Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Zbog nedostatka vladavine prava Srbija ove godine neće otvoriti nova poglavlja sa EU

Evropska unija do kraja godine neće otvoriti nijedno novo poglavlje u pregovorima o članstvu sa Srbijom, jer više članica EU smatraju da vlasti u Beogradu, uprkos obećanjima, nisu sprovele dodatne nužne reforme u ključnim oblastima vladavine prava, nezavisnosti pravosuđa i slobode izražavanja, rekli su Beti izvori u Briselu, piše Euractiv.Izvori u Evropskoj komisiji i Savetu ministara EU objasnili su za agenciju Beta da i poslednje rasprave uoči ministarskih zasedanja i sastanka lidera EU pokazuju da "nema izgleda da se donese odluka o otvaranju bar jednog novog poglavlja, što se ranije smatralo mogućim".Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji je još nedavno ocenio da bi EU sa Srbijom mogla otvoriti pregovaračko poglavlje 8, koje se odnosi na konkurentnost, ali su najnovije analize navele neke članice EU da je to zasad teško prihvatljivo jer je došlo do zastoja u bitnim reformama u Srbiji.Evropski diplomatski izvori su skrenuli pažnju na činjenicu da u nacrtu zaključaka za sastanak šefova diplomatija Unije, koji treba da bude održan 8. decembra, stoji da, kad je reč o Srbiji, "Savet EU žali što napredak u vladavini prava nije bio tako brz i efikasan kao što se očekuje od zemlje koja vodi pregovore i poziva Srbiju da demonstrira političku volju, značajno ubrza reforme i pruži konkretne i opipljive rezultate u ovoj, kao i u drugim temeljnim oblastima".Zvaničnici u Briselu napominju da to nikako ne znači da EU na bilo koji način koči rešenost da podrži Zapadni Balkan na putu evropske integracije, ali ima i mišljenja da je bolje malo sačekati i dobiti kvalitetniju osnovu za dalji napredak.Na to se, kako je rečeno, nadovezuje i za većinu vrlo sporna odluka Bugarske da zaustavi početak pregovora o članstvu sa Severnom Makedonijom, ali i stavovi, posebno Francuske i Holandije, da ni Albanija zasad ne zaslužuje da počne pregovore o članstvu zbog manjkavih reformi vladavine prava.Varheji je, međutim 2. decembra u Evropskom parlamentu, tokom raspave o situaciji na Zapadnom Balkanu, 25 godina nakon Dejtona, rekao da se, kad je reč o Albaniji i Severnoj Makedoniji, "jos uvek nada" ali da je "nažalost sve manje izvesno da se ove godine mogu usvojiti pregovarački okviri".Evropski komesar je pozvao parlamente u Skoplju i Tirani da pomognu da se prebrode teškoće, ali i rekao da "Severna Makedonija mora da učini dodatne napore da izađe u susret onome što brine Bugarsku i da se nađu prihvatljiva rešenja”, uz opasku da je to i stvar političke volje vlada te dve zemlje.I specijalni izaslanik EU za dijalog Beograd-Priština Miroslav Lajčak je u raspravi naglasio da se sad vidi da Evropska komisija nastoji da podstakne rešavanje svih problema u regionu, pa je tako i u dijalogu pokrenula pitanja koja su do sada bila po strani.Posebno je stavljen naglasak na postignute a neprimenjene dogovore i sprovođenje sporazuma o Zajednici srpskih opština, podvukao je Lajčak, rekavši da "pacta sunt servanda', sve što je dogovoreno mora biti sprovedeno" i da je zato EU utvrdila i nadzorni mehanizam koji će to pratiti.

Srbija

DRI: Završni račun državnog budžeta „blizu pozitivne ocene“

Generalni državni revizor Duško Pejović predstavio je poslanicima Narodne skupštine reviziju Završnog računa budžeta Republike Srbije za 2019, saopštila je Državna revizorska instritucija. To je kako se dodaje prvi put da državni revizor pred poslanicima obrazlaže tu vrtstu izveštaja."Revizijom su obuhvaćeni finansijski izveštaji 26 subjekta, od čega je 17 direktnih i devet indirektnih budžetskih korisnika", naveo je dr Pejović. On je rekao da je izraženo 13 pozitivnih mišljenja i 13 mišljenja sa rezervom, dok negativnih mišljenja i uzdržavanja od davanja mišljenja nije bilo.U izveštaju se navodi da Završni račun budžeta RS za 2019. godinu sadrži 89 projektnih aktivnosti koje nisu realizovane i u okviru kojih nije bilo izvršenja rashoda i izdataka."Finansijsko upravljanje i kontrola nisu u potpunosti uspostavljeni kod korisnika budžeta. I dalje postoje greške u ekonomskoj i funkcionalnoj klasifikaciji, ali su one manje po iznosima u odnosu na protekle godine", rekao je generalni državni revizor.U oblasti prihoda i primanja, prema njegovim rečima, uočene su nepravilnosti u iznosu od 5,8 milijardi dinara."Što se tiče rashoda i izdataka, revidirali smo 1,52 biliona dinara i utvrdili greške u vrednosti od 9,2 milijarde dinara, što je 0,6 odsto od revidiranog dela. To pokazuje da je budžet Republike Srbije blizu pozitivne ocene", zaključio je Pejović.On je napomenuo da utvrđivanjem rezultata za 2019. godinu, nisu obuhvaćeni rashodi i izdaci koji iznose najmanje 6,1 milijardu dinara.U oblasti popisa utvrđene su greške u vrednosti od 12,7 milijardi dinara. "To je oblast koja ima manjkavosti i kojoj je potrebno unapređenje", naglasio je dr Pejović.Dodao je da su u bilansu stanja utvrđene nepravilnosti u iznosu od 65,3 milijarde dinara.Pohvalno je, prema rečima generalnog državnog revizora, to što su prvi put u poslovnim knjigama evidentirane obaveze u vrednosti od 67,5 milijardi dinara. Prvi put je evidentirana i nefinansijska imovina u pripremi, u zalihama, kao i dotacije, donacije i avansi.Učešće duga opšteg nivoa države, ne uključujući obaveze na osnovu restitucije, u bruto domaćem proizvodu iznosi 52,9 odsto.Državni revizori dali su ukupno 110 preporuka, i to: 19 preporuka u vezi sa Završnim računom budžeta RS, 44 preporuke direktnim i 47 indirektnim korisnicima republičkog budžeta. Generalni državni revizor očekuje da u predviđenom roku od 90 dana budu otklonjene nepravilnosti onde gde je to moguće.Dr Pejović je na sednici Odbora predstavio i Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja Završnog računa budžeta Grada Niša za 2019. godinu. Ocenio je da su finansijski izveštaji pripremljeni u skladu sa zakonom, ali da zbog utvrđenih određenih nepravilnosti, Nišu nije data pozitivna ocena, već mišljenje sa rezervom.„Ukazali smo na neke od slabosti koje se odnose na organizacionu i ekonomsku klasifikaciju, nedoslednost u popisu imovine i obaveza, nepostojanje pomoćnih knjiga u gradskoj upravi za određene oblasti, pitanja i evidencije, kao na nedovoljno efikasan sistem internih kontrola", rekao je Pejović. Sednice odbora van sedišta Narodne skupštine održavaju se uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine”.

Srbija

Može li RTS da preživi bez subvencija?

