Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Spreman prvi kontejner jabuka za Indiju

MK Group sa svojom kompanijom članicom Agrounijom pokreće izvoz jabuka za Indiju planirane godišnje vrednosti od milion dolara. Na događaju povodom obeležavanja početka izvoza jabuka na indijsko tržište, prisutnima su se obratili ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije Branislav Nedimović i NJ.E. Subrata Batačardži, indijski ambasador u Srbiji.Govoreći o izvozu voća za Indiju, NJ.E. Subrata Batačardži, ambasador Indije u Srbiji, izrazio je svoje zadovoljstvo povodom razvoja izvoza srpskih jabuka za Indiju. Takođe, poželeo je sreću Agrouniji i kompaniji MK Group, kao i drugim srpskim kompanijama, i pozvao ih da dodatno istraže indijsko tržište, jer ono ima veliki potencijal i za mnoge druge proizvode.Jabuke će se na teritoriju Indije izvoziti u periodu od oktobra do juna, i to 4 do 5 kontejnera mesečno, a samo u prvoj godini planirano je da se izveze oko hiljadu tona jabuka, samo sa plantaža MK Group.„Izuzetno nam je drago da smo se odazvali inicijativi pokrenutoj na nivou Republike Srbije i u skladu sa našim planovima otpočeli realizaciju izvoza jabuka u Indiju. Novo tržište za nas ima veliki potencijal – znači stabilnost i kontinuitet prodajnih cena, diverzifikaciju komercijalnih rizika, ali i mogućnost realizacije izvoza drugih kategorija jabuka. Ako se zna da je Srbija prošle godine samo na izvozu jabuka ostvarila devizni priliv od oko 120 miliona dolara, nema sumnje da će otvaranje ovog tržišta doprineti i privredi naše zemlje. Ovim putem se zahvaljujem i ambasadoru Indije u Beogradu, g. Batačardžiju, na doprinosu i podršci koju nam je pružio u realizaciji ovih prvih kontejnera“, izjavio je Nikola Nenadović, direktor Agrounija Fruit i dodao da je za sada u planu da se izvozi oko 10% ukupnih proizvodnih kapaciteta ove kompanije na ovo novo tržište.Pokretanje izvoza jabuka na indijsko tržište samo je konkretizacija i nastavak uspešne saradnje koju  kompanija MK Group i ambasada Indije neguju godinama. Iz Agrounije poručuju da u Indiji preferiraju crvene sorte jabuka – Gala, Crveni Delišes, Fuji, ali i Greni Smit, te će se one i prve naći na indijskom tržištu, dok sortu Crimson Snow planiraju naknadno da promovišu.Osim predstavnika Agrounije, članice MK Group, događaju su prisustvovali i predstavnici kompanija „COPA“ (Cooperative of Pannonian Apples) i Delta Agrar, koje takođe pokreću izvoz jabuka na tržište Indije.Pored izvoza u Indiju, kompanija Agrounija već godinama uspešno realizuje izvoz jabuka na tržišta Ruske Federacije, Engleske, Švedske, Nemačke, Slovenije, Španije u Crnu Goru, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate, Katar, Maleziju, Kuvajt, Senegal i mnoge druge. Podsećanja radi, MK Group sa svojim kompanijama članicama je među najvećim izvoznicima poljoprivrednih kultura u Srbiji.

