Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Od jula nova ekološka pravila za registraciju vozila

U Srbiji će od jula važiti nova "ekološka" pravila prilikom registracije vozila, piše portal Balkangreenenergynews. Tako, na primer, vozila bez katalizatora ili DPF filtera, delova izduvnog sistema koji smanjuju emisiju štetnih gasova, neće moći da se registruju.Srbija je još 2018. godine usvojila strožija pravila za tehnički pregled koja podrazumevaju merenje emisije izduvnih gasova, kao i ispravnost sistema za izduvne gasove, ali je početak primene odložila do jula 2021. godine.To znači da će vozila morati da ispune standarde za izduvne gasove iz fabričke specifikacije, kao i da imaju sve delove sistema za odvođenje i regulisanje izduvnih gasova, kao što su katalizatori i DPF filteri (eng. Diesel Particulate Filter).Saobraćaj je kako se navodi jedan od glavnih izvora zagađenja vazduha, pa bi nova pravila mogla da doprinesu poboljšanju njegovog kvaliteta, koji je u Srbiji veoma loš, zbog čega je u nedelju održan i protest u Beogradu.Prosečna starost blizu 2,2 miliona vozila u Srbiji je oko 17 godina, ali nema zvaničnih procena koliko vozila neće moći da ispuni nova pravila, mada nezvanične procene govore da bi taj broj mogao da bude od nekoliko stotina hiljada do čak milion.Vozila će, kako je naglašeno, prilikom tehničkog pregleda morati da ispune ono što je njihov proizvođač propisao kada ih je proizveo i to znači da će morati da se ispoštuju standardi od pre 15 godina za vozilo koje je tada proizvedeno. Pravilnikom o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkoj ispravnosti strožiji standardi važiće za sva vozila koja su u Srbiji prvi put registrovana posle 1. marta 2014. u odnosu na ona registrovana pre ovog datuma, bez obzira kada su proizvedena.POPRAVKA KATALIZATORA I DPF FILTERAPrilikom ispunjavanja uslova koji se odnose na izduvne sisteme najviše će biti problema sa katalizatorima i DPF filterima, delovima koji smanjuju štetne emisije. Mnogi automobili, pre svega polovni, nemaju te filtere jer su ih ili prethodni vlasnici ili preprodavci skinuli, kako bi zaradili na njihovoj prodaji ili smanjili troškove njihovog servisiranja. Cena ponovne ugradnje ovih delova je od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra.U Pravilniku o tehničkom pregledu se spominju katalizatori, koje imaju i benzinci i dizelaši i oni sa DPF filterom i oni bez njega.Kod dizelaša sa ovim filterom katalizator je na istom mestu, dok takva vozila nemaju DPF filter obično nemaju ni katalizator.Katalizatori i DPF filteri zadržavaju nečistoću iz sagorevanja goriva. Tako DPF filteri sprečavaju da čađ i pepeo ili suspendovane čestice završe u vazduhu.Povodom uvođenja novih pravila Mirko Gordić iz Auto moto saveza Srbije, izjavio je da će najveći broj vozila biti vraćen sa tehničkog pregleda zbog nekompletnosti izduvnog sistema, a ne zbog emisija koje će biti izmerene jer granične vrednosti definisane Pravilnikom o tehničkom pregledu nisu stroge.To će prema njegovim rečima za vlasnike vozila značiti ili da kompletiraju izduvni sistem ili da ga zamene.

Srbija

Ovog meseca kreću pregovori o novom aranžmanu Srbije sa MMF-om

Tokom januara Vlada Srbije će voditi razgovore sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o novom aranžmanu, kako bi se nastavilo sa sprovođenjem strukturnih reformi u Srbiji, prenosi eKapija.Srbija trebalo da potpiše novi aranžman sa MMF-om jer njihovo prisustvo predstavlja sigurnost za finansijere i strane investitore, ističe ekonomista Ljubomir Savić.„MMF je, ipak, jedna multinacionalna finansijska institucija koja, pre svega, štiti interese bogatih zemalja, a mi hteli to ili ne moramo da sarađujemo s tim bogatim zemljama, naročito u finansijskom smislu. Zato je vrlo važno kada MMF da pozitivnu ocenu našoj zemlji, a to je značajno i za finansijere i strane investitore“, rekao je Savić.Smatra da to i naša država prepoznaje i da je to razlog što ulazi u novi aranžman sa MMF-om.Govoreći o obliku novog aranžmana, Savić je uveren da će i taj aranžman, kao i prethodni, biti sastavljen tako da MMF ima ulogu savetodavca, odnosno da će i on biti "Čuvarkuća" (The Policy Coordination Instrument - PCI)Dodaje da taj aranžman ne podrazumeva povlačenje sredstava od MMF-a, ni neko vidljivije angažovanje MMF-a, te da je to, ističe, "džentlmenski sporazum" koji je dobar i za jednu i za drugu stranu ukoliko obe ispunjavaju dogovoreno iz ugovora.„Saveti koje nam je davao MMF u okviru tog aranžmana su bili veoma dobri za građane i državu. Neke je država sprovela, neke nije u potpunosti, ali u svakom slučaju nema razloga da država ne uđe u novi aranžman sa MMF-om“, ističe Savić.Međutim, on ne isključuje mogućnost da će država, zbog problema koji trenutno ima sa visokim fiskalnim deficitom, možda potpisati i finansijski aranžman.Savić objašnjava da Srbija prethodnih godina nije imala visok fiskalni deficit, te da se on pojavio u poslednjih godinu dana zbog krize izazvane virusom korona, odnosno zbog paketa pomoći kojim je Vlada Srbije pomogla građane i privredu.Odbor izvršnih direktora MMF doneo je u petak 8. januara, odluku o uspešnom završetku petog, poslednjeg razmatranja rezultata ekonomskog programa Srbije, a Savić kaže da se apsolutno slaže sa tom ocenom MMF-a.Ističe da je Vlada Srbije, uprkos pandemiji, uspela da ostvari "manje-više" ono što je dogovorila sa MMF-om, te je ocena te međunarodne institucije, kaže Savić, dobra i iz ugla naše države i iz ugla građana.Prethodni aranžman sa MMF-om - "Čuvarkuća" odobren je Srbiji u julu 2018. godine na period od 30 meseci, nije predviđao korišćenje finansijskih sredstava, već je isključivo savetodavnog karaktera.

