Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Krizni štab nije preporučio nove mere, stare važe do utorka

Krizni štab za borbu protiv covida 19 je razmatrao epidmiološku situaciju i eventualno uvođenje novih mera u Srbiji, ali su one za sada izostale, javio je RTS.Prema saznanjima Javnog servisa, uvođenje novih mera se i dalje razmatra, dok će postojeće ostati na snazi do utorka 15. decembra.Dodaje se i da eventualni razog za uvođenje novih mera leži u činjenici zbog toga što se 19. decembra slavi Sveti Nikola, a kasnije stižu novogodišnji i božićni praznici.Razgovaralo se o meri uvođenja obaveznog karantina i PCR testa za državljane Srbije koji bi došli iz inostranstva, ali odluka o tome još nije doneta.Nova sednica Kriznog štaba zakazana je za ponedeljak, nakon čega bi trebalo da se zna koje mere će važiti nakon utorka.Radio televizija Srbije navodi da su u Beogradu već izašle i ponude za doček Nove godine na dvadesetak različitih lokacija, u zatvorenom prostoru, iako lekari upozoravaju da na takvim mestima postoji najveći rizik od zaražavanja.KRIZNI ŠTAB: MASKE OBAVEZNE ZA SVE I NA OTVORENOM PROSTORU

Srbija

Država će garantovati vraćanje kredita koje je uzela privreda

Naredne nedelje pred narodnim poslanicima će se naći Predlog zakona o utvrđivanju garantne šeme kao mere podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije, putem koje će država garantovati vraćanje kredita koje će banke izdavati za likvidnost ili obrtna sredstva. Primenom tog propisa bi olakšao malim i srednjim preduzećima pristup neophodnim sredstvima, ali i smanjila cena zaduživanja kod komercijalnih banaka.U obrazloženju zakona se navodi da je garnatna šema "neohodan nastavak preduzetih mera za podršku privredi", a da je cilj da se kroz mehanizam garantovanja države poveća likvidnost privrednih subjekata za kredite koje odobravaju banke, te da će garancija koju izdaje Republika Srbija u korist banaka biti "bezuslovna, bez prava na prigovor i naplativa na prvi poziv".Da bi banke bile osigurane, Srbija se obavezuje da će za tu namenu obezbediti sredstva u budžetu, a maksimalni iznos garnacije na nivou osiguranog portfolija biće 480 miliona evra.Izdavaće se pojedinačne garancije po portfoliju svake pojedinačne banke, sa stopom pokrića 80 odsto i stopom maksimalne garancije 30 odsto.Početkom otplate kredita, pojedinačna garancija će se sukcesivno i automatski umanjivati, srazmerno umanjenju iznosa glavnice.Kamatne stope će uređivati banke u skladu sa svojom kreditnom politikom, a u iznosu ne većem od jednomesečne stope belibora, uvećane za 2,50 odsto odsto za kredite odobrene u dinarima, ičo u iznosu koji nije veći od tromesečne stope euribora uvećane za 3 odsto, za kredite u evrima.Ukupna naknada po kreditu ne može biti veća od 0,5 odsto od iznosa odobrenog kredita, instrument obezbedjenja kredita su dostavljene najmanje menice korisnika i većinskog vlasnika korisnika (jednako ili veće od 25 odsto), korisnik kredita ne može isplaćivati dividendu ni povraćaj pozajmice osnivača u prvih godinu dana po zaključenju ugovora o kreditu, a korisnik kredita neće vršiti u toku grejs-perioda privremenu otplatu nekih drugih i postojećih zajmova kod banaka.Iznos po pojedinačnoj garanciji neće biti obnovljiv, zbog efikasnosti mehanizma garantovanja i da bi se smanjila mogućnost da se garancijama obuhvataju revolving krediti i kratkoročni krediti, perioda otplate do 12 meseci. Namena kredita je isključivo za finsiranje likvidnosti i obrtnih sredstava, isključena je mogućnost refinansiranja i privremena otplata nedospelih rata postojećih kredita, kao i refinansiranje kredita kod drugih banaka.Iznos realizacije kredita od strane banaka je regulisan Predlogom zakona i pratećom uredbom, na iznose do 2 milijarde eura.Ko sve može da koristi kredite koje garantuje i država?preduzeće sa sedištem u Republici Srbiji, uključujući i poljoprivredna gazdinstva, a koje je registrovano u APR-u i klasifikoano kao preduzetnik, mikro, malo ili srednje privredno društvo, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, lice koje nije registrovano u APR-u, ali ima zvanično objavljene finansijske izveštaje i klasifikovano je kao preduzetnik, ili mikro, malo i srednje preduzeće, u skladu sa Zakonom o računovodstvu, lice kome je u skladu sa kreditnom politikom banke odobren novi, ili zanavljanje postojećeg kredita, za koji Republika Srbija može garantovati banci, u skladu sa uredbom.Garantnu šemu neće moći da koriste preduzeća koja su 2019. godine bila u teškoćama, koja imaju dospele a neizmirene poreske obaveze, u kojima republika, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava imaju učešće u vlasništvu preko 50 odsto.Dodatno, iz novih mera biće isključeni korisnici čija su dugovanja bila u statusu neizmirenih obaveza prema propisima NBS ili prema kojima je banka preduzela mere restrukturiranja u period od 12 meseci pre kraja februara 2020. godine, kao i privredna društva nad kojima se sprovodi sporazumno finansijsko restrukturiranje, stečaj ili likvidacija.Srbija će izdavati Pojedinačnu garanciju isključivo ako je kredit pušten u tečaj najkasnije do 31. jula 2021. godine, da je rok otplate kredita do 36 meseci (od puštanja u tečaj), a u ovaj rok je uračunat i grejs period od devet do 12 meseci, osim u slučajevima primene moratorijuma navedenog propisima NBS zbog ublažavanja pandemije.Ugovor o kreditu mora biti zaključen do 30. juna 2021. godine i pušten u tečaj do 31. jula 2021. godine.