Srbija

Kineskoj fabrici guma zemljište, subvencije i sad ulica

Od kraja septembra, Zrenanjinci, jedini u Srbiji a verovatno i na svetu, mogu da prošetaju avenijom Linglong. Odlukom lokalne skupštine, deo obilaznog puta kroz radne zone Jugoistok I i II dobio je ime po kineskom investitoru Linglong  čiju izgradnju fabrike guma od početka prate kontroverze i ozbiljne kritike ekoloških aktivista.Fabrika guma u Zrenjaninu biće prva fabrika kineske kompanije van Kine.Prema planu, proizvodiće više od 13 miliona pneumatika godišnje a sporna je iz ekoloških razloga i zbog činjenice da će guma zamirisati u sred Banata i vojvođanske žitnice. Lokalna organizacija Građanski preokret skoro dve godina upozorava na štetnost otvaranja fabrike u sred oranica, ali i u gradu koji već ima ozbiljne probleme sa vodosnabdevanjem. Međutim, u studiji uticaja na životnu sredinu koju su usvojile lokalne vlasti bez prisustva zainteresovane javnosti, ocenjuje se da ova fabrika guma nije opasna po zdravlje stanovnika Zrenjanina.  Dolazak ovog kineskog investitora u Vojvodinu od početka su pratile kritike lokalnih i ekoloških organizacija.Prvo su kineski vlasnici dobili besplatno 95 hektara zemljišta (inače oranice A kategorije koje su konvertovane u građevinsko zemljište) čija se vrednost procenjuje na 7,6 miliona evra. Osim toga, dobiće iz budžeta Srbije i 75 miliona evra subvencija za zapošljavanje najmanje 1200 radnika do kraja 2024. godine, navodi se u rešenju Komisije za kontrolu državne pomoći kojim se daje zeleno svetlo za dodelu subvencije. Njihova prosečna bruto plata će biti 576 evra (oko 69.000 dinara) što je neto oko 42.000 dinara.Kako piše u rešenju, investicionim projektom planirano je ulaganje od 800 miliona evra do kraja 2025.godine, od čega u izgradju blizu 252 miliona evra, a u novu opremu 547 miliona evra. Ivan Živkov, sociolog iz Zrenjanina, ocenjuje za Novu ekonomiju da je Srbija je postala država čija vlast budžetskim sredstvima plaća alarmantno zagađenje životne sredine od strane kineskih investitora, predstavljajući to projektima od nacionalnog značaja i istorijskim privrednim uspesima. "Da bi se udovoljilo investitorima koje niko drugi na evropskom tlu ne želi, masovno se krše se zakoni u oblasti zaštite životne sredine. Ugroženi su Bor i Smederevo, a sada i Zrenjanin. Poniženi i ugroženi građani, ali i pravosuđe, uglavnom okreću glavu od toga i ćute, kao da će neko drugi da ih spasi. Neće.", kaže Živkov.Razvoj gumarske industriji u Vojvodini ne završava se sa fabrikom Linglong. Opet u Zrenjaninu planirana je i fabrika za proizvodnju sirovina za gumarsku industriju koju će graditi takođe kompanija iz istoimene kineske provincije Šandong - Šandong Jangu Huatai Kemikal.  Glavni proizvodi kompanije Šandong Jangu Huatai Kemikal biće hemijski proizvodi od kaučuka kojima se snabdevaju najveće svetske kompanije.Sa proizvodne linije iz Zrenjanina treba da izađe 20.000 tona nerastvorljivog sumpora koji je jedan od važnih sirovina za gumarsku proizvodnju. U Inđiji će takođe nići fabrika guma koju gradi japanska kompanija Tojo tajers. 

Srbija

Fond za inovacionu delatnost poziva studente da se upoznaju sa njegovim radom

Fond za inovacionu delatnost poziva studente završnih godina osnovnih studija i studente master studija da se prijave za prisustvovanje u finalnoj fazi procesa izbora inovativnih projekata za finansiranje, navodi se u saopštenju.Odabrani studenti će dobiti priliku da se upoznaju sa radom Fonda za inovacionu delatnost i da prisustvuju prezentacijama projekata koji su uvršteni u uži izbor, kao i diskusijama članova nezavisne Ekspertske komisije koja donosi konačnu odluku o finansiranju.Studenti će imati prilike da se upoznaju sa procesima odlučivanja, načinom rada investicionih panela, kao i načinom donošenja odluka o finansiranju, odnosno o ulaganju u visokorizične poduhvate.U skladu sa trenutnom situacijom i vanrednim merama na snazi, prezentacije i sastanci mogu biti održani putem online aplikacije.Radni jezik je engleski.Studenti koji žele da se prijave potrebno je da:Pokažu visoku motivisanost za sticanje znanja i praktičnog iskustva; Budu studenti poslednje godine osnovnih akademskih studija, student ili doktorskih studija;- Imaju prosek ocena 8.0 ili više (na programu koji trenutno pohađa, odnosno na prethodnom nivou studiranja za studente prve godine master ili doktorskih studija); Imaju odlično znanje engleskog jezika.Od dokumentacije za prijavu potrebna je biografija i motivaciono pismo, a rok za dostavljanje prijava je 21. oktobar 2020. godine.Sve detaljnije informacije možete pronaći inovacionifond.rs.  