Srbija

PKS: Domaći proizvođači preko Alibabe do kupaca u Kini

Privredna komora Srbije (PKS) pozvala je domaće kompanije da od 19. do 21. januara učestvuju na "Virtuelnom samitu za nove prodavce Tmall Global" koji kompanija Alibaba. Učešćem na tom sajmu, kako se dodaje iskoristće priliku da svoje proizvode i brendove predstave na ogromnom kineskom tržištu."Tmall Global  je platforma za elektronsku trgovinu Alibaba Grupe, i kao jedna od najposećenijih veb lokacija za maloprodaju omogućava preduzećima širom sveta da svoje proizvode prodaju u NR Kini", kaže Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije.Platforma kako je naglašeno predstavlja i najveću prekograničnu B2C (business to consumer) platformu elektronske trgovine u Kini koja okuplja više od 26.000 stranih kompanija iz više od 84 zemalje sveta i pomaže stranim brendovima da dođu do 800 miliona potrošača koji u Kini kupuju preko Alibabe.Vesović ističe da je Alibaba Grupa u procesu uvođenja olakšavajućih mera za pristup Tmall Global platformi za zemlje kao što je Srbija, za brendove koji imaju potencijal da budu prepoznati i nađu kupce u Kini.Na Samitu će biti predstavljeni poslovni modeli pogodni za mala i srednja preduzeća koja žele da njihovi proizvodi uđu u kineski sektor maloprodaje. Stručnjaci Tmall Global informisaće vlasnike kompanija ili distrubutere brendova o raznim poslovnim rešenjima za plasman proizvoda na kinesko tržište na kome rastuća srednja i visoka klasa sve više kupuje uvozne proizvode iz celog sveta. Predstavnici kompanija zainteresovani za učešće na virtuelnom samitu, mogu da se do 15. januara registruju onlajn i dobiju sva dodatna obaveštenja o detaljima samita OVDE.Alibaba Grupa, osnovana 1999. godine, a danas je najveća svetska kompanija za maloprodaju i e-trgovinu i jedna od vodećih Internet kompanija. U 2020. rangirana je kao peta najveća kompanija za veštačku inteligenciju i jedna od najvećih investicionih korporacija na svetu.Kompanija je lider u elektronskoj trgovini, i u vlasništvu ima veliki broj kompanija od kojih su najpoznatije Alibaba, AliExpress, AliPay, Taobao, Tmall,  a širi se i na  medijsku industriju. 

Srbija

Efektiva: „Gradska čistoća“ poskupljenjem krši zakon

Udruženje portošača "Efektiva" saopštilo je da je Javno-komunalno preduzeće "Gradska čistoća" prilikom obaveštavanja o poskupljenju svojih usluga nije poštovala Zakon o zaštti potrošača (ZZP). Zbog toga je pozvala građane da pokrenu postupak za raskid ugovora zbog povećanja cene tih usluga.U "Efektivi" naglašavaju da "Gradska ćistoća" nije pravovremeno obavestila građane o poskupljenju cene odnošenja smeća, što je dužna da učini 30 dana unapred, kako se navodu "u skladu sa članom 88 ZZP" (Zakona o zaštiti potrošača).Objašnjavajući o čemu se zapravo radi predstavnik "Efektive" Dejan Gavrilović kaže za Novu ekonomiju da kod odnošenja smeća postoji situacija u kojoj potrošač cenu plaća paušalno (cena koja nije u skladu sa potrošnjom), kao i da potrošač sa tim preduzećem ne može da raskine ugovor."Hoćemo da probamo da jednom masovnom akcijom skrenemo pažnju "gradskim ocima" ovde u Beogradu da treba da povedu računa o tim stvarima koje rade (i) da probamo da ih nateramo da tu cenu eventualno ne povećaju", kaže Gavrilović. Prema njegovim rečima potrošač ima pravo na raskid ugovora jer Zakon o zaštiti potrošača "pod jedan kaže da da potrošač treba da plaća uslugu u skladu sa potrošnjom", a "pod dva daje mu se pravo da raskine ugovor"."Ako ne (uspemo u tome) onda ćemo sigurno bar pokazati apsurd ovog društva gde mi imamo zakon koji predviđa jedno, a siguran sam da će se desiti nešto potpuno drugo", kaže predstavnik "Efektive".To "drugo" će prema njegovim rečima najverovatnije biti odgovor komunalnog preduzeća u kome će se tvrditi da građani nemaju pravo da raskinu ugovor.Gavrilović ocenjuje da se sva komunalna preduzeća u Srbiji, kao što su čistoće, toplane, parking servisi ponašaju kao monopolisti i misle da mogu da rade šta hoće.Podseća i na Zakon o obligacionim odnosima, koji takođe predviđa da svaki ugovor može da se raskine, kao i da bi "sve suprotno tome bilo robovlasničko društvo"."Svaki ugovor može da se raskine, pitanje je samo uslova, cene", kaže Dejan Gavrilović. Ako se, prema njegovim rečima cena komunalne usluge, odnosno usluge od opšteg ekonomskog interesa, poveća a potrošač nije saglasan sa tim on ima pravo da raskine ugovor. Čedomir Savković

Srbija

Pčelari prijavili Lidl tržišnoj inspekciji zbog reklame za med

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) saopštio je da je trgovinski lanac Lidl prijavljen tržišnoj inspekciji "zbog osnovane sumnje na obmanjujuću poslovnu praksu" u prodaji meda. Lidl, prema njihovim rečima, pokušava da sebe stavi u povlašćeni položaj na tržištu i reklamira med suprotno zakonskim propisima.SPOS u svom saopštenju podseća na propise kojim je zabranjeno reklamiranje meda sintagmom "100% prirodni med", jer med kako tvrde može da bude isključivo prirodan, a ako nije prirodan, kako objašnjavaju, onda se u smislu zakona ne može nazvati medom. "Znači, pčelarima je zabranjeno da to napišu, a Lidl to uveliko primenjuje", navode u SPOS-u. Prema njihovim rečima, to je isključivi posao tržišne, a ne veterinarske inspekcije, jer se ne radi o kvalitetu meda, niti to piše na etiketi proizvoda.SPOS: PORASLA CENA MEDA, BAGREM PREKO 6,2 EVRA ZA KILOGRAM U svom saopštenju SPOS podseća i na odredbe Zakona o zaštiti potrošača koje su kako tvrde u suprotnosti sa spornom reklamom.Navode i da ne žele da trpe nelojalnu konkurenciju, kao i da neće uvažiti tvrdnje eventualne tvrdnje tržišne inspekcije da nisu nadležni za problem na koji se oni žale.U suprotnom će, kako najavljuju u SPOS-u, obavestiti vrh države i sve medije o eventualnom izostanku njihove reakcije."Budite sigurni da ćemo vas naterati da reagujete, jer nam je dosta kršenja zakona, svako u ovoj zemlji mora da poštuje zakone ove zemlje, od građana, preko trgovaca pa do inspektora", poručuju iz SPOS-a.