Udruženje nvinara Srbije (UNS) podseća na činjencu da se u predlogu budžeta za 2021. nalaze samo novčana sredstva namenjena za Radio-televiziju Vojvodine (RTV). Predlogom budžeta izostavljena je državna pomoć za Radio-televizija Srbije (RTS), ali je drugim predlogom zakona predviđeno poskupljenje takse za javne medijske servise.U predlogu budžeta za 2021. godinu, koji se već nalazi u skupštinskoj proceduri, u stavci pod nazivom „finansiranje osnovne delatnosti javnih medijskih servisa" određeno je 900.000.000 dinara samo za Radio-televiziju Vojvodine. UNS podseća da je u tom delu budžeta prethodnih godina bilo mesta i za RTS.Predlog Vlade Srbije, koji je takođe ušao u skupštinu je da se od 1. januara 2021. godine poveća taksa za javne RTV servise sa 255 na 299 dinara (poskupljenje bi bilo 44 dinara). To bi bilo novo poskupljenje jer je prošle godine pretplata takođe poskupela sa 150 na 220 dinara.Sve to je, kako se naglašava izazvalo podeljena mišljenja u javnosti, pa čak i da je reč o nekoj grešci.NAPLATA TAKSE ZA RTS PROŠLE GODINE BILA 55%UNS podseća da u finansijskom izveštaju RTS-a za 2019. godinu stoji da su prihod od ukupno 13.570.284.000 dinara činili: naplata takse (55 odsto), subvencije iz budžeta (23 odsto) i prihodi od marketinga (21 odsto).Ukupni troškovi i rashodi RTS-a u 2019. godini prema šemi bilansa uspeha ostvareni su u iznosu od 9,9 milijardi dinara, piše u finansijskom izveštaju javnog servisa za tu godinu. U izveštaju se dodaje i da su ostvareni troškovi manji za 9,4 odsto (1,02 milijardi) nego u prethodnoj godini, a u odnosu na plan, troškovi su manji od planiranih vrednosti za 24,3 odsto.RTS je od takse koja je u 2019. godini bila 220 dinara prihodovao 7.422.407.000 dinara, iz čega proizlazi da je 2.811.517 građana, odnosno vlasnika strujomera plaćalo taksu za javni medijski servis.Pod pretpostavkom da je isti broj građana plaćao pretplatu koja je ove godine bila 255 dinara, RTS je od takse prihodovao oko 8,6 milijardi dinara, dok će mu 2021. godine sa pretplatom od 299 dinara pripasti oko 10,08 milijardi dinara.Za 2020. godinu je za RTS za finansiranje osnovnih delatnosti iz budžeta bilo opredeljeno 2,15 milijardi dinara, ali je rebalansom budžeta taj iznos bio umanjen na 1,67 milijardi dinara. Predstavnici Ministarstva kulture rekli da će sredstva za RTS u budžetu za 2020. biti smanjena zbog dobiti koju je on ostvario u 2018. godini. Istovremeno je i taksa za javne servise 2020. godine porasla sa 220 na 255 dinara.Ove godine, obrazloženje da RTS može da opstane bez budžetskih sredstava je, kako se dodaje, izostalo.