Srbija

Er Srbija obustavlja letove iz Kraljeva do Beča

Er Srbija je obustavila usluge sa aerodroma Morava u Kraljevu do Beča do početka sledeće letnje sezone, odnosno do 28. marta sledeće godine, piše exyuaviation.Avio prevoznik je obustavio letove iz Kraljeva nakon početka pandemije i od tada nije vratio ni jedan let do glavnog grada Austrije. Takođe nije nastavio letove iz Kraljeva do Soluna, koji tek treba da budu zvanično odloženi za narednu godinu.Letovi Er Srbije iz Kraljeva, koji su započeli u decembru 2019. godine, subvencioniše Vlada Srbije, nakon što je bila jedini ponuđač za letove sa obavezom javnih usluga.

Srbija

Budžetski deficit Srbije za prvih osam meseci 344,6 milijardi dinara

Deficit budžeta Srbije za osam meseci tekuće godine iznosio je 344,6 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija.Država je u tom periodu prihodovala 808,4 milijarde dinara, dok su rashodi bili 1.153 milijarde dinara.Samo u avgustu deficit je iznosio 20,9 milijardi dinara, obzirom da su tada naplaćeni prihodi u visini od 97,7 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi iznosili 89,7 milijardi dinara.Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 7,5 milijardi dinara, dok je priliv donacija u avgustu iznosio 0,5 milijardi dinara.U međuvremenu avgustovski rashodi su dostigli 118,6 milijardi dinara.Precizirano je da su rashodi za zaposlene u avgustu iznosili 25,7 milijardi dinara, a transferi OOSO (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 25,5 milijardi dinara.Za subvencije je isplaćeno 24,8 milijardi dinara, s obzirom da je sa ove rashodne kategorije isplaćena dodatna pomoć privrednicima u sklopu seta mera za borbu protiv efekata pandemije korona virusa.Javni dug Srbije na kraju avgusta iznosio je oko 26,61 milijardu evra, približno jednako kao i u julu, što je 56,7 odsto procenjenog bruto domaćeg proizvoda (BDP) za ovu godinu.Na kraju prošle godine javni dug je bio oko 23 milijarde evra, odnosno 52 odsto BDP-a.

Srbija

Krizni štab: Radno vreme ugostiteljskih objekata do 23 časa

Prema odluci kriznog štaba od četvrtka 8.10.2020. važi mera da svi objekti mogu da rade do 23 časova, bez obzira na to da li imaju baštu ili nemaju, rekla je epidemiolog Darija Kisić Tepavčević, javlja portal Nova.rs.Krizni štab za borbu protiv korona virusa zasedao je danas.Zamenica direktora Instituta za javno zdravlje “Batut” dr Darija Kisić Tepavčević izjavila je da je tokom poslednjih dana došlo do blagog povećanja broja zaraženih koronavirusom, te da je sada ključni momenat da svi poštuju mere."Na globalnom nivou još uvek smo zemlja sa manjim brojem zaraženih, ali se prethodnih nedelja vidi trend rasta. Vidimo da je za 19 odsto rizik oboljevanja veći nego prethodne nedelje", rekla je Kisić Tepavčević.Navela je da je najveći broj obolelih sa područja Beograda, ali da nije bilo priče o uvođenju novih mera za taj grad.Ona je podsetila da je limit u zatvorenim prostorima 30 osoba, navodeći da to nikad nije prestalo da važi.“Biće pooštrena kontrola poštovanja mera i sankcije za njihovo nepoštovanje”, rekla je Kisić Tepavčević.Juče je došlo do naglog povećanja broja zaraženih u jednom danu, kada je zaraženo 120 osoba.