Srbija

Srbija uvozi desetine hiljada tona svinjskog mesa godišnje

Srbija je nekada izvozila, a sada uvozi velike količine svinjskog mesa, pa je tako samo 2019. godine uvezla oko 56.000 tona zamrznutog svinjskog mesa i za to platila 71 milion dolara, izjavio je za Biznis.rs član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Branislav Gulan, prenosi portal 021.On je istakao da je prema podacima Privredne komore Srbije za devet meseci prošle godine uvezeno oko 16.000 tona svinjskog mesa i dodao da je Srbija pre dve decenije bila veliki izvoznik i da je zarađivala godišnje oko 762 miliona dolara.Cena kilograma žive vage svinja je trenutno ispod svakog cenovnog nivoa i kreće se oko 135 dinara.Gulan ističe da reforma agrarne politike kroz akciju treba da doprinese rastu konkurentnosti porodičnih komercijalnih gazdinstava. To predstavlja i brigu o selu i njegovom razvoju u narednim vremenima.On konstatuje da bi najbolje rešenje bilo kada bi se hitno formirala izvozna zadruga koja bi se bavila izvozom agrarnih proizvoda. To bi bilo prelazno rešenje dok se ne stvori firma kao što su nekad bili Teneks, Progres i druga izvozna preduzeća.Na samom kraju 2020. godine Vlada Srbije usvojila je uredbu za dodelu subvencija u poljoprivredi u 2021. godini u vrednosti od oko 53 milijarde dinara, a najavljeno je i uvođenje novih modela dodele subvencija i podršku sektorima koji su do sada bili zapostavljeni.Gulan smatra da za srpski agrar mora da se uradi mnogo više, jer trenutno domaća poljoprivreda nije konkurentna na svetskom tržištu, a za poslednje tri i po decenije ima rast proizvodnje od samo 0,45 odsto.Član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije takođe smatra da sve strategije do sada nisu donele očekivane rezultate i ukazao da je za razvoj stočarstva od 2016. do 2018. godine potrošeno 28 milijardi dinara namenskih subvencija, a poboljšanja stanja u stočarstvu nije bilo.On je podsetio da je Srbija u 2019. godini izvezla agrarnih proizvoda za 3,62 milijarde dolara. Uvoz je bio oko 2,1 milijarde dolara, dok je ostvaren suficit od oko 1,5 milijardi dolara.

Srbija

Grad Beograd traži vodoizvorište na Velikom ratnom ostrvu

Javno-komunalno preduzeće Beogradski vodovod i kanalizacija raspisalo je tender za izradu studije opravdanosti, koja uključuje i generalni projekat izgradnje izvorišta podzemnih voda na Velikom ratnom ostrvu u Beogradu, javila je Ekapija.Kako navodi Ekapija, u tenderskoj dokumentaciji se navodi da intenzivan privredni razvoj i urbanizacija grada u proteklom periodu zahtevaju pronalaženje novog vodnog resursa i izgradnju novih infrastrukturnih objekata koji obezbeđuju stabilno i kvalitetno vodosnabdevanje."U prilog navedenom je i činjenica da je na postojećim izvorištima podzemnih voda Beogradskog vodovoda i kanalizacije, od njihovog formiranja do danas, registrovan generalni pad eksploatacije, odnosno starenje izvorišta (sa 5 m3/s na < 3,0 m3/s)", stoji između ostalog u projektom zadatku.Dodaje se da Beograd mora da obezbedi dodatni resurs podzemnih voda koji će se distribuirati korisnicima. Potencijal proširenja izvorišta podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja Beograda u proteklom periodu analizirano kroz više lokaliteta, među kojima su i Makiško polje, Donje polje, Hrtkovačka draga, Crvenka, Zidine, Besni fok i Jabučki rit.Naglašava se da je Veliko ratno ostrvo u odnosu na ostale lokacije izdvojila blizina području gde se nalaze konzumenti, kao i povoljne tehničke mogućnosti za priključenje na postojeću mrežu za transport vode.Podseća se da je prvo detaljnije sagledavanje te lokacije za izgradnju izvorišta podzemnih voda urađeno početkom osamdesetih godina.Osnovni ciljevi izrade prethodne studije opravdanosti sa generalnim projektom su utvrđivanje geoloških, hidrogeoloških i hidrohemijskih karakteristika podzemnih voda na Velikom ratnom ostrvu, definisanje mogućnosti otvaranja izvorišta i utvrđivanje kvaliteta sirove vode.Projektnom dokumentacijom, kako je navedeno, treba sagledati realne mogućnosti formiranja izvorišta na Velikom ratnom ostrvu i priključenja na postojeći sistem transporta sirove vode.Rok za podnošenje ponuda je 4. februar 2021. godine.

Srbija

Prištinski aerodrom postao drugi najprometniji u bivšoj Jugoslaviji

Tokom 2020. godine aerodrom u Prištini zauzeo je drugo mesto po prometu među svim aerodromima na prostoru bivše Jugoslavije i pretekao vazdušne luke u Zagrebu, Splitu i Dubrovniku, prenosi portal Exyuaviation.Tokom perioda januar-novembar, prištinski aerodrom je opslužio 974.212 putnika, što je smanjenje za oko 58% u odnosu na prethodnu godinu, znatno ispod evropskog proseka. Sam prištinski aerodrom bio je zatvoren više od tri meseca zbog pandemije koronavirusa. Prve nedelje decembra imao je 16.899 putnika, dok je samo između 19. decembra i 23. decembra opslužio 23.000 putnika. Sve ukupno, broj letačkih operacija smanjio se za oko 50%. Zbog novog soja koronavirusa pronađenog u Velikoj Britaniji, letovi iz Londona su obustavljeni.Dijaspora je pokretač manjeg pada putnika na prištinskom aerodromu u poređenju sa drugima u Evropi."Naš saobraćaj se uglavnom oslanja na dijasporu koja živi i radi u inostranstvu, što znači da većina njih ima državljanstvo i / ili dozvolu boravka u zemljama u kojima žive", rekao je glavni operativni direktor prištinskog aerodroma Gokmen Aritai.Prema njegovim rečima, njihovi putnici nisu toliko pogođeni ograničenjima dokumenata, dok se njihova želja da dođu i posete porodicama na Kosovu nastavlja uprkos pandemiji i to je jedan od glavnih razloga zašto je broj putnika opao manje nego na ostalim regionalnim aerodromima, posebno u poslednja dva do tri meseca.Na prištinskom aerodromu u toku je proces proširenja svoje piste sa 2.500 na 3.000 metara, dok njegov sistem sletanja dobiti instrumente koji će omogućiti sletanje aviona u lošim vremenskim uslovima.

