Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Fond za razvoj odobrio gotovo milijardu dinara kredita

Državni Fond za razvoj odobrio je ukupno 195 zahteva za kredite u ukupnom iznosu od 968,6 miliona dinara, objavio je Fond na svojoj internet stranici.Prema njihovim podacima, odobreno je 16 zahteva za investicione kredite u iznosu od 299,2 miliona dinara kreditnih i 63,9 miliona dinara bespovratnih sredstava.Pored toga, odobreno je 112 kredita za likvidnost pravnim licima i preduzetnicima kao finansijska podrška u uslovima izazvanim pandemijom kovid-19 u iznosu od 355,3 miliona dinara.Turističkim, ugostiteljskim i putničkim delatnostima  odobreno je 53 kredita za likvidnost u ukupnom iznosu od 253,4 miliona dinara.S druge strane, Fond za razvoj je odbio 83 zahteva za kredite, od kojih je polovina bila za likvidnost, odnosno za finansijsku podršku u uslovima pandemije.Fond je odobrio dva dugoročna kredita za investicije u iznosu od 37,5 miliona dinara, i jedan za trajna obrtna sredstva u iznosu od 4 miliona dinara.Odobreno je i 11 zahteva u iznosu od 19,1 miliona dinara kreditnih i 9,2 miliona dinara bespovratnih sredstava za startap kredite po Programu podsticanja razvoja preduzetništva.Kako je Fond naglasio na svojoj internet stranici prijem zahteva će se vršiti dok se sredstva iz Programa ne utroše, a najkasnije do 10. decembra 2020. godine, a nakon naznačenog datuma zahtevi po ovom programu se neće razmatrati.

Srbija

Share fondacija pokrenula kampanju protiv biometrijskog nadzora

Inicijativa #hiljadekamera koju zastupa Share fondacija pozvala je građane i organizacije da učestvuju u zajedničkom finansiranju pravne i građanske borbe za zabranu biometrijskog nadzora u Srbiji. Svi zainteresovani građani mogu da doniraju novac putem internet stranice Doniraj.rs. Za finansiranje kampanje do sada je prikupljeno više od 500.000 dinara, a cilj je da se skupi milion dinara. Sva prikupljena sredstva koristiće se za analizu tehnologije i pokretanje pravnih mehanizama protiv masovnog nadzora, a nastaviće se i sa mapiranjem i obeležavanjem kamera u javnom prostoru, a sprovodiće se i druge građanske akcije, edukacija i informisanje šire javnosti o tim problemima."Pametne kamere za biometrijski nadzor postavljaju se u javnim prostorima Beograda, čak i u vreme pandemije, najavljujući vreme "nove normalnosti" svakodnevnog kršenja prava građana zaštićenih Ustavom i zakonima", navodi se u saopštenju inicijative #hiljadekamera.Prema rečima njenih predstavnika, sistem koji omogućava prepoznavanje lica i analizu kretanja na osnovu masovnog, neselektivnog prikupljanja ličnih podataka, u Srbiji se uvodi putem procesa koji nije transparentan.  Naglašavaju da je javnost do danas ostala uskraćena za informacije o ceni tog sistema, lokacijama kamera i rizicima po privatnost građana.Sve dosadašnje aktivnosti na tom polju finansirane su isključivo resursima aktivista i organizacija okupljenih u pomenutoj inicijativi, a građani se sada pozivaju da učestvuju u izgradnji informisanog, otvorenog društva koje će upotrebljavati korisne i kontrolisane tehnologije. To će, kako objašnjavaju doprineti da se ne plati previsoka cena građanskim slobodama. Prikupljanje donacija trajaće do 5. januara, a za podršku od 1000 i više dinara predviđeni su paketi zahvalnosti koji obuhvataju informativne sadržaje o digitalnim pravima i bezbednosti na internetu, stikere za obeležavanje kamera, ali i odevne predmete koji su dizajnirani da zbunjuju sistem za prepoznavanje lica.POKRENUTA PETICIJA PROTIV MASOVNOG NADZORA "NE SNIMAJ MI LICE!" REAKCIJA NA IZOSTANAK DRUŠTVENE DEBATEPlatforma hiljade.kamera.rs nastala je kao reakcija na izostanak društvene debate i informacija od javnog značaja, a građani su  počeli sami da mapiraju sistem za nadzor.  Do danas je kako je naglašeno, na ovaj način verifikovano gotovo trostruko više kamera sa biometrijskim karakteristikama u odnosu na broj koji je objavio MUP. Prema toj mapi, Beograd trenutno ima 1001 kameru na 469 lokacija, a otkrivene su i brojne neusaglašenosti sa važećim zakonima, izostanak analize rizika i potreba.Takođe dodaje se da je utvrđeno i da ne postoji unapred definisan plan lokacija predviđenih za kamere, koji bi bio baziran na detaljnoj analizi krivičnih dela, kako je ranije najavljeno iz policije. Prošlog meseca, inicijativa je pokrenula i peticiju za zabranu biometrijskog nadzora, u okviru kampanje koja se vodi širom Evrope.

Srbija

Beograd: Veći porez na imovinu i za „stan na dan“?