Srbija

Beogradski sajam hrane ove godine u onlajn okruženju

Ovogodišnji Belgrade Food Show trajaće od 23. do 25. novembra, a zbog mera predostrožnosti, sajam će biti održan u onlajn formatu, saopštili su organizatori. Treći po redu sajam hrane visokog kvaliteta okupiće proizvođače premijum i prehrambenih proizvoda visokog kvaliteta, koji dolaze iz Srbije i regiona.Pored njih učestvovaće i ključne institucije, vodeći domaći i evropski eksperti, kao i najveći kupci i distributeri iz regiona i Evrope.Učesnici sajma će imati priliku da čuju praktična znanja i uvide predstavnika najvećih sistema prodaje, kao i vodećih stručnjaka.O stanju u industriji i prilikama za njen razvoj informisaće se od strane predstavnika nadležnih ministarstava, privrednih komora i asocijacija, kao i institucija iz regiona i Evrope. Kako su pokazali da mogu da funkcionišu i u online svetu, tako će u ovogodišnjoj online Expo zoni proizvođači visokokvalitetne hrane iz Srbije i regiona moći da predstave svoje biznise i proizvode. DONORUM - DA HRANA BUDE SVIMA DOSTUPNA Na B2B platformi imaće priliku da se sretnu sa evropskim i regionalnim kupacima i distributerima, učešće na sajmu je besplatno, a pored predstavljanja proizvoda i sastanaka sa distributerima, učesnici će imati priliku da prisustvuju i konferenciji, koja će biti sastavni deo sajma.Belgrade Food Show je jedinstvena međunarodna manifestacija koja je stvorila uslove za nove poslovne prilike, razmenu kontakata, sticanje novih znanja i razmenu iskustava između proizvođača iz Srbije i regiona i kupaca i distributera premijum i visokokvalitetnih prehrambenih proizvoda. Dosadašnji sajmovi okupili su preko 160 izlagača, više od 2000 posetilaca, 90 stručnjaka iz zemlje i inostranstva.Događaj organizuje Asocijacija za promociju srpske hrane sa tendencijom da Srbiju uvrsti među lidere u industriji visokokvalitetne hrane u Jugoistočnoj Evropi.

Srbija

Počeo jubilarni Beogradski bezbednosni forum, ove godine u onlajn izdanju

Pod sloganom sloganom "Nema mira bez poverenja", tokom oktobra održava se deseti Beogradski bezbednosni forum, a učesnici će zbog mera zaštite od pandemije diskutovati putem internet platformi.Učesnici će diskutovati o pitanjima koja su se nametnula kao posebno značajna tokom pandemije, a to su nedostatak poverenja i solidarnosti u međunarodnim odnosima.To se ispoljio, kako se navodi kroz krizu multilateralizma, poverenje u tehnologiju i njen uticaj na globalni razvoj, stanje demokratije koja se među prvima našla na udaru tokom pandemije.Na Forumu će učestvovati Miroslav Lajčak, Metju Palmer, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan, Avdulah Hoti, Oliver Varhelji, komesar za proširenje Evropske unije, Tomaš Petriček, ministar spoljnih poslova Češke, Suzane Šic, nemačkI diplomata za Zapadni Balkan, politički teoretičari Ivan Krastev, Tomas Karoters, Majlinda Bregu, generalna sekretarka Regionalnog saveta za saradnju, i drugi.O počecima Beogradskog bezbednosnog foruma govorila je Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost. Podsetila je da su tada pozvali kolege iz organizacija civilnog društva da im se pridruže."Evo nas, deset godina kasnije, sa istim partnerima u ovom vrlo neobičnom okruženju. Možemo se pretvarati da je ovo BSF kao i obično, ali mislim da ne bismo trebali", izjavila je Sonja Liht, predsednica Fonda za političku izuzetnost.DEVETI BEOGRADSKI BEZBEDNOSNI FORUM O PRAVDI U SVETU PODELA Direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Igor Bandović govorio je o glavnim posledicama koje je globalna pandemija COVID-19 imala na organizacije civilnog društva: "One su gubile fizički prostor jer nisu mogle da budu prisutne u javnosti kao ranije. Finansijske posledice pandemije su oblikovale donatorske politike i to je uticalo na civilno društvo."Uprkos nepovoljnom globalnom kontekstu, Bandović je obećao da neće izgubiti iz vida vrednosti, jer nas je, kako kaže, nedostatak poverenja učinio nesigurnim i zbunjenim, a do rešenja se ne može doći bez poverenja.“Tokom deset godina BSF je bio domaćin donosiocima odluka, kreatorima politika, predstavnicima bezbednosnih institucija, civilnog društva, međunarodne i akademske zajednice iz Srbije, regiona, Evrope i sveta”, izjavila je Zvezdana Kovač iz Evropskog pokreta u Srbiji.Narednih dana tema Foruma biće kriza demokratije i solidarnosti, antizapadni narativi na zapadnom Balkanu, depopulacija, dijalog Beograda i Prištine, američki izbori, budućnost Evrope i zapadnog Balkana, tehnologija i privatnost.