Srbija

„Putevi Srbije“ za dve godine nepravilno potrošili pola milijarde evra

Subvencije javnim preduzećima "Putevi Srbije" i "Koridori Srbije" su rebalansom budžeta za ovu godinu povećane sa 9,7 na čak 25 milijardi dinara. Ova sredstva se koriste za izdržavanje i izgradnju puteva, pa bi ovo trebalo da je dobra vest, jer se povećavaju ulaganja u infrastrukturu koja je kod nas i dalje prilično zapuštena. Međutim, kada se tome dodaju nalazi izveštaja Državne revizorske institucije (DRI) o javnim nabavkama u JP "Putevi Srbije" za 2018. i 2019. godinu, onda stvari i ne izgledaju tako dobro.Inače su javne nabavke u Srbiji crna rupa u kojoj nestaje značajan deo javnog novca. Prema izveštaju DRI o poslovanju za 2019. godinu, utvrđene su nepravilnosti u visini od 2,82 milijarde dinara ili 9,7 odsto, "što znači da je svaki deseti dinar, u javnim nabavkama koje smo revidirali, nepravilno potrošen".Revizija JP "Putevi Srbije" urađena je ove godine pa se nije našla u ovom izveštaju, ali da jeste stvari bi izgledale još mnogo lošije. Naime, prema nalazima DRI, JP "Putevi Srbije" su skoro pola milijarde evra u toku 2018. i 2019. godine potrošili sa greškama i nepravilnostima u primeni ili uopšte preskačući Zakon o javnim nabavkama.Na primer, preduzeće uopšte nema dokumentaciju o tome kako je utvrđivalo procenjenu vrednost javnih nabavki u vrednosti od 7,18 milijardi dinara, što je važan korak u procesu nabavki koji obezbeđuje da se ne uzimaju prenaduvane ponude.Za 30 postupaka javnih nabavki u vrednosti od šest milijardi dinara nisu bili ispunjeni uslovi za pokretanje postupka, najčešće zato što te nabavke nije uopšte ni bilo u planu nabavki. Nabavke u vrednosti od čak četiri milijarde dinara naknadno su dodavane u plan nabavki i po pet meseci nakon što je javna nabavka obavljena.U JP "Putevi" su revizorima objasnili da je to rađeno zbog hitnosti i po nalogu osnivača, odnosno države, ali kako se navodi u izveštaju, ti razlozi za hitnost nisu dokumentovani. Zatim, kod 22 javne nabavke u vrednosti od 4,6 milijardi dinara postupci i ugovori nisu urađeni po zakonu.Recimo, u planu nabavki stoji jedna stavka, a u tenderu druga. U preduzeću su objasnili da se ne radi o drugačijem predmetu nabavki, već o preciziranju istog predmeta nabavki, ali državni revizori ne prihvataju objašnjenje "jer se kod navedenih javnih nabavki radi o očigledno drugačijim predmetima javnih nabavki od onih koji su navedeni u Planu nabavki i Odluci o pokretanju postupka, sa drugačijim radovima i drugačijim deonicama puta na kojima se izvode radovi".Za oko dve milijarde dinara preduzeće je pokrenulo postupke javne nabavke sa drugačijim predmetom nabavke od nabavke koja je planirana. Dalje, za posao vredan 1,3 milijardi dinara "Putevi", iako je u ugovoru stajalo, nisu od ponuđača uzeli bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla.Kod jednog posla od pet miliona dinara ne samo da nisu vratili neotvorenu ponudu koja je kasno dostavljena, već su je posle i prihvatili. Zatim, ima slučajeva da članovi komisije nisu potpisali izjave o sukobu interesa, kao i da nisu prijavili Upravi za javne nabavke i DRI tender na kome su prihvatili ponudu za 120 miliona dinara skuplju od procenjene vrednosti radova, kao i da nisu imali dokumentaciju o tome kako su procenili vrednost tih radova.Na kraju, u 2018. i 2019. godini radovi u vrednosti 51,38 milijardi dinara su sprovedeni bez raspisivanja tendera, što je neopravdano po mišljenju revizora. Naime, JP Putevi Srbije su preuzeli ugovor sa 24 preduzeća o održavanju puteva još iz 1992. godine, u kome stoji da će se primenjivati dok se ne raspiše postupak javnih nabavki, koje "Putevi" od 2006. godine, kada su nastali, ne sprovode.Njihovo objašnjenje je da ne sprovode javne nabavke zato što nemaju para "za sveobuhvatno održavanje mreže državnih puteva, kako leti tako i zimi" i zato što čekaju da se kategorišu državni putevi, za šta je potrebno snimiti sve putne pravce. Osim toga, deo novca je potrošen na urgentne radove, ali ispostavilo se da oni nemaju propisanu dokumentaciju koja bi potvrdila da su ti radovi bili urgentni.Šlag na tortu je što je DRI utvrdila da je direktor JP Putevi Srbije više od šest godina u v. d. stanju, što je protivzakonito i preporučio Nadzornom odboru da izabere direktora po zakonu. Ipak, ovo nije pitanje za preduzeće već za Vladu, koja već godinama održava v. d. stanje u javnim preduzećima.U takvim okolnostima zanimljivo je videti koje vrednosti JP "Putevi Srbije" neguju, bar u svojim godišnjim izveštajima. Na vrhu su zakonitost u radu i vršenju usluga, kompetentnost, profesionalizam, etičnost i odgovornost, efikasnost i efektivnost.Nekako baš u vreme kada je izveštaj o reviziji trošenja novca JP "Putevi Srbije" objavljen, v. d. direktora Zoran Drobnjak je najavio da će tražiti od Vlade poskupljenje putarina za pet do šest odsto. Inače, ove godine skoro ne postoji tranzitni saobraćaj koji je donosio značajna sredstva od putarina.Prema ranijoj izjavi Drobnjaka, do kraja avgusta je gubitak na putarinama bio 40 miliona evra. Novi ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović je ocenio da "građane Srbije u ovom trenutku ne možemo da opterećujemo novim nametima. Smatramo da pre svega moramo da radimo na podizanju unutrašnje efikasnosti