Srbija

Žene sa više od 45 godina jedna od najranjivijih grupa na tržištu rada

Diskriminisanjem žena starosti preko 45 godina na tržištu rada država gubi prihode, povećava rashode, a građani i građanke gube svoje samopouzdanje, osećaj pripadanja, manje su zadovoljni, dok su i materijalno ugroženi. U ovakvoj situaciji se pak mnogo češće nalaze žene nego muškarci, pa se tako nova studija koju je objavilo udruženje "Žene na prekretnici" bavi upravo ekonomskim efektima manjeg učešća žena na tržištu rada, ili jednostavnije – kako bi nam svima bilo mnogo bolje kada bismo imali jednake šanse.Kako ističu autori ovog istraživanja, Jelena Žarković i Marko Vladisavljević, aktivnost žena na tržištu rada raste uporedo sa njihovim godinama, ali samo do jednog momenta.Naime, kako i pokazuje studija, žene prvo "stasavaju" za posao, odnosno verovatnoća da će biti aktivne na tržištu ide uzlaznom putanjom sve do 40-ih godina. Nakon toga verovatnoća opada, pa tako žene sa oko 60 godina imaju sličnu mogućnost da budu aktivne, to jeste da imaju ili traže posao, kao i one žene na početku karijere, u svojim 20-im godinama.Imajući u vidu ovu prekretnicu koju žene doživljavaju oko 40. godine, ne čudi što mnogi strateški dokumenti koji se odnose na zapošljavanje i rodnu ravnopravnost upravo prepoznaju žene sa više od 45 godina kao jednu od najranjivijih grupa na tržištu rada.Poslednja Anketa o radnoj snazi koja se odnosi na drugi kvartal 2020. godine pokazuje da u Srbiji ima ukupno 974.200 žena između 45 i 64 godine, to jeste onih koje još uvek nisu ispunile starosni uslov za penziju, a spadaju u kategoriju "starije radne snage".Od tog broja, oko 548.000 žena je zaposleno, nešto više od 24.000 nezaposleno, a čak 401.400 žena ove starosti je neaktivno na tržištu rada.Prema metodologiji Republičkog zavoda za statistiku, neaktivni su svi oni koji nisu zaposleni, ne zarađuju, ali ni ne traže posao, niti su spremni da počnu da rade.TRAŽE, TRAŽE, PA ODUSTANUVisok stepen neaktivnosti je tipičan za žene starije od 45 godina i karakterističan za ovu grupu. Naime, imajući u vidu brojeve koje smo malopre naveli, možemo izračunati da je oko 41 odsto žena između 45 i 64 godina neaktivno, dok je kod muškaraca istog starosnog doba taj procenat gotovo upola manji – tek oko 24 odsto njih je neaktivno."Za razliku od muškaraca kod kojih je ’zrelo’ doba povezano i sa višom stopom zaposlenosti (uporedite stope zaposlenosti mlađih i starijih muškaraca), ženama se šanse da budu zaposlene smanjuju posle 45. godine”, navodi se u istraživanju koje se bavi položajem žena koje imaju više od 45 godina na tržištu rada, a koje je sprovelo udruženje "Žene na prekretnici".Ukoliko pak uporedimo starije žene sa ženama između 24 i 44 godine, dolazimo do sličnog podatka kao i kod muškaraca – među ovim ženama ima oko 26 odsto neaktivnih.Veća neaktivnost svojstvena je i mlađim ženama, između 15. i 24. godine, o čemu smo pisali i na početku teksta, pa je tako i ovde procenat visok, čak oko 80 odsto, ali treba imati u vidu da se u neaktivne uračunavaju i učenice, kao i studentkinje.Međutim, ono što predstavlja veliki problem kada su u pitanju žene 45+ jeste da razlog njihovog netraženja posla i neučestvovanja na tržištu rada jeste da su često obeshrabrene i da se zapravo prinudno "deaktiviraju", navodi se u istraživanju "Tržište rada u Srbiji – položaj žena 45+"."U ovom poslednjem aspektu je izražena velika razlika između njih i mlađih žena, jer je kod mlađih žena viša stopa nezaposlenosti, što znači da ne odustaju tako lako od potrage za zaposlenjem”, navodi se u istraživanju.ŽENE 45+ UMORNE I OBESHRABRENEOvo udruženje je, zajedno sa lokalnim organizacijama, sprovelo niz obuka i sastanaka sa ženama koje spadaju u ovu starosnu kategoriju ne bi li im pomoglo da nađu zaposlenje ili pokrenu svoje sopstvene biznise.Iskustva sa ovih obuka potvrđuju tvrdnje da su ove žene prošle "i sito i rešeto" tražeći zaposlenje i da su na ovom putu često izgubile i motivaciju i samopouzdanje, što im je sve kasnije predstavljalo značajan teret.Gotovo sve žene koje su učestvovale na obukama su bezuspešno pokušavale da se zaposle, konkurisale su mnogo puta za različite poslove, a u međuvremenu su učile da se bave različitim zanimanjima, da šiju, heklaju, pletu, idu na kurseve za kozmetičara, frizera, pekara, odlaze na prekvalifikacije i slično, objašnjava Snežana Milisavljević iz udruženja "Putokaz" iz Kragujevca."Vidljivo je njihovo razočaranje, a čuli su se i komentari ’ko će mene u ovim godinama’, ’zapošljavaju se samo oni koji imaju vezu’, ’samo stranka može da ti pomogne’. Žene koje su pak bile pozivane da dođu na razgovor za posao su, kako kažu, bile dodatno razočarane, pa čak i ogorčene. Jedna od njih nam je rekla da joj je poslodavac kod kojeg je bila na razgovoru za posao rekao da je ’debela’", dodaje ona u pisanom odgovoru za "Novu ekonomiju".U mestima u kojima se stanovništvo pretežno bavi poljoprivrednim delatnostima, kakav je na primer Aleksandrovac, žene često rade teške fizičke poslove, a nemaju ni slobodno vreme niti godišnji odmor, objašnjava za "Novu ekonomiju" Biljana Petrović iz udruženja "Miona" iz ovog grada."Njihov rad u porodici je neplaćen jer se smatra da je briga o deci, porodici, domaćinstvu i starijim članovima porodice isključivo njihova obaveza. Veliki broj žena nema sopstvene prihode i u potpunosti zavise od muških članova porodice, a zbog patrijarhalnih normi retko nasleđuju imovinu", objašnjava ona.S obzirom na to da su ove godine, s obzirom na okolnosti izazvane pandemijom, potražnja i prodaja slabije nego prethodnih godina, udruženje "Miona" se sa svojim saradnicama dogovorilo da će na društvenim mrežama reklamirati njihove proizvode i na taj način pomoći ženama iz ove sredine.Ljiljana Petrović iz čačanskog udruženja "Laris", koje je takođe učestvovalo u seriji obuka, objašnjava da su iz razgovora sa ženama iz njihovog kraja došli do zaključka da su žene odustajale od traženja posla zbog toga što se uglavnom, za njihov nivo stručne spreme, nude poslovi koji im nisu prihvatljivi."To su poslovi u butiku, roštilj majstori, restoranski poslovi... I onda se one opredeljuju da ostanu kod kuće i da se bave neplaćenim poslovima, brinu o starijim članovima, brinu o deci, unučićima i slično. Takođe, nadoknade za te poslove su veoma male i onda se one opredeljuju da ostanu kod kuće jer misle da na taj način daju veći doprinos svojoj porodici nego što bi ako donesu to malo novca," objašnjava za "Novu ekonomiju" Ljiljana Petrović.VREDI LI ONO ŠTO SE UČILO U ŠKOLI PRE 30 GODINA?Poslodavci se uglavnom opredeljuju za mlađe za takve poslove, za devojke koje su tek završile srednju školu. Takođe, ono na šta Petrović još skreće pažnju jeste da žene 45+ nemaju dovoljno veština i kompetencija koje se danas traže na tržištu rada."Obrazovanje koje su one stekle pre 30 godina i ovo sad koje je potrebno na tržištu rada je totalno drugačije. I ovde u Čačku samo se otvaraju neke proizvodnje i to što je namenjeno više muškoj populaciji."Kako ona dalje objašnjava, formalno tržište rada kakvo trenutno postoji u Srbiji ne može na odgovarajući način da odgovori potrebama žena koje imaju više od 45 godina. S obzirom na to da one uglavnom ne mogu svoje dane da organizuju na taj način da osam sati fiksno budu prisutne na poslu, a da istovremeno za to dobijaju veoma niske naknade, odlučili su da im pruže nešto drugačije – posao kome mogu da se prilagode i koji može da odgovori na njihove potrebe.Zbog toga osnivaju Udruženje građana "Dar" u kome se desetak žena koje su učestvovale na obukama trenutno bave krojačkim delatnostima, šiju ili vezu. Trenutno popravljaju i prekrajaju garderobu zdravstvenih radnika iz svog kraja, a plan im je da počnu da se bave i popravkama odeće svojih sugrađana.NE MOGU DA OSTAVE STOKU I ODU NA OBUKUDa muka i pandemija mogu da budu ujedinjujući faktor pokazuje i primer Ženskog udruženja kolubarskog okruga (ŽUKO) koji je, iako nije bio deo ovih organizovanih obuka, u svom kraju organizovao onlajn pijacu. I to baš za vreme vanrednog stanja."Suočene sa zatvaranjem pijaca, zabranom kretanja, smanjivanjem otkupne cene mleka i stoke, odlučile smo da sredstva namenjena nekim aktivnostima preusmerimo u pokretanje onlajn prodavnice proizvoda poljoprivrednica", objašnjava predsednica ovog udruženja Jelena Ružić.Ona za "Novu ekonomiju" dodaje da su na početku rada onlajn prodavnice mnoge žene bile skeptične da bi takav vid prodaje mogao da uspe, pa su u prvih sedam dana imale tek tri poljoprivrednice koje su dostavile fotografije i cene svojih proizvoda.Međutim, već nakon prve dostave su i ostale počele da se priključuju, tako da trenutno na Ženskoj pijaci proizvode prodaje oko 30 poljoprivrednica koje i gotovo ceo logistički deo obavljaju same."Da smo nekome pre nekoliko meseci rekle da će poljoprivrednice u 50-im i 60-im godinama, koje pre toga nisu imale nikakvo znanje iz oblasti logistike i organizovanja, same voditi onlajn prodaju i dostavu svojih proizvoda na tržište koje je često udaljeno i preko 100 kilometara, kao na primer Osečina, retko ko bi poverovao, a one su sad prava mala dobro organizovana firma", zaključuje Jelena Ružić.Ne veruju ni poslodavci starijim ženama, pa im uglavnom ni ne daju priliku da se oprobaju u poslu jer postoje predrasude da se one teže adaptiraju na promene, da teže usvajaju nova znanja i da neće moći da ispunjavaju poslovne obaveze, objašnjava Ružić.Ona takođe skreće pažnju na neophodno kompjutersko znanje i poznavanje stranih jezika, sa kojima žene preko 45 godina ređe raspolažu."Nacionalna služba za zapošljavanje često ima različite programe prekvalifikacije ili sticanja novih znanja koji su jako korisni, ali dinamika rada nije prilagođena ženama sa sela."Jedan od glavnih problema je fizička udaljenost mesta organizovanja ovih obuka, jer u mnogim seoskim sredinama ne postoje redovne autobuske linije kojima bi žene mogle da dolaze na ovakve obuke."I vreme održavanja obuka je neprilagođeno njima jer žene na selu imaju svakodnevne obaveze oko životinja i ne može se očekivati od njih da sedam ili 10 dana uzastopno ostave nenahranjenu stoku i pojave se u gradu u 7 sati ujutru.U odnosu na znanje koje će steći, one će uvek dati prednost svojim svakodnevnim obavezama u njivi ili oko životinja, jer to je nešto što je za njih od egzistencijalne važnosti", objašnjava JelenaRužić. Ovi problemi bi bilo jednostavno rešeni, zaključuje ona, ukoliko bi se imalo više razumevanja i ukoliko bi obuke bile organizovane u selima, ukoliko bi se satnice prilagodile ili ukoliko bi bio organizovan prevoz.Svakako da je najvažniji sluh – sluh za one koji nemaju kako da dođe do mesta dešavanja, sluh za one čije znanje je vreme pregazilo, ali koje same ne daju da budu pregažene. Važno je ipak razumeti i one koje su posle mnogo pokušaja odustale. I ne odustati od njih

