Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

„Vlast građanima uskratila prisustvo na javnoj raspravi o Makišu“

Organizacija "Ne davimo Beograd" (NDMBG) upozorila je građane  Beograda da se najveće vodoizvorište Beograda Makiško polje, iza leđa, svesno i bez prisustva javnosti žrtvuje zbog koristi investitora bliskim vlastima. Reakcija je usledila nakon što je gradska vlast onemogućila građane da učestvuju na javnom uvidu planova o detaljnoj regulaciji tog dela Beograda."Na današnjoj javnoj raspravi, gradska vlast je onemogućila javnost da učestvuje i iznese argumente koji upravo govore o tome da se ovim štetnim i protivzakonitim planom dovodi u opasnost pijaća voda svih građana Beograda", izjavio je Dobrica Veselinović iz "Ne davimo Beograd".Prema njegovim rečima, Grad Beograd je uskratio zakonom garantovana prava građanima da učestvuju u procesu donošenja odluka o planskim i urbanističkim aktima, kao i da je obezbeđenje onemogućilo okupljene građane da učestvuju na javnoj raspravi o tome.NDMBG podseća i da su zajedno sa stručnnjacima i organizacijama poput "Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu" (RERI) više puta zahtevali da se u toku pandemije COVID-19 obustavi sprovođenje javnih rasprava.Kako dodaju, smatraju da se zbog opravdnog rizika od zaraze učesnika, ne sme odstupiti od  zakonom zagarantovanog prava javnosti da učestvuje u donošenju odluka. Foto: Ne davimo Beograd"Upravo se to danas desilo kada je gradska vlast pokušala da tumači situaciju tako da ograniči i onemogući javnost da u javnoj raspravi učestvuje", navodi se u njihovom saopštenju.Ne davimo Beograd smatra i da nacrt plana detaljne regulacije dela Makiškog polja, sa "Izveštajem o strateškoj proceni uticaja Plana na životnu sredinu", koji su danas bili na javnom uvidu, žrtvuje budućnost prostora na kojem se nalazi najveće vodoizvorište Beograda."Javnost do sada nije imala ni jednu priliku da od nadležnih institucija čuje argumentaciju opravdanosti kako plana za Makiško polje", navodi se između ostalog na portalu organizacije RERI."Podsetimo i da je sa druge strane reke, vodoizvorište Savski nasip, već dovedeno u opasnost divljom gradnjom i odbijanjem države da ga zaštiti", naglašavaju u "Ne davimo Beograd".RERI takođe smatra da moguća intenzivna izgradnja na Makiškom polju u neposrednoj zoni zaštite vodoizvorišta "predstavlja izrazit ekološki rizik i preti narušavanju javnog zdravlja i kvaliteta života u Beogradu".

Srbija

Nove mere: PCR obavezan za strance, povećava se cena testiranja na lični zahtev

Strani državljani koji ulaze u Srbiju obavezni su da se testiraju na korona virus, poslednja je odluka Kriznog štaba, dok će građani Srbije koji se vraćaju u svoju zemlju, morati da budu u karantinu 10 dana, ukoliko ne dostave negativan PCR test, saopšteno je na sajtu Vlade Srbije.Restriktivne mere ostaće na snazi do 18. decembra, nakon čega će se razmatrati da li će se one menjati ili će se dodati neke nove.Cena testiranja na lični zahtev za strane državljane od danas iznosi 18.000 dinara, dok je za državljane Srbije cena do kraja godine nepromenjena i ona iznosi 6.000 dinara. Od 1. januara 2021. godine, cena testiranja na lični zahtev za domaće državljane iznosiće 9.000 dinara.Zabrana rada svih objekata od 17 sati, a koja se ne odnosi na prehrambene objekte, apoteke i pumpe produžena je za još 3 dana, a kako je nakon sastanka Kriznog štaba rekla ministarka Darija Kisić Tepavčević, restriktivne mere su dale neke rezultate.

Srbija

Kampanja Vojvođanske banke „Krug podrške“ u konkurenciji za najbolju u Evropi

Kampanja Vojvođanske banke i Olimpijskog komiteta Srbije za podršku društvenoj zajednici pod nazivom "Krug podrške" proglašena je za najbolji sportski sponzorski projekat u Srbiji u 2020. u izboru regionalne organizacije SPORTO. Reč je o projektu koji je nastao u jeku pandemije, tokom dana kada je sve bilo zatvoreno, kada su i otkazane Olimpijske igre, baš kao i mnoga druga sportska takmičenja."Potreba za podrškom tada je bila veća nego ikada, usled čega je i nastala kampanja sa porukama sportista koji ohrabruju jedni druge i čitavu zajednicu, ističući jedinstvo i solidarnost. Nastao je krug podrške koji je priznat i na nivou cele Jugoistočne Evrope", navodi se u saopštenju banke.Na ovaj način Vojvođanska banka je ujedno ostvarila plasman na međunarodno takmičenje, ušavši u konkurenciju za prestižnu nagradu "Best of Europe", koju svake godine u Londonu dodeljuje Evropska sponzorska asocijacija (ESA).Vojvođanska banka će tako, kao jedini predstavnik iz Srbije, celoj Evropi prikazati kampanju "Krug podrške", gde se u glavnoj ulozi nalaze najuspešniji sportisti Srbije - tekvondistkinja Tijana Bogdanović, džudista Nemanja Majdov, kajakašica Milica Starović, plivač Čaba Silađi, strelkinja Zorana Arunović, džudista Aleksandar Kukolj, plivačica Anja Crevar, rvač Davor Štefanek, atletičar Mihail Dudaš, veslač Miloš Vasić, i drugi."Ponosni smo što smo tokom deset meseci pandemije učvrstili poziciju Vojvođanske banke kao lidera u sponzorstvu u sportu i društveno odgovornom ponašanju. Koliko je pomoć u novčanim sredstvima važna, toliko je i sistemska podrška neophodna kada se susrećemo sa velikim životnim izazovima poput borbe sa COVID-19... SPORTO priznanje nam daje dodatni podstrek da još jače nastavimo da pomažemo najugroženijima, kao i da pružamo podršku Olimpijskom komitetu Srbije i našim uspešnim olimpijcima. Jedva čekamo da najsjajnije medalje iz Tokija proslavljamo zajedno", izjavila je Milena Mićanović, direktorka za marketing i PR Vojvođanske banke.SPORTO je vodeća regionalna sportsko-marketinška platforma iz Ljubljane koja organizuje događaje već 16 godina za redom, a tradicionalno dodeljuje i nagrade najboljima, kako sportistima, tako i kompanijama koje podržavaju sport.ESA takmičenje organizuje u saradnji sa nacionalnim sponzorskim udruženjima i organizatorima nagrada iz Belgije, Hrvatske, Danske, Francuske, Mađarske, Irske, Norveške, Rusije, Slovenije i Švedske, i okuplja samu elitu kada je reč o kompanijama iz sveta sporta i marketinga.