u javnim preduzećima".Istovremeno, odnosno u poslednje dve godine, JP "Putevi Srbije" napravili su gubitak od 28 milijardi dinara, odnosno više od 230 miliona evra. U prošloj godini gubitak je dostigao celih 16,8 milijardi dinara.U finansijskim izveštajima objašnjavaju da je gubitak posledica toga što se u bilansima preduzeća nalazi vrednost svih državnih puteva kojima upravljaju, pa stoga imaju ogroman trošak amortizacije. "Putevi" su u prošloj godini imali poslovne prihode od 33,5 milijardi dinara i rashode od 48,7 milijardi dinara, odnosno gubitak iz poslovanja od 15,25 milijardi dinara.Istovremeno troškovi amortizacije puteva su iznosili 10,7 milijardi dinara, pa bi čak i da nisu ni dinara dali za amortizaciju, bili u gubitku pet milijardi dinara. Treba reći i da su u prošloj godini 20 milijardi dinara dobili iz državne kase. Oko 10 milijardi su subvencije koje se knjiže kao poslovni prihodi i koriste se za održavanje puteva, a 10 milijardi su dugovi po inostranim kreditima za izgradnju puteva koje država otplaćuje umesto preduzeća.Ovakvih kredita država je od 2009. do sada otplatila u iznosu od 632 miliona evra. Oni se vode u bilansu "Puteva" kao obaveza prema državi, a još 2015. godine pokrenuta je inicijativa da država to pretvori u kapital preduzeća.S obzirom na to da je država 100 odsto vlasnik JP "Putevi Srbije", to je ravno otpisu duga.Ipak, jasno je i da prihodi od putarine ne pokrivaju ni blizu troškove održavanja puteva. U prošloj godini prihodi su iznosili 22,3 milijarde dinara, a održavanje 10 milijardi više. S druge strane, uporedne analize sa okolnim zemljama pokazuju da su naše putarine među skupljima u regionu.Dakle, sva je prilika, a i izveštaj DRI pokazuje, da ima dosta prostora za "povećanje unutrašnje efikasnosti". Inače, JP "Putevi Srbije" upravljaju državnom imovinom vrednom 523 milijarde dinara ili 4,5 milijardi evra. Kako upravljaju, pokazuje i podatak iz njihovog finansijskog izveštaja za 2019. godinu, da su na 100 dinara poslovnog prihoda ostvarili 45,5 dinara poslovnog gubitka.Prema mišljenju Dragana Dobrašinovića iz Koalicije za nadzor javnih finansija, da ima države - tužilaštva i sudova - to bi bilo procesuirano."Izveštaj najvažnije državne institucije koja se bavi kontrolom trošenja javnih sredstava objavljen je pre više od mesec dana i bilo je dovoljno vremena do sada da se pokrenu procesi. Kod nas nema pravnih posledica, niti sankcija za zloupotrebe. Tamo se ne radi o malim, administrativnim greškama, već se radi o grubim kršenjima zakona. Radi se o skoro 500 miliona evra", smatra on, dodajući da za razliku od pravnih, ekonomskih posledica ima.Prema njegovim rečima, jasno je da bi manje novca bilo potrošeno da je urađeno sve po zakonu."To je tako i rađeno da bi neko zaradio. Cilj je da se istisne konkurencija i pošto im je komplikovano bilo da to rade kroz procedure javnih nabavki i tehničku dokumentaciju, pretpostavljajući da se time niko neće baviti, odlučili su da ne primenjuju zakon. A jasni su i strogo propisani izuzeci kada se ne primenjuje zakon o javnim nabavkama", ističe Dobrašinović uz komentar da se i u postupcima javnih nabavki potiskuje konkurencija, dok se u slučajevima kada se postupak i ne sprovodi, konkurencija automatski briše."Nekoliko dana posle objavljivanja izveštaja, traže povećanje putarine. Od naših sredstava, jer dobijaju i pare iz budžeta, rade ovako i još preko traže još novca. I te subvencije se prelivaju poslovnim partnerima. Ne samo da se poslovi dobijaju mimo pravila, po dogovorima, a ne po zakonima ove zemlje, nego se još na njima prave ekstraprofiti. To je slika kataklizme pravnog sistema zemlje. I može se izvesti zaključak koji je i važniji od trošenja novca, a to je da u ovoj zemlji nema ni tužilaštava ni sudova. Služe da pokriju korupciju", rezigniran je Dobrašinović.Prema istraživanju Koalicije za nadzor nad javnim finansijama od 100 najvećih ugovora koje je država potpisala u okviru javno-privatnih partnerstava, javnih nabavki i međudržavnih sporazuma prošle godine u 72 nema konkurencije, odnosno nema drugog ponuđača.U narednih 19 su samo dve ponude, ali može se, ocenjuje Dobrašinović, pretpostaviti da je u dosta slučajeva reč o fiktivnim, simulovanim ponudama da se prikaže da ima konkurencije. Samo u devet ugovora ima tri i više ponuđača.U suzbijanju konkurencije veliku ulogu igraju međudržavni sporazumi."Međudržavni sporazumi direktno suspenduju konkurenciju i oni i služe da bi vrh vlasti direktno skapao poslove. Tako se ugovaraju ne samo poslovi već i krediti", napominje naš sagovornik.Gradnja puteva u Srbiji iz godine u godinu postaje sve skuplja, a Danijel Dašić, građevinski inženjer, ističe da nije problem samo u zaobilaženju javnih nabavki već i da je problem što je deo troškova potpuno neopravdan.On podseća na izveštaj komisije za izgradnju istočnog kraka Koridora 10 gde je nađeno da je uplaćeno 24 miliona evra, ali ne zna se za šta. Kasnije je taj izveštaj netragom nestao.Miloš ObradovićProjekat "Javna preduzeća u Srbiji" finansira National Endowment for Democracy. Ovaj tekst, celokupan sadržaj i izneti stavovi su isključiva odgovornost Business Info Group kao izdavača Nove ekonomije i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja National Endowment for Democracy.