Srbija

EPS Distribucija „preuzima“ brojila od korisnika

Preduzeće EPS Distribucija, saopštilo je da će u skladu sa Zakonom o energetici, od svih korisnika preuzeti merne uređaje, merno razvodne ormane, priključne vodove, instalacije i opremu u merno razvodnim ormanima. Kako se dodaje, plan je da se tokom započete faze preuzme 650.000 mernih uređaja na teritoriji cele Srbije.Dodaje se da će EPS Distribucija preuzeti i obavezu održavanja preuzete opreme, a snosiće troškove budućeg održavanja mernih uredjaja, merno razvodnih ormana, priključnih vodova, instalacija i opreme u merno razvodnom ormanu, navedeno je u saopštenju.Korisnici sistema nemaju nikakve troškove u vezi sa preuzimanjem, a u skladu sa Zakonom o energetici, a EPS Distribucija urediće uslove preuzimanja ugovorom.Kako se navodi obaveštenje i ugovor u dva primerka su dostavljeni korisnicima sistema na adresu na koju im se šalje i račun za električnu energiju.Jedan potpisan primerak ugovora potrebno je vratiti nadležnom ogranku EPS Distribucije u roku od osam dana na adresu koja je naznačena u obaveštenju.Navodi se da ukoliko korisnici sistema ne potpišu ugovor o preuzimanju, ostaju odgovorni za ispravnost i održavanje te opreme i mernih uređaja, što znači i da će snositi sve buduće troškove njihovog održavanja.Preuzimanje mernih uređaja i ostale opreme ne znači i istovremenu zamenu postojećih mernih uređaja.Naglašeno je da će se njihova zamena raditi u skladu sa postojećim zakonskim propisima.Precizirano je da se preuzimanje mernih ureaja i opreme odvija po fazamaOd ukupno 3.684.000 mernih mesta, EPS Distribucija je do sada preuzela opremu i merne uređaje na oko 600.000 mernih mesta.U sada započetoj fazi, na distributivnom području Beograda biće preuzeti merni uređaji i ostala navedena oprema od 163.280 korisnika.Na distributivnom području Novog Sada 168.610, na području Kralјeva 163.670, Niša 104.260 i na području Kragujevca 50.180.Ugovor o preuzimanju može potpisati samo lice koje ispunjava zakonske uslove za to, odnosno lice koje je korisnik sistema ili lice koje ima važeću zakonsku punomoć da potpiše ugovor o preuzimanju, umesto korisnika sistema.

Srbija

Seničić (YUTA): Turistički radnici i dalje u nezavidnom položaju

Pandemija je možda najteže pogodila turistički sektor, turističke agencije i radnike u toj oblasti, pa su tako 2020. godinu završili u veoma teškom položaju, ali ipak postoji nada da će naredna godina biti bolja, iako još uvek nema naznaka za to, rekao je za Biznis.rs direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (YUTA) Aleksandar Seničić.Prema internim podacima YUTA-e, broj radnika koji je prestao sa radom i koji se prijavio na biro rada u Nacionalnoj službi zapošljavanja je oko 1.800 od oko 4.150 ukupno zaposlenih u turističkim agencijama.Kako ističe Seničić, može se očekivati da još jedan broj radnika ostane bez posla i početkom januara, kada ističe obaveza zadržavanja radnika po drugoj opštoj pomoći.Za sada, prema njegovim rečima, mali broj agencija je zatvoren ili je ušao u proces stečaja ili likvidacije.Kada je reč o gorućim problemima agencija, Seničić ukazuje da je najveći problem nedostatak likvidnosti i prometa, jer pandemija traje i jako je teško održati firme sa svim pratećim troškovima plata, zakupa i obaveza prema državi.Seničić takođe smatra da pomoć države nije bila dovoljno selektivna i da je neophodno da dođe do ciljane sektorske bespovratne pomoći, jer ukoliko se ovakva situacija nastavi tokom proleća i leta, veliki broj agencija teško će izdržati da opstane na tržištu.On je ipak napomenuo da je pomoć države bila dobra i dodao da bi akcenat morao biti na održanju privrednih subjekata jer ukoliko krizi dođe kraj, sa opstankom kompanija i zaposlenost se brzo može vratiti u normalu.Ono što bi turističkim agencijama pomoglo da prežive i u 2021. godini jesu pre svega državni sporazumi sa zemljama u koje naši putnici najviše putuju, kao što su Grčka, Turska, Crna Gora, Bugarska, Italija i Španija.Sa druge strane, kako navodi, sve molbe i zahteve koje su do sada dostavljali nadležnima u značajnoj meri bi pomogli očuvanju agencija. Iako su zadovoljni uslovima kredita Fonda za razvoj, turistička preduzeća nisu zadovoljna brzinom odobravanja, pa je rešavanje njihovih zahteva prioritetno.