Srbija

Voja Brajović: Snima se 29 serija, sve u rukama producenata

Glumci su poniženi i  ne znaju šta je snaga sindikata, ocenio je Voja Brajović, predsednik Udruženja dramskih umetnika (UDUS)."Mi dramski umetnici ne znamo šta znači snaga sindikata, i poniženi smo. Od početka! A u politici jedne države visoko mesto među prioritetima bi trebala da zauzima umetnost, što većina slabo razume", rekao je Brajović za portal Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost.Brajović je objasnio da je država poverila Udruženju da brine o samostalnim umetnicima "koji su zaposleni sami kod sebe", čije je penziono i zdravstveno osiguranje obaveza države."Međutim, država često sputava pozorišta, kao što je to uradila zabranom zapošljavanja", naveo je Brajović i podsetio na zabranu angažovanja spoljnih saradnika u ustanovama kulture za više od 10 odsto od broja zaposlenih.Ukazujući na potrebu dramskih umetnika da se sindikalno organizuju, Brajović je naveo da u Srbiji mnogi ne znaju šta znači snaga sindikata."Ovde to ne znamo. Mi smo poniženi. Od početka. Profesija je imala neke sankcije i od samih nas. Nikada nismo mogli da se dogovorimo oko sindikalnog organizovanja, da se odredi minimalna cena rada, da se svi članovi sindikata solidarno podržavaju među sobom, da, recimo, ako je neko pristao da radi ispod te minimalne cene, da svi solidarno prestanu da rade u celoj zemlji, da sve stane", rekao je Brajović.Rekao je da su dramski umetnici danas često izloženi ponižavanju i ucenjivanju, posebno u televizijskim projektima."Sada imate 29 TV serija u procesu proizvodnje, ja se pojavljujem u sedam, i sada taj neki producent ima slobodne ruke i kaže: 'Što bih ja sad uzeo Peru, kad imam Miku koji je jeftiniji...' Ma, ne mora da uzme glumca uopšte, ima ljudi koji će za hiljadu dinara prihvatiti da budu na snimanju, što je za njih nekakav provod... To se radi dan-danas!", objasnio je predsedik Udruženja.Po njegovim rečima, sindikate treba da posebno ;zanima smanjenje, zamrzavanje ili povećanje plata u javnom sektoru, kako bi sve bilo selektivno."Ne možete nagrađivati administrativnog službenika kao prvorazrednog neurohirurga. Ako su bile restrikcije u javnom sektoru, kako to možete raditi prosvetnim radnicima kojima dajete svoju decu da ih nečemu nauče? Ili, recimo, zdravstvenim radnicima koji vas leče? Ili, sa kulturom koja nas duhovno obogaćuje?", pitao je Brajović u razgovoru za sajt Sindikata Nezavisnost. 

Srbija

Srbija od Turske kupuje bespilotne letelice „Barjaktar“

Ovih dana očekuje se da delegacija Srbije sa Ankarom ugovori kupovinu nekoliko sistema borbenih bespilotnih letelica "barjaktar", prenose Večernje novosti.Novosti podsećaju da je ugovaranje posla usledilo nakon razgovora i pregovora predsednika dve zemlje, a u Tursku su otišli ministar finansija i pomoćnik ministra odbrane za materijalne resurse.Ističe se da je Srbiji uvek u interesu da osnaži i pojača svoju gotovost i spremnost za odbranu.Razvoj te verzije drona sa naoružanjem počeo je takođe 2014. godine, a verzija bespilotne letelice koju naša zemlja namerava da kupi nosi oznaku "bajraktar TB-2". Ona je konstruisana prema zahtevima turske armije, a naoružana lanserima laserski vođenih raketnih zrna kalibra 70 milimetara i poluaktivnom laserski vođenom municijom.Dužina drona je 6,5 metara, a raspon krila 12 metara, maksimalna brzina "bajraktara" je oko 220 kilometara na čas, a leti u radijusu oko 300 kilometara."Barjaktar" se koristio u ratnim sukobima u Siriji, Iraku, Libiji, ali i u poslednjim okršajima u Nagorno Karabahu.KINESKE BESPILOTNE LETELICE U SRBIJI BRINU EU I SAD