Srbija

Marka Žvaka dobitnik nagrade Novog optimizma

Dušanu Čaviću i Dušanu Šaponji, autorima emisije "Marka žvaka", danas je na Međunarodni dan ljudskih prava uručena nagrada "Dobar primer novog optimizma", koju dodeljuje pokret Novi optimizam.Osnivač pokreta Novi optimizam Branislav Guta Grubački, izjavio je da je, "sada više nego ikad važno da zadržimo veru u bolje društvo i u bolje sutra u Srbiji"."Ekipa 'Marka Žvaka' je u svojim emisijama na autentičan način stavljala fokus na ono ljudsko u čoveku, na onaj nukleus čovečnosti i plamen koji nas, sve dok tinja, tera da verujemo da nada i dalje postoji. Upravo zbog toga se ceo njihov angažman uklapa u koncept novog optimizma koji mi negujemo", naveo je Grubački.Laureat Dušan Šaponja je istakao da mu nagrada veoma znači, jer mu u porodici stalno govore da je preterani optimista, te da nagrada svemu tome daje smisla."Danas je Međunarodni dan ljudskih prava. Često smo pod utiskom ljudi koje snimamo. Jedna od priča koje smo nedavno radili je ona o socijalnim stanovima u naselju Kamendin. To su ljudi koji su dobili te stanove kao socijalni slučajevi. Masa njih danas živi bez struje, pod pretnjom izvršitelja. Bilo bi super kada bi se neko sem nevladinih organizacija koje se bave takvim pričama, iz samog Grada pozabavio time", rekao je Šaponja.Uz dodelu nagrada, simbolično je na otvorenom obeležen i 16. rođendan pokreta Novi optimizam, uz poštovanje svih epidemioloških mera.

Srbija

DRI: Agencija za lekove platila milione dinara neprihvatljivim ponuđačima

Agencija za lekove zaključivala je ugovore sa neprihvatljivim ponudama, pronađena je nejasna i neprecizna konkursna dokumentacija u kontrolisanim postupcima nabavke, kao i neusaglašenost oglasa o nabavci sa zakonom, navodi se u izveštaju Državne revizorske institucije (DRI),  prenosi portal Tenderilive.Kako se navodi jednoj od kontrolisanih nabavki Agencija za lekove nije precizirala broj potrebnih radno angažovanih lica, u drugoj nije precizirala posebne dozvole koje ponuđač mora da ima kako bi ispunio uslove, u trećoj nije navedeno vreme trajanja okvirnog sporazuma.Dodaje se da se stiče utisak da bi se u svakoj nabavci Agencije za lekove mogla da nađe određena nepravilnost.Tenderilive podseća i da je naručilac dužan da pripremi konkursnu dokumentaciju tako da svaki ponuđač može da podnese ispravnu ponudu.Kako se navodi zahtevi i uslovi iz konkursne dokumentacije moraju da budu određeni ili bar odredivi. Tako bi kako se objašnjava ponuđači sa jedne strane znali tačno šta se od njih očekuje i šta bi bio njihov posao. To na primer, kako se objašnjava znači da ako Agencija za lekove (ili bilo koji drugi naručilac) u konkursnoj dokumentaciji traži da ponuđač mora da ima dovoljan broj zaposlenih, a da pritom ne navede koji je to broj, ponuđač treba da koristi svoja prava i da postavi pitanje "koji je to dovoljan broj zaposlenih?".Ukoliko naručilac napiše da radnici ponuđča moraju da budu zaposleni po osnovu ugovora o radu na neodređeno vreme, pitanje ponuđača bi bilo "zašto kada Zakon o radu poznaje i druge oblike radnog angažovanja?".Za navedene manjkavosti dokumentacije koje je DRI pronašla kod Agencije za lekove ocenjuje se da je kriva komisija koja je sprovodila postupak nabavke.Međutim, kako se dodaje postavlja se i pitanje gde su tu ponuđači i zašto oni nisu reagovali i postavili pitanje, ili se na drugi način bavili zaštitom svojih prava.Kako se naglađava to se posebno odnosi na situaciju da je Agencija za nabavku laboratorijskog materijala, koja je bila oblikovana u šest partija čak četiri partije dodelila ponuđačima koji nisu ispunjavali sve uslove iz konkursne dokumentacije i nisu dostavili odgovarajuća sredstva obezbeđenja.Dodaje se i da je uvidom u portal Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, nakon izvršene pretrage donetih odluka utvrđeno da samo taj naručilac u 2019. i 2020. godini nije imao nijedan uložen zahtev za zaštitu pravaNaglašava se i da se poređenjem podataka DRI i Republičke komisije stekao utisak da bi samo u kontrolisanim postupcima nabavki bilo više od deset potpuno osnovanih zahteva za zaštitu prava, pa je zbog toga nejasno zašto su ti zahtevi izostali.

Srbija

Građani Srbije nemaju poverenja u institucije koje bi trebalo da se bore protiv korupcije