Srbija

Transparentnost: Vlada da objavi plan vakcinacije

Nevladina organizacija Transparentnost Srbija (TS) pozvala je Vladu Srbije da objavi plan vakcinacije protiv korona virusa, a ukoliko taj plan ne postoji, da ga izradi i objavi. U pismu predsednici Vlade Ani Brnabić, Transparentnost Srbija ukazuje da od strane raznih državnih funkcinera dolazile veoma različite i u velikoj meri neprecizne izjave u vezi sa prioritetima i planom imunizacije protiv korona virusa."Bez obzira na raspoloživost vakcina, uvereni smo da postoji mogućnost i potreba da se objavi dokument na osnovu kojeg će građani moći jasno da vide za koje grupe ljudi je planirano da se prioritetno obezbedi mogućnost imunizacije, u skladu sa raspoloživim sredstvima", navodi se u saopštenju Transparentnosti.Prema njihovim rečima, trebalo bi da se na primer navede kome će biti ponuđeno prvih 1.000, prvih 10.000 ili prvih 100.000 vakcina.Naglašavaju i da su svesni da će na dinamiku imunizacije u velikoj meri da utiče dstupnost vakcine na svetskomm tržištu.Podsećaju i na negativna iskustva u nabavci vakcina tokom prethodne pandemije svinjskog gripa, kada je "veliki broj nabavljenih vakcina ostao neiskorišćen"."Pozivamo Vladu Srbije da utvrdi potrebe za nabavkom vakcina, kako na osnovu saveta medicinskih stručnjaka, tako i na osnovu prikupljanja informacijama o zainteresovanosti građana", dodaje se u saopštenju.Transparentnost je takođe pozvala Vladu Srbije da ukine zaključak na osnovu kojih su podaci koji se odnose na sve nabavke lekova, testova, medicinskih sredstava, zaštitne opreme i drugih sredstava koja se koriste u lečenju obolelih od korona virusa, označeni oznakom stepena tajnosti "strogo poverljivo". 

Srbija

ePijaca postaje „interaktivna tržnica Srbije“

Internet platforma ePijaca pokrenuta je početkom aprila sa ciljem da se pomogne poljoprivrednicima kojima su zbog pandemije bili odsečeni svi dotadašnji kanali prodaje i distribucije. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da se ona dalje razvija, kao i da će postati "interaktivna tržnice Srbije", javlja Tanjug.Ministarstvo poljoprivrede kreiralo je i osposobilo za rad ePijacu u roku od 48 sati početkom aprila i na njoj se do sada registrovalo više od 2.000 malih proizvođača iz svih delova Srbije.Ideja je bila da se omogući bolji pristup tržištu, pre svega malim proizvođačima koji nemaju svoje veb prezentacije, kako bi oni predstavili svoje proizvode i kako bi njihova ponuda bila lako dostupna potrošačima.Dodaje se da će na "interaktivnoj tržnici" ponuda svih registrovanih proizvođača biti predstavljena sa slikama, informacijama o količinama, potvrđenim kvalitetom, cenom i raspoloživošću proizvoda, mogućnošću da se ponude osveže, kao i da se organizuju popusti i specijalne ponude.U planu je i razvijanje posebne mogućnosti pretrage i pregleda za male distributivne lance.U Ministarstvu poljoprivrede kažu da je platforma za devet meseci uspela da pomogne mnogim ljudima, kao i da ima široku ponudu, od džemova, sireva, namaza, mesnih prerađevina, poput kulena, šunke i kobasica, do vina, rakija, piva, prirodnih sokova i ostalih.ZA RAZVOJ ONLAJN TRGOVINE NEOPHODNA JE DGITALIZACIJA CARINSKIH PROPISA PONUDOM POKRIVENA CELA SRBIJAPlatforma je, kako se podseća, prvog dana svog rada imala više od 20.000 poseta i to je nastavljeno narednih meseci.Proizvođači organskih proizvoda ili domaćih, hladno ceđenih sokova imali su po nekoliko desetina narudžbina prvog dana, a mali proizvođaci povrća prodavali su na desetine tona malim distributivnim lancima.Navode i da su penzioneri iz različitih delova Beograda i većih gradova Srbije uspeli da uspostave direktan kontakt sa svojim nekadašnjim prodavcima sa pijace i da organizuju dostavu na kućnu adresu.Najveće interesovanje je za "premium food sector" proizvode, kao što su kvalitetni sirevi i namazi, organski proizvodi, alkoholna pića, kao i prerađevine od bobičastog voća.Svi proizvođači kraft (zanatskih) piva, koji su se registrovali prvog dana, imali su najmanje po jednu porudžbinu, kažu u ministarstvu.Napominje se da je razvoj internet prodaje proces koji traje, kao i da se paralelno sa njim razvija i svest o značaju tog načina distribucije i kod proizvođača i kod kupaca.Dostava, transport, specifična pakovanja, uslovi plaćanja, kao i mogućnost reklamacije predstavljaju prateće sisteme koje uz onlajn trgovinu takođe treba razvijati, napominju u Ministarstvu poljoprivrede.

Srbija

Više od 500 dece čeka da im lokalna vlast obezbedi ličnog pratioca

Usluga ličnog pratioca deteta sa invaliditetom ne postoji u trećini lokalnih samouprava u Srbiji, a u onima koje su ga uvele - ovu uslugu često pružaju nelicencirane organizacije, pokazuje izveštaj Državne revizorsske institucije.Usluga socijalne zaštite „lični pratilac deteta” u Srbiji još uvek nije dovoljno razvijena, ocenjuje državni revizor. Iako se broj jedinica lokalne samouprave koje obezbeđuju uslugu lični pratilac deteta iz godine u godinu povećava, još uvek u 2019. godini uslugu nije uspostavilo 47 JLS, odnosno 33%. Najveći broj JLS koje nisu uspostavile uslugu lični pratilac deteta pripada regionu Južne i Istočne Srbije. Takođe, uslugu u 29 jedinica lokalne samuprave pružaju nelicencirane organizacije, što stvara rizik da lični pratioci nisu prošli akreditovane programe obuka i dovodi u pitanje kvalitet pružanja ove usluge, ističe se u izveštaju.Lični pratilac je usluga socijane zaštite i podrazumeva podršku detetu u kretanju, održavanju lične higijene, hranjenju, oblačenju i komunikaciji sa drugima, pod uslovom da je uključeno u vaspitno-obrazovnu ustanovu.Takođe, podaci ukazuju da na uslugu lični pratilac deteta čeka veliki broj dece sa smetnjama u razvoju i da veliki broj roditelja ne zna da ima pravo na ovu vrstu usluge. Takođe, podaci pokazuju da u 2019. godini na teritoriji Srbije usluga ličnog pratioca nije realizovana za 470 dece kojima je u toku godine predložen lični pratilac kao vrsta dodatne podrške, odnosno 28% dece ima potrebu za ovom uslugom i na nju čeka. "Ako ovome dodamo podatke o nerealizovanim zahtevima iz 2017. i 2018. godine za uslugu ličnog pratioca ovaj broj je veći. Javno dostupne informacije ukazuju da roditelji nemaju dovoljno informacija o mogućnosti da koriste ovu uslugu".Usluga lični pratilac deteta obezbeđuje se iz budžeta jedinice lokalne samouprave. Jedinice lokalne samouprave čiji je stepen razvijenosti ispod republičkog proseka uslugu ličnog pratioca mogu finansirati i iz budžeta Republike Srbije putem namenskih transfera u socijalnoj zaštiti.Osim grada Beograda, ostali subjekti revizije nisu normativno uredili uslugu lični pratilac deteta.Jedinice lokalne samouprave-subjekti revizije su delimično vršili kontrolu nad pružanjem usluge lični pratilac deteta.Revizor je dao preporuke za više lokalnih samouprava. Gradu Beogradu revizor preporučuje da preduzme neophodne aktivnosti i stvori uslove za povećanje broja dece korisnika usluge lični pratilac deteta.Takođe, da obezbedi i prati blagovremenost donošenja zajedničkog mišljenja komisije za procenom potreba za dodatnom podrškom radi povećanja efikasnosti rada interresornih komisija.Odsustvo planiranja i nedostatak finansijskih sredstava u budžetima jedinica lokalne samouprave za realizaciju usluge ličnog pratioca, nepostojanje lokalnih normativnih akata, mali broj licenciranih organizacija ili ustanova za pružanje ove usluge kao i način na koji se vrši nadzor nad pružanjem usluge, ukazuju da postoji rizik od neefikasnog pružanja usluge lični pratilac deteta u Republici Srbiji, zaključuje revizor.