Srbija

AmCham: Naše članice nastavljaju sa investicijama u Srbiji uprkos krizi

I pored pandemije korona virusa dve trećine kompanija članica Američke privredne komore u Srbiji (AmCham Serbia) nastaviće sa investicijama u našoj zemlji, o čemu govore i rezultati njenog godišnjeg istraživanja o poverenju i zadovoljstvu investitora."Više od polovine kompanija, 56 odsto, očekuje u 2021. godini povećanje obima poslovanja i rast, dok 30 procenata planira nova zapošljavanja", kažu u Američkoj privrednoj komori Srbije.Zaposlenost u ovoj godini, kako se navodi, nije smanjena zahvaljujući pomoći Vlade Srbije, a najveći izazov 70% kompanija vidi u nepredvidivosti pandemije. Čak 82% njih misli da će pomoć države biti potrebna i u 2021. godini i naglašavaju da ta podrška treba da bude usmerena ka sektorima koji su najviše pogođeni.Privrednici su ocenjivali i efikasnost Vlade Srbije u pomoći privredi za vreme pandemije, a najbolje je ocenjen prvi paket mera državne pomoći, kao sveobuhvatan i pravovremen. AMERIČKE TEHNOLOŠKE AKCIJE VREDE VIŠE NEGO SVE EVROPSKE AKCIJE ZAJEDNO Iako se taj paket mera pozdravlja, većina kompanija članica AmCham-a (59%) nije ga koristila, a one koje su ih iskoristile uglavnom spadaju mikro, mala i srednja preduzeća. Najviše korišćene mere državne pomoći su direktna pomoć u vidu minimalne zarade za zaposlene, kao i odlaganje plaćanja poreza za 2021. godinu.Napominje se i da su institucionalne reforme i dalje na samom vrhu prioriteta članica AmCham-a.Kao se podseća, tu spadaju unapređenje vladavine prava, efikasnost pravosuđa i borba protiv korupcije, i dalje se pominju kao neizostavni preduslov za održivo poboljšanje poslovne klime.Američka privredna komora predstavlja 200 američkih, međunarodnih i domaćih kompanija koje zapošljavaju više od 100.000 građana Srbije, a rezultati istraživanja predtavljeni su u okviru onlajn konferencije "Osmo prolazno vreme: e-progres".

Srbija

Data centri recikliraju samo 20 odsto svog elektronskog otpada

Prema nekim procenama, trenutno na svetu ima oko 44 miliona servera i rok trajanja ovih servera je samo pet godina, iako veliki broj njihovih komponenti može ponovo da se koristi, data centri recikliraju samo 20 odsto svog elektronskog otpada, piše portal Biznis i Finansije.Dok u svetu veliki broj kompanija odbacuje istrošene servere, u Srbiji se firme trude da im produže rok trajanja, ali ne zbog ekološke osvešćenosti, već zbog loše ekonomske situacije.Često isticanje digitalizacije poslovanja kao izuzetno efikasnog rešenja za očuvanje životne sredine, stvorilo je ubeđenje u javnosti da nam tehnologija donosi potpuno ekološka rešenja, bez negativnih uticaja na okolinu.Međutim, svako poslovanje, pa i ono elektronsko, podrazumeva čuvanje velike količine podataka, bilo da su oni u opipljivom, papirnom formatu, ili rezultat binarne aritmetike. Za čuvanje digitalizovanih podataka najčešće se koriste cloud servisi, ali se ti podaci zapravo „arhiviraju“ u data centrima.Data centri se popularno nazivaju farmama servera. To su poslovne zgrade ili čitavi blokovi zgrada u kojima se nalaze moćni kompjuteri i serveri. Oni za svoj rad utroše električne energije koliko i manji grad, jer u data centrima obično radi između 50.000 i 80.000 servera.Osim velike potrošnje struje, industrija servera je daleko od „zelene“ iz još jednog razloga. Prema podacima tehnološke kompanije Supermicro, svake godine data centri generišu oko dva miliona tona elektronskog otpada. Od tog broja, samo 20 odsto otpada se reciklira. Veliku količinu nagomilanog otpada čine upravo serveri.Odlaganje servera predstavlja ozbiljan ekološki problem, jer osim što zauzimaju prostor, oni mogu zagaditi životnu sredinu. Iz tog razloga, sve je više globalnih inicijativa da se serveri recikliraju, ali to nije jednostavan proces. On zahteva stručno rastavljanje njihovih hardvera i izdvajanje onih delova koji mogu i dalje da se koriste, poput kablova, adaptera za kartice i slično.Praktičnije je, kažu stručnjaci, izvršiti prenamenu servera u manje centre za bekap, podršku novim serverima ili u računare koji omogućavaju druge operacije. I koristiti ih dokle god je to moguće.„Preporučeni upotrebni vek servera je tri do pet godina. Međutim, malo je korisnika, posebno u Srbiji, koji mogu da priušte poštovanje ovih preporuka. Zato se serveri često koriste duže od pet godina, pa čak i u sistemima od posebnog značaja – kritičnoj infrastrukturi. Tako se zbog nepovoljne ekonomske situacije njihov rok upotrebe produžava, pa firme na otpade uglavnom odlažu oštećene ili pokvarene uređaje“, kaže Žarko Kecić, rukovodilac sektora za IKT u Registru nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS) za BiF.U Srbiji je, prema rečima Kecića, veoma aktivno tržište starih servera i komponenti, i to ne samo „domaćih“, već i onih uvezenih sa Zapada. Kupci starih servera iz njih izdvajaju upotrebljive delove i vrše njihovu prenamenu, ili ih jednostavno ponovo stavljaju u funkciju. Međutim, ovaj proces ne može da ispoštuje principe, moderno rečeno, „zero waste“ ekonomije.Kecić podseća da su odlaganje i reciklaža elektronskog otpada u Srbiji regulisani zakonima i uredbama koje prate trendove evropske regulative. Ipak, dodaje, ako želimo da dostignemo nivo razvijenih zemalja mora se još raditi na razvoju ove delatnosti, „ali i na razvoju svesti o ekologiji i zaštiti životne sredine.Svake godine količina elektronskog otpada u svetu poraste za 2,5 miliona tona, dok količina recikliranog otpada na godišnjem nivou raste za 1,8 miliona tona, dakle sporije od rasta njegove proizvodnje. Samo u prošloj godini, odbačeni gedžeti, mašine i drugi elektronski aparati „težili“ su čak 53,6 miliona tona. Najviše ovog otpada proizvedeno je u Aziji, a sledile su je obe Amerike, Evropa, te Afrika i Okeanija. S druge strane, u 2019. godini je reciklirano svega 17,4 odsto elektronskog otpada, najviše u Evropi (42,5 odsto), objavilo je Globalno partnerstvo za statistiku o elektronskom otpadu, koje su osnovali Međunarodna telekomunikaciona unija, Univerzitet Ujedinjenih nacija i Međunarodno udruženje za čvrsti otpad.