Pored niskih plata i nezaposlenosti, građani Srbije vide korupciju kao jedan od tri najveća problema u zemlji, pokazuju podaci istraživanja “Percepcije građana o borbi protiv korupcije u Srbiji” za 2020. godinu koje su predstavili Projekat za odgovornu vlast Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i CeSID, povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv korupcije.Čak 12 odsto ispitanika vidi korupciju kao jedan od tri najveća problema, 15 odsto njih navelo je niske plate i 15 odsto nezaposlenost.Više od polovine ispitanika, odnosno 53 odsto, prepoznaje negativan uticaj korupcije na društvo, na politiku njih 50 odsto, a na poslovno okruženje 34 odsto ispitanika, međutim, građani nisu u potpunosti svesni konkretnih posledica koje korupcija ima na njihov lični i porodični život, pošto to prepoznaje tek svaki peti ispitanik, tačnije 19 odsto."Većina gradjana i dalje veruje da su najviše korumpirane institucije u zdravstvu (83 odsto), inspekcije (82 odsto) i sudovi (80 odsto) koji su prešli na treće mesto i poziciju koju je ranije zauzimala policija, dok policija sada zauzima četvrto mesto jer 78 odsto gradjana veruje da u toj službi postoji korupcija", rekao je programski direktor CeSID-a Ivo Čolović.Čolović je takođe naveo da su gradjani iskazali sumnju u rad institucija koje su odgovorne za borbu protiv korupcije, pa je opšti zaključak da je opalo poverenje gradjana u te institucije i njihovu sposobnost i volju da se suprotstave korupciji.Najefikasnijom merom u sprečavanju i borbi protiv korupcije, 46 odsto ispitanika smatra izricanje strogih kazni onima koji nude ili primaju mito kao najefikasnije."Gradjani nam govore da je tokom poslednje tri godine došlo do zanemarljivog pomaka u napretku Srbije u rešavanju korupcije. Više od polovine ispitanika zaključuje da je korupcija široko rasprostranjena u Srbiji i prepoznaju loš uticaj koji ona ima na društvo. Čini se da više od polovine građana veruje da bi prijavljivanje koruptivnih radnji nadležnim organima bilo uzaludno i da se ništa ne bi promenilo", rekla je direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID-a Šenli Pinčoti.Ona je dodala da je više od tri četvrtine ispitanika i ove godine, kao i prethodne dve, istaklo da su za smanjenje korupcije od ključnog značaja veća transparentnost u radu državnih institucija, bolja zaštita uzbunjivača, i jačanje nezavisnih nadzornih institucija uz unapredjen pristup informacijama od javnog značaja.Građani smatraju da institucije za koje veruju da su odgovorne za suzbijanje korupcije svoj posao ne obavljaju kako treba.Ni lokalne samouprave ne ulivaju poverenje građanima Srbije, pa tako gotovo polovina svih ispitanika smatra da one nisu dovoljno otvorene niti transparentne, da ne uključuju građane u donošenje odluka i da budžet ne koriste odgovorno i racionalno.U poredjenju s prethodnim ciklusima istraživanja, beleži se porast procenta gradjana koji navode da su nezadovoljni načinom na koji njihova lokalna samouprava upravlja budžetom, tačnije 41 odsto ispitanika ove godine, dok je prethodne godine taj postotak bio 36 odsto.Programski direktor Transparentnosti Srbija, Nemanja Nenadić, rekao je da ovogodišnje istraživanje donosi pozitivne pomake, ali da ne pruža osnova za optimizam.To što se značajno smanjio broj gradjana koji su rekli da su dali mito lekarima ili saobraćajnoj policiji, "predstavlja ohrabrenje, ali ostaje da se vidi da li je reč o jednokratnoj pojavi, izazvanoj manjim brojem ličnih kontakata i drugim poremećajima koji su posledica pandemije", rekao je Nenadić.

Srbija

Novi zakon omogućava svim ministarstvima zaduživanje radi finansiranja projekata

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, o kom će Narodna skupština raspravljati u sklopu predloga budžeta za 2021. godinu, predviđa mogućnost Srbije da finansira projekte emitovanjem državnih hartija od vrednosti. Opcija se odnosi na projekte koji su prethodno predviđeni Zakonom o budžetu Republike Srbije, i to u iznosima definisanim tim dokumentom.Zakonom o javnom dugu je već predviđena mogućnost zaduživanja Republike Srbije emitovanjem državnih hartija od vrednosti na domaćem i medjunarodnom finansijskom tržištu radi finansiranja projekata, ali se izmenama se razrađuju postojeća rešenja i istovremeno otklanjanju uočeni nedostaci njegove primene.Tako će novim zakonom biti omogućeno i drugim ministrima, ne samo Ministarstvu finansija, da zaključuje ugovor o kreditu, u slučajevima da "postoje opravdani razlozi da to".Dodaju se i tačke koje Upravi za javni dug daju obavezu praćenja i analiziranja stanja na berzanskom i na regulisanom tržištu državnih hartija od vrednosti, ali i ovlašćenja da ukoliko primete neku nepravilnost u postupanju učesnika na primarnom tržištu, to prijave institucijama koje su nadležne za nadzor.Ovaj zakon stupiće na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.

Srbija

Nakon isteka moratorijuma porasla tražnja za kreditima

Nakon isteka petomesečnog moratorijuma broj zahteva za nove kredite svih vrsta je povećan, poput keš kredita, kredita za refinansiranje i dozvoljenih minusa. Međugodišnji rast pozajmica u septembru i novembru ukazuje da je ova situacija uslovljena korona-krizom, navodi portal Bankar.rs.U Narodnoj banci Srbije (NBS) navode da je broj primljenih zahteva za odobravanje kredita stanovništva u novembru bio veći za oko 15 odsto nego u septembru."Pozitivan trend zabeležen je i na međugodišnjem nivou, beležeći stopu rasta od gotovo 25 odsto u broju podnetih zahteva za odobravanjem kredita bankama, odnosno 16 odsto su iznosi tih kredita bili veći u novembru 2020. godine nego u novembru 2019. godine", navode u centralnoj banci.Kako dodaju, prema poslednjim raspoloživim podacima o realizovanim kreditima, iznos novoodobrenih kredita stanovništvu u oktobru od oko 46 milijardi dinara (što je prvi mesec nakon isteka drugog moratorijuma) bio je za oko 11 odsto viši nego u septembru."U strukturi novoodobrenih kredita u oktobru i dalje najveće učešće imaju gotovinski krediti (61 odsto), a slede ih stambeni krediti (22 odsto). Rastu tražnje za kreditima doprinose povoljni uslovi finansiranja koji su rezultat ublažavanja monetarne politike NBS putem referentne kamatne stope i drugih donetih mera kojima se podržava održivo kreditiranje građana po povoljnim uslovima, kao i niskih kamatnih stopa na tržištu novca u zoni evra. Pozitivan uticaj na tražnju za stambenim kreditima imaju i povoljni izgledi na tržištu nekretnina, tj. rast ponude nekretnina", kažu u NBS.Da je lakše prevazilaženje otplate kredita nakon višemesečnog moratorijuma najizvesniji razlog za zahtevom za nove kredite, a pre svega refinansirajuće, navodi Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva."Može da bude da je nakon isteka moratorijuma doslo do isteka rata po starom iznosu a koje su sada nešto veće, pa ako neko ima kredit za koji je ostao manji period otplate od dve godine, moguće da je rešio da ga refinasira pa ga produžio na tri godine ali za istu visinu rate, a plus još malo keša. Takođe, možda neki sada imaju i nižu kamatu, pa je samim tim i manja rata ili ista uz dodatni keš", smatra Gavrilović.Ekonomista Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta za Bankar.rs kaže da je, koliko on zna, ove godine ta stopa rasta po svim oblicima dvocifrena."Jeste malo veća potražnja nego inače, no ne mnogo veća nego prethodne godine. Ipak, možda se može pripisati tome da se građani ponovo zadužuju kako bi obaveze koje su im bile stopirane a koje sada dolaze na naplatu na ovakav način delom bile olakšane refifinansanjem. Ali opet, to verovatno nije opcija za one koji koji su ostali bez bez posla. Bitno je istaći i da su sada povoljniji uslovi jer je kamatna stopa istorisjki najniža", zaključio je Nikolić.