Srbija

GSP Beograd će tražiti povećanje cene gradskog prevoza

 Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) Beograd zatražiće u ovoj godini od gradskih vlasti povećanje cene gradskog prevoza, predviđeno je programom poslovanja ovog javnog preduzeća za 2021. godinu."U toku 2021. godine JKP GSP „Beograd“ će na osnovu analize cene prevoza tramvajskog i trolejbuskog podsistema i predložiti Osnivaču korekciju cene uzimajući u obzir poslove održavanja tramvajske i trolejbuske infrastrukture", navodi se u dokumentu koji je Nadzorni odbor preduzeća usvojio krajem prethodne godine.Formiranje cena transportne usluge je u nadležnosti Osnivača odnosno Grada Beograda i konačnu odluku o promeni cena donosi Grad.Naknada za povlašćene proizvođače struje povećana pet puta GSP je odustao od svog strateškog  cilja da nakon izgradnje prve linije Beogradskog metroa bude operater ovog šinskog podsistema jer ovaj cilj "nije održiv uzimajući u obzir formiranje novog JKP „Metro i voz“.GSP Beograd samostalno organizuje prevoz na tramvajskim, trolejbuskim i e-bus linijama, dok su autobuske linije podeljene između GSP Beograd i privatnih prevoznika.Na kraju 2020. godine, vozni park gradskog saobraćajnog preduzeća raspolaže sa 1.256 voznih jedinica: 239 tramvaja, 112 trolejbusa,  5 e-buseva, 4 “mini-e“ vozila i 896 autobusa. Plan je da u ovoj godini GSP nabavi još 100 zglobnih autobusa, 10 solo elektobusa i tri električna vozila za pešačku zonu. Prosečna plata u GSP 500 evraMotori novih GSP autobusa isti kao sporni turski

Srbija

Crnogorski lanac supermarketa planira da dođe u Srbiju?

Najveći maloprodajni lanac u Crnoj Gori "Voli", planira da uđe na srpsko tržište, piše portal Retail Serbia, naglašavajući da se radi o nezvaničnim informacijama. Osim Srbije, kompanija je, kako se navodi, ispitivala i ostala tržišta u regionu.Retailserbia naglašava da predstavnici kompanije inače nisu odgovorili na njihove upite o izlasku na srpsko tržište.Najveći prehrambeni trgovinski lanac u Crnoj Gori završio je 2020. godinu sa novootvorenim hipermarketom u Zeti, čija je površina 1.600 kvadrata.Potrošačima se u novoj trgovinskoj radnji nudi oko 10.000 artikala, kao i usluga TAKE&GO. Novi hipermarket ima i 150 parking mesta, a zapošljava 50 radnika.RUSKI TRGOVINSKI LANAC KREĆE U OSVAJANJE NEMAČKE Sa više od 60 maloprodajnih objekata u 27 mesta, "Voli" je, kako se navodi, najveći trgovački lanac u Crnoj Gori.Predstavnici te kompanije nedavno su najavili širenje mreže marketa i izlazak na regionalno tržište.Kompanija u Crnoj Gori posluje sa marketima, supermarketima i hipermarketima, kao i sa distributivnim centrom u Podgorici koji se prostire na 16.000 kvadrata. "Voli" je nedavno otvorio i svoju online prodavnicu koja nudi oko 4.500 artikala.

Srbija

Humanitarne licitacije na Fejsbuku prikupljaju gotovo 25.000 evra dnevno za humanitarne svrhe

Fejsbuk grupa „Budi human – Humanitarne licitacije“, preko koje ljudi prodaju polovne ili nove stvari, i gde kupci ne uplaćuju novac prodavcima, već humanitarnim fondacijama trenutno broji oko 289.000 članova, a prema rečima osnivačice grupe, dnevno se prikupi oko 25.000 evra, piše portal Biznis i finansije.Ovu fejsbuk grupu osnovala je u maju ove godine dvadesetdevetogodišnja Branka Zarić iz Sremske Rače, nazaposlena vaspitačica i majka dvoje dece.Zarić ukazuje da je zbog sve većeg broja korisnika sve teže voditi evidenciju o tome koliko se novca prikuplja na dnevnom nivou, ali da se prema njihovim poslednjim procenama dnevno prikupi oko 25.000 evra za humanitarne svrhe.Branki Zarić sada u praćenju licitacija i komunikaciji sa velikim brojem pratilaca pomažu i drugi ljudi – njen tim je narastao na skoro stotinu administratora i moderatora, koji kao i ona, rade volonterski.Grupa funkcioniše tako što neko okači fotografije određenog predmeta ili usluge koju želi da proda, označi vreme trajanja licitacije, početnu cenu i korisnika humanitarne pomoći na čiji račun će biti prosleđena uplata.Prema rečima Branke Zarić, na licitacijama uglavnom učestvuju fizička lica, ali povremeno se uključuju i kompanije i tada su uplate uglavnom veće. Tako su krajem novembra, dve devojke stavile na licitaciju jednu paštetu od 50 grama. Objasnile su da su se, kao i mnogi naši sugrađani, istrošile tokom meseca pa su „ostale na pašteti do prvog“, te zato stavljaju nju na aukciju. Početna cena je bila 20 dinara. Objava je privukla veliku pažnju pa su tri osobe uplatile po 50.000 dinara, dok je Industrija mesa Matijević, koja je i proizvođač pomenute paštete, donirala još 500.000 dinara. Tako je jedna mala pašteta dostigla vrednost od čak 650.000 dinara.Pored Matijevića, i Grand kafa se uključila u licitacije kada je ova fejsbuk grupa organizovala humanitarnu akciju pod nazivom „Kafa za život“. Prva nagrada bio je odlazak na kafu sa nekom poznatom ličnošću koja učestvuje u ovoj akciji. Tokom premijernog onlajn „kafenisanja“ sa glumcem Gordanom Kičićem, Grand kafa je uplatila trostruki iznos izlicitirane sume.