Srbija

Novi generalni direktor kompanije PepsiCo Srbija

Na čelo kompanije PepsiCo za južna tržišta Centralne Evrope i Baltičke zemlje došao je Nuno Pinto Leite, koji preuzima funkciju generalnog direktora u Srbiji. Ova promena je rezultat nove organizacije i ambicioznih planova kompanije PepsiCo za tržište Zapadnog Balkana i Baltika. Svojim izuzetno bogatim profesionalnim i međunarodnim iskustvom, Pinto Leite će doprineti jačanju liderske pozicije kompanije i daljoj poslovnoj ekspanziji.Nuno Pinto Leite se pridružio kompaniji PepsiCo 2017. godine preuzevši rukovodeću poziciju u Velikoj Britaniji, a zatim se pridružio timu u Centralnoj Evropi kao vodeći čovek jednog od najbrže rastućih biznisa u Evropi, a to su zemlje Litvanija, Letonija i Estonija. Prema njegovim rečima, prihvatanje nove pozicije za njega predstavlja veliku čast. „Veliko mi je zadovoljstvo što sam dobio priliku da budem na čelu tržišta u kojima prepoznajem veliki potencijal za rast. Tokom ovog izazovnog perioda prioriteti će nam biti razumevanje novih potreba potrošača, jačanje odnosa sa kupcima, ubrzavanje inovacija i ulaganja u najviše standarde kvaliteta u svakom segmentu poslovanja. Kompanija PepsiCo je jedan od lidera industrije, a Srbija predstavlja proizvodni hub jer pored tržišta bivše Jugoslavije, svojom ekspertizom podržava i tržišta Baltika i Centralne Evrope.  Nastavićemo sa poslovanjem zasnovanim na poštovanju najviših principa i globalnih PepsiCo praksi, ali sa posebnim fokusom i osetljivošću na potrebe lokalnih tržišta“, izjavio je Nuno Pinto Leite.Kako čvrsto veruje da su ljudi glavni pokretač svakog biznisa, njegov fokus će takođe biti na unapređenju korporativne kulture kroz različite segmente kao što su razvoj zaposlenih, novi načini rada u promenjenim uslovima i njihova dobrobit.Svoje dugogodišnje iskustvo sticao je na menadžerskim pozicijama u multinacionalnim kompanijama L’Oreal, Bain & Company, Amazon UK. Po obrazovanju je pravnik, a poseduje i MBA diplomu prestižne London Business School (LBS).

Srbija

Počinje kampanja „Novinari su #Neophodni radnici“

Evropska federacija novinara (EFJ) pokrenula je, u partnerstvu sa svojim podružnicama u regionu i u Turskoj, kampanju na društvenim mrežama, radi podizanja svesti o potrebi da se novinari smatraju neophodnim radnicima.Nezavisno udruženje novinara Srbije saopštilo je da je pandemija COVID-19 mnogim novinarima značila duže radno vreme, niže plate, ograničenja putovanja, nedostatak zaštitne opreme i zdravstveno osiguranje, što ih dodatno izlaže virusu."Iako su neke vlade odlučile da kategorizuju novinare kao ključne radnike, zajedno sa radnicima u zdravstvu i socijalnoj zaštiti, prehrambenoj industriji ili nastavnicima, druge to nisu  učinile. Ovaj status 'neophodnog radnika' omogućava im pristup brojnim pogodnostima kao što su sloboda kretanja, plaćeno bolovanje, zaštitna oprema, novčana naknada ili pristup brizi o deci", dodaje se u saopštenju.NUNS navodi i da ovom kampanjom novinarska udruženja i sindikati podsećaju nas da "iza ekrana ljudi i vesti koje konzumiramo nekoliko puta dnevno, novinari i medijski radnici vredno rade u teškim uslovima kako bi na najbolji mogući način informisali javnost".Generalni sekretar EFJ Rikardo Gutierez pozvao je sve evropske vlade da novinare smatraju neophodnim radnicima i pruže im odgovarajuću nadoknadu."Novinari su bili kritični prema vladinom odgovoru na COVID-19. Oni su verifikovali informacije, držali odgovornim zvaničnike, istraživali mnoge uglove pandemije, intervjuisali stručnjake. Informativni mediji su postali suštinski javni servis, doživeli smo ogroman porast konzumacije vesti. To bi trebalo nekako da se odrazi", kazao je Gutierez.Kampanju koordinira Evropska federacija novinara (EFJ) u okviru projekta koji je finansirao UNESCO "Izgradnja poverenja u medije u jugoistočnoj Evropi i Turskoj" u partnerstvu sa podružnicama u Albaniji (APJA), Bosni i Hercegovini (BH Novinari), Kosovo (AJK), Crna Gora (SMCG), Severna Makedonija (SSNM), Srbija (SINOS i NUNS) i Turska (TGS).