Srbija

UTAS negoduje zbog „diskriminacije preduzetnika u turizmu“

Udruženje turističkih agencija Srbije (UTAS) saopštilo je da izražava zabrinutost zbog diskriminacije preduzetnika u turizmu, prevoznika i turističkih vodiča tokom raspodele državne pomoći u iznosu od jedne minimalne zarade, objavljeno je na fejsbuk stranici tog udruženja."Zahtevamo da se preduzetničke turističke agencije pod hitno uključe u ovaj vid pomoći jer su platili poreze i doprinose i na svoje plate, a ne samo na plate radnika", navodi se u saopštenju UTAS-a.Dodaje se da je apsurdno da su iz tih mera izuzeti prevoznici iako su jednako pogođeni pandemijom, a nije jasno ni na koji će način turistički vodiči biti obuhvaćeni tim programom."Takođe imamo apsurdne primere turističkih agencija kojima je turizam poddelatnost jer im je prevoz glavna delatnost, te zbog krute raspodele po šiframa delatnosti nemaju prava na ovu pomoć u vidu jednog minimalca", naglašava UTAS.Kažu da očekuju da nadležni hitno isprave propuste i ocenjuju da ta pomoć samo odlaže otpuštanja. Dodaju i da ih brine što nadležne institucije izbegavaju formiranje radnih grupa.OBJAVLJEN SPISAK FIRMI KOJE IMAJU PRAVO NA JOŠ JEDAN MINIMALAC

Srbija

Objavljen spisak firmi koje imaju pravo na još jedan minimalac

U Asocijaciji trurističkih agencija Srbije (YUTA) očekuju da uprkos krizi većina turističkih agencija neće prihvatiti pomoć koju je ponudila država u vidu jednomesečnog minimalca, prenosi agencija Beta. Prema podacima Poreske uprave, na spisku onih privrednih subjekata kojima je ta pomoć odobrena nalazi se dvadeset privrednih subjekata."To je kratkoročna pomoć koja ništa ne rešava, dok nije izvesno da li će se nešto od odloženih, a dospelih poreza i doprinosa na zarade ponovo odložiti 4. januara 2021. godine ili otpisati, pa bi bila dodatni trošak", rekao je direktor YUTE Aeksandar  Seničić.Prema njegovim rečima problem sa tom vrstom pomoći je i taj što je uslovljena zabranom otpuštanja zaposlenih.Vlada Srbije je odlučila da turističkim agencijama, rent-a-kar agencijama, vodičima, hotelijerima i ugostiteljima ponudi još jedan minimalac, pod uslovom da do 31. januara ne otpuštaju zaposlene.Seničić je rekao da je do pre nekoliko dana bio zastoj u Fondu za razvoj, a da je sada odjednom odobreno pet-šest zahteva za kredit, što nije dovoljno jer je pozajmice tražilo 300 agencija. Tim tempom bi kako dodaje odobravanje kredita za likvidnost agencijama trajalo nekoliko godina.Agencijama je, po njegovim rečima, brzo potrebna pomoć da bi preživele, a sve ostalo je "zamagljivanje problema".Seničić je rekao da je do sada 120 "subagenata" iskoristilo mogućnost da firmu stavi u status mirovanja, dok je sedam turističkih agencija otišlo u stečaj, čega će, kako se obekuje više biti sledeće godine.Vlada Srbije su nedavno je usvojila kojim se predviđa minimalac za zaposlene u turizmu i ugostiteljstvu, a saopšteno je i da je za tu svrhu izdvojeno 1,98 milijardi dinara.