Srbija

Zapošljavanje mladih: Jaz između obećanja i ispunjenja

Šta je osim hrabrosti potrebno da se razgovor sa prijateljima pretvori u biznis ili da se sati besplatnog rada pretvore u pristojne plate? Da li Srbija ima vrata na koja bi mladi mogli da pokucaju i da kažu "imam genijalnu ideju, imam super ekipu, imam želju i znanje, nemam novac i treba mi savet"?"Iskreno, jedina misao mi je bila – kad ću ako neću sad", započinje svoju priču Marina Zec, koja je pre nešto više od dve godine pokrenula sajt Oblakoder.U trenutku kada se rodila ideja, Marina je imala 22 godine, dok je sajt lansiran kada je Marina napunila 23."To je bio jedini trenutak kada sam ja završila fakultet, imala dovoljno prostora i energije da znam da sam dovoljno mlada, da mogu da radim jedan posao plus još jedan, pa da se borim za neku ideju."Ideja je, kako objašnjava, bila da stvori nešto novo, ali i da napravi mesto na kome će ona i kolege moći da imaju dostojanstvenu zaradu, jer dok je studirala novinarstvo na Fakultetu političkih nauka bila je okružena prijateljima koji su do unedogled volontirali u većim redakcijama bez ikakve nadoknade.Prvo je sa koleginicom poželela da pokrene blog, a zatim je ideja u razgovoru sa drugima rasla sve do momenta dok nisu oformili ekipu od njih petoro i krenuli u razradu zamisli."Mi smo prvih šest meseci samo razmišljali, o imenu, o konceptu, kako će sve to da izgleda", kaže Marina.DUGAČAK PUT OD IDEJE DO NOVCAOblakoder, portal za mlade, lansiran je 25. maja 2018. godine, ali je put do prvih zarada još uvek bio dugačak."Mi smo sve vreme bili u minusu, to jest od samog nastanka... Bez novca smo radili do maja 2020. Dve godine rada bez ikakvog novca, u ozbiljnom minusu zbog toga što smo mi i organizovali događaje i imali dizajnerku koja je i dan-danas sa nama, radili na izradi sajta... To su sve stvari koje nisu besplatne i trudili smo se da naš sadržaj bude kvalitetan, da imamo na primer neke fotografije, da možemo nekoga za to da platimo. Tu je bilo puno dovijanja", navela je onaKako kaže, godinu dana nakon zvaničnog pokretanja sajta, to je postao posao sa punim radnim vremenom i momenat kada to već postaje opterećujuće, imajući u vidu da prihoda i dalje nema."Svi smo radili druge poslove, neki su dobijali novac od roditelja i uvek je postojalo to kao krajnja instanca i prostor za pomoć, ali recimo ja sam radila u marketinškoj agenciji, radila sam kao PR, kao frilenser. Tako da, uglavnom smo od tih para finansirali sve ostale aktivnosti."Marina objašnjava da su Oblakoder, osim što su ga zaveli u registru medija, registrovali kao nevladinu organizaciju. Razlozi za takav potez su se pre svega odnosili na mogućnost projektnog finansiranja, ali i na ambiciju da Oblakoder u budućnosti ne bude samo magazin, već i mesto okupljanja mladih koji bi bili okrenuti aktivizmu."To nam je ostavilo najviše prostora i najmanje imate troškova, to je isto veoma bitna stvar. Jer mi prve dve godine nismo imali nikakav obrt novca i da smo bili bilo kako drugačije registrovani imali bismo troškove, a ne bismo imali odakle da platimo."KONKURSI NISU PODRŠKA ZA MALE, NEGO DOTACIJE ZA VELIKEIako kao nevladina organizacija ne mogu da konkurišu na državne konkurse koji se odnose na pomoć mladim preduzetnicima i startapima koji su pre svega tržišno orijentisani, Marina kaže da su kao medij koji se bavi kulturom pokušali da konkurišu na konkurse Ministarstva kulture i informisanja, ali i na one koje je raspisivao Grad Beograd.Međutim, tu su veoma brzo naišli na razočaranje."Mi smo se prve dve godine prijavljivali na sve konkurse i ni na jednom nismo dobili nikakvu podršku. Poslednji je bio na gradskom nivou, konkurs za javno informisanje i na tom konkursu su pojedine redakcije, iako je uslov da ne možete da se prijavite sa više od jednog projekta, i koje nisu samo orijentisane na grad, a mi jesmo lokalno orijentisani, dobile finansije za različite projekte i to za nekoliko njih. I u tom trenutku smo rešile da više nećemo tražiti pare ovde. I isti taj projekat koji nije prošao na gradskom nivou, prošao je na evropskom", kaže Marina.NEDOSTATAK MENTORSKE PODRŠKEKada su od jedne evropske organizacije dobili novac za projekat na kome trenutno rade, počelo je i sve ono što su na početku sebi zacrtali kao cilj – redovne plate, stalno zaposlenje za Marinu i još tri koleginice, tim honoraraca, prostor u kome je smeštena redakcija...Uz sve to Marina sa ponosom ističe da je u prethodne dve godine kroz Oblakoder prošlo oko 50 saradnika i da je sve to deo misije koju su sebi zadali, a to je da podrže i razvijaju vršnjačko obrazovanje, ne bi li jedni od drugih učili.Marina dodaje da im je u radu najteže bilo to što na putu od ideje do njene realizacije nisu imali nikakvu podršku, a naročito ne podršku od strane države.Kako objašnjava, sve je zavisilo od ličnih kontakata i to pre svega u drugim nezavisnim medijima koji su im pomagali svojim savetima."Bilo bi idealno da su postojala neka vrata na koja smo mi mogli da pokucamo i da neko nama da i pruži pomoć, ne samo finansijsku, već baš tu mentorsku u razvoju naše biznis ideje i koliko ona može da se razvije i na koje načine."DRŽAVA OBEZBEDILA NEPOVRATNA SREDSTVAU Srbiji postoji nekoliko vrata na koja mladi mogu da pokucaju kada reše da pokrenu svoj biznis – Fond za razvoj koji malim privrednicima nudi bespovratna sredstva u visini do trećine ukupnog ulaganja, Nacionalna služba za zapošljavanje koja dodeljuje sredstva za samozapošljavanje, ali kao najznačajniji vid podrške za pre svega tehnološke startape Digitalna Srbija u svom istraživanju "Startap skener" ističe podršku Fonda za inovacionu delatnost.Ovaj Fond počeo je sa radom 2011. godine i od tada je dodelio ukupno 15,8 miliona evra za 352 projekta koja su realizovala 288 preduzeća u 59 istraživačko-razvojnih organizacija, navodi se u "Startap skeneru".To je, primera radi, oko 40 puta manje sredstava nego što je Srbija izdvojila samo za jednu isplatu univerzalne pomoći "100 evra svakom punoletnom građaninu".DIGITALNO OBRAZOVANJE ZA SVEMeđutim, postoje startapi koji su zahvaljujući grantovima Fonda za inovacionu delatnost uspeli da značajno razviju svoj proizvod. Jedan od njih je platforma "Shtreber" koja osnovcima nudi školsko gradivo predstavljeno na zanimljiv i jednostavan način, kroz različite igrice, zadatke ili kvizove."Nas je 2019. godine podržao Fond za inovacionu delatnost kroz program ranog razvoja. Grant je za nas bio ključan i zahvaljujući njemu smo ovde gde smo danas. Novac nam je pomogao da razvijemo proizvod, a uspešna saradnja sa Fondom, investitorima je poslala signal da smo dobar potencijal za ulaganje", objašnjava za "Novu ekonomiju" Stefanija Lukić, suosnivačica i vođa projekta "Shtreber".Kako Stefanija objašnjava, ideja je bila da se svakom detetu obezbedi besplatan pristup digitalnom obrazovanju. Ono je međutim svoj potpuni potencijal pokazalo upravo u toku pandemije.O tome svedoči i podatak da je od početka pandemije ova platforma zabeležila povećanje broja korisnika i poseta za čak 260 odsto, dok se istovremeno produžilo i vreme koje korisnici provode za "Shtreberu".Osim državnog Fonda, Stefanija ističe da im je od velike pomoći bila i mentorska podrška koju su dobili učešćem na Startap akademiji koju organizuje organizacija Startit, ali i nagrada koju su 2018. godini dobili od Fondacije Đoković za najbolju tehnološku inovaciju u službi čoveka, a zahvaljujući kojoj su učestvovali na Gugl laučpedu (Google Launchpad)."Shtreber" trenutno ima sedam zaposlenih i oko 50 stručnih saradnika, a samo u oktobru imali su oko 300.000 jedinstvenih korisnika i preko pola miliona poseta.BEZ POREZA I DOPRINOSE U PRVIH GODINU DANAOsim direktnih novčanih davanja, Vlada Srbije je krajem 2019. godine donela set mera koji se odnose na niz poreskih olakšica novoosnovanim startapima, kao i na podršku u vidu neplaćanja poreza i doprinosa za osnivače ovih firmi, kao i za do devet zaposlenih u prvoj godini poslovanja.Ovakva vrsta olakšica prilikom zapošljvanja mogla bi umnogome da pomogne startapima, o čemu svedoči i priča Jovana Milovanovića, jednog od suosnivača startapa Trastid (Trusteed) i Skajlid (Skylead) koji je sa svojim kolegom u ovu priču ušao pre donošenja olakšica, pa im je zapošljavanje dodatnih ljudi bilo veoma otežano.Jovan je sa svojim kolegom Nikolom prvo započeo izgradnju Trastida. Tada su sa idejom da naprave alatku koja bi u radu pomogla influenserima na Instagramu prijavili da učestvuju u Inkubatoru koji je organizovao Ekonomski fakultet u Beogradu.Osnovali su startap Trastid (Trusteed) i počeli sa radom, finansirajući se uglavnom od besplatnih kredita koje su dobijali učešćem u različitim projektima.Ipak, kako kaže Jovan, do finalne verzije same alatke nikada nije došlo. Razlozi su bili različiti – nisu svi članovi tima uspeli da se u potpunosti posvete radu u nastajućem startapu jer su radili druge poslove, ali se i naplata korišćenja njihovog proizvoda za klijente iz inostranstva pokazala kao izazovna jer u Srbiji u tom momentu za ovako nešto nisu postojali razvijeni načini.KAKO STRANCU NAPLATITI USLUGU?Na problem deviznog poslovanja, na koje se startapi mahom oslanjaju, skreće pažnju i inicijativa Digitalna Srbija u svom istraživanju. Oni ističu kako je glavni kočničar u digitalizaciji deviznih transakcija Zakon o deviznom poslovanju (ZDP)."Kompanije registrovane u Srbiji, pre svega zbog ZDP-a, ne mogu da pristupe većini svetski poznatih platformi za plaćanje i trgovanje na mreži, što smanjuje konkurentnost domaćih kompanija, posebno onih koje žele da prodaju svoje proizvode i usluge u inostranstvu", navodi se u istraživanju "Startap skener".Jovana, međutim, odustajanje od Trastida nije sprečilo da nastavi da radi na novim idejama. Kroz rad na samom Trastidu, uvideo je značaj Linkdina (Linkedin) uz pomoć koga su stupali u kontakt sa potencijalnim klijentima, pa je tako sledeći korak bilo osnivanje novog startapa, Skajlida (Skylead), koji je imao za cilj da napravi alatku koja bi automatizovala slanje zahteva i poruka na ovoj mreži.Skajlid su osnovali zajedno sa još dvoje kolega koji su, za razliku od Jovana i Nikole, iz programerskih voda. Pa su, dok su oni radili na razvijanju biznisa i vođenju firme, dvojica drugih suosnivača radili na razvijanju samog alata. Na taj način su uštedeli, jer, osim dizajnerke i još jednog programera, nisu imali potrebe za angažovanje dodatnog kadra."Dobra stvar kod pravljenja softverskog proizvoda je to što troškovi nisu veliki. Potrebni su laptop i znanje, to su najvažniji resursi. Za razliku od nekog biznisa za koji vam trebaju mašine i stvari koje povećavaju troškove", objašnjava Jovan.Jovan i Nikola su prodali svoj udeo u Skajlidu i trenutno rade na razvijanju agencije koja će upravo koristiti Skajlid kao alatku pomoću koje će drugim firmama pronalaziti potencijalne klijente.DRŽAVA DA OHRABRI PRIVATNIKE DA ULAŽU U STARTAPIpak, nemaju svi mladi u Srbiji jednake mogućnosti da pokrenu svoj sopstveni posao. Mnogo zavisi od toga odakle dolaze i gde se školuju. Pre svega zato što je startap scena pre svega koncentrisana na Beograd.Kako pokazuju rezultati "Startap skenera" 71 odsto startapa dolazi iz Beograda, iz Novog Sada 15 odsto i iz Niša 4 odsto. Takođe, iako startap ekosistem u Srbiji ide uzlaznom putanjom, Digitalna Srbija u svom istraživanju ističe da je neophodno povećati ulaganja u finansiranje startapa na samom njihovom početku, koje je u Srbiji trenutno 90 odsto niže u odnosu na svetski prosek.S obzirom na to da iskustvo širom sveta pokazuje da su investicije privatnog sektora mnogo delotvornije od onog koji dolazi iz sfere javnog. Zbog toga država treba pre svega da podstiče privatna preduzeća da ulažu u startap ekosistem i da radi na stvaranju novih lokalnih investitora i novih fondova, kao i da uz pomoć poreskih olakšica umanji rizik investitora koji se odluče da novac ulože u neku startap ideju.Katarina BaletićOvaj tekst je podržao Balkanski fond za demokratiju. Stavovi izraženi u tekstu ne predstavljaju nužno mišljenje Balkanskog fonda za demokratiju, Nemačkog Maršalovog fonda SAD, već su isključivo odgovornost Business Info Group