Srbija

Uprava za veterinu apeluje na oprez, virus ptičjeg gripa potvrđen u Hrvatskoj

Visoko patogeni soj virusa ptičjeg gripa (Avijarne influence, HPAI) tokom ove godine potvrđen je u populaciji domaće živine i ptica u 20 evropskih zemalja, saopštila je Uprava za veterinu. Naglašava se da je samo tokom novembra od tog virusa obolela živina na farmama u devet zemalja, među kojima je i susedna Hrvatska."S obzirom na to da je uzročnik prisutan u divljoj i domaćoj populaciji različiti su mogući načini nastanka infekcije koja može biti izazvana neposrednim ili posrednim kontaktom sa divljim pticama ili putem prometa i ljudi koji mogu mehanički preneti virus", navodi se u saopštenju Uprave za veterinu.Kako se objašnjava, poslednja prijava žarišta HPAI evidentirana je 25. novembra u Francuskoj i Belgiji.Hrvatska je lokacija koja je najbliža Srbiji i u toj zemlji virus je potvrđen u Koprivničko-Križevačkoj županiji 21. novembra.Ministarstvo poljoprivrede je u cilju sprečavanja unošenja i širenja zarazne bolesti naredbu kojom se zabranjuje ili ograničava unos pošiljki živine, ptica i proizvoda živinskog porekla iz zemalja i regiona koji su zahvaćeni tom bolešću.Objašnjava se da se u slučaju pojave HPAI u Srbiji propisane mere koje se primenjuju na zaraženom gazdinstvu, kao i u zaraženom i ugroženom području, čije se granice određuju posebnim rešenjem.POLJSKA PROIZVELA NAJVIŠE ŽIVINSKOG MESA U EVROPSKOJ UNIJI ZVATI VETERINARA ČIJM SE POJAVI SUMNJANapominje se da Avijarna influenca spada u naročito opasne bolesti životinja koje se obavezno i hitno prijavljuju čak i u slučaju sumnje na njenu pojavu. Svaka promena opšteg zdravstvenog stanja živine na farmama i gazdinstvima praćene iznenadnim uginućima i respiratornim simptomima ili dijarejom predstavljaju prvi pokazatelj da se radi o pojavi zarazne bolesti koja se mora odmah prijaviti veterinaru ili veterinarskom inspektoru.Kada se prijavi sumnja napominje se da je neophodno da se dekontaminiraju radnici, odeća, obuća i oprema u živinarniku.Živinarnik treba napustiti i ne smeju se posećivati druge farme sa živinom i pticama.Živinu ne treba premeštati, prodavati, niti jesti meso i jaja od živine sa farme i mora se voditi evidenciju o bolesnim i mrtvim jedinkama.

Srbija

Lađari: Godinama upozoravamo da je plovidba kod Smedereva nebezbedna

U Udruženju profesionalnih lađara Srbije (UPLS) kažu za Novu ekonomiju da su zajedno sa svojim poslodavcima apelovali kod nadležnih institucija da se plovidba Dunavom kod Smedereva učini bezbednijom. Naglašavaju i da su zbog čestih neprijatnosti i pljački  u tom području tražili sastanak sa novim ministrom policije."Ukoliko problemi ne počnu ozbiljno da se rešavaju bićemo prinuđeni da ovaj problem podignemo na međunarodni nivo, jer sve je više stranih brodova koji doživljavaju neprijatnosti i pljačke", kaže za Novu ekonomiju kapetan Branislav Vajda iz Udruženja profesionalnih lađara Srbije.Prema njegovim rečima, policija nema adekvatnu opremu, niti sa trenutnim resursima može da se izbori sa tim problemom. Kaže i da su dobili obećanja da će se problem rešiti, pa sada prate situaciju. "Tražili smo razgovor sa novim ministrom policije po ovom i drugim pitanjima vezanim za bezbednost plovidbe te ćemo se nakon obavljenog sastanka izjasniti do kraja po ovom pitanju", rekao je Vajda.UPLS je tokom vikenda saopštio i da je na Adi Huji koja se nalazi blizu Pančevačkog mosta u Beogradu potonuo brod koji je bio ostavljen bez posade.Tada su napomenuli i da je reč o trećem potonuću jednog broda za samo mesec dana, kao i da je u poslednje dve godine potonulo čak 11 brodova na našim rekama.Lađari u Srbiji često ukazuju i na druge probleme koji se javljaju u bezbednosti plovidbe, a kao jedan od razloga za to navode dugogodišnju nebrigu države u toj oblasti saobraćaja.Čedomir Savković

Srbija

Rok bendovi bez pomoći države, za razliku od estradnih izvođača

Muzičari ne mogu da rade na crno, svi oni, po odluci Vlade Srbije od pre par godina, moraju da imaju ugovor sa klubom u kom nastupaju, u kome će jasno biti navedeno koliko su plaćeni. Svaki poslodavac, vlasnik kluba ili kafića, imaće obavezu da im uplati minimalac - za mesec dana 22.000, a ako rade jedan dan - imaće oko 1000 dinara. To znači da se porez koji poslodavac treba da plati odbija od novca namenjenog muzičaru.Iako je ovaj zakon zamišljen da brani interese kako muzičara tako i poslodavaca, u praksi to nije slučaj i zato mnogi muzičari pronalaze „rupe“ i dogovaraju se sa vlasnicima klubova kod kojih sviraju, rekao je za Novu ekonomiju Aleksandar Mihajlović, bubnjar benda Efekat.„Bendovi sklapaju posebne ugovore sa ugostiteljima koji su tu prisutni samo u slučaju da dodje inspekcija, u slučaju da inspekcije ne bude taj ugovor se cepa i baca“, objašnjava on."Licencirani smo svi, svake godine vadimo licence koje nisu jeftine, jer je država takav sistem napravila da ovim poslom ne mogu da se bave svi, već samo licencirani muzičari koji su deo nekog muzičkog udruženja, ali ovaj sistem definitivno nije na strani muzičara, već na strani države", dodaje sagovornik Nove ekonomije.Nakon izbijanja pandemije, muzičari zajedno sa ugostiteljima našli su se u problemima, pa su tako primorani da rade druge poslove kako bi preživeli."Država nije davala nikakvu pomoć i po svemu sudeći muzičari je ne interesuju. Nisu dovoljno „zvučni“ kao recimo penzioneri. A kako većina njih ne plaća porez i doprinose to je samo još jedan razlog da se država „pravi luda“ na probleme u kojima se trenutno nalaze", rekao je Mihajlović i dodao da su članovi njegovog benda sada primorani da se bave drugim stvarima, jer muzikom ne mogu.

Srbija

Kreditni rejting Srbije na nivou BB+

Rejting agencija Standard and Poor's je u poslednjem izveštaju potvrdila ocenu kreditnog rejtinga Srbije na nivou BB+ i zadržala stabilne izglede za njegovo dalje povećanje, saopštila je Narodna banka Srbije.Standard and Poor's očekuje privredni pad od 1,5 odsto ove godine, u odnosu na prethodno projektovanih negativnih 3,5 procenata u maju mesecu, kao i da će Srbija naredne godine stvariti privredni rast od 4,50 odsto.Dodaje se i da je smanjenjem javnog duga u prethodnom periodu stvoreno dovoljno fiskalnog prostora da se u uslovima krize podrži dodatno zaduživanje za paket mera podrške privredi, što je ujedno usporilo ekonomski pad srpske privrede, navedeno je na sajtu Ministartsva finansija.U izveštaju se navodi da je potencijalna ekonomska šteta od šoka izazvanog pandemijom koronavirusa ublažena zahvaljujući zajedničkom paketu mera podrške Vlade Republike Srbije i Narodne banke Srbije, koji iznosi skoro 13 odsto BDP-a.Narodna banka Srbije je smanjila referentnu kamatnu stopu za kumulativnih 100 baznih poena na 1,25% tokom 2020. godine i povećala likvidnost bankarskog sektora putem svop i repo-transakcija."Usled potrebe da se finansiraju mere podrške privredi i građanima kako bi se smanjio uticaj krize u 2020. godini, došlo je samo do privremenog blagog porasta učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu i već u narednoj godini očekuje se da će se javni dug vrati na prethodni opadajući trend", dodaje se u saopštenju.Agencija navodi da su bankarski sistem i kurs dinara ostali stabilni, da su devizne rezerve na rekordnom nivou i da je nivo problematičnih kredita značajno smanjen sa 22,4 odsto koliko je iznosio u 2015. godini na 3,40% od ukupnog iznosa na kraju septembra 2020. godine.

Srbija

PKS poziva poslodavce da se uključe u novi ciklus dualnog obrazovanja

Svi poslodavci koji žele da se uključe u sistem dualnog obrazovanja u narednoj godini treba da do 31. januara 2021. godine dostave Izjavu o spremnosti, saopštila je Privredna komora Srbije (PKS). Naglašava se da će u ponudi biti pet novih obazvonih profila koji su uvedeni na inicijativu privrede.Među novim ponuđenim zanimanjima biće tehničar za oblikovanje nameštaja i enterijera, obućar, trgovinski tehničar, stolar i tehničar štampe. Napomnje se da prilikom prijavljivanja, pored Izjave o spremnosti za uključivanje u dualno obrazovanje poslodavci podnose i zahtev za akreditaciju.Prateću dokumentaciju za akreditaciju poslodavci dostavljaju najkasnije 10 dana od datuma podnošenja izjave i zahteva, elektronskim putem na mejl: obrazovanje@pks.rs ili na adresu Privredne komore Srbije, Resavska 13-15, Beograd. Više informacija poslodavci mogu dobiti na internet stranicama PKS i Dualno obrazovanje.Konačnu odluku o odobrenim odeljenjima po dualnom modelu obrazovanja Ministarstvo prosvete donosi objavljivanjem Konkursa za upis učenika u srednje škole, koji se očekuje krajem marta 2021. godine.Dualni sistem inače predstavlja model srednjeg stručnog obrazovanja u okviru koga se znanje stiče u školi i kompaniji. U zavisnosti od obrazovnog profila za koji se učenik opredeli, on već u prvom razredu može da počne sa realizacijom učenja kroz rad u kompanijama. Učenjem kroz rad učenici usvajaju praktična i primenljiva znanja u realnom radnom okruženju, u kompaniji.U tekućoj školskoj godini oko 6.900 srednjoškolaca učenje kroz rad, a do sada je više od 4.000 učenika završilo školu po dualnom modelu obrazovanja.PKS podseća da je inicirala uvođenje dualnog modela obrazovanja u sistem srednjeg stručnog obrazovanja pre više od pet godina.

Srbija

NBS omogućila nove olakšice za korisnike kredita

Narodna banka Srbije (NBS) propisala je bankama obavezu da dužniku (fizičkom licu, poljoprivredniku, preduzetniku ili privrednom društvu) koji usled okolnosti izazvanih pandemijom COVID-19 nije u mogućnosti da izmiruje svoje finansijske obaveze na njegov zahtev odobri olakšicu u otplati obaveza.Olakšice koje su predviđene odlukama odnose se na reprogram i refinansiranje kredita i obaveza iz finansijskog lizinga, uz odobravanje grejs perioda od 6 meseci i odgovarajućeg produženja roka otplate tako da mesečne obaveze dužnika ne budu veće od onih iz plana otplate pre odobravanja olakšica.Tokom grejs perioda, banka obračunava kamatu, pri čemu se dužnik, u samom zahtevu, opredeljuje da li će plaćati kamatu tokom trajanja grejs perioda ili nakon njegovog isteka.Danas donete Odluka o privremenim merama za banke u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom u uslovima pandemije COVID-19 i Odluka o privremenim merama za davaoce finansijskog lizinga u cilju adekvatnog upravljanja kreditnim rizikom u uslovima pandemije COVID-19 predviđaju koje kategorije stanovništva imaju pravo na olakšice.Centralna banka je procenila da potrebu za olakšicama imaju nezaposlena lica, dužnici čiji su prosečni neto mesečni prihodi u poslednja tri meseca ispod proseka zarada u Republici Srbiji, kao i dužnici sa prosečnim neto mesečnim prihodima u poslednja tri meseca do 120.000 dinara, a čiji neto mesečni prihod je manji za 10 ili više odsto u odnosu na prihod pre 15. marta 2020. godine, a čiji stepen kreditne zaduženosti, odnosno opterećenost mesečnih primanja kreditnim i drugim obavezama iznad 40 odsto tih prihoda.Za poljoprivrednike, preduzetnike i privredna društva ocenjeno je da je olakšice u otplati obaveza potrebno ponuditi naročito dužnicima koji su u 2020. godini imali pad poslovnih prihoda od najmanje 15 odsto u odnosu na 2019. godinu ili kod kojih je došlo do prekida poslovanja dužnika u neprekidnom trajanju od najmanje 30 dana usled pandemije COVID-19.Takođe, pravo na olakšice imaće i dužnici koji su u docnji dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu po osnovu bilo koje obaveze na koje se odluka primenjuje.Pored navedenog, ostavljena je mogućnost bankama i davaocima finansijskog lizinga da na obrazložen zahtev dužnika, ukoliko usled drugih činjenica i okolnosti ocene da je došlo do pogoršanja finansijskog položaja i nemogućnosti izmirivanja obaveza dužnika, odobre olakšice dužniku.Drugi kreditni proizvodi, kao što su kreditna kartica ili dozvoljeno prekoračenje računa, mogu biti obuhvaćeni olakšicama u skladu sa ovom odlukom, na način da se odobri kredit za refinansiranje obaveza po osnovu tih proizvoda uz grejs period od šest meseci, i ugovorenu mesečnu otplatu."Posebno ističemo i da banke, odnosno davaoci finansijskog lizinga ne mogu naplatiti naknadu za preduzete mere i aktivnosti u skladu sa odlukama, kao ni troškove koje mogu imati u vezi s tim merama i aktivnostima, uključujući i troškove za obradu zahteva klijenta, osim troškova neophodnih za odobravanje potraživanja, a koje ne utvrđuje banka odnosno davaoci finansijskog lizinga (npr. kreditni biro ili katastar nepokretnosti)", dodaje se u saopštenju.U skladu sa odlukama, banke i davaoci finansijskog lizinga će najkasnije do 22. decembra na svojoj internet prezentaciji i u svojim poslovnicama objaviti obaveštenje kojim se dužnici informišu o mogućnostima podnošenja zahteva za dobijanje olakšica, kao i o uslovima koji u tom smislu treba dužnik da ispunjava.Svi dužnici koji ispunjavaju propisane uslove mogu podneti banci/davaocu finansijskog lizinga zahtev za dobijanje olakšica elektronskim putem ili poštom, kao i u poslovnim prostorijama do 30. aprila 2021. godine.Banka, odnosno davalac finansijskog lizinga dužni su da o zahtevu dužnika odluče i o toj odluci obaveste dužnika u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.Donete odluke stupaju na snagu sutra 15.12.2020. godine, te su dužnici već od narednog dana u mogućnosti da bez obzira na obaveštenje banaka/davaoca finansijskog lizinga podnesu zahtev za dobijanje navedenih olakšica.

Srbija

NBS preporučuje zamenu starih „švajcaraca“

Narodna banka Srbije (NBS) podseća građane da je Nacionalna banka Švajcarske tokom maja najavila da će u prvoj polovini 2021. godine iz opticaja povući novčanice osme serije švajcarskog franka i predložila njihovu zamenu.NBS podseća da se radi o novčaniama švajcarskog franka koje su puštene u opticaj u periodu između 1995. i 1998. godine, kao i da će Narodna banka Švajcarske tačan datum povlačenja najaviti dva meseca ranije."Preporučujemo da se novčanice osme serije švajcarskog franka polože kod banaka na deviznu štednju, prodaju za dinare, konvertuju u drugu valutu ili zamene za opticajne novčanice švajcarskog franka (devetu seriju)", navodi NBS.Narodna banka podseća i da je deveta serija novčanica švajcarskog franka puštena u opticaj u periodu 2016–2019. godine. Naglašava se da će banke i ovlašćeni menjači prestati sa otkupom starih novčanica pre nego što one zaista postanu vanopticajne, jer je i njima potrebno vreme da izvrše prodaju novčanica koje se izbacuju iz opticaja.Dodaje se da će zamena novčanica biti moguća i kasnije, kada one prestanu da se koriste, ali na šalterima Nacionalne banke Švajcarske u Bernu i Cirihu ili putem slanja poštom istoj toj banci.Stare novčanice se povače iz opticaja zbog efikasnijeg sprečavanja falsifikovanja.Šesta serija, koja je povučena 2000. godine takođe može da se zameni na taj način, dok sedma nikada nije puštena u opticaj jer se čuva kao rezervna.

Srbija

20 godina komšijske kupovine

Prepoznatljiva komšijska usluga, širok asortiman proizvoda, uvek sveže voće i povrće i osmesi prodavaca koji svakodnevno dočekuju svoje kupce deo su svakodnevice Maxi supermarketa. Vodeći se ob...