Srbija

Šansa za usavršavanje studenata elektrotehnike i mašinstva

Kompanija Hisense Gorenje Europe potpisala je ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa Elektrotehničkim i Mašinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu, što će kako se objašnjava doprineti usavršavanju studenata, a sličan vid saradnje planira se i sa brojnim univerzitetima širom Evrope.Studenti će kako se objašnjava učestvovati u laboratorijskim i industrijskim istraživanjima, razvoju proizvoda i izradi prijava za međunarodne i nacionalne naučne i edukativne projekte, kao i u izradi zajedničkih studija i projekata. Saradnja će kako se dodaje pružiti i mogućnost zapošljavanja u nekim od razvojnih centara kompanije Hisense. "Ključna tačka napretka globalnih kompanija poput naše leži u saradnji sa najuglednijim obrazovnim institucijama širom sveta", izjavila je Stanka Pejanović, potpredsednica Hisense grupe. Grupa Hisense Europe kako se dodaje u svojim evropskim kompanijama planira da ojača razvojni tim talenata u oblasti elektronike, elektrotehnike, mašinstva, fizike.GORENJE SE DELI NA DVE KOMPANIJE, UPRAVA IDE U LJUBLJANU "Misija i vizija Elektrotehničkog fakulteta je da svojim studentima pruži vrhunsko obrazovanje u oblasti elektrotehnike i računarstva, inovativnim preduzećima kvalitetnu kadrovsku potporu, a privredi podršku za napredak zasnovan na znanju i inovacijama", kaže dekan ETF-a Milo Tomašević. Dekan Mašinskog fakulteta u Beogradu Radivoje Mitrović rekao je da je taj fakultet veoma posvećen modernizaciji nastave, inovacijama i prilagođavanju studijskih programa potrebama privrede. Hisense zapošljava oko 7.000 inženjera čiji je glavni zadatak razvijanje novih, inovativnih i visoko kvalitetnih proizvoda.  Brend Gorenje ove godine obeležava i 70 godina poslovanja, a u vlasništvu Hisense Grupe je od 2018. godine.Gorenje u Srbiji posluje oveć 14 godina, a u fabrici koja se od tada nalazi u Valjevu zapošljava oko 2.000 radnika.

Srbija

BIRN: Firma funkcionera SNS-a pokušala suprotno ugovoru da naplati 235.000 evra „Zastava oružju“

Peduzeće "VIP Global Logistics" koje je u vlasništvu visokog funkcionera SNS, sklopilo je konsultantski ugovor sa kiparskom čiji je vlasnik njen direktor i pokušali su suprotno ugovoru da naplate usluge od državnog preduzeća "Zastava oružje", otkriva BIRN.Kako tvrdi BIRN, Nemanja Marijan, član glavnog odbora Srpske napredne stranke i Predrag Nikolić su dugogodišnji poslovni partneri i obojica su radili za lokalne ogranke multinacionalne korporacije "Poseidon Group". Nakon toga su februara 2017. godine odlučili da osnivaju firmu "VIP Global Logistics" gde je Marijan vlasnik, a Nikolić direktor.BIRN napominje da su samo tri meseca nakon osnivanja firme u maju 2017, dobili dozvolu Ministarstva trgovine da se upišu u registar uvoznika i izvoznika naoružanja, iako nisu imali iskustva u radu sa namenskom industrijom. Zatim kako se dodaje kao posrednici sklapaju nekoliko ugovora sa državnom firmom "Zastava oružje" u vrednosti od najmanje 14.5 miliona dolara.Prema istraživanju BIRN-a problemi kreću tokom 2019. godine prilikom realizacije jednog od ovih poslova kada je "VIP Global Logistics" fakturisala dodatne troškove, koji nisu u skladu sa ugovorom potpisanim sa "Zastava oružjem".UGOVOR SA KIPARSKOM FIRMOMNaime, kako BIRN otkriva "VIP Global Logistics" potpisao je konsultantski ugovor sa firmom "Felixon Investments Limited" čiji je vlasnik njen direktor Predrag Nikolić. Tako se ispostavilo, kako se dodaje da su se "konsultovali" sa sopstvenim direktorom, za iznos od 235.000 evra i to pokušali da naplati "Zastavi", što je kako se podseća utvrdila i Državna revizorska institucija (DRI)."Zastavu nakon dobijanja odobrenja, koje izdaju državne institucije, ne zanima za koga i po kojoj ceni posrednik preprodaje oružje", kaže bivši član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Božo Drašković.Prema njegovim rečima konsultantske usluge niti su postojale, niti je prodavac "Zastava oružje" za njima imalo potrebe."Ovo je standardni mehanizam za izvlačenje keša iz poslova, koji kasnije služe da se namire različiti posrednici koji nisu bili pokazani u ugovorima ili da se pak utaji deo poreza od ostvarenog prihoda", smatra direktor Instituta Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Radosavljević. On naglašava da su takvi posrednici ili konsultanti po pravilu kompanije iz poreskih rajeva, kao i da se gotovo uvek radi o izvlačenju para preko fiktivnih poslova konsaltinga, koji nemaju pokriće niti u vrednosti, niti u obrazloženju razloga.Direktor "Zastava oružja" inače je već dve godine Mladen Petković, kadar SNS-a iz Zemuna, koji je pre "Zastave oružja" četiri godine proveo na čelu "Krušika" iz Valjeva."Konkurencija na domaćem i međunarodnom tržištu je takva da je često neophodno osigurati u najvećoj zakonski dozvoljenoj meri tajnost poslovnih kontakata, koji na određenim tržištima omogućuju nastajanje i odvijanje posla", izjavio je direktor "VIP Global Logistics" Predrag Nikolić.Prema njegovim rečima posluju u skladu sa domaćim i stranim zakonima. BIRN napominje da je Nikolić odbio da odgovori na pitanja o tome kako je moguće da firma u kojoj je direktor ugovori navodne konsultantske poslove sa kiparskom firmom, čiji je vlasnik.Kragujevačka "Zastava oružje" nije odgovorila na pitanja BIRN-a o ovom poslu, kao ni Ministarstvo trgovine.BIRN: MEĐU DONATORIMA MUP-A  SRBIJE "DOBRO POZNATA" IMENA I SUKOB INTERESA POSLOVI SA OSTALIM FABRIKAMA NAMENSKE INDUSTRIJE"VIP Global Logistics" tvrdi i da sarađuje sa Vojnotehničkim institutom i firmama "Krušik", "PPT Namenska", "Sloboda Čačak" i "Zastava oružje". Navodi se da Ministarstvo odbrane kao ni navedene državne firme nisu za BIRN objasnile svoje veze sa "VIP Global Logistics", koji je od osnivanja svaku godinu završila sa minusom od ukupno 770.000 evra."Zastava oružje" inače je imala 32,7 % manje realizovane prodaje oružja u tokom 2019. od planiranog, a jedan od razloga je, kako se navodi u finansijskom izveštaju i to što nije došlo do planiranog potpisivanja ugovora između izvoznika i krajnjih korisnika."VIP Global Logistics" se navodi i kao jedna od firmi koja nije uspela da potpiše ugovore sa krajnjim korisnikom za izvoz oružja ukupno vrednog 14.5 miliona dolara, ali je uprkos tome još jednom uplatila avans, od 761.000 dolara, tvrdeći da "ima najavu za potpisivanje ugovora i preuzimanje robe za krajnjeg kupca u 2020. godini".MALTEŠKE VEZEBIRN ukazuje da najveću pažnju među referencama Marijanove firme privlače "Lancaster 6" i "PBM Ammunition", preduzeća registrovana na Malti. Prva je kako se navodi povezana sa malteškim trgovcem oružja Džejmsom Fenečom, a vlasnik druge je Kristijan Djurent, još jedan takozvani "gospodar rata".Feneč i Djurent kako se podseća bili su i saradnici Erika Prinsa, osnivača američke plaćeničke kompanije "Blackwater", koja je postala ozloglašena 2007. godine kada je grupa njenih zaposlenih, radeći za američki Stejt department, ubila 14 iračkih civila zbog čega su četvorica i osuđena.Oni su takođe optuženi da su prekršili sankcije o uvozu oružja u Libiju, a povodom BIRN-ovih pitanja pomenute firme nisu se oglašavale.