Od Nove godine u Beogradu će važiti novi računi za porez na imovinu, a cene su određene u odnosu na zonu u kojoj se zemljište ili nekretnina nalazi, podseća Biznis.rs. Naglašava se i da se veći porezi očekuju i za kuće i za stanove koji se koriste za obavljanje neke delatnosti."Visina poreza na imovinu zavisi od prosečnih cena odgovarajućih nepokretnosti po zonama koje svake godine utvrđuje jedinica lokalne samouprave na osnovu stvarnog prometa nepokretnosti", kaže Gordana Aritonović poreski savetnik iz PSK Accounting agency.Kako se dodaje, do sada je jedinica lokalne samouprave utvrđivala prosečnu cenu odgovarajućih nepokretnosti po zonama na osnovu cena koje su važile u periodu od 1. januara do 30. septembra i to u onoj godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje porez."Sada je taj period proširen na 12 meseci, pa se prosečne cene utvrđuju na osnovu prometa koji se desio u periodu od 1. oktobra godine koja prethodi tekućoj godini, do 30. septembra tekuće godine. Tekuća godina, u smislu ovog zakona, je godina koja prethodi godini u kojoj se utvrđuje porez", objašnjava Aritonović.BEOGRAD OBJAVIO NOVE CENE NEPOKRETOSTI, KOGA ČEKA VEĆI POREZ VEĆI POREZ ZA OBJEKTE KOJI SE IZDAJUNaglašava se da na osnovu novih izmena i dopuna zakona može biti drastično povećan porez za stanove koji se pretežno koriste za obavljanje delatnosti. To kako naglašava Aritonović, znači da se za stan u kome se obavljaju neke delatnosti koriste prosečne cene koje važe za poslovne zgrade, a ne prosečne cene koje važe za stanove. "Ovo može biti drastično u opštinama, odnosno zonama u tim opštinama u kojima su prosečne cene poslovnog prostora znatno veće u odnosu na cene stambenog prostora (što je slučaj u opštini Novi Beograd)", napominje Gordana Aritonović.Ona napominje i da je dosadašnjim zakonom bila propisana obaveza da se neka nepokretnost oporezuje u skladu sa njenom pretežnom namenom, jer se poreske činjenice utvrđuju prema njihovoj ekonomskoj suštini."Postoji čak i mišljenje ministarstva koje upravo govori o tome", naglašava Aritonović.Prema njenim rečima, ukoliko se stan ili kuća za stanovanje kao jedinstvena nepokretnost, u celini ili u pretežnom delu koriste za obavljanje (neke) delatnosti, onda se za utvrđivanje osnovice poreza na imovinu razvrstavaju u grupu koja je označena kao "Poslovne zgrade i drugi (nadzemni i podzemni) građevinski objekti koji služe za obavljanje delatnosti".Ovo kako se naglašava može da dovede i do povećanja poreza na imovinu za stanove koji se koriste za izdavanje na jedan dan (stan na dan), kao i za seoske kuće koje se koriste za turizam, jer je njihova pretežna namena za obavljanje delatnosti.Napominje se da je prosečna cena poslovnog prostora na tržištu uglavnom veća u odnosu na prosečene cene stambenog prostora, naročito kuća za stanovanje.

Srbija

Tražnja opala, cena neisplativa: Proizvođači ribe traže veće subvencije

Dolaskom pandemije potražnja za ribom u Srbiji smanjena je za oko 50 odsto, a trenutna cena koja se nudi na tržištu je neisplativa, prenosi portal Privredne komore. Proizvođači ribe predlažu kažu da bi im pomogle određene subvencije kao što je manja cena struje."Kovid je značajno uticao na proizvodnju ribe u Srbiji i preti da ugrozi čitav sektor", ističe Krum Anastasov, direktor ribnjaka "Kapetanski Rit" u Kanjiži i predsednik Grupacije za ribarstvo Privredne komore Srbije.Prema njegovim rečima ribari u zemljama okruženja dolaze do sredstava iz EU fondova, a pomaže im se i u marketingu i u nastupu na trećim tržištima. Anastasov kaže i da se šaran na domaćem tržištu trenutno nudi po veleprodajnoj ceni od 200 dinara po kilogramu, što je kako ocenjuje ispod cene proizvodnje.Ribarima bi dobrodošlo umanjenje dažbina za korišćenje voda za 50 procenata, ili da se potpuno ukinu, da im se otpišu dugovanja po tom osnovu i povećaju subvencije po kilogramu proizvedene ribe, navodi se u inicijativi domaćih prizvođača. Kažu i da bi im dobro došlo smanjenje cene struje za 50 odsto."Sada smo u piku godišnje proizvodnje ali zbog korone nema tražnje. Ostaće hiljade tona šarana u ribnjacima pa nećemo moći da pokrenemo novu proizvodnju", ukazuje Nikola Mandić direktor kompanije "Bio Fish".Mandić napominje da je značaj rbiarstva višestruk jer se sa ekološkog aspekta čuva i obnavlja riblji fond u rekma, a neplodno zemljište, pašnjaci i utrine pretvaraju se u ribnjake. Samim tim nastaju i nova radna mesta.RIBARSTVO U SRBIJI: PADA DOMAĆA PROIZVODNJA, RASTE KONKURENCIJA IZ UVOZA "Objekti za preradu ribe, za sada, prerađuju morsku ribu ali oslobađanjem ribnjaka od plaćanja vodnog doprinosa, intenzivirala bi se primarna proizvodnja u ribarstvu i stvorila sirovina za dalju preradu", kaže Mirjana Miščević iz Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS.Prema njenom mišljenju proizvođačima ribe bi moglo da se pomogne pozajmicama hrane za ribu iz robnih rezervi bez kamata, kao i uvođenjem prelevmana i carina na sveže očišćenu ili zamrznutu rečnu ribu iz uvoza.Aleksandar Stajčić, direktor DTD Ribarstva iz Bačkog Jarka, smatra da bi trebalo pojačati mere za sprečavanje nelojalne konkurencije i uvećati subvencije za one koji ne rade u "sivoj zoni". Jedna od mera pomoći mogla bi da bude, kaže, subvencija po hektaru za zaštitu ribnjaka od kormorana koji "kradu" velike količine ribe.Prema podacima Zavoda za statistiku, izvoz ribe i prerađevina od ribe u prošloj godini je 130 odsto veći u odnosu na 2014. godinu, dok je uvoz povećan za 10 odsto u poređenju sa istom godinom. Međutim, u prvih osam meseci 2020. beleži se pad izvoza i uvoza ribe i ribljih proizvoda.Srbija, inače, uveze 3,8 puta više ribe nego što proizvede. Prošle godine uvezeno je 35.707 tona ribe i prerađevina od ribe za 93.405.000 evra, dok je izvezeno 2.659 tone ribe i ribljih prerađevina u vrednosti 18.248.700 evra. Najviše se uvozila riba i njene prerađevine iz Norveške, Španije i sa Tajlanda, a najviše izvozili u Italiju, BiH i Nemačku. U Srbiji se uzgojem ribe bavi 109 privrednih društava i 31 preduzetnik koji je registrovan za tu delatnost.