Srbija

Ziđin ne treba da radi studiju uticaja na životnu sredinu za rudnik Majdanpek

Ministarstvo zaštite životne sredine izdalo je rešenje u kojem kaže da nije potrebno da kompanija Srbija Ziđin Koper (Serbia Zijin Copper)  izradi Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu za dopunski rudarski projekat povećanja flotacije rudnika Majdanpek sa šest miliona tona na 11 miliona tona.Ocenjuje se da  ovaj projekat ne može u značajnijoj meri da ugrozi životnu sredinu, uz poštovanje svih pribavljenih uslova, nadležnih organa i organizacija, kao i mera zaštite životne sredine iz predmetnog zahteva.S obzirom na mere koje će se preduzeti u cilju smanjenja emisija zagađujućih materija i da se nalazi daleko od naseljenog mesta, ne očekuje se da će projekat imati značajne uticaje na životnu sredinu, piše u rešenju ministarstva.Međutim, za projekat odlaganja jalovine (opasnog otpada) iz dopunskog rudnika radiće se studija uticaja na životnu sredinu.Navodi se i da je nosilac projekta u obavezi da ispoštuje sve druge zahteve institucija, a naročito Zavoda za zaštitu prirode.Kako se navodi na sajtu ministarstva, ova odluka doneta je posle procesa javnog razmatranja u kojem su mišljenja dostavili republički Zavod za zaštitu prirode, Društvo mladih istraživača iz Bora i Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu.Mišljenja su bila u vezi sa lokacijom vodozahvata iz reke Veliki Pek, pulpom, odnosno jalovinom koja nastaje pri flotaciji (proces odvajanja ruda), te postupanja posle zatvaranja jalovišta, emisija prašine i buke i stvaranja otpada.

Srbija

Fiskalni savet: Negativni efekti pomoći od 100 evra tek se očekuju

U najnovijoj analizi Fiskalni savet tvrdi da su Međunarodna organizacija rada (MOR) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pogrešno protumačile efekte pomoći od 100 evra koje je Vlada Srbije isplatila svim punoletnim građanima kao odgovor na krizu izazvanu pandemijom.Kako se naglašava u analizi Fiskalnog saveta, ta pomoć će negativno uticati na smanjenje nejednakosti i siromaštva u Srbiji, a pogrešan zaključak studije MOR-a i EBRD-a posledica je fundamentalnih grešaka i propusta u sprovedenim analizama. Ispravna analiza, suprotno tome, pokazuje da je isplata 100 evra svim punoletnim građanima loša mera socijalne politike koja ne omogućava ni trajno niti značajno smanjenje nejednakosti i siromaštva. Kako se objašnjava, nije merodavno meriti efekat jednokratne mere na smanjenje nejednakosti i siromaštva, jer ona nije nikakvo trajno rešenje.Sa druge strane, veliko zaduživanje države (preko 70 milijardi dinara) da bi svima isplatila 100 evra smanjiće budžetske mogućnosti za pomoć ugroženim građanima i time potencijalno povećati siromaštvo u budućnosti, a istraživači su propustili i da izvrše korekciju i za vremensku vrednost novca. Uz sve to, prosečan rast dohodaka građana od zarada, penzija i drugih prihoda u period od sredine 2017. do sredine 2020. godine je iznosio 18%. Кada se ovaj korektivni faktor uzme u obzir, dobija se da je stvarno jednokratno smanjenje nejednakosti iznosilo 1,1 procentnih poena, a ne 1,4 kako se navodi u studiji. Višestruko preuveličan efekat isplate od 100 evra na smanjenje siromaštva koji zapravo iznosi 0,8 procentnih poena a ne 2,8 procentnih poena koliko se tvrdi u studiji.Studija, između ostalog nema ni ambiciju da vrši analize u pravcu unapređenja javnih politika, izuzev primedbe da su maloletna deca neopravdano isključena iz programa isplate 100 evra. PREDLOG FISKALNOG SAVETAIdealan program socijalnih transfera bi podrazumevao targetiranje budžetskih sredstava na nivou ukupnih prihoda domaćinstava, tvrdi Fiskalni savet i podseća da se tu radi o sistemu „socijalnih karata“. Savet podseća da njihova izrada kasni više od decenije i da to sprečava efikasniju primenu mera za borbu protiv nejednakosti i siromaštva. Pomoć domaćinstvima dopunjavanjem njihovih registrovanih prihoda do od 82.600 dinara godišnjeg dohotka po jednom članu ostvarila bi isto smanjenje nejednakosti od 1,1 poena.Sa druge strane, državni budžet bi koštalo svega četvrtinu sredstava koliko je izdvojeno za isplatu pomoći od 100 evra, a ušteda bi se postigla i targetiranjem na nivo pojedinca, uz uključivanje dece i bila bi 20 milijardi dinara.Pomoć bi imali i oni koji primaju minimalac, kao i penzioneri sa primanjima ispod proseka (pomoć bi iznosila sedam hiljada dinara) i ona bi se smanjivala u skladu sa rastom njihovih primanja, za svako izdržavano dete uvećanje naknade bilo bi veće za 50%.