Srbija

Ostaju otvoreni za kupce tokom cele nedelje

Skoro sve dm drogerije u Srbiji, uključujući i one u tržnim centrima, radiće najkasnije do 21 čas, budući da je kompanija dm prepoznata kao prioritetan lanac snabdevanja koji u svom asortimanu sadrži prehram...

Srbija

Održana stabilnost poslovanja u doba Covida

Nelt Grupa ostvarila je u 2020. planirani konsolidovani prihod u iznosu od 940 miliona evra. Nelt Grupa, lider u pružanju najsavremenijih usluga u oblasti distribucije i logistike, koji zapošljava 4.000 ljudi u 15 kompanija, na 11 tržišta u Jugoistočnoj Evropi i Africi, preko 25 godina konstantno ulaže u razvoj poslovanja, primenu novih tehnologija i afirmaciju zaposlenih.„Godina koju ispraćamo je bila godina požrtvovanosti svih u Neltu. Naš lanac snabdevanja je neprekidno funkcionisao na svim tržištima na kojima poslujemo i time omogućio nesmetanu nabavku ključnih proizvoda svim potrošačima. Zakoračili smo značajnije u proces digitalizacije, omogućili veću efikasnost poslovnih procesa i nastavili sa investicijama. Bazirana na kompanijskim vrednostima, transformacija biznisa se nastavlja u želji da obezbedimo dugoročnu perspektivu poslovanja Nelta i naših poslovnih partnera“, izjavio je Miloš Jelić, generalni direktor Nelt Grupe. Tokom godine obeležene Covidom, Nelt je obezbedio sve raspoložive mere zaštite i edukacije zaposlenih, vodeći pre svega računa o njihovom zdravlju, ali i o neophodnosti kontinuiteta poslovanja. Donacijom zdravstvenim sistemima u regionu u iznosu od preko 350.000 eura, kompanija Nelt je poslala poruku da je iskren i stabilan partner i oslonac zajednice u kojoj posluje. Kroz kreiranje i lansiranje mobilne aplikacije "Nelt Market" na tržištu Srbije, ponovo je dokazana liderska pozicija kompanije u distribuciji robe široke potrošnje. U saradnji sa principalom Philip Morris International (PMI) pokrenut je globalni pionirski projekat u oblasti digitalne trgovine duvanskim proizvodima ka maloprodaji.Kompanija Neoplanta je kroz najbolje rezultate u istoriji svog poslovanja potvrdila mesto broj jedan u mesnoj industriji, dok je Baby food factory (Fabrika dečije hrane) ispunila ciljeve sa ostvarenim učešćem na tržištu u kategoriji od preko 20%. Nelt je u saradnji sa BFF inicirao i sproveo dva dodatna projekta: akviziciju brenda hrane za bebe Bebi, od Atlantic grupe, čija će se proizvodnja nastaviti u Beogradu a distribucija u Rusiji, dok je osim toga, kreiran i revolucionaran proizvod zdrave hrane pod nazivom Nutrino LAB, koji se odnedavno može naći u radnjama širom Beograda. Planirane investicije za 2021. godinu iznose više od 10 miliona eura, pre svega u proširenje prvog privatnog Intermodalnog terminala u Dobanovcima, ali i drugim ekološkim, tehnološkim i transportnim segmentima poslovanja svih kompanija u okviru Nelt Grupe.

Srbija

PKS: Prerađivačka industrija poslovala lošije tokom novembra

Tokom prošlog meseca 7,8% kompanija iz oblasti prerađivačke industrije smanjilo je broj zaposlenih u odnosu na oktobar, dok je sveha 4,4% povećalo broj svojih radnika, objavila je Privredna komora Srbije (PKS) u svojoj publikaciji Barometar.U odnosu na novembar prošle godine zabeležen je pad indikatora očekivane prodaje na domaćem tržištu od 68%, a na stranom od 80%.Tokom novembra u anketi o broju radnika, 16,7% poslodavaca je reklo da će u naredna tri meseca povećati broj zaposlenih, dok 4,9% planira otpuštanja, što je lošiji rezultat u odnosu na oktobar 2020.MESECI PADA U PRERAĐIVAČKOJ INDUSTRIJI SRBIJE Jedan od najvećih izazova sa kojima se suočavaju kompanije iz prerađivačkog sektora je nivo likvidnosti, pa je tako 20,3% njih je navelo da im je neizvesnost u naplati potraživanja najveći problem u poslovanju. Broj firmi koje su navele da im je nivo potraživanja previsok, odnosno visok ali izdrživ, blago je smanjen u odnosu na oktobar i iznosi 32,8%.Smanjen je i broj firmi koje planiraju da povećaju obim investicija. Dok je Prošle godine to je planiralo 31,6% firmi, dok će ove godine samo 29,9% kompanija povećavati svoja ulaganja.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.