Srbija

Država priprema teren za dodatnu pomoć turizmu i ugostiteljstvu

Komisija za kontrolu državne pomoći (KKDP) saopštila je da je dala je pozitivno mišljenje Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija o usklađenosti programa subvencija za ugostiteljstvo i turizam sa pravilima o dodeli državne pomoći.KKDP je dala mišljenje o Predlogu kojom se utvrđuje način korišćenja subvencija za podršku ugostiteljima u oblasti usluge smeštaja. Za to je u budžetu Srbije ove godine obezbeđeno 1,98 milijardi dinara.Program predviđa bespovratnu dodelu 30.367 dinara po svakom zaposlenom za kome je privredni subjekt isplatio zaradu za oktobar i podneo odgovarajuću poresku prijavu.Subvencija u iznosu minimalca uplaćivaće se korisnicima na posebne namenske dinarske račune kod Uprave za trezor, a privrednici mogu da ih iskoriste do 15. februara 2021. godine.PROTEST PRIVREDNIKA: OD DRŽAVE TRAŽIMO SARADNJU, NE MILOSTINJU Uslov za dobijanje pomoći je da su privredinicma glavne delatnosti držanje restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata, usluge pripremanja i posluživanja hrane, držanje odmarališta i sličnih objekata za kraći boravak, kampova, putničkih agencija, da rade kao tur-operatori, obavljaju usluge rezevacije, iznajmljivanje i lizing automobila i lakih motornih vozila.Pravo na korišćenje subvencije gubi se ukoliko privredni subjekt broj zaposlenih u periodu od stupanja na snagu ovog programa pomoći do 31. jaunara smanji za više od 10%.Bez subvencije ostaje se i ukoliko su dodeljena bespovratna sredstva do 31. januara u potpunosti ili delimično ne iskoriste isključivo za zarade zaposlenih.Zbog aktuelne krize u poslovanju udruženje "Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije", prošle nedelje je u Beogradu organizovalo protest i zatražilo izmenu poreskog sistema u Srbiji na "progresivan, pravedniji i transparentniji način".Preduzetnici su takođe procenili i da će od januara 2021. godine još 200.000 ljudi ostati bez posla u privatnom sektoru, ukoliko se ne pronađe rešenje za delatnosti koje su važećim antipandemijskim merama onemogućene da rade.

Srbija

Kompanija Alibaba imenovala predstavnika u Srbiji

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti saopštio je da je kompanija Alibaba sa sedištem u Singapuru imenovala svog predstavnika za Republiku Srbiju.U skladu sa sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, kompanija Alibaba predstavila je pravnog zastupnika u Srbiji - Advokatsku kancelariju "Karanović & Partners", što znači da se Poverenik ili drugo lice može njima obratiti u pogledu svih pitanja u vezi sa obradom podataka o ličnosti.Imenovanju predstavnika ove kompanije prethodilo je inicijalno obraćanje SHARE fondacije, koja je ukazala na istu obavezu.Poverenik ponovo apeluje na druge strane kompanije koje imaju obavezu imenovanja svog predstavnika u Republici Srbiji, u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, da istu obavezu izvrše i time pokažu svest o obavezi poštovanja vladavine prava i privatnosti svojih korisnika.

Srbija

Predlog budžeta za 2021. godinu danas na dnevnom redu parlamenta

Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu danas se nalazi na dnevnom redu Narodne skupštine. Ukupni prihodi i primanja predviđeni oviim dokumentom su 1.336,3 milijarde dinara, što je povećanje od 3,5 odsto u odnosu na poslednji rebalans. Poreski prihodi, u iznosu 1.154,6 milijardi dinara, čine 86,4 odsto struktura ukupnih prihoda je, neporeski prihodi čine 12,3 odsto ukupnih prihoda budžeta u iznosu od 164,2 milijarde dinara, dok ostatak čine donacije, u iznosu 17,5 milijardi dinara.Ukupni prihodi za 2021. godinu su veći za 45 milijardi dinara u odnosu na prihode koji su planirani budžetom za 2020. godinu, jer Srbija očekuje povećanje poreskih prihoda za 5,9 odsto (64,6 milijardi dinara). Neporeski prihodi su istovremeno niži za 23,3 milijarde dinara (12,4 odsto).Rashodi i izdaci koji su planirani u 2021. godini su 1.514,82 milijardi dinara (smanjenje od 14,29 odsto na iznos planiran rebalansom budžeta iz novembra 2020. godine).Gledajući pojedinačno poreske prihode, za sve kategorije osim poreza na dobit pravnih lica projektuje se umeren rast.Projektovano je da će prihod od PDV-a mati dinamičniji rast zbog očekivanja oporavka lične potrošnje u 2021. godini, ali i porez na dohodak, jer se očekuje naplata dela prihoda od poreskih obaveza odloženih tokom 2020. godine, usled pandemije.Projekcija prihoda u 2021. godini je sačinjena na osnovu projekcije kretanja BDP-a i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, kretanja spoljnotrgovinske razmene, procene kretanja zaposlenosti i zarada, procenjenih efekata izmena u poreskoj politici i strukturnih mera i regulisanja duga po osnovu prenetih obaveza iz 2020. godine.Kao osnova za projekciju prihoda za 2021. godinu su korišćeni realizovani prihodi iz 2019. godine, zbog specifičnosti koje su obeležile 2020. godinu i koje ne predstavljaju pouzdanu osnovu za realnu projekciju.Zbog globalne pandemije virusa COVID-19, prema prognozama MMF-a, pad svetske trgovine u 2020. godini će biti oko 10,4 odsto i najviše su pogodjene automobilska i elektronska industrija i sektor usluga, najviše turizam.Oporavak će zavisiti od dužine trajanja pandemije, ali i poteza koje budu preduzimale vlade država širom sveta.Svetske institucije ipak imaju i optimistične vesti, te tako prema projekcijama Evropske centralne banke, privreda evrozone će nakon očekivanog pada od 8 odsto u 2020. godini, u 2021. godini zabeležiti rast od oko 5 odsto.Ove prognoze su zasnovane na pretpostavkama o postepenom ukidanju restriktivnih mera, oporavku tražnje i padu globalne neizvesnosti.Na osnovu pokazatelja, Srbija očekuje da će ekonomski rast u 2021. godini u potpunosti biti vođen domaćom tražnjom, a doprinos neto izvoza će biti negativan.Predvidja se rast lične potrošnje od 5,4 odsto, investicije će navodno imati međugodišnje povećanje od 13,3 odsto, a potrošnja države će biti u blagom porastu i iznosiće 0,4 odsto, zbog povećanja izdataka za potrebe zdravstva u 2020. godini.Predviđa se da će rast privatne potrošnje uz snažan rast investicija za posledicu imati i rast uvoza za 9,3 odsto.I dalje postoji velika nezvesnost u pogledu dinamike privrednog oporavka u 2021. godini, zbog produženog trajanja krize, efekata koji se prenose i u narednu godinu i neizvesnosti zbog primene najtežih epidemioloških mera u narednim mesecima.  U 2021. godini je predvidjeno smanjenje poreskog opterećenja zarada, kao mera fiskalne politike na prihodnoj strani budžeta. Planirano je od početka naredne godine povećanje neoporezivog dela bruto zarade, sa 16.300 dinara na 18.300 dinara.Sa druge strane, pojektovani porez na dohodak je u budžetu veći za 10,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a procena naplate uzima u obzir planirano povećanje zarada u  javnom sektoru, izmenu u visini minimalne zarade i povećanju neoporezivog dela zarade, kao i naplatu odloženih poreskih obaveza iz prethodne godine.Projektovana naplata poreza na dobit je je smanjena za oko 14 milijardi dinara u odnosu na prethodnu godinu, jer se očekuje da će doći do odredjenog pada profitabilnosti zbog okolnosti u kojima su poslovale kompanije u 2020. godini.Predvidjena naplata poreza na dodatu vrednost (PDV) je povećana za 9,6 odsto, tačnije za oko 600,3 milijarde dinara. Ova projekcija je takođe zasnovana na predvidjenom oporavku lične potrošnje. Budžetom za 2021. godinu nije predvidjena promena akcizne politike. Predviđeni prihodi od akciza su: od akciza na naftne derivate 170,1 milijardi dinara, na duvanske proizvode 109,4 milijardi dinara, na kafu i alkohol 18,3 milijarde dinara i na električnu energiju 18 milijardi dinara.Planirani prihodi od carina će porasti za 4,1 odsto i iznosi 53,1 milijarde dinara, ostali poreski prihodi su planirani u iznosu od 13 milijardi dinara.Rashodi koji su planirani za zaposlene su u iznosu od 334,89 milijardi dinara i sadrže i planirano povećanje plata zaposlenih u sektoru zdravstva i kod ostalih budžetskih korisnika.U sektoru zdravstva će plate biti uvećane za 10% i tako uvećana osnovica će biti uvećana za 5%, počev od plate za decembar 2020. godine. Zarade za zaposlene kod ostalih budžetskih korisnika će biti uvećane za 3,5%, počev od decembarske plate 2020.godine, a u martu će se plate povećati za 5%.Rashodi po osnovu isplate subvencija su planirani za poljoprivredu, privredu, puteve, železnicu, sektor turizma, vazdušnog saobraćaja, rudarstva i energetike i dr. i iznose 119,99 milijardi dinara.Transferi ostalim nivoima vlasti iznose 90,36 milijardi dinara i predstavljaju namenske i nenamenske transfere jedinicama lokalne samouprave i transfere AP Vojvodina.Dotacije organizacijama za obavezno socijalno osiguranje (PIO, RFZO, NSZ, FSOVO) iznose 15,8 odsto ukupnih rashoda u iznosu 239,41 milijarde dinara.Iznos od 273,92 milijarde dinara je izdvojen za nefinansijsku imovinu (započeti infrastrukturni projekti i početak novih projekat u oblasti drumskog i železničkog saobraćaja).To su Projekat madjarsko-srpske železnice, pruga Beograd-Stara Pazova i Novi Sad-granica sa Madjarskom; izgradnja autoputa Pojate-Preljina, Preljina-Požega, izgradnja saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, izgradnja beogradske obilaznice na autoputu E-70/E-75 – most preko reke Save kod Ostružnice-Bubanj Potok, izgradnja brze saobraćajnice-deonica Iverak-Lajkovac, izgradnja autoputa Beograd-Sarajevo i proširenje kapaciteta terminala za rasute i generalne terete Luke Smederevo.Izdaci za nabavku finansijske imovine u čiju strukturu spadaju: izgradnja stanova za pripadnike snaga bezbednosti, Program vodosnabdevanja i prečišćavanja otpadnih voda u opštinama srednje veličine u Srbiji, individualna pomoć studentima, formiranje i održavanje obaveznih rezervi nafe, derivata nafte i prirodnog gasa iznose za 2021. godinu 20,52 milijardi dinara. Fiskalni deficit koji se očekuje na nivou opšte države u 2020. godini biće oko 8,9 odsto BDP-a, a dug opšte države će iznositi 59 odsto BDP-a, kao posledica interventnih mera države u cilju neutralisanja efekata krize.Pomoć privrednim subjektima, fiskalni stimulans stanovništva i ulaganje u zdravstveni sistem su tri komponente fiskalnih mera koje su sprovedene.Planirano je da u 2021. godini, deficit opšte države iznosi 3 odsto BDP-a i da se nivo javnog duga na nivou opšte države smanji na 58,7 odsto i ciljevi fiskalne politike u narednoj godini će biti usmereni na održanje fiskalne stabilnosti i smanjenje učešće javnog duga u BDP-u.

