Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Matijević (Udruženje turističkih agencija UTAS): Obustavili smo prodaju novih aranžmana

Turističke agencije trenutnu rade obustavu prodaje turističkih aranžmana,ali će dosad ugovorena putovanja i zamenski vaučeri biti realizovani, izjavila je za Novu ekonomiju Marija Matijević, predsednica udruženja turističkih agencija UTAS povodom najave da od sutra nijedna agencija neće imati licencu za organizovanje putovanja.Ona je potvrdila da su osiguravajuće kompanije izašle iz posla sa turističkim agencijema i da više ne žele da im izdaju garanacije od nesolventnosti zbog velikog rizika. Time 1.oktobra ističu polise koje su sklopljene početkom godine, a agencije bez garancija gube licence za organizatore putovanja. "To što mi nemamo garancije za nova putovanja ne znači da naši putnici koji imaju dosada ugovorena pitovanja, neće biti ispoštovani", ističe ona i dodaje da će agencije moći da obavljaju posredničke poslove i realizuju dosad ugovorena putovanja.  Agencije će moći da prodaju izlete po Srbiji, avio karte i autobuske karte, kao i hotele iz Srbije pod uslovom da imaju ugovor o poslovno tehničkoj saradnji.Prema njenim rečima, agencije ne mogu da ispune zakonske uslove za nastavak licence budući da je cela industrije kod banaka "na crnoj listi". "Ukoliko država, osiguravajuće kuće, agencije i banke ne pronađu adekvatno rešenje, nijedna turistička agencija u Srbiji od 1. oktobra neće moći da proda više nijedan aranžman", upozorava Marijević.Ona kaže da je agencijama izbrisano ustavno pravo na rad, a da trenutno nemaju ni sa kim da razgovaraju dok se ne formira Vlada Srbije."Mi ionako nemamo posla od marta, već smo na ivici egzistencije jer nikakvu sektorsku pomoć nismo dobili za razliku od kolega iz hotelijerstva", dodaje ona. 

Srbija

Ukupan prevoz putnika i robe smanjen zbog korone, telefonija beleži rast

Broj prevezenih putnika u prvih šest meseci 2020. godine je na međugodišnjem nivou manji za 43 odsto, pri čemu je prevoz putnika u unutrašnjem saobraćaju manji za oko 42 odsto a u međunarodnom za preko 56,4 procenata, saopštio je Republički zavod za statistiku (RZS).Najveći pad zabeležen je u vazdušnom saobraćaju, koji je manji za 57,3 odsto, dok je prevoz u drumskom saobraćaju manji za oko 42,3 procenata.Sa druge strane, količina robe prevezene u prvom polugodištu 2020. godine, u poređenju sa istim periodom prethodne lane, beleži rast od 1,2 odsto.Vazdušni, rečni i železnički saobraćaj beleže pad u količini prevezene robe, dok cevovodni i drumski saobraćaj beleže rast.Porast u količini prevezene robe u drumskom saobraćaju je usled činjenice da je povećan obuhvat posmatranih izveštajnih jedinica.Prevoz putnika u drumskom saobraćaju je manji nego u prvom polugodištu prošle godine, uz pad obima rada od tačno 40 odsto, dok je prevoz robe kamionima uvećan za 6,2 odsto. Vazdušni saobraćaj beleži pad kad je reč o prevozu putnika. Broj prevezenih putnika u vazdušnom saobraćaju manji je za 57,3%, a ostvareni putnički kilometri manji su za 56,6%. Prevoz robe iskazuje pad u količinama prevezene robe od 29,8%, a u obimu rada, posmatrano u tkm, zabeležen je rast od 1%.Transport nafte cevovodima veći je na međugodišnjem nivou ta petinu u količini prevezene nafte, dok je transport prirodnog gasa manji je za oko tri procenta.Granični promet drumskih putničkih vozila u prvom polugodištu 2020. godine, u ulazu, manji je za 45,7 odsto u odnosu na isti period 2019. godine.Broja vozila domaćih registracija koja su prešlu granicu je prepolovljen, dok je od ukupnog broja vozila sa stranom registracijom koja su ušla u našu zemlju najviše bilo iz Nemačke i Mađarske.Klasične poštanske usluge su u prvom polugođu opale, pismonosnih pošiljki je bilo za 4,5 odsto manje, a kod paketskih pošiljki beleži se pad u odnosu na isti period prošle godine od 35,3 odsto.Usluge platnog prometa beleže pad od 23,9 odsto, usluge fiksne telefonije veće su za 4,7 odsto, a mobilne telefonije za 16,7 odsto.Ukupan broj zaposlenih u saobraćaju veći je za 0,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine."Međutim, treba imati u vidu činjenicu da je to delimično, i zbog povećanja broja posmatranih izveštajnih jedinica", navodi se u saopštenju.

Srbija

Mirjana Bogićević – novi predsednik Izvršnog odbora Sava neživotnog osiguranja

Nadzorni odbor Sava neživotnog osiguranja a.d.o. Beograd, 28.09.2020. godine,  imenovao je za novog predsednika Izvršnog odbora Mirjanu Bogićević, dosadašnjeg člana Izvršnog odbora Društva.Mirjana Bogićević je u svojoj poslovnoj karijeri stekