istom godinom. Međutim, u prvih osam meseci 2020. beleži se pad izvoza i uvoza ribe i ribljih proizvoda.Srbija, inače, uveze 3,8 puta više ribe nego što proizvede. Prošle godine uvezeno je 35.707 tona ribe i prerađevina od ribe za 93.405.000 evra, dok je izvezeno 2.659 tone ribe i ribljih prerađevina u vrednosti 18.248.700 evra. Najviše se uvozila riba i njene prerađevine iz Norveške, Španije i sa Tajlanda, a najviše izvozili u Italiju, BiH i Nemačku. U Srbiji se uzgojem ribe bavi 109 privrednih društava i 31 preduzetnik koji je registrovan za tu delatnost.

Srbija

Država priprema teren za dodatnu pomoć turizmu i ugostiteljstvu

Komisija za kontrolu državne pomoći (KKDP) saopštila je da je dala je pozitivno mišljenje Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija o usklađenosti programa subvencija za ugostiteljstvo i turizam sa pravilima o dodeli državne pomoći.KKDP je dala mišljenje o Predlogu kojom se utvrđuje način korišćenja subvencija za podršku ugostiteljima u oblasti usluge smeštaja. Za to je u budžetu Srbije ove godine obezbeđeno 1,98 milijardi dinara.Program predviđa bespovratnu dodelu 30.367 dinara po svakom zaposlenom za kome je privredni subjekt isplatio zaradu za oktobar i podneo odgovarajuću poresku prijavu.Subvencija u iznosu minimalca uplaćivaće se korisnicima na posebne namenske dinarske račune kod Uprave za trezor, a privrednici mogu da ih iskoriste do 15. februara 2021. godine.PROTEST PRIVREDNIKA: OD DRŽAVE TRAŽIMO SARADNJU, NE MILOSTINJU Uslov za dobijanje pomoći je da su privredinicma glavne delatnosti držanje restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, usluge pripremanja i posluživanja hrane, držanje odmarališta i sličnih objekata za kraći boravak, kampova, putničkih agencija, da rade kao tur-operatori, obavljaju usluge rezevacije, iznajmljivanje i lizing automobila i lakih motornih vozila.Pravo na korišćenje subvencije gubi se ukoliko privredni subjekt broj zaposlenih u periodu od stupanja na snagu ovog programa pomoći do 31. jaunara smanji za više od 10%.Bez subvencije ostaje se i ukoliko su dodeljena bespovratna sredstva do 31. januara u potpunosti ili delimično ne iskoriste isključivo za zarade zaposlenih.Zbog aktuelne krize u poslovanju udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije", prošle nedelje je u Beogradu organizovalo protest i zatražilo izmenu poreskog sistema u Srbiji na "progresivan, pravedniji i transparentniji način".Preduzetnici su takođe procenili i da će od januara 2021. godine još 200.000 ljudi ostati bez posla u privatnom sektoru, ukoliko se ne pronađe rešenje za delatnosti koje su važećim antipandemijskim merama onemogućene da rade.

Srbija

Kompanija Alibaba imenovala predstavnika u Srbiji

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti saopštio je da je kompanija Alibaba sa sedištem u Singapuru imenovala svog predstavnika za Republiku Srbiju.U skladu sa sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kompanija Alibaba predstavila je pravnog zastupnika u Srbiji - Advokatsku kancelariju "Karanović & Partners", što znači da se Poverenik ili drugo lice može njima obratiti u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti.Imenovanju predstavnika ove kompanije prethodilo je inicijalno obraćanje SHARE fondacije, koja je ukazala na istu obavezu.Poverenik ponovo apeluje na druge strane kompanije koje imaju obavezu imenovanja svog predstavnika u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, da istu obavezu izvrše i time pokažu svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika.

Srbija

Predlog budžeta za 2021. godinu danas na dnevnom redu parlamenta

Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu danas se nalazi na dnevnom redu Narodne skupštine. Ukupni prihodi i primanja predviđeni oviim dokumentom su 1.336,3 milijarde dinara, što je povećanje od 3,5 odsto u odnosu na poslednji rebalans. Poreski prihodi, u iznosu 1.154,6 milijardi dinara, čine 86,4 odsto struktura ukupnih prihoda je, neporeski prihodi čine 12,3 odsto ukupnih prihoda budžeta u iznosu od 164,2 milijarde dinara, dok ostatak čine donacije, u iznosu 17,5 milijardi dinara.Ukupni prihodi za 2021. godinu su veći za 45 milijardi dinara u odnosu na prihode koji su planirani budžetom za 2020. godinu, jer Srbija očekuje povećanje poreskih prihoda za 5,9 odsto (64,6 milijardi dinara). Neporeski prihodi su istovremeno niži za 23,3 milijarde dinara (12,4 odsto).Rashodi i izdaci koji su planirani u 2021. godini su 1.514,82 milijardi dinara (smanjenje od 14,29 odsto na iznos planiran rebalansom budžeta iz novembra 2020. godine).Gledajući pojedinačno poreske prihode, za sve kategorije osim poreza na dobit pravnih lica projektuje se umeren rast.Projektovano je da će prihod od PDV-a mati dinamičniji rast zbog očekivanja oporavka lične potrošnje u 2021. godini, ali i porez na dohodak, jer se očekuje naplata dela prihoda od poreskih obaveza odloženih tokom 2020. godine, usled pandemije.Projekcija prihoda u 2021. godini je sačinjena na osnovu projekcije kretanja BDP-a i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljnotrgovinske razmene, procene kretanja zaposlenosti i zarada, procenjenih efekata izmena u poreskoj politici i strukturnih mera i regulisanja duga po osnovu prenetih obaveza iz 2020. godine.Kao osnova za projekciju prihoda za 2021. godinu su korišćeni realizovani prihodi iz 2019. godine, zbog specifičnosti koje su obeležile 2020. godinu i koje ne predstavljaju pouzdanu osnovu za realnu projekciju.Zbog globalne pandemije virusa COVID-19, prema prognozama MMF-a, pad svetske trgovine u 2020. godini će biti oko 10,4 odsto i najviše su pogodjene automobilska i elektronska industrija i sektor usluga, najviše turizam.Oporavak će zavisiti od dužine trajanja pandemije, ali i poteza koje budu preduzimale vlade država širom sveta.Svetske institucije ipak imaju i optimistične vesti, te tako prema projekcijama Evropske centralne banke, privreda evrozone će nakon očekivanog pada od 8 odsto u 2020. godini, u 2021. godini zabeležiti rast od oko 5 odsto.Ove prognoze su zasnovane na pretpostavkama o postepenom ukidanju restriktivnih mera, oporavku tražnje i padu globalne neizvesnosti.Na osnovu pokazatelja, Srbija očekuje da će ekonomski rast u 2021. godini u potpunosti biti vođen domaćom tražnjom, a doprinos neto izvoza će biti negativan.Predvidja se rast lične potrošnje od 5,4 odsto, investicije će navodno imati međugodišnje povećanje od 13,3 odsto, a potrošnja države će biti u blagom porastu i iznosiće 0,4 odsto, zbog povećanja izdataka za potrebe zdravstva u 2020. godini.Predviđa se da će rast privatne potrošnje uz snažan rast investicija za posledicu imati i rast uvoza za 9,3 odsto.I dalje postoji velika nezvesnost u pogledu dinamike privrednog oporavka u 2021. godini, zbog produženog trajanja krize, efekata koji se prenose i u narednu godinu i neizvesnosti zbog primene najtežih epidemioloških mera u narednim mesecima.  U 2021. godini je predvidjeno smanjenje poreskog opterećenja zarada, kao mera fiskalne politike na prihodnoj strani budžeta. Planirano je od početka naredne godine povećanje neoporezivog dela bruto zarade, sa 16.300 dinara na 18.300 dinara.Sa druge strane, pojektovani porez na dohodak je u budžetu veći za 10,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a procena naplate uzima u obzir planirano povećanje zarada u  javnom sektoru, izmenu u visini minimalne zarade i povećanju neoporezivog dela zarade, kao i naplatu odloženih poreskih obaveza iz prethodne godine.Projektovana naplata poreza na dobit je je smanjena za oko 14 milijardi dinara u odnosu na prethodnu godinu, jer se očekuje da će doći do odredjenog pada profitabilnosti zbog okolnosti u kojima su poslovale kompanije u 2020. godini.Predvidjena naplata poreza na dodatu vrednost (PDV) je povećana za 9,6 odsto, tačnije za oko 600,3 milijarde dinara. Ova projekcija je takođe zasnovana na predvidjenom oporavku lične potrošnje. Budžetom za 2021. godinu nije predvidjena promena akcizne politike. Predviđeni prihodi od akciza su: od akciza na naftne derivate 170,1 milijardi dinara, na duvanske proizvode 109,4 milijardi dinara, na kafu i alkohol 18,3 milijarde dinara i na električnu energiju 18 milijardi dinara.Planirani prihodi od carina će porasti za 4,1 odsto i iznosi 53,1 milijarde dinara, ostali poreski prihodi su planirani u iznosu od 13 milijardi dinara.Rashodi koji su planirani za zaposlene su u iznosu od 334,89 milijardi dinara i sadrže i planirano povećanje plata zaposlenih u sektoru zdravstva i kod ostalih budžetskih korisnika.U sektoru zdravstva će plate biti uvećane za 10% i tako uvećana osnovica će biti uvećana za 5%, počev od plate za decembar 2020. godine. Zarade za zaposlene kod ostalih budžetskih korisnika će biti uvećane za 3,5%, počev od decembarske plate 2020.godine, a u martu će se plate povećati za 5%.Rashodi po osnovu isplate subvencija su planirani za poljoprivredu, privredu, puteve, železnicu, sektor turizma, vazdušnog saobraćaja, rudarstva i energetike i dr. i iznose 119,99 milijardi dinara.Transferi ostalim nivoima vlasti iznose 90,36 milijardi dinara i predstavljaju namenske i nenamenske transfere jedinicama lokalne samouprave i transfere AP Vojvodina.Dotacije organizacijama za obavezno socijalno osiguranje (PIO, RFZO, NSZ, FSOVO) iznose 15,8 odsto ukupnih rashoda u iznosu 239,41 milijarde dinara.Iznos od 273,92 milijarde dinara je izdvojen za nefinansijsku imovinu (započeti infrastrukturni projekti i početak novih projekat u oblasti drumskog i železničkog saobraćaja).To su Projekat madjarsko-srpske železnice, pruga Beograd-Stara Pazova i Novi Sad-granica sa Madjarskom; izgradnja autoputa Pojate-Preljina, Preljina-Požega, izgradnja saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, izgradnja beogradske obilaznice na autoputu E-70/E-75 – most preko reke Save kod Ostružnice-Bubanj Potok, izgradnja brze saobraćajnice-deonica Iverak-Lajkovac, izgradnja autoputa Beograd-Sarajevo i proširenje kapaciteta terminala za rasute i generalne terete Luke Smederevo.Izdaci za nabavku finansijske imovine u čiju strukturu spadaju: izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti, Program vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda u opštinama srednje veličine u Srbiji, individualna pomoć studentima, formiranje i održavanje obaveznih rezervi nafe, derivata nafte i prirodnog gasa iznose za 2021. godinu 20,52 milijardi dinara. Fiskalni deficit koji se očekuje na nivou opšte države u 2020. godini biće oko 8,9 odsto BDP-a, a dug opšte države će iznositi 59 odsto BDP-a, kao posledica interventnih mera države u cilju neutralisanja efekata krize.Pomoć privrednim subjektima, fiskalni stimulans stanovništva i ulaganje u zdravstveni sistem su tri komponente fiskalnih mera koje su sprovedene.Planirano je da u 2021. godini, deficit opšte države iznosi 3 odsto BDP-a i da se nivo javnog duga na nivou opšte države smanji na 58,7 odsto i ciljevi fiskalne politike u narednoj godini će biti usmereni na održanje fiskalne stabilnosti i smanjenje učešće javnog duga u BDP-u.

Srbija

Srpski tim programera osvojio regionalnu nagradu kao najbolje rešenje iz oblasti finansijskih tehnologija

Nakon osvajanja prvog mesta na Elevator Lab takmičenju za Srbiju  i osvajanjem nagrade od 5.000 evra, srpski tim programera iz kompanije Ipification osvojio je prvo mesto i na istoimenom regionalnom takmičenju kao startap sa najinovativnijim rešenjem iz oblasti finansijskih tehnologija. Na regionalnom takmičenju pored srpskog predstavnika, učestvovali su i startapi iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a takmičenje je bilo otvoreno i za startape iz Crne Gore i Slovenije. Kao najbolji startap Ipification je dobio mogućnost da integriše svoje rešenje unutar Raiffeisen bank Sistema u regionu i da predstavi svoje inovativno rešenje na međunarodnom “Elevator Lab Demo Day” u martu/aprilu 2021. godine.Izvršni direktor Ipification Stefan Kostić je istakao da je veoma počastvovan što je prepoznat veliki trud i rad na razvoju rešenja koji će umnogome olakšati i dodatno unaprediti mobilno bankarstvo banaka uz potpunu bezbednost podataka klijenata. “IPification je napredno i najbezbednije rešenje prilikom registrovanja, prijavljivanja i verifikacije transakcija. Proces verifikacije broja telefona se vrši jednim klikom, bez čekanja na lozinku ili SMS. Najsavremenija tehnologija omogućava očuvanje privatnosi mobilnog korisnika i u skladu je sa svim regulativama Evropske unije i šire”, rekao je Kostić. On je dodao da je ova nagrada podsticaj za mladi srpski tim da nastavi da inovira i doprinese razvoju tržišta u Srbiji i širom Evrope.Nagradu za najbolji startap sa inovativnom idejom i rešenjem u oblasti finansijskih tehnologija dodeljuje stručni žiri koji čine menadžeri Raiffeisen banke i uspešni regionalni preduzetnici i investitori.Regionalno “Elevator Lab challenge 2020” sprovodi Raiffeisen banka uz podršku organizacija Startit.

Srbija

Tokom zime građani Prijepolja vodiće brigu o beloglavim supovima

Udruženje građana Jadovnik iz Prijepolja objavilo je na svojoj fejsbuk stranici da je pokrenulo inicijativu Zaštitimo beloglavog supa, čiji je cilj redovno snabdevanje ptičijeg hranilišta Kašan.Kako je najavljeno, u projektu koji traje od 1. decmbra do 28. februara aktivno će učestvovati i lokalno stanovništvo, a poljoprivredna gazdinstva i klanice će otpad koji je nastao od uginulih životinja usmeravati na hranilište beloglavih supova. Dugoročni cilj projekta je da se doprinese uspostavljenom mehanizmu zaštite beloglavog supa u specijalnom rezervatu prirode Klisura reke Mileševke. Objašnjava se da će se to postići kroz odgovorno upravljanje otpadom.ZBOG ZAŠTITE BELOGLAVIH SUPOVA PREDLAŽE SE ZABRANA LETOVA KANJONOM UVCA "Smatrali smo da kroz ovu inicijativu možemo doprineti rešavanju problema nesanitarnog odlaganja životinjskog otpada u opštini Prijepolje i istovremeno pomoći zaštiti beloglavog supa", navode u udruženju.Prema njihovim rečima, tako će se obezbediti "prirodna reciklaža" otpada, a cilj je i da se stanovništvo podstakne na odgovorniji odnos prema njemu.Dodaje se i da je inicijativu Udruženja Jadvnik podržala u organizacija Orca, kroz projekat "Tvoje mesto u Srbiji".

Srbija

Sarajevo zabranjuje grejanje na ugalj od naredne godine

Tokom još jedne grejne sezona Vlada kantona Sarajevo i najavljuju zabranu korišćenja uglja za grejanje, prenosi poral Balkangreenenergynews. Ako se usvoji, zabrana bi mogla da važi već od 1. novembra sledeće godine.Iz glavnog grada BiH dolaze vesti da Vlada Kantona Sarajevo priprema strategiju za smanjenje upotrebe čvrstih goriva, sa ciljem da se smanju zagađenje vazduha. Sada je kako se dodaje najavljen i akcioni plan za njenu primenu te strategije, u okviru kojeg će se zabraniti upotreba uglja u kućama i u stambenim zgradama, kao i u objektima koje koriste firme i javni sektor. Ta odluka bi, kako se ocenjuje mogla da bude revolucionarna u regionu.Najavljuje se da će akcionim planom biti jasno definisano ko, šta i u kom vremenskom periodu treba da uradi u vezi sa moratorijumom na korištenje čvrstih goriva. "U prvom redu se to odnosi na zabranu posjedovanja i korišćenje uglja, dok će se neke druge mjere uvoditi postepeno, s obzirom da je riječ o desetogodišnjem planu", rekao je Faruk Kapidžić, ministar prostornog uređenja, građenja i zaštite životne sredine.On je dodao i da će zabrana biti uvedena naredne godine,ukoliko se sprovedu sve mere iz akcionog plana. Njim se kako je dodao utvrđuju subvencije i dinamika realizacije za moratorijum.Ističe se i da je za ovaj potez potrebno da se promene zakoni i propisi u Federaciji BiH i Kantonu Sarajevo.MERENJA KAŽU DA JE VAZDUH OPASAN PO LJUDEVlasti Kantona Sarajevo inače su već ove grejne sezone oglašavale upozorenja na zagađenost vazduha, koje povlače hitne mere, jer je koncentracija suspendovanih čestica PM10 premašila 150 mikrograma po kubnom metru na dnevnom nivou.Većem zagađenju, kako je objašnjeno pogodovale su i vremenske prilike.Prema aplikaciji koju je razvila ekološka organizacija Eko akcija, dnevna koncentracija PM10 bila je 182 mikrograma 26. novembra, dan kasnije 282, a 28. novembra iznosila je 286. Ukupni indeks kvaliteta vazduha je 27. novembra bio na 303 a sledećeg dana na 323, što znači da je zagađenje vazduha bilo opasno za ljude.Dnevne vrednosti su se u međuvremenu smanjile, ali su očitane vrednosti na više stanica išle iznad 150 poena, što znači da je vazduh u Sarajevu bio nezdrav, upozorio je portal Eko akcija.MERE PROTIV ZAGAĐENJAVlada Kantona Sarajevo 1. decembra, u okviru epizode "Upozorenje" ukinula je mere protiv zagađenja u zonama A, B, C i D na području tog kantona koje su donete 27. novembra i odnosile su se na smanjenje emisije štetnih čestica.Obrazloženje je bilo da je u međuvremenu zabeležen "značajan pad" svih zagađujućih čestica u vazduhu.O štetnom uticaju uglja na kvalitet vazduha, često se govori i u Srbiji, Poslednja značajna polemika bila je tokom prošlog meseca kada je pažnju javnosti privukla ranija izjava direktora Istraživačke stance Petnica, Vigora Majića.On je na debati pod nazivom "Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh", koja je održana 20. februara izjavio da se na domaćem tržištu prodaje lignit lošeg kvaliteta, kao i da je to jedan od glavnih uzroka zagađenja.Debatu je organizovala grupa nezavisnih medija Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet  i Južne vesti, uz podršku Ambasade Švedske.Majićeva izjava je međutim privukla pažnju nekoliko meseci kasnije, kada je nova grejna sezona već uveliko krenula.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.