Srbija

Srpski tim programera osvojio regionalnu nagradu kao najbolje rešenje iz oblasti finansijskih tehnologija

Nakon osvajanja prvog mesta na Elevator Lab takmičenju za Srbiju  i osvajanjem nagrade od 5.000 evra, srpski tim programera iz kompanije Ipification osvojio je prvo mesto i na istoimenom regionalnom takmičenju kao startap sa najinovativnijim rešenjem iz oblasti finansijskih tehnologija. Na regionalnom takmičenju pored srpskog predstavnika, učestvovali su i startapi iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske, a takmičenje je bilo otvoreno i za startape iz Crne Gore i Slovenije. Kao najbolji startap Ipification je dobio mogućnost da integriše svoje rešenje unutar Raiffeisen bank Sistema u regionu i da predstavi svoje inovativno rešenje na međunarodnom “Elevator Lab Demo Day” u martu/aprilu 2021. godine.Izvršni direktor Ipification Stefan Kostić je istakao da je veoma počastvovan što je prepoznat veliki trud i rad na razvoju rešenja koji će umnogome olakšati i dodatno unaprediti mobilno bankarstvo banaka uz potpunu bezbednost podataka klijenata. “IPification je napredno i najbezbednije rešenje prilikom registrovanja, prijavljivanja i verifikacije transakcija. Proces verifikacije broja telefona se vrši jednim klikom, bez čekanja na lozinku ili SMS. Najsavremenija tehnologija omogućava očuvanje privatnosi mobilnog korisnika i u skladu je sa svim regulativama Evropske unije i šire”, rekao je Kostić. On je dodao da je ova nagrada podsticaj za mladi srpski tim da nastavi da inovira i doprinese razvoju tržišta u Srbiji i širom Evrope.Nagradu za najbolji startap sa inovativnom idejom i rešenjem u oblasti finansijskih tehnologija dodeljuje stručni žiri koji čine menadžeri Raiffeisen banke i uspešni regionalni preduzetnici i investitori.Regionalno “Elevator Lab challenge 2020” sprovodi Raiffeisen banka uz podršku organizacija Startit.