Srbija

Skoro 95 odsto građana smatra da rade više nego što je potrebno (REZULTATI ANKETE)

Nova ekonomija nastavlja sa svojim serijalom tekstova posvećenom potresima na tržištu rada koje je izazvala pandemija koronavirusa. Najveći broj čitalaca koji je odgovorio na poslednju anketu, skoro 95 odsto njih, smatra da zaposleni u Srbiji rade više nego što je potrebno, odnosno da je ravnoteža između radnog i slobodnog vremena značajno narušena.Nešto više od polovine njih (oko 56 odsto) navodi da im na radnom mestu više odgovara fleksibilno radno vreme, do 44 odsto njih preferira tačno određen početak i kraj radnog dana.ANKETA JE I DALJE OTVORENA I DOSTUPNA OVDEKako građani ocenjuju uticaj pandemije na tržište rada pročitajte OVDE.Nova ekonomija vas i dalje poziva da nam šaljete svoja iskustva i komentare putem našeg portala ili društvenih mreža.Rezultate prethodne ankete možete pogledati OVDE.

Srbija

Uspeva li Srbija da „prevari“ Brisel po pitanju ekonomskog napretka?

Održana je onlajn diskusija „Ekonomski izazovi Srbije u procesu evropskih integracija“ koja je imala za cilj da upozna novinare, organizacije civilnog društva i širu javnost sa napretkom Srbije u razvijanju funkcionalne tržišne privrede, sposobne da se nosi sa pritiscima evropskog tržišta i sa time kako je ekonomske reforme ocenila Evropska komisija (EK) u svom godišnjem izveštaju. Učesnici diskusije, Ranka Miljenović, Izvršna direktorka Centra za evropske integracije (CEP) i Aleksandar Milošević, urednik Ekonomije u dnevnom listu Danas govorili su između ostalog i o ulozi koju u reformskom procesu ima Program ekonomskih reformi (ERP) – najvažniji strateški dokument u ekonomskom dijalogu Srbije i Evropske unije.Ispunjavanje ekonomskih kriterijuma, pored političkih kriterijuma jeste osnovni uslov za članstvo Srbije u Evropskoj uniji. Međutim, dok ekonomska poglavlja čine i najveći deo usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom, ona često bivaju zasenjena političkim temama.Uspeva li Srbija da „prevari“ Brisel kada su ekonomski pokazatelji u pitanju?„Brojke se ne mogu prevariti, samo treba pogledati sve, a ne birati one koje nam se dopadaju. Mi volimo da kažemo da smo imali privredni rast od 4,3 odsto prošle, a zaboravljamo da smo svih prethodnih godina imali rast od oko 2 odsto, pa smo imali recesije. Mi smo posle krize imali rast od 2 odsto, a kao zemlja u razvoju trebalo je da imamo 5 do 6 odsto i to pokazuje da se naša zemlja razvija vrlo sporo“, započeo je diskusiju Aleksandar Milošević, urednik Ekonomije u dnevnom listu Danas.Prema rečima Miloševića tvrdnje da se Srbija razvija istom brzinom kao Nemačka je tvrditi kao da „dete raste istom brzinom kao odrasla osoba“. Takođe naglašava da Srbija ima veliki potencijal u poljoprivredi koji nije iskorišćen.Koliko je Srbija ekonomski spremna za članstvo u Evropskoj uniji? „Ako pogledate poslednji izveštaj Evropske komisije za 2020. godinu, videćete da i prema njihovoj proceni iako su pomenuli da je bilo određenog napretka, taj napredak nije suštinski. Mi se tu već godinama unazad ne pomeramo“, rekla je Ranka Miljenović Izvršna direktorka Centra za evropske integracije (CEP).Kako Miljenović objašnjava, kada bi postojala skala od jedan do pet, Srbija bi bila „na slaboj trojci“ što se tiče ekonomske pripremljenosti za zajedničko evropsko tržište i za sve izazove koji očekuju našu privredu što nije dovoljno.Da li je Srbija spremna za Poglavlje 8?„Poglavlje 8 je jedno od najtežih poglavlja u procesu pregovora, zaštita konkurencije i državna pomoć je jedno od osnovnih načela EU i Hrvatska je to poglavlje najduže pregovarala“, ukazuje Miljenović i dodaje da u Srbiji progresa po tom pitanju nema već šest godina.Dodaje da je minimalnog napretka bilo prošle godine usvajanjem novog zakona o državnoj pomoći, ali da u praksi stvarnog progresa nema po pitanju Poglavlja 8. „Pitanje državne pomoći je veoma osetljivo pitanje. Vi biste onda morali da se bavite i pitanje Er Srbije, Telekoma, Junajted grupe i ko je tu i koliko povlašćen. To su pitanja koja su politički i ekonomsko osetljiva i to će Srbija vrlo sporo rešavati“, rekao je Milošević.Kako je objasnio, potrebno je još mnogo rada da Srbija zatvori bilo koja ekonomska pitanja u pregovorima sa Evropskom unijom.Uobličavanje pokazatelja napretka u sprovođenju ERP-a i strukturnih reformi u Srbiji jako loše„Država i organi uprave koji rade na formulisanju tih strukturnih reformi, te pokazatelje formulišu na jednom bazičnom nivou. Ne pokazuju uticaj reformi, već samo šta je usvojeno“, objasnila je Miljenović.Prema rečima oba sagovornika, problem sa kojim se Srbija suočava poslednjih godina je odliv mozgova, odnosno odlazak mladih kadrova iz Srbije. Mladi ljudi nemaju veru u budućnost u svojoj zemlji.Doseg tog problema postao je jasan posebno tokom pandemije, kada Srbiji fali stručnog kadra u zdravstvu. Nema dovoljno lekara i medicinskih sestara, jer su odlučili da napuste zemlju.Kako bi Srbija bila bliža evropskoj integraciji potrebno je rešiti veliki broj problema i izazova, počev od vladavine prava, konkurencije, zaposlenosti, ekologije, pa i svih ekonomskih pitanja, zaključeno je na onlajn diskusiji.Diskusiju su organizovali Centar savremene politike (CSP) i portal European Western Balkans (EWB) u saradnji sa Centrom za evropske politike (CEP) i Nacionalnom alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u okviru projekta “Pripremi se za učešće – P2P” koji je podržan sredstvima Evropske unije. 