Srbija

Poreska uprava kontroliše i onlajn nastavnike engleskog

U Udruženju radnika na internetu (URI) kažu za Novu ekonomiju da pozivi za kontrolu od strane Poreske uprave masovno stižu i frilenserima koji su počev od 2015. godine putem interneta radili predajući engleskog jezika i zarađivali od 200 do 300 dolara mesečno."U ovom trenutku ne mogu da kažem koji je broj ljudi tačno, ali se zaista javilo dosta ljudi, koji su radili predavali engeski jezik na internetu", kaže za naš portal predsednik Udruženja radnika na internetu, Miran Pogačar.Prema njegovim rečima uglavnom su u pitanju ljudi koji su radili za kompaniju Bibo i koji su zarađivali iznose od 200-300 dolara mesečno."Naš neki savet jeste, kao i svima da se jave Udruženju radnika na internetu, da dobiju pravnu pomoć preko udruženja, odnosno pravnika i advokata sa kojima mi sarađujemo", objašnjava Miran Pogačar.On podseća da to važi za sve ljude kojima stižu pozivi Poreske uprave u koji su radili ili rade putem interneta, one koji predaju engleski i oni koji su radili ili rade druge vrste poslova."Činjenica je da je dosta ljudi dobilo pozive, a da su zarađivali male sume novca", kaže Pogačar.Objašnjava da je neko radio dve, tri ili pet godina, ali da se u svakom slučaju to odnosi na ljude koji su radili od 2015. do ove godine.Smatra i da je nedopustivo da tim ljudima neko unapred nešto naplati, uzme im skoro sve što su zaradili i to da državi."Videćemo šta će se da tim dešavati, ali u svakom slučaju to je apsolutno, nedopustivo i katastrofalno.To mi nećemo dati ne samo njima da se desi", objašnjava sagovornik Nove ekonomije. Smatra i da je nedopustivo da im neko uzme unazad skoro sve što su zaradili i da to daju državi.On podseća da su predavači engleskog jzeika na internetu često zarađivali manje od prosečne zarade u Srbiji, kao i manje od minimalne zarade."To u stvari pokazuje u kojoj je meri država spremna da ide i da uzme pare svima, pa i ljudima koji su zarađivali neku crkavicu", kaže predstavnik Udruženja radnika na internetu.Drugi sagovornik Nove ekonomije koji je želeo da ostane anoniman već četiri godine predaje engleski preko interneta, radeći za agenciju Bibo."Moja zarada je nešto veća od prosečnih primanja u Srbiji, oko 60 hiljada dinara na mesečnom nivou, sve zavisi od broja radnih sati", kaže sagovornik nove ekonomije.Prema njegovim rečima do sada mu od Poreske uprave nije stigao nikakav poziv za kontrolu prihoda. Kako dodaje i ako stigne, ne planira da bilo šta plati državi.Međutim, ocenjuje da bi mnogo bolja bila opcija kada bi država frilenserima retroaktivno naplatila radni staž, odnosno neku obevezu od koje bi koristi imali i jedni i drugi.

Srbija

Svetska banka revidirala procene, pad domaćeg BDP-a dva odsto 2020. godine

Svetska banka (SB) procenila je pad BDP-a Srbije na dva odsto za 2020. godinu, što je nešto blaža prognoza od prethodne junske koja je iznosila 2,5 odsto, pokazuju podaci novih globalnih ekonomskih prognoza ove institucije.Svetska banka u svom dokumentu „Globalne ekonomske pespektive“ predviđa rast Srbije u 2021. godini od 3,1 odsto, a potom ubrzanje rasta na 3,4 odsto u 2022. godini.Međutim, prognoza rasta srpske privrede za 2021. godinu je smanjena za 0,9 procentnih poena u poređenju sa junskom.Pored toga, Svetska banka očekuje veći pad BDP-a na Zapadnom Balkanu, pa se tako očekuje negativan rast od 4,5 odsto u poređenju sa procenom iz juna 2020. godine.Takođe očekuje slabiji rast regiona u 2021. godini od 3,5 odsto, što je za 1,1 odsto manje nego što je predvidela letos, dok za narednu godinu prognozira rast od 3,7 procenata, preneo je Biznis.rs.Što se tiče zemalja u okruženju, ova finansijska institucija sada procenjuje pad BDP Hrvatske u prošloj godini na minus 8,6 procenata, ili za 0,7 procentnih poena blaži od prvobitne prognoze, za tekuću godinu predviđa rast od 5,4 odsto, isto kao i pre, a za 2022. rast od 4,2 procenta.Projekcija BDP Bosne i Hercegovine za 2020. je pogoršana za 0,8 odsto, na minus četiri procenta, a smanjena je i prognoza rasta za 2021. za 0,6 procentnih poena na 2,8 odsto.SB je takođe „produbila“ prognozu pada Crne Gore za proteklu godinu za 9,3 odsto, na minus 14,9 procenata, dok je za 2021. povećala očekivanu stopu rasta za 1,3 p.p. na 6,1 odsto.Stopa privrednog pada Severne Makedonije u prošloj godini će, prema Svetskoj banci, biti veća nego što se ranije mislilo za tri procentna poena i iznosiće minus 5,1 odsto, a pogoršana je i projekcija ekonomske ekspanzije za tekuću godinu za 0,3 procentna poena na plus 3,6 odsto.