Srbija

Tokom zime građani Prijepolja vodiće brigu o beloglavim supovima

Udruženje građana Jadovnik iz Prijepolja objavilo je na svojoj fejsbuk stranici da je pokrenulo inicijativu Zaštitimo beloglavog supa, čiji je cilj redovno snabdevanje ptičijeg hranilišta Kašan.Kako je najavljeno, u projektu koji traje od 1. decmbra do 28. februara aktivno će učestvovati i lokalno stanovništvo, a poljoprivredna gazdinstva i klanice će otpad koji je nastao od uginulih životinja usmeravati na hranilište beloglavih supova. Dugoročni cilj projekta je da se doprinese uspostavljenom mehanizmu zaštite beloglavog supa u specijalnom rezervatu prirode Klisura reke Mileševke. Objašnjava se da će se to postići kroz odgovorno upravljanje otpadom.ZBOG ZAŠTITE BELOGLAVIH SUPOVA PREDLAŽE SE ZABRANA LETOVA KANJONOM UVCA "Smatrali smo da kroz ovu inicijativu možemo doprineti rešavanju problema nesanitarnog odlaganja životinjskog otpada u opštini Prijepolje i istovremeno pomoći zaštiti beloglavog supa", navode u udruženju.Prema njihovim rečima, tako će se obezbediti "prirodna reciklaža" otpada, a cilj je i da se stanovništvo podstakne na odgovorniji odnos prema njemu.Dodaje se i da je inicijativu Udruženja Jadvnik podržala u organizacija Orca, kroz projekat "Tvoje mesto u Srbiji".

Srbija

Sarajevo zabranjuje grejanje na ugalj od naredne godine

Tokom još jedne grejne sezona Vlada kantona Sarajevo i najavljuju zabranu korišćenja uglja za grejanje, prenosi poral Balkangreenenergynews. Ako se usvoji, zabrana bi mogla da važi već od 1. novembra sledeće godine.Iz glavnog grada BiH dolaze vesti da Vlada Kantona Sarajevo priprema strategiju za smanjenje upotrebe čvrstih goriva, sa ciljem da se smanju zagađenje vazduha. Sada je kako se dodaje najavljen i akcioni plan za njenu primenu te strategije, u okviru kojeg će se zabraniti upotreba uglja u kućama i u stambenim zgradama, kao i u objektima koje koriste firme i javni sektor. Ta odluka bi, kako se ocenjuje mogla da bude revolucionarna u regionu.Najavljuje se da će akcionim planom biti jasno definisano ko, šta i u kom vremenskom periodu treba da uradi u vezi sa moratorijumom na korištenje čvrstih goriva. "U prvom redu se to odnosi na zabranu posjedovanja i korišćenje uglja, dok će se neke druge mjere uvoditi postepeno, s obzirom da je riječ o desetogodišnjem planu", rekao je Faruk Kapidžić, ministar prostornog uređenja, građenja i zaštite životne sredine.On je dodao i da će zabrana biti uvedena naredne godine,ukoliko se sprovedu sve mere iz akcionog plana. Njim se kako je dodao utvrđuju subvencije i dinamika realizacije za moratorijum.Ističe se i da je za ovaj potez potrebno da se promene zakoni i propisi u Federaciji BiH i Kantonu Sarajevo.MERENJA KAŽU DA JE VAZDUH OPASAN PO LJUDEVlasti Kantona Sarajevo inače su već ove grejne sezone oglašavale upozorenja na zagađenost vazduha, koje povlače hitne mere, jer je koncentracija suspendovanih čestica PM10 premašila 150 mikrograma po kubnom metru na dnevnom nivou.Većem zagađenju, kako je objašnjeno pogodovale su i vremenske prilike.Prema aplikaciji koju je razvila ekološka organizacija Eko akcija, dnevna koncentracija PM10 bila je 182 mikrograma 26. novembra, dan kasnije 282, a 28. novembra iznosila je 286. Ukupni indeks kvaliteta vazduha je 27. novembra bio na 303 a sledećeg dana na 323, što znači da je zagađenje vazduha bilo opasno za ljude.Dnevne vrednosti su se u međuvremenu smanjile, ali su očitane vrednosti na više stanica išle iznad 150 poena, što znači da je vazduh u Sarajevu bio nezdrav, upozorio je portal Eko akcija.MERE PROTIV ZAGAĐENJAVlada Kantona Sarajevo 1. decembra, u okviru epizode "Upozorenje" ukinula je mere protiv zagađenja u zonama A, B, C i D na području tog kantona koje su donete 27. novembra i odnosile su se na smanjenje emisije štetnih čestica.Obrazloženje je bilo da je u međuvremenu zabeležen "značajan pad" svih zagađujućih čestica u vazduhu.O štetnom uticaju uglja na kvalitet vazduha, često se govori i u Srbiji, Poslednja značajna polemika bila je tokom prošlog meseca kada je pažnju javnosti privukla ranija izjava direktora Istraživačke stance Petnica, Vigora Majića.On je na debati pod nazivom "Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh", koja je održana 20. februara izjavio da se na domaćem tržištu prodaje lignit lošeg kvaliteta, kao i da je to jedan od glavnih uzroka zagađenja.Debatu je organizovala grupa nezavisnih medija Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet  i Južne vesti, uz podršku Ambasade Švedske.Majićeva izjava je međutim privukla pažnju nekoliko meseci kasnije, kada je nova grejna sezona već uveliko krenula.

Srbija

Šta sve mali privrednici zahtevaju od Vlade Srbije?