Srbija

British Council najavio novi sezonu gejminga PlayUK

U okviru programa "PlayUK 20/21" Britanski konzul (British Council) saopštio je da organizuje onlajn i mentorski program za mlade kreativce u gejming industriji, pa će izabrani učesnici moći da se usavršavaju uz pomoć britanskih stručnjaka."PlayUK 20/21" je kako se objašnjava razigrani i inspirativni digitalni program koji okuplja kreativce iz industrije video igara širom Ujedinjenog Kraljevstva i Zapadnog Balkana. British Council podseća da su se u poslednje tri godine uživo održali gejming događaji u većim gradovima Zapadnog Balkana, kao i uspešne onlajn sesije u između marta i avgusta ove godine.PlayUK je platforma kroz koju British Council podržava kreativnost u digitalnoj umetnosti, nudi pristup novim veštinama i znanju, stvara i jača interakciju između umetnosti i tehnologije. Kroz ostvarivanje veza između praktičara raznih digitalnih i umetničkih disciplina iz zemalja Zapadnog Balkana i Velike Britanije, PlayUK se bavi i istraživanjima u oblasti kodiranja, hardvera, igara i performansi, teorije igara, virtuelne stvarnosti, veštačke inteligencije, proširene stvarnosti, animacija, imerzivni i ostalih digitalnih postupaka u umetnosti.   Ove sezone u saradnju je uključena Marie Foulston, koja je višestruko nagrađivani kreativni producent revolucionarnih izložbi, video-igara, instalacija i digitalnih projekata. Ona je osmislila program podjednako interesantan i inspirativan kako za profesionalce, tako i za digitalne entuzijaste, a prošle godine proglašena je  jednom od 100 najuticajnijih žena britanske industrije video-igara. PRIJAVA NA MENTORSKI PROGRAMPrijavljivanje na mentorski deo programa počelo je prošle nedelje i trajaće do 10. decembra u 17 časova.Program će početi u januaru 2021. godine i 10 kreativaca na početku karijere u video igrama imaće šansu da 3 meseca rade sa posebno odabranim mentorima, ekspertima iz ove industrije iz cele Velike Britanije.   Svi učesnici programa imaće po 8 sati individualnih mentorskih sesija tokom kojih će im eksperti pomoći da ustanove svoje ciljeve, ambicije, razvojne potrebe, kao i da istraže načine da sve to i ostvare.  Program sadrži i razigrani onlajn događaj koji će učesnicima biti prilika da svoj rad prikažu publici iz celog sveta, navodi se u saopštenju Britanskog konzula.Dodaje se da će PlayUK u proleće 2021. godine organizovati specijalnu onlajn izložbu na kojoj će biti predstavljeni rezultati tog mentorskog programa. Sadržaj izložbe će, kako se dodaje, obogatiti i video-igre za široki spektar njihovih ljubitelja, kao i ljubitelja digitalne umetnosti.

Srbija

Zaposleni na beogradskom aerodromu iščekuju otpuštanja

Novi vlasnik Aerodroma "Nikola Tesla", francuska kompanija "Vansi" moće će da otpušta zaposlene od 22. decembra, a za otpremninu se do sada kako piše Politika prijavilo 280 radnika.Prema koncesionom ugovoru francuska kompanija moći će da smanjuje broj zaposlenih, a gubitke u poslovanju zbog pada broja putnika pokušao je da ublaži tako što je ponudio otpremnine koje se kreću od osamsto hiljada do milion dinara za 1.326 stalno zaposlenih. Preostalih 300 radnika koji su angažovani po ugovoru obavešteni su da produžetka saradnje za većinu njih, kako se navodi, neće biti."Ne znamo šta će se dešavati u narednom periodu. Situacija je prilično nepovoljna. Sve je nekako nedefinisano. Šta će biti posle 22. decembra, ne znamo i svi strahujemo od toga. Poslodavac ništa nije najavio, samo su rekli da će biti nova sistematizacija", izjavila je Vesna Vilotić, predsednica sindikata "Zajedno" Aerodroma "Nikola Tesla".Ona podseća da je u vreme kada je koncesija startovala država izdejstvovala zaštitni period od dve godine za sve stalno zaposlene radnike u kom nikoga neće moći da otpuste po osnovu tehnološkog viška. Prema njenim rečima, trenutno pregovaraju o kolektivnom ugovoru, odnosno o godišnjim odmorima, platama i tehnološkim viškovima.Za socijalni program se kako kaže prijavilo 280 stalno zaposlenih, ali dodaje da ne zna koliko ih je dobilo otpremnine. KAKVO JE INETRESOVANJE ZA OTPREMNINE?Vesna Vilotić kaže i da je poslodavac program dobrovoljnog odlaska prvenstveno namenio za administraciju, ali da zaposleni u tom sektoru nisu preterano zainteresovani. Ona dodaje da su se za otpremninu mahom prijavili ljudi koji rade operativne poslove, ali napominje da oni potrebni poslodavcu, pa ne treba očekivati da će ih se lako odreći. Poslodavac je kako naglašava obećao i da će zadržati trećinu radnika pod ugovorom, kojih je trenutno 300.BEOGRADSKI AERODROM U KORONA KRIZI NAJPROMETNIJI U REGIONU RUKOVODSTVO: U TOKU RESTRUKTURIRANJEU kompaniji "Belgrade airport" kažu da je u toku restrukturiranje kompanije kroz program dobrovoljnog odlaska za zaposlene na neodređeno vreme."Odziv zaposlenih je na očekivanom nivou, s obzirom na to da su ponuđeni paketi konkurentni i usklađeni su sa dobrom tržišnom praksom", kažu u toj kompaniji.Tvrde i da će angažman onima koji su zaposleni na određeno vreme biti produžen u slučajevima kada postoji jasna poslovna potreba u okolnostima kada je značajno smanjen obima posla i avio-saobraćaja."Napominjemo da je kompanija zadržala sve svoje zaposlene na određeno vreme tokom trajanja kovid krize više od osam meseci, uprkos činjenici da su bili na plaćenom odsustvu", ističu u preduzeću "Belgrade airport".Predstavnici tekompanije uvreravaju i da će nakon restrukturiranja njena organizacija biti bolje usklađena sa trenutnim poslovnim potrebama i obimom saobraćaja. Napominju, cilj je da se održi poslovanje i sačuva što više radnih mesta za budući, "postkovid" rast. Objašnjavaju i da su usvojili model restrukturiranja sa ciljem da smanje troškove zbog drastičnog uticaja pandemije na vazušni saobraćaj.