Srbija

Ministarstvo energetike: Manja cena gasa oboriće cenu grejanja

Nakon puštanja u rad dugo najavljivanog gasovoda Balkanski tok, očekuje se manja nabavna cena gasa, a u skladu sa tim i manja cena grejanja u Srbiji, obećavaju u ministarstvu energetike, piše Dojče vele (DW).Urednica portala "Energija Balkana" Jelica Putniković za DW podseća da su Sjedinjene Američke Države instistirale da se Srbija odrekne potrošnje ruskog gasa i pređe na gas iz SAD i drugih izvora preko terminala tečnog prirodnog gasa (LNG)."To je, međutim, za Srbiju nemoguć zahtev, jer ona nema gasnu vezu ni sa jednim LNG-terminalom. Uz to, taj gas bi mogao da bude skuplji od ruskog, a to je nepovoljno za potrošače, pa prema tome i za samu državu Srbiju", kaže Putniković.Ona podseća da će cena gasa na bugarsko-srpskoj granici biti 155 dolara za hiljadu kubika, dok je direktor Srbijagasa nedavno naveo da je na najlikvidnijoj evropskoj berzi gasa, u Holandiji, cena sada 240 dolara. Direktor Srbijagasa je najavio i da će nabavka za srpske potrošače u prva dva kvartala 2021. biti od 60 do 90 dolara jeftinija za hiljadu kubika gasa, nego u slučaju da se kupuje na nekoj berzi."Konkretno transportni troškovi za snabdevanje gasom su manji, jer transport kroz Mađarsku sada košta 30, a do sada je plaćan između 40 i 70 dolara, jer su Mađari koristili to što je kroz njihove gasovode bio jedini pravac snabdevanja Srbije", podseća Putniković. Prema njenim rečima kroz Bugarsku će tranzitne takse biti od 12 do 14 dolara, ali još nije poznato koliko će to sve doprineti nižoj ceni gasa krajnjim potrošačima u Srbiji.U Ministarstvu energetike Srbije, kojim ponovo rukovodi Zorana Mihajlović, kažu da cena gasa do sada nije interesovala državne institucije ni Srbijagas, niti prethodno Ministarstvo i najavili su promene s tim u vezi."Postoji uredba kojim se reguliše cena kojom je predviđeno da predlog za promenu cene toplotne energije, zbog porasta varijabilnog dela cene može da bude podnet u slučaju kada se ukupna cena energenata poveća za više od tri odsto, a obavezno ako se smanji za više od pet procenata", navode u Ministarstvu energetike. Objašnjavaju da to znači i sniženje cena grejanja. "Ministarstvo će pratiti kako opštine i gradovi primenjuju tu uredbu i preko nadležnih inspekcija nećemo dozvoliti da se ta uredba ne poštuje", navode u Ministarstvu energetike.Ministarstvo energetike za lošu gasifikaciju Srbije takođe prebacuje Srbijagasu. Kažu da je ona "nedovoljna i da se odvijala nedopustivo sporo". Neki građani tvrde i da se još od 2008. godine raspituju da li svoje domaćinstvo mogu da priključe na gas."Ja se grejem na drva, i ceo moj kraj se greje na drva, a nismo daleko od užeg centra grada. Drva su mi preko glave. Još tada sam hteo da uvedem gas, ali su mi rekli da gasovod nije prošao kroz moju ulicu i da moram sam da platim kopanje", kaže Milan Petrović iz Niša. U Ministarstvu energetike kažu da mora da postoji diverzifikacija izvora, odnosno snabdevača, kao i da ćemo samo tada iamti "gasnu bezbednost"."Potrebno je da tržište gasa u Srbiji bude pregledno i otvoreno, da potrošači imaju mogućnost izbora, a sve to nije moguće dok se ne promeni način funkcionisanja Srbijagasa. Nažalost, projekti gasifikacije u Srbiji kasne godinama, i zato imamo toliko nizak procenat domaćinstava koja su priključena na gasnu mrežu", tvrde u Ministarstvu.Takođe navode da se smanjenje određenih naknada koje naplaćuju lokalne samouprave može rešiti, ali da je neophodno da se projekti gasifikacije realizuju mnogo preglednije i efikasnije. Zbog toga Ministarstvo energetike najavljuje da će budnim okom kontrolisati ovaj proces kako se ne bi čekalo decenijama da se neki deo države gasifikuje. Često se naglašava da novi gasovod kroz Srbiju nudi još dosta mogućnosti, pa se otvara i mogućnost izgradnje gasnih elektrana, a to podrazumeva nove investicije. "Iz Bugarske u Srbiju će moći da stiže 13,88 milijardi kubnih metara godišnje, a Srbija do sada troši nešto više od dve milijarde kubnih metara prirodnog gasa. Procene su da će i bez gasnih elektrana potrošnja gasa porasti na 3,7 do 4,4 milijarde metara kubnih", kaže Jelica Putniković.U Ministarstvu energetike navode i da u gasnom sektoru postoji prostor i za druge vrste investicija, od gasnih skladišta, preko interkonekcija, za šta je, kažu, opet potrebno "da imamo snažniji, efikasniji i finansijski održiv Srbijagas".Na jugu Srbije, gasovod je stigao do Leskovca, odnosno so Vladičinog Hana. U Ministarstvu očekuju da bi gas do Vranja mogao da stigne krajem 2022. godine. Ove godine se po planu radi projektovanje kraka ka Bosni i Hercegovini, odnosno ka Republici Srpskoj, kojim će ka Banjaluci moći da se isporučuje gas iz Balkanskog toka. Takođe, 2021. godine će se krenuti i sa izgradnjom još jedne gasne konekcije sa Bugarskom od Niša do Dimitrovgrada koja će biti povezana gasovodnim sistemom kod Sofije. Tom trasom moći će i da se transportuje gas iz Grčke, iz Južnog koridora.Projektom Južnog toka, od koga se odustalo 2014. zbog lobiranja iz Vašingtona i Brisela, bio je predviđen i krak ka Hrvatskoj, podseća Jelica Putniković. "Mada u to vreme hrvatski političari nisu pokazali interes da se spoje na srpski gasovodni sistem, neki hrvatski analitičari sada tvrde da će u budućnosti i gasna konekcija Srbije i Hrvatske biti izgrađena", kaže Jelica Putniković.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.