Nakon „Protesta upozorenja male privrede“ mali privrednici predstavili su listu zahteva i predloga za rešavanje trenutne situacije u kojoj se nalaze, navodi se u saopštenju Udruženja „Zaštitnik preduzetnika  i privrednika Srbije“.„Sektor MSPP zapošljava preko milion i po zaposlenih i bez adekvatnih mera pomoći mnogi neće preživeti, a ekonomija će se urušiti. Privrednici Srbije godinama izdašno finansiraju javni sektor i nisu na teretu države nego obrnuto. Sad je vreme da država pokaže solidarnost i pobrine se da mala domaća privreda preživi nastalu krizu, umesto što se našim novcem finansiraju mnogobrojni strani „investitori““, dodaje se u saopštenju.Zahtevi malih privrednika su sledeći:- Otpis poreza i doprinosa za mesece za koje su isplaćeni minimalci ili deo minimalaca.- Mere pomoći u skladu sa zahtevima svakog pojedinačnog sektora koji je ugrožen.- Pravedan model uvođenja frilensera u poreske tokove. Promenu poreskog sistema na progresivan, pravedniji i transparentniji način, uključujući ukidanje kategorije akontacije poreza na dobit i podizanje minimalaca na način da bruto ostane isti, a porezi i doprinosi da ne prelaze ukupno deset odsto.- Uvođenje progresivne poreske stope.- Prestanak korišćenja inspekcije kao sredstvo iznude.- Stopiranje novih i parafiskalnih nameta kao što je eko taksa koja se ne troši na ekologiju za koju svi znamo da se ne troši na ekologiju i- Jednaka primena zakona za sve.Pored toga, pojedinačni sektori kao što su turistički, ugostiteljski i firlenseri takođe su izneli svoje liste zahteva. Neki od zahteva turističkog sektora su:- Fond za razvoj Republike Srbije pod hitno, a u roku ne daljem od 31.12.2020. godine, reši sve prispele zahteve turističkih agencija.- Otpis obaveza po osnovu poreza i doprinosa za 5 meseci primljene pomoći u vidu COVID19 dodatka.- Moratorijum na otplatu kredita sa rokom minimum 6 pa do 9 meseci.- Odlaganje poreza na imovinu preduzeća, i poreza na dobit preduzeća u vremenu trajanja vanrednog stanja, i vanrednih mera, koje su još uvek na snazi.- Hitno rešavanje problema polisa osiguranja za turističke agencije organizatore, uz izmenu i dopunu Zakona o turizmu i podzakonskih akata koji se odnose na deo o polisi. Osiguravajuće kompanije su u dogovoru, van tržišnih pravila, formirale jedinstven stav prema turističkim agencijama, i nametnuli obavezu uzimanja polisa koje su 300 odsto skuplje u odnosu na ponude iz februara meseca tekuće godine. Takođe formirati radnu grupu u Ministarstvu pravde koja će ispitati nameru Osiguravajućih kuća i pojedinaca iz turističkog sektora da stvore nepodnošljivuposlovnu atmosferu, i onemogućavanje ostalih konkurenata da ostvare ista prava na tržištu.- Jednokratno pomoći turističkim vodičima i turističkim pratiocima.- Prekinuti lažno izveštavanje medija o „pomoći turističkom sektoru“, jer se ne radi o sektorskoj pomoći, već linearnoj pomoći koju je Vlada izdvojila za celu privredu.Ugostiteljski sektor želi pre svega direktno učešće njihovih predstavnika na sastancima na kojima se odlučuje o merama usko vezanim za ugostiteljski sektor.Pored toga i smanjenje PDV-a, otpis različitih taksi i poreza, posebno onih taksi koje naplaćuju Sokoj i OFPS i prestanak etiketiranja ugostiteljske delatnosti kao „leglo zaraze“ jer, kako kažu, nema nikakvog naučnog osnova za to.

Srbija

Budžet Vojvodine za narednu godinu oko 640 miliona evra

Vlada Autonomne pokrajine Vojvodini je na današnjoj sednici usvojila predlog pokrajinske skupštinske o budžetu za 2021. godinu, kojim bi pokrajinskoi budžet bio 75,2 milijarde dinara (oko 639,75 miliona evra).Fiskalni deficit projektovan je u iznosu od 2,4 milijarde dinara, odnosno 3,4 odsto ukupnih prihoda.Pokrajinska vlada navela je da će budžet za 2021. godinu prioriteti u novom mandatu biti ekonomska i razvojna politika, zaštita životne sredine, kultura i informisanje, poljoprivreda i ruralni razvoj, kao i zdravstvo.Budžetom za narednu godinu za kapitalna ulaganja predviđa se 15,1 milijarda dinara.Među najznačajnijim novim ulaganjima u 2021. godini jesu obnova i izgradnja objekata u okviru kompleksa Doma za duševno obolela lica u Čurugu, izgradnja automatskog sistema odbrane od grada na teritoriji Raketnog centra Bajša i Samoš, izgradnja objekta Studentskog kulturnog centra u Novom Sadu i Doma kulture u Ravnom Selu.Sredstva su obezbeđena i za nastavak mera demografske i socijalne politike, agrarni i ruralni razvoj, kao i razvoj turističkog potencijala i za podsticaje preduzetništvu.U novom budžetu planirana su i sredstva za širi delokrug rada Fonda za izbegla, prognana i raseljena lica AP Vojvodine, koji prerasta u Fond za izbegla, raseljena lica i za saradnju u regionu.

Srbija

Objavljen Poreski kalendar za decembar

Prvi koji imaju obaveze da dostave obaveštenja o zaključenim ugovorima su oni koji posluju na estradi, kao o poslodavci koji su u obavezi da zaposle osobe sa invaliditetom, saopštila je Poreska uprava. Njima, kako se dodaje rok ističe danas, 7. decembra.Sledeći rok koji je određen u Poreskom kalendaru odnosi se na podnošenje poreske prijave i plaćanje poreza na premije neživotnih osiguranja.Pored njih, rok ističe i za za podnošenje poreske prijave i plaćanje PDV (za prethodni mesec) poreskih dužnika iz člana 10. Zakona o PDV-u.Sredina meseca, 15. decembar, kako se navodi rezervisan je za veliki broj obaveza.Rok za plaćanje mesečnih akontacija poreza i doprinosa  na prihode  od samostalne delatnosti za prethodni mesec, ističe 15. decembra.U te obaveze, kako se navodi spadaju preduzetnici koji vode poslovne knjige, kao i oni koji porez plaćaju na paušalno utvrđen prihod.Sredinom meseca, ističe i rok podnošenje obaveštenja preduzetnika o opredeljenju za isplatu lične zarade u 2021. godini, kao i rok za plaćanje doprinosa sveštenicima, verskim službenicima, zaposlenima u inostranstvu, kao i stranim penzionerima.Rok 15. decembra ističe i za podnošenje poreske prijave o obračunatim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje osnivačima i članovima privrednog društva, zatim za plaćanje PDV-a, kao i akontacije poreza na dobit pravnim licima.Sredinim meseca ističe i rok za plaćanje obračunate akcize (od 16. do kraja prethodnog meseca), kao i rok za podnošenje poreske prijave o obračunu akcize za prethodni mesec.Rok za podnošenje poreske prijave i plaćanje akcize na električnu energiju za prethodni mesec, takođe spada u red obaveza kojima je krajnji rok sredina decembra.PORESKE OBAVEZE DO KRAJA GODINEKako se navodi u Poreskom kalendaru, plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za neisplaćene zarade i to za prethodni mesec ističe poslednjeg dana 2020.Tu spada i rok za plaćanje obračunate akcize za period od 1. do 15. dana u mesecu.

Srbija

Vlada imenovala novog v.d. direktora Nacionalne akademije za javnu upravu

Vlada Srbije imenovala je Dejana S. Miletića za novog v.d. direktora Nacionalne akademije za javnu upravu (NAJU), saopštila je ta institucija. Miletić doktor je ekonomskih nauka i univerzitetski profesor, a u svojoj dugogodišnjoj karijeri bavio se istraživačkim i obrazovnim dužnostima u okviru Instituta za strategijske studije i razvoj, kao i obrazovanjem studenata, od osnovnih do doktorskih studija, na nekoliko privatnih i državnih Fakulteta."Idejni je tvorac i predsednik nevladine organizacije Centar za proučavanje globalizacije/Center for Globalization Studies (CGS). Jedan je od osnivača International Counter-Terrorism Academic Community (ICTAC), organizacije osnovane u Atini 2004. godine, kao i International Negotiation Teaching and Researching Asociation (INTRA), osnovane 2013. godine, takođe u Atini", dodaje se u saopštenju.Objavio je više od 60 naučnih radova i analiza o temama globalizacije, ekonomske politike i bezbednosti, a takođe je i član nevladine organizacije East West Bridge (EWB). Ujedno je i koautor knjige "Liderstvo svetlošću – priručnik za lidere 21. veka", u izdanju Zavoda za udžbenika, Beograd, 2018."U 2021. godini startujemo sa novim Programima obuka državnih službenika i službenika u jedinicama lokalne samouprave, koji će u potpunosti biti prilagođeni njihovim potrebama. Nastavljamo dobre prakse, pa ćemo dodatne napore uložiti u unapređenje naše LMS onlajn platforme za učenje, koja nam je u ovom turbulentnom periodu epidemije omogućila da edukacija službenika nikada ne prestane, jer ljudi su naš najvažniji resurs. U narednoj godini Akademija će nastaviti da pomera granice i unapređuje javnu upravu, reformiše sistem i doprinosi svojim delovanjem višem cilju modernizacije i digitalizacije Republike Srbije", izjavio je Miletić prilikom stupanja na dužnost v.d. direktora NAJU.Nacionalna akademija za javnu upravu je centralna institucija sistema stručnog usavršavanja u javnoj upravi Republike Srbije, sa statusom javno priznatog organizatora aktivnosti neformalnog obrazovanja odraslih.Osnovana je Zakonom o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu („Sl. glasnik RS“, br 94/2017 od 19.10.2017. godine), a sa radom je počela januara 2018. godine.Nadzor nad radom Nacionalne akademije za javnu upravu vrši Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.Od svog osnivanja pa do danas sprovedeno je 754 obuke koje je pohađalo 18.515 službenika

Srbija

Glavni odbor SLFS-a pokrenuo peticiju podrške doktoru Paniću

Nakon Otvorenog pisma Glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije (SLFS) upućenom predsedniku Srbije i javnosti, Glavni odbor SLFS-a pokreće peticiju za podršku doktoru Radu Paniću, predsedniku Sindikata lekara i farmaceuta Srbije u „borbi za istinu“, navodi se u saopštenju.SLFS poziva sve lekare, medicinske sestre i tehničare, zdravstvene saradnike, i sve zaposlene u zdravstvenom sistemu, kao i sve građane, koji smatraju da je „istina samo jedna i koji žele da stanu na put pretnjama i manipulaciji informacijama“ da potpišu peticiju.Peticija SLFS-a zahteva:- Poštovanje slobode i različitosti mišljenja, „Razlika u mišljenjima ne znači automatski napad na državu ili vlast“ (iz Otvorenog pisma Predsedniku RS).- Poštovanje prava na istinu. SLFS naglašava da „Naša istina je istina sa terena...“ (iz Otvorenog pisma Predsedniku RS). Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju – prema Članu 51. Ustava RS.- Stručnost ispred politike.Rok za potpisivanje peticije je tri nedelje.Peticiju možete potpisati OVDE.

Srbija

Vlada predlaže kredit za novi put od Rume do Loznice

Vlada Srbije prosledila je Narodnoj skupštini zakon o zaduživanju kod Unukredit banke za finansiranje projekta izgradnje saobraćajnica od Rume do Loznice. Projektom je predviđena izgradnja auto-puta, mosta na reci Savi i brze saobraćajnice.U obrazloženju zakona navodi se da je Vlada sa Unikredit bankom potpisala Ugovor o dugoročnom investicionom kreditu za Projekat Ruma-Šabac-Loznica krajem novembra, kao i da je izgradnja auto-puta Ruma-Šabac i brze saobraćajnice Šabac-Loznica jedan je od prioritetnih projekata u domaćem drumskom transportu. Njegovom realizacijom, kako se naglašava povezuje se 600.000 ljudi u Mačvanskom i Sremskom okrugu, Podrinju, Zapadnoj Srbiji i Vojvodini, kao i veza sa Bosnom i Hercegovinom i ostalim zemljama u regionu. Vlada Srbije podseća i da je novembru 2019. potpisan je Кomercijalni ugovor o projektovanju i izvođenju radova u okviru projekta sa Putevima Srbije, Кoridorima Srbije i kompanijom AzVirt.Ugovorena vrednost projekta, za završetak projketno-tehničke dokumentacije i izgradnju tri deonice je do 467.500.000 evra.Deonica 1 obuhvata izgradnju autoputa Ruma-Šabac do mosta preko Save u Šapcu. Dužina deonice je 21,14 km, a vreme za izgradnju tri godine.Deonica 2 podrazumeva izgradnju mosta preko reke Save u Šapcu, dužine 1,327.5 m, a rok za izgradnju je takođe tri godine.Deonica 3, kako je predviđeno, obuhvatiće izgradnju brze saobraćanice od Šapca do Loznice, dužine 54,58 km, na kojoj će projektovana brzina biti 100 km/h.POD KOJIM USLOVIMA SE DRŽAVA ZADUŽUJE?Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2020. odobreno je zaduživanje kod Unicredit banke u iznosu do 14.208.000.000 dinara. Dodaje se da će direktno zaduženje Republike Srbije biti 11.288.640.000 dinara, otplata zajma biće polugodišnja, 30. juna i 31. decembra svake godine.Rok dospeća je devet godina, uključujući i period počeka od dve godine, uz otplatu glavnice u 14 jednakih rata. Prva rata dospeva 30. juna 2023, a poslednja 31. decembra 2029. godine.Naknada za obradu zahteva i realizaciju kredita biće 0,30% na ukupan iznos zajma, dok je predviđeno da naknada na nepovučena sredstva iznosi 0,30% na godišnjem nivou.Ugovoreno je da kamatna stopa bude tromesečni BELIBOR plus fiksna marža od 2,70% godišnje, kao i da naplata prve kamate stigne šest meseci nakon prvog povlačenja sredstava.Kako se dodaje rok za povlačenje sredstava je 31. decembra 2021. godine, a rok raspoloživosti može biti i produžen od strane banke.Napominje se da je predviđena i mogućnost prevremene otplate zajma, ukoliko se proceni da je to povoljnije sa stanovišta upravljanja javnim dugom, uz plaćanje svih dospelih obaveza po osnovu kamate i drugih troškova banke.

Srbija

Privatne zdravstvene institucije i dalje van borbe sa koronavirusom

Iako je većina evropskih zemalja još na početku pandemije odlučila da iskoristi potencijal privatnog sektora u borbi protiv korona virusa, u Srbiji takve najave još uvek ne postoje, a sa inicijativom koja je upućena još letos da se privatnicima dozvoli da makar rade PCR testove, se još uvek nije desilo ništa, piše Danas.Kako kažu u Asocijaciji privatnih zdravstvenih ustanova, u poređenju sa prethodnim periodom njihovi članovi imaju veći priliv pacijenta, s tim da nemaju precizne podatke o broju pregleda koji se svakodnevno urade.Trenutno, oni građani koji imaju novca mogu u privatnim ustanovama uraditi serološke i antigenske testove na korona virus.Takođe, pojedini privatni domovi zdravlja pregledaju pacijente kod kojih postoji sumnja na koronavirus. Kako objašnjavaju iz Asocijacije, pregled podrazumeva ambulantni pregled lekara i dijagnostiku (laboratoriju, test na virus, rentgen ili skener).Preporuke za uključivanje privatne prakse u borbu protiv epidemije ranije su dale mnoge organizacije, uključujući Nacionalnu alijansu za lokalni ekonomski razvoj, zatim Amcham, ali i udruženje lekara Ujedinjeni protiv kovida.„Ako lekar proceni konsultujući važeći algoritam da pacijent treba da se uputi na dalje lečenje, upućuje ga u trijažne centre. Rezultati pregleda i mišljanje lekara iz privatne zdrasvtvene ustanove se prihvataju u državnim zdravstvenim ustanovama“, obajšanjavaju iz Asocijacije. Na drugoj strani, podaci izneti u studiji o epidemiji u Srbiji, koju su radili Amcham, Ekonomski institut i Institut za epidemiologiju, pokazuju da je veliki broj razvijenih evropskih država uključio privatni sektor, što je bila i preporuka SZO.Tako je Nemačka još krajem februara odlučila da sve organizacije zdravstvenog osiguranja pokrivaju troškove testiranja, što je motivisalo privatne laboratorije da se uključe u proces.To je omogućilo da se u Bavarskoj, od 13.000 urađenih testova dnevno, 11.000 uradi u privatnom sektoru.Pored uključivanja privatnika u testiranje, pojedine evropske zemlje poput Velike Britanije iskoristile su kapacitete privatnih ustanova za pružanje usluga pacijentima koji nemaju kovid i koji nisu mogli da dođu do lekara zbog usmerenosti zdravstva na zbrinajavanje obolelih od korone.Francuska je privatnike uključila u zbrinjavanje kovid pacijenata.Pulmolog Tatjana Radosavljević, vlasnica privatne ordinacije u Beogradu, ističe za Danas da su mnoge evropske zemlje odavno integrisale privatnu praksu u zdravstveni sistem, što kod nas nije slučaj, te da je malo moguće da će se to desiti sada u vreme pandemije.„U Sloveniji ili Hrvatskoj postoji uigran sistem po kome privatne ustanove dobijaju od fonda određenu sumu novca za preglede pacijenta i te isplate su redovne i ne kasne. Na drugoj strani, svaki raniji pokušaj da se tako nešto uradi i kod nas završavao se odgovorom vlasti da za to nema para. Privatni sektor kod nas ima uslove da prihvati nekovid pacijente, međutim ja imam rezerve kako bi se to sistemski rešilo. Zapravo, bilo bi potrebno da se reši sve ono što je nagomilano tokom godina, kada zdravstveni sistem nije hteo da uključi privatnu praksu“, kaže sagovornica Danasa i dodaje da ne vidi nijedan razlog zbog koga privatne laboratorije ne bi mogle da rade PCR testiranje.„PCR testovi mogu kvalitetno da se rade u privatnim laboratorijama i njih treba uključiti. A zašto se to ne dešava, to je pitanje za zdravstveni menadžment“, navodi Radosavljević.

Srbija

Zaštita imovine i života u jednom paketu

DDOR osiguranje predstavlja posebnu kombinaciju polisa osiguranja, kojom se ugovara osiguranje  najvrednije imovine, kao i osiguranje sopstvenog života – Osiguranje za 10! Zajedničkim zaključivanjem ovih polisa osiguranja, ostvaruju se dodatne pogodnosti kojima se štiti imovina, kao i sopstveni život čak i u slučaju infekcije korona virusom.Za sve osiguranike i građane koji planiraju da zaključe ili obnove polisu kasko osiguranja za svoj automobil ili razmišljaju o osiguranju domaćinstva kroz jedinstveni paket DDOR osiguranja – Moja kućica, pripremljen je i poseban paket životnog osiguranja, koji uz osnovno pokriće za slučaj smrti, sadrži pokriće i za čak pet dopunskih osiguranja, među kojima je i Epidemik protekt sa isplatom za dane provedene u bolnici u slučaju pandemije. Dodatno, svim klijentima koji zaključe ovu kombinaciju polisa odobrava se i  popust od 50% za zaključivanje dopunskog osiguranja Pomoć na putu, uz kasko polisu, a osiguranje domaćinstva Moja Kućica sa popustom od 10%.Kombinacija ovih proizvoda komplementarnih osiguranja, nudi kvalitetno pokriće po posebnim uslovima prilikom zaključivanja polisa kasko osiguranja ili osiguranja domaćinstva – Moja kućica i paketa životnog osiguranja, sa čak pet dopunskih pokrića – smrt usled nezgode, invaliditet usled nezgode, smrt usled saobraćajne nezgode, potpuni invaliditet i EPIDEMIK PROTEKT. Na kraju, polisa životnog osiguranja nudi pokriće od smrti usled bolesti ili nezgode, sa isplatom ugovorene sume u osiguranom slučaju i zbog obolevanja od Kovid-19.Zaključivanjem imovinskih i životnih osiguranja, klijenti dobijaju kvalitetno obezbeđenje i dodatni popust od 50% za zaključivanje dopunskog osiguranja za Pomoć na putu uz kasko polisu, kao i 10% popusta za ugovaranje osiguranja imovine – Moja kućica.Briga o svojoj imovini, time što će ona biti osigurana, pruža sigurnost za neočekivane i nepredviđene situacije. Prava polisa u pravom trenutku, može da pokrije iznenandne troškove i spase imetak koji je godinama stican. Briga o svojoj imovini jednako je važna kao i briga o sebi i svojoj porodici.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.