Srbija

Domaća gaming industrija beleži rast i tokom krize

Asocijacija industrije video igara Srbije (SGA) objavila je kompletan izveštaj o stanju domaće gejming industrije za prošlu godinu, u kojem se navodi da je i pored izazovnog perioda izazvanog korona-krizom, gejming industrija u zemlji nastavila da raste, piše Netokracija.Izveštaj pokazuje da je industrija video igara u Srbiji vredela između 80 i 120 miliona evra, za šta je zaduženo 100 timova i kompanija koji zapošljavaju okvirno 2.000 ljudi, među kojima su jedna trećina žene.Tokom prošle godine objavljeno je 46 video igrama, a mobilni telefoni bili su glavna platforma.Pored toga, na razvoju sopstvenih igara je radilo 69 odsto kompanija i studija, dok je razvoj video igara za druge kompanije imalo 6,25 odsto, servisi za art produkciju činili su 9 odsto, dok su mediji u ovoj oblasti i e-sports imali udeo od 7,81 odsto. Treba napomenuti da 83 odsto kompanija radi upravo iz Srbije.Kada je reč o modelima monetizacije, besplatne igre, odnosno „free to play“ model sa reklamama imalo je čak 48 odsto domaćih igara. Premium model je činilo 26 odsto, freemium (besplatne igrice sa opcionim dodatnim plaćanjem) 11 odsto, samo reklame 9 odsto i ostalo 7 odsto. Što se tiče žanrova razvijenih igara u Srbiji, casual dominira sa 41 odsto, zatim slede simulacije 13 odsto, avanture 9, arkadne igre i kockanje 9, akcije svega 4 odsto i ostali žanrovi su činili 19 odsto.Vlada optimizam za dalji razvoj srpske game dev sceneNajzastupljenije platforme za koje se igre razvijaju su mobile sa 39 odsto, zatim PC i Mac sa 33 odsto.Industrija video igara u Srbiji u prethodnoj godini imala je i rast od 3,4 odsto kada je reč o zaposlenima kojih je 1.325, a među njima 292 žena i 62 ljudi iz inostranstva. Podaci su pokazali da je na domaćem tržištu najteže zaposliti developere (40%), zatim slede gejm dizajneri (32%), biz dev (16%) i oblast arta (12%).Oko 40 odsto članova SGA zaposlili su studente u prethodnoj godini i više od polovine njih je bilo zadovoljno radom novih talenata, dok je istraživanje pokazalo da 62 odsto kompanija planira da zapošljava više ljudi u 2020. godini.Prema podacima izveštaja, glavnih finansijskih izvora i finansiranja u domaćoj gejming industriji su prihodi ostvareni kroz direktnu prodaju proizvoda i usluga koji čine 52 odsto celokupnog finansiranja, prihod ostvaren kroz crowdfunding kampanje činio je 15 odsto, samofinansiranje 14, investitori van industrije 9 odsto i ostali izvori 10 odsto.SGA izveštaj otkrio je i listu negativnih faktora u industriji koje su u prvi plan stavili studiji i kompanije, a to su finansije, visoki porezi, pronalazak adekvatnih kandidata, birokratske procedure, teško dostupni dev kitovi za Srbiju i zakonske prepreke.Zanimljivo je da je 62 odsto ispitanika istaklo da i pored svih izazova optimistično gleda kada je reč o budućnosti srpske game dev industrije.

Srbija

PAKT sprovodi onlajn anketu o izgradnji rudnika litijuma u dolini Jadra

Organizacija Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT) saopštila je da je sa Biroom za društvena istraživanja (BIRODI( pokrenula anketu o nivou obaveštenosti građana o otvranju rudnika litijuma u dolini reke Jadar. Rudnik bi trebalo da otvori anglo autstralijska kompanija Rio Tinto.Naglašava se da je na anektu do sada odgovorilo preko 200 građana iz svih delova Srbije, a najviše iz Beograda, Loznice, Šapca i mesta u Zapadnoj Srbiji.PAKT navodi da je do sada 39,25% građana izjavilo da je potpuno sigurno da rudnik ne može da se otvori bez ekoloških posledica, 35,48% misli da je to nemoguće, dok je 21,51% izjavilo da nije sigurno.Većina građana 71,51% njih ubeđeno je da litijum treba da ostane na svom mestu.U velikom procentu, u 88,71% slučajeva građani kažu da ne veruju obećanjima kompanije da će rudnik oformiti po najvišim ekološkim standardima, 7,53% kaže ne zna, a 3,76% veruje Rio Tintu.Nešto manje od trećine 30,11% ispitanika kaže da je detaljno upoznato sa projektom rudnika litijuma u dolini reke Jadar, a 44,62% kaže da je upoznato sa njim, ali ne detaljno. Samo 5,38% građana koji su do sada odgovarali na pitanja nije čulo za projekat. Nešto manje od polovine ispitanika, njih 44,62% veruje da će se u slučaju nekog ekološkog akcidenta u oblasti gde bi trebalo da se sprovodi projekat posledice osetiti do Crnog mora, dok 18,28% smatra da će posledice osetiti i građani Beograda, 2,69% do Šapca, 2,15% do Loznice, 1,08% do S.Mitrovice i 1,08% u radijusu 100m od rudnika. SPROVOĐENJE REFERENDUMAPAKT dodaje i da 88,71% ispitanika podržava nameru meštana o sprovođenju referenduma o rudniku litijuma, dok je protiv referenduma 5,38% ispitanih.Polovina ispitanika 50,88% smatra da uplitanje politike u proteste meštana neće pomoći u rešavanju situacije, dok 10,62% smatra da može da pomogne nadležno ministarstvo, a 8,85% Vlada Srbije. Mali broj grđana 7,08% smatra da to može da uradi predsednik Republike, 6,64% opozicione stranke, a svega 4,87% da u problemu može da pomogne Grad Loznica.Na pitanje da li znaju neki rudnik u svetu koji je lokalnoj zajednici i državi doneo blagostanje i ekološke standarde 61,83% intervjuisanih građana je odgovorilo da ne zna, 24,73% odgovorilo da se ne seća, a tek 8,6% njih veruje da postoje takvi primeri.Podrinjski antikorupcijski tim smatra i da početni rezultati ankete govore o tome "da su građani u velikoj meri nezadovoljni odlukama svih bivših Vlada da se u dolini reke Jadar formira ovakvo rudrsko postrojenje", bez kamo dodaju predhodne konsultacije sa meštanima i javnošću.PAKT i BIRODI pozvali su sve zainteresovane građane da narednih dana popune anketu na portalu Tvoj stav, ili putem direktnog linka.