Srbija

Preduzetnici u zdravstvu moraju da prijave nedeljni raspored APR-u

Osnivači privatne prakse su dužni da do 11. oktobra 2020. godine podnesu registracionu prijavu upisa zabeležbe o nedeljnom rasporedu rada, početku i završetku radnog vremena u privatnoj praksi, saopštila je danas Agencija za privredne registre.Preduzetnici koji obavljaju privatnu praksu, kao i zdravstvene ustanove počevši od 11. oktobra 2020. godine, imaju obavezu da APR-u prijave nedeljni raspored rada, početak i završetak radnog vremena, kako bi ti podaci bili upisani i objavljeni u okviru Registra privrednih subjekata.Privatna praksa se upisuje u Registar privrednih subjekata, a njeni podaci će, po službenoj dužnosti, biti objedinjeni sa podacima zdravstvenih ustanova u Jedinstvenoj evidenciji subjekata u zdravstvu, koja će početi da se vodi u Agenciji počevši od 11. oktobra 2020. godine, zajedno sa Registrom zdravstvenih ustanova.Radno vreme privatne prakse prijavljuje se podnošenjem registracione prijave promene podataka-obavezni podaci + dodatak 14, uz dokaz o uplati naknade od 750,00 dinara.

Srbija

Komercijalna banka isplatila dividende za četiri poslovne godine

Komercijalna banka (KMBN) isplatila je zaostale dividende iz prethodnih godina, kao i dividendu iz prošlogodišnje dobiti, saopštio je Centralni registar hartija od vrednosti.Isplata dividendi dogovorena je u februaru tekuće godine prilikom potpisivanja ugovora o prodaji državnog udela slovenačkom NLB-u, kada je napomenuto da će dividende biti isplaćene pre završetka transakcije, a nakon dobijanja saglasnosti NBS-a.Akcionari su po ovom osnovu prihodovali 12,27 milijardi dinara, a najveći deo pripao je državi i međunarodnim finansijskim insitucijama koje su prošle godine napustile banku.Vlasnici običnih akcija dobili su 723,4 dinara po akciji odnosno ukupno 12,17 milijardi dinara, dok su vlasnici prioritetnih akcija primili iznos od 108,4 miliona dinara odnosno 290,2 dinara po akciji.

Srbija

Nejasno da li Grad Beograd želi da preuzme Bus Plus

Vlasti u prestonici produžile ugovor sa preduzećem koje upravlja sistemom naplate karata u javnom prevozu, aneks bi trebalo da se objavi zbog veće transparentnosti, jer taj posao predstavlja značajnu stavku u gradskom budžetu.“Važno je da se taj aneks ugovora objavi, kako bi građani znali da li je Grad Beograd postupio u skladu sa zakonom i da bi se znalo šta je ugovorom tačno predviđeno”, objašnjava za Novu ekonomiju Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnosti Srbija.Prema njegovim rečima, gradske vlasti su znale kada ugovor ističe, pa je trebalo da se na vreme pripreme za preuzimanje sistema za naplatu karata. Druga mogućnost je, kako dodaje, da možda ne žele da preuzmu opremu i softver, već da produže angažman sadašnjeg partnera ili da uvedu nekog drugog koji bi radio sličan posao.“Za tako nešto trebalo bi započeti postupak za ugovaranje javno-privatnog partnerstva, a verovatno to nije učinjeno na vreme. Kada je zaključen prvobitni ugovor za Bus Plus još nije počeo da se primenjuje taj zakon, već je vršeno nadmetanje po pravilima koja su formulisana samo za taj postupak”, podseća Nenadić.U SKLADU SA ZAKONOM: UGOVOR SA BUS PLUSOM ISTEKAO, PA PRODUŽEN DO KRAJA GODINE Za bilo koji novi dogovor, kako napominje, bilo sa starim ili sa novim partnerom, sada bi moralo da se raspiše nadmetanje. Smatra da bi trebalo da se javnosti predoče svi argumenti za i protiv nekog rešenja, pre nego što se uopšte uđe u planiranje budućeg angažmana.“U svakom slučaju, ne može se reći da su se trudili da od građana pribave mišljenje o tome da li su za varijantu traženja privatnog partnera ili preuzimanja posla od strane lokalne samouprave.”To bi, napominje Nemanja Nenadić, trebalo da bude prvi korak pre nego što gradske vlasti bilo šta drugo preduzmu, jer je reč o pitanju od ogromnog budžetskog značaja i temi koja zanima javnost.U svom saopštenju Uprava za javni prevoz grada Beograda tvrdi da je ugovor sa preduzećem Apex koje upravlja Bus Plusom bio dobar i koristan.Detalji aneksa kojim je on produžen do kraja godine, međutim, još nisu objavljeni.Čedomir Savković

Srbija

Ima problema u zaštiti podataka klijenata banaka

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti poveo je 14 postupaka po pritužbi klijenata banaka u vezi sa pristupom podacima, rekao je Marko Dragumilo, viši savetnik u Sektoru za nadzor kod Poverenika, povodom prvih godinu dana primene novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti. On je na vebinaru koji je u petak 2. oktobra organizovalo Udruženje banaka Srbije, rekao da su tri postupka aktivna, a ostali rešeni. "Usvojene su tri pritužbe  zbog nedostavljanja kopija ugovora o kreditu licu na koje se kredit odnosi", precizirao je on.U šest postupaka su pritužbe odbijene i reč je o tome da građani traže od banka da im dostave podatke o ličnosti preminulih klijenata banke. "Uočili smo problem jer zakon sada ne reguliše zaštitu podataka o ličnosti preminulih lica i poverenik je prepoznao da su banke dobro postupile jer  nisu imale osnov da dostave podatke o preminulima", ocenio je Dragumilo. Za prvih godinu dana primene zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Poverenik je sproveo 15 postupaka nadzora, od kojih je pet u toku, a 10 okončano."U 10 okončanih, utvrdili smo da u šest njh postoje povrede zakona koje su učinile banke.  To je više od očekivanog procenta i naravno da to ukazuje da ima problema u zaštiti podataka kod banaka", rekao je on.Što se tiče nepravilnosti koje su utvrđene u postupku nadzora, najviše je u odnosu načelo zakonitosti, poštenja i transparentnosti. Najviše problema je uočeno kad je reč o pristanku na obradu podataka.Naime, ako postoji više svrha obrade, licu se mora omogućiti da se izjasni o svakoj svrsi pojedinačno. Međutim, često se jednim zahtevom traži pristanak za više svrha.Takođe, izvršenje ugovora ne sme biti uslovljeno pristankom na obradu koja nije neophodna za izvršenje ugovora ili pružanje usluge.Govoreći o transparentnoj obradi podataka o ličnosti, Dragumilo je rekao da je jako  važno da klijent banke razume šta rukovalac namerava sa njegovim podacima o ličnosti. "Često se dešava da se licima jednim dokumentom daju informacije o više namera o obrdi koji nije ni sažet ni razumljiv, a da neke informacije koje su obavezne zakonom - nisu date", navodi on.Takođe, podaci koje banka prikuplja moraju biti primereni, bitni i ograničeni na svrhu obrade.Banke su u tri slučaja prikupljala podatke koji joj nisu neophodni za svrhu. Na primer, tražili da se JMBG upisuje na nalog za uplatu, ili da se vrši prikupljanje informacija o računima u drugoj banci pre gašenja računa na kojem nema novca.Na pitanje učesnika konferencije u kojoj meri je zaštita podataka o ličnosti zaživela pred sudovima, kaže "ne u dovoljnoj meri". Kako je rekao, postupak kod poverenika po zakonu ne utiče na postupak pred sudom, što može da izazove pravnu sigurnost.To je ozbiljna mana ovog zakona jer nije regulisano šta se dešava ako i poverenik i sud vode postupak povodom iste stvari. Zasad nemamo bogatu sudsku praksu povodom toga, rekao je on.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.