Srbija

Ekonomija brige: Najviše profesionalnog rizika, a manjak pristojne plate

Ekonomija brige obuhvata sve one profesije koje podrazumevaju brigu o drugima, odnosno usluge u sektoru obrazovanja, zdravstvene i socijalne zaštite, kao i najčešće neformalne, ali plaćene usluge koje se pružaju domaćinstvima, a prema istraživanju koje je objavila organizacija stručnjaka SeConS zaposleni u ovoj oblasti uglavnom imaju višak posla, profesionalnog rizika i emotivnog stresa, a manjak pristojne plate, piše portal Biznis i Finansije.Prema istraživanju „Ekonomija brige u vreme pandemije Kovid-19 i mera za njeno sprečavanje u Srbiji“, zaposleni u četiri navedene kategorije čine skoro 18 odsto svih zaposlenih u nepoljoprivrednom sektoru. Među njima, više od polovine je zaposleno u obrazovanju, a 41,9 odsto njih radi u sektoru zdravstvene i socijalne zaštite. Ekonomija brige bi se mogla nazvati i „ženskom ekonomijom“, budući da čak 78,7 odsto zaposlenih u pomenutim sektorima čine žene.Zdravstvo najizloženije rizikuPrema istraživanju SeConS-a koje je objavljeno u julu ove godine, zaposleni u ekonomiji brige značajno su manje bili pogođeni gubitkom posla zbog pandemije i uvođenja vanrednog stanja. U aprilu 2020. godine, u vreme najrestriktivnijih mera, bez posla je ostalo 4,3 odsto zaposlenih u ovom sektoru, dok je među ostalim zaposlenim licima stopa gubitka posla iznosila 9,1 odsto.„Ovo ne iznenađuje, imajući u vidu da je upravo reč o radnoj snazi u sektorima koji su bili na prvoj liniji fronta u borbi protiv pandemije, posebno kada je u pitanju sektor zdravstvene zaštite u kome su čak i povećane potrebe za radnom snagom“, navodi se u istraživanju.Značajan je udeo onih koji su bili izloženi velikim rizicima da se zaraze, a to su najčešće zaposleni u zdravstvu. Deo njih je prebačen u druge zdravstvene ustanove, više od četvrtine je trpelo daleko veće opterećenje na poslu, gotovo petina je radila duže radno vreme ili više smena nego inače, a značajan je i broj onih koji su se teško snalazili za prevoz do i sa posla.Pored otežanih radnih uslova, uključujući i rad pod punom zaštitnim opremom, istraživanje koje je sproveo SeConS je pokazalo da su medicinski radnici bili u strahu zbog mnoštva nepoznanica oko samog korona virusa, pa time i oko postupka lečenja i odgovarajućih terapija za obolele, ali i zaštite sopstvenog zdravlja.Zaštitna odela iz pčelarskih radnjiS druge strane, istraživanje „Uticaj Kovid-19 na položaj i prava radnica i radnika u Srbiji“,koje je Centar za demokratiju uradio u okviru „Surge II“ inicijative Kancelarije za ljudska prava Ujedinjenih nacija (OHCHR) u maju ove godine, pokazalo je da su najveći problemi sa zaštitom na radu bili prisutni upravo u sektoru zdravstva, koji broji oko 120.000 medicinskih radnika. Rezultati istraživanja pokazuju da je mnogo toga zavisilo od „dobre volje“ direktora: da li će se rad odvijati po smenama, da li će se štititi zdravstveni radnici koji spadaju u kritične kategorije povlačenjem na rad bez kontakta, da li će se odobriti roditelju odsustvo sa rada. Anketirani tvrde da se većinski nije vodilo računa o rizičnim grupama među zaposlenim zdravstvenim radnicima, te da su lekari koji spadaju u visoko rizične grupe raspoređivani na mesta sa direktnim kontaktom kao što su Kovid-19 centri.Mnogi lekari su se snalazili sami oko nabavke opreme za ličnu zaštitu. Nabavljali su zaštitna odela iz pčelarskih i farbarskih radnji, maske su masovno šili sami zdravstveni radnici, njihove komšije.Takođe su nabavljali naočare – dok ih je bilo – vizire i drugo o svom trošku i na različite načine. Ne može se reći ni da je zaštitna oprema bila zadovoljavajuća ukoliko je obezbeđena jedna hirurška maska za zaposlenog po smeni, ili jedne rukavice na 24 sata, ocenjuje se u istraživanju.Duplo manje plaćeni nego programeriIsti izvor navodi podatke Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS), da ne postoje zvanični podaci koliko je zdravstvenih radnika preminulo tokom pandemije, ali da je, prema podacima do kojih je došao taj sindikat, u Srbiji do početka maja (u vreme kada je rađen OHCHR izveštaj), korona virusom bilo zaraženo 450 zdravstvenih radnika, prvenstveno zbog nedostatka opreme na samom početku epidemije, te da je njih 14 preminulo.Uprkos teškim uslovima rada i velikoj odgovornosti, u analizi SeConS-a se ističe da su prosečne zarade o oblastima koje spadaju u ekonomiju brige relativno niske. Neposredno pre proglašenja vanrednog stanja, prosečna zarada u sektoru zdravstvene i socijalne zaštite je iznosila 61.044 dinara, dok je u sektoru obrazovanja bila 59.683 dinara.Prosek zarada u oba sektora je samo neznatno viši od proseka svih zarada u Srbiji koji je za isti period iznosio 58.132 dinara. Prosečna zarada u obrazovanju i zdravstvu je čak dvostruko manja od prosečne zarade u sektoru računarskog programiranja i konsultantskih delatnosti (137.898 dinara), iako je obrazovna struktura zaposlenih u sva tri sektora vrlo slična, zaključuje se u izveštaju.

Srbija

Građanski preokret: Eksplozija u zrenjaniskoj fabrici vode je dramatično upozorenje

Eksplozija u fabrici vode u Zrenjaninu koja se dogodila jutros i u kojoj su dve osobe ozbiljnije povređene predstavlja "vrlo dramatično upozorenje" da je posao koji je veoma važan za zdravlje ljudi i funkcionisanje grada "predat sumnjivoj i nesposobnoj grupi ljudi koji se predstavljaju kao investitori", saopštio je Građanski preokret.Građanski preokret podseća da se radi o fabrici koja punih pet godina ne uspeva da ispuni ugovorne obaveze i obezbedi zdravstveno ispravnu pijaću vodu:"Konzorcijum koji je sastavljen od mikropreduzeća bez zaposlenih, sa ozbiljnim finansijskim poteškoćama, a bez ikakvih referenci u oblasti vodosnabdevanja, dobija političku podršku državne i gradske vlasti i ozbiljnu finansijsku pomoć iz budžeta", podseća građanska organizacija iz Zrenjanina.Građanski preokret tvdrdi i da je država menjala Zakon o komunalnim delatnostima onda kada su JKP "Vodovod i kanalizacija" iz Zrenjanina i fabrika vode zaključili ugovor koji je bio u suprotnosti sa njegovim prethodnim odredbama.Tada je omogućeno da se postrojenje u privatnom vlasništvu uključi u delatnost distribucije vode za piće, a lokalna vlast im je više puta produžila i rok da počnu sa pružanjem usluga."Iz budžeta je tom privatnom investitoru do sada uplaćeno najmanje sto miliona dinara, kao subvencija ili pozajmica, navodi Građanski preokret.Organizacija podseća i da je 2019. godine podnela krivičnu prijavu protiv tadašnjeg gradonačelnika Zrenjanina Čedomira Janjića i još pet povezanih lica, među kojima su bili direktor gradskog vodovoda, zakonski zastupnik fabrike vode, kao i tada aktuelni ministar privrede i bivši gradonačelnik Zrenjanina Goran Knežević."Krajnje je vreme da pravosuđe smogne snage i pretrese slučaj zrenjaninske fabrike vode, kako bi zaštitilo zdravlje i bezbednost građana i sprečilo dalje rasipanje javnih finansija na privatno-političke projekte", naglašava Građanski preokret.

Srbija

Tiodorović: Krizni štab će razmišljati o strožijim protivpandemijskim merama

Član Kriznog štaba, epidemiolog Branislav Tiodorović izjavio je za Radio televiziju Srbije da će se razmišljati o uvođenju rigoroznijih mera, ako ne dođe do poboljšanja situacije u vezi sa pandemijom. On kaže da svakako moraju da se uvedu mere za državljane Srbije koji u zemlju dolaze iz inostranstva. "Negativan PCR test, ne stariji od 48 sati, a oni koji ga nemaju, moraće u karantin 10 dana. To je najsigurnije da primenimo što se već primenjuje u Evropi. Biće zelenih lista, na kojima će biti nekih zemalja kao što je Finska, koja je najbolja, Estonija", naveo je član Kriznog štaba.Prema Tiodorovićevim rečima, nije došlo do poboljšanja epidemiološke situacije i on je dodao da će Krizni štab  možda razmišljati o uvođenju vanrednog stanja i policijskog časa, ako se nešto ne promeni.Epidemiolozi su kako naglašava, očekivali bolji razvoj stuacije, a postojeće mere su sasvim dovoljne ako se poštuju."To sve zavisi da li ćemo pokazati odgovornost", istakao je epidemiolog.Tiodorović objašnjava da svi izveštaji, pogotovo u lokalnim samoupravama, govore da se dobro kontrolišu mere, a ipak se došlo u situaciju da dosta ljudi zahteva hospitalizaciju.Uporedio je Kruševac sa Trstenikom, koji ima mnogo manje stanovnika, a broj zaraženih u ta dva mesta je približno isti."Ipak tamo nešto ne funkcioniše. Lokalna samouprava mora bolje da sprovodi mere. Možda će nas to dovesti u situaciju da budu strože mere", napomenuo je epidemiolog.Sednica kriznog štaba zakazana je za ponedeljak u 15.30.

Srbija

UPLS: Na Adi Huji potonuo još jedan brod

Tokom noći 7. decembra na Adi Huji, u blizini Pančevačkog mosta u Beogradu potonulo je istovarno postrojenje "Lim", saopštilo je  na svom portalu Udruženje profesionalnih lađara Srbije (UPLS). To je kako se napominje treće potonuće jednog broda u Beogradu za samo godinu dana."Apelujemo na sve nadležne institucije da se ozbiljno pozabave ovim problemom koji već dostiže formu apsurda i ukazuje na ozbiljne probleme u sistemu bezbednosti plovidbe", navodi u svom saopštenju Upravni odbor UPLS.Kako se navodi brod nije bio registrovan i ostavljen je bez posade, a pri potonuću nije bilo žrtava. Dodaje se i da je primećena mrlja od izlivanja kaljužnog otpada nekoliko kilometara nizvodno, kao i da nadležna lučka kapetanija Beograd povodom tog slučaja nije izdala nikakvo saopštenje.UPLS podseća i da je u poslednje dve godine potonulo 11 brodova.

Srbija

Grad Niš odlučio, finansiraće izgradnju akvaparka kod Niške Banje

Usvojenim preglogom budžeta za 2021. godinu Veće Grada Niša odobrilo je 496 miliona dinara za izgradnju prve faze akva-parka kod Niške Banje, kao i 100 miliona dinara  za završetak radova na Crkvi Svetog Vasilija Ostroškog, porenela je agencija Beta."Tekući prihodi planirani su u iznosu od 10 milijardi i 677 miliona dinara, što je u odnosu na plan za ovu godinu više za 385 miliiona, dok su tekući rashodi planirani u iznosu od osam milijardi i 818 miliona dinara, što je za 10,3 miliona manje u odnosu na ovogodišnji plan", izjavila je sekretarka za finansije Grada Niša, Danijela Spasojević.Prema njenim rečima, obim planiranog budžeta za narednu godinu iznosi 11 milijardi i 796 miliona dinara i to je za ili 5,34% više u odnosu ovogodišnji budžet.Ona je rekla da se očekuje da u narednoj godini punjenje budžeta bude bolje nego 2020. kada je to kroz prva tri kvartala bilo teško.Dodaje međutim da je priliv poboljšan u poslednjem kvartalu pa bi gradski budžet do kraja godine trebalo da dostigne devet milijardi dinara.Spasojević je rekla da će neki rashodi za narednu godinu biti smanjeni.Zbog epidemije korona virusa izostala je javna rasprava o predlogu budžeta, ali su građani mogli da predloge dostave Gradu, opštinama i Kancelariji za lokalni ekonomski razvoj i projekte. Kako je rekla Danijela Spasojević, građani su najviše predloga imali za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže, za šta će naredne godine iz gradskog budžeta biti izdvojeno 250 miliona dinara.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.