Srbija

Nova ekološka načela EU: Ne bacaj, već popravljaj

Načela cirkularne ekonomije koja su usvojena u okviru "Zelenog dogovora" postignutog među članicama Evropske ističu da građani nisu više samo puki potrošači koji konzumiraju neki proizvod, već su i odgovorni za to kako ga troše. O tome ali i o drugim ekološkim problemima u Srbiji i EU govorilo se na onlajn konferenciji "Zelena agenda za Srbiju: Kružna ekonomija znači održivu budućnost", koju su organizovali Delegacija Evropske unije u Srbiji i Centar za evropske politike.Prema rečima Antoan Avinjon iz Delegacije Evrpske unije u Srbiji, naša zemlja je u oblasti cirkularne ekonomije preduzela korake gde mapirala puteve u razvoju te oblasti. EU će sa druge strane u narednih nekoliko meseci preduzeti nekoliko koraka, pa će između ostalog pristupiti i reviziji svog Zakona o potrošačima."Uspostaviće se zakonsko pravo na popravku robe. Cilj je da vratimo ljudima naviku da popravljaju ono što imaju. Princip je da se ozbiljno prelazi na cirkularnu ekonomiju", naveo je Avinjon.On je podsetio da su se u bivšoj Jugoslaviji mnogo više nego danas, na primer popravljali televizori, umesto da se bacaju. On podseća i da je cilj cirkularne ekonomije da se stvara manje nusproizvoda tokom proizvodnje, što je dobro i za poslovne operatere kojima se smanjuju troškovi.Prema rečima Aleksandre Vučinić, rukovodioca Grupe za kružnu i zelenu ekonomiju pri Ministarstvu zaštite životne sredine u maju je završen rad na "Mapi puta za cirkularnu ekonomiju u Srbiji"."Prepoznali smo četiri toka otpada koja su važna za Srbiju. To je prevedeno na engleski i okačeno evropsku platformu gde se razmenjuju mišljenja o cirkularnoj ekonomiji", kaže predstavnica Ministarstva za zaštitu životne sredine.Aleksandra Vučinić ocenjuje i da su u oblasti cirkularne ekonomije ključna stvar inovacije. Dodaje da Srbija ima strateške dokumente koji pokazuju njenu opredeljenost u toj oblasti. Napominje da je procesu tranzicije ka cirkularnoj ekonomiji neophodno odrediti rok od 10 godina za ispunjavanje standarda."U tih 10 godina da treba da uredimo upravljanje otpadom, otpadnim vodama, smanjimo korišćenje opasnih materija. Sve je to cirkularna ekonomija i održivi razvoj, pratimo i ono što radi EU", objašnjava Aleksandra Vučinić.Prema njenim rečima radi se i na razvoju lokalnih puteva za cirkularnu ekonomiju. Suština je kako zaključuje da se dođe do održivih proizvoda, poput Ikeinih tepiha koji su napravljeni od poliamidnih vlakana sastavljenih biolepkom.DIGITALIZACIJA I EKOLOGIJA DA IDU "RUKU POD RUKU""Srbija je dala mnogo obećanja u razvoju cirkularne ekonomije koja treba realizovati. Sada je fokus na politikama održivih proizvoda, dizajnu, popravci, to je sveobuhvatniji pristup nije samo upravljanje otpadom", smatra Stefan Šipka istaživač Centra za evropsku javnu politiku u Briselu. On napominje da bi reciklaža trebalo da bude poslednji korak koji se preduzima u cirkularnoj ekonomiji, tek kada se iscrpe sve druge mogućnosti. Reciklažom se sa druge strane zadržavaju kritični materijali koje privrednici posle ne moraju da uvoze tokom neke eventualne krize, što im olakšava posao. "To je čitav uticaj na borbu protiv klimatskh promena, a popravkom proizvoda otvaraju se nova radna mesta", smatra Stefan Šipka.Napominje da u Srbiji i dalje postoje divlje deponije i nesanitarne lokalne deponije. Ipak dodaje da treba imati u vidu da se promene ogledaju i u boljem povezivanju ekologije i digitalizacije."EU je prepoznala digitalnu i zelenu agendu koje do sada nisu dovoljno komunicirale međusobno, već su išle odvojeno. Zelena (agenda) treba da podrži digitalnu, a digitalna treba da bude zelena", podseća Šipka. On se osvrnuo i na "data spaces" regulatorni okvir čiji je cilj da se poboljša korišćenje fragmentisanih digitalnih podataka kojima je teže pristupiti. To se kako naglašava odnosi na "ozelenjivanje infrastrukture informacionih tehnologija (IT)".TEKSTILNA INDUSTRIJA: ŠANSA ZA RAZVOJ CIRKULARNE EKONOMIJEUkazujući na probleme koji se javljaju prilikom stvaranja tekstilnog otpada, koji sve više zagašuje planetu, direktor modnog studija Click, Nenad Radujević, kaže da se sve više se govori o zelenoj, cirkularnoj, pa čak i o veganskoj (nenasilnoj) modi. "Minimum 30 puta treba da koristimo neku odeću da bi ona dobila upotrebnu vrednost, kada bi taj period povećali za 5 meseci smanjili bi emisiju štetnih gasova za 5%", dodaje direktor modnog studija Clik. Podseća da prilikom izrade neke robe za izvoz u Srbija treba da se ugleda na regulativu kojom se u Evropskoj uniji  rešava problem otpada koji je nastao tokom proizvodnje. "Kada uvuezemo materijal, napravimo proizvod i izvezemo ga problem otpada ostaje koda nas, dok EU ima dobru rgulativu, jer otpad mora da se isporuči zemlji koja je naručila određeni proizvod", podseća Nenad Radujević. Radujević napominje i da modna industrija u Srbiji nije previše razvijena, pa Srbija nema velike količine otpada koji nastaju u tekstilnoj industriji. Sa druge strane to je problem jer nema dovoljno tekstilnog otpada čija bi se prerada putem reciklaže isplatila."Mi smo pokušali da stupimo u kontakt sa centrima u Francuskoj i Bugarskoj, ali je problem udaljenost tih centara. Pregovaramo sa domaćim firmama, pandemija je to malo usporila, nadam se da ćemo doći do rešenja", kaže Radujević.Direktor Clik-a smatra i da Srbija ne treba da "upadne u zamku" razvoja brze mode (fast fashion) u koju su upale neke zapadne i azijske zemlje gde tekstilna industrija proizovdi velike količine otpada. Izneo je i podatak da je modna industrija kroz razvoj fast fashion-a porasla čak 65 puta u prethodnih 15 godina.Čedomir Savković

Srbija

Digitalna Srbija: Ulaganje u startape od ove krize pravi istorijsku šansu

Ukoliko ih država i tradicionalna privreda podrže, tehnološki startapi mogu da budu rešenje ne samo za oporavak celokupne domaće ekonomije, već i za njen eksponencijalni rast, zaključak je danas održanog razgovora na temu „COVID-19 kao šansa za ubrzani rast“ na konferenciji CEO Summit.U fokusu ovog dela konferencijskog programa bio je Zoran Vasiljev, tehnološki preduzetnik i generalni direktor grupe kompanije Centili, jednog od svetskih lidera u oblasti mobilnog plaćanja, a od nedavno i člana nevladine organizacije Inicijativa „Digitalna Srbija“.Govoreći o aktuelnoj krizi kao ekonomskoj šansi, Vasiljev je dao primere globalno uspešnih tehnoloških startapa koji su nastali baš u vreme ili odmah nakon ekonomske krize 2008. godine, kao što su Uber, Spotify, Airbnb, Groupon ili Whatsapp.„Ovi startapi nisu dospeli u sam vrh zahvaljujući tehnologiji koju su ponudili. Mnogo bitnije, oni su na svetsko tržište doneli potpuno nove poslovne modele — koje je tehnologija omogućila“, rekao je Vasiljev.„Fokus čitave srpske privrede na tehnološke startape može biti presudan u borbi za njen izlazak iz aktuelne krize. U celom svetu, godinama unazad, startapi su najveći generator novih poslova. Podjednako važno, inovacije koje nastaju u saradnji tradicionalnih kompanija sa startapima mogu biti recept za njihov ubrzani oporavak, ali i dramatični rast i širenje na globalno tržište,“ naglasio je Vasiljev, ističući primere iz svog iskustva suosnivanja, izgradnje i investiranja u startape u zemljama Evropske unije, Bliskog istoka i Azijsko-pacifičkog regiona.Rastko Petaković, Senior Partner u advokatskoj kancelariji „Karanović & Partners“ i član Upravnog odbora Inicijative „Digitalna Srbija“ je objasnio koliko je za ranu fazu razvoja u kojoj se nalazi naš startap ekosistem važno da se fokusiramo i na ulaganja fizičkih lica, tzv. anđela investitora.

Srbija

U naredne četiri godine cene duvanskih proizvoda dostižu evropske

U naredne četiri godine očekuje se dodatno poskupljenje cigareta i duvanskih proizvoda, prema predloženim izmenama i dopunama Zakona o akcizi, piše portal Biznis i Finansije.Izmene Zakona koje se nalaze u skupštinskoj proceduri predviđaju da akcizno opterećenje za cigarete sa sadašnjih 70 evra do 2025. godine dosegne minimum EU od 90 evra.Kako se navodi, do 2025. godine nivo akcize u Srbiji po paklici cigareta trebalo bi da dosegne najmanje 1,8 evra.Srednjoročnim planom predlaže se da se specifična komponenta akcize svakih šest meseci povećava za 1,5 dinara po paklici.Predložene su izmene i za način obračunavanja akcize za nesagorevajući duvan koji se sve više koristi kao supstitucija za cigarete kako bi se smanjila razlika između akcize na taj proizvod i akcize na cigarete.U Srbiji akciza na nesagorevajući duvan je 6,76 procenata maloprodajne cene a u EU je od 11,08 % u Holandiji do 51,04 % u Francuskoj, navodi se u obrazloženju.Navodi se i da je povećanje od 50 procenta u narednoj godini bilo prihvatljivo jer bi akcizu dovelo na nivo od oko 9,7 procenata maloprodajne cene.Predloženo je i da se akciza na tečnost za punjenje elektronskih cigareta uvećava za po 1 dinar po mililitru svake godine u srednjoročnom periodu do 2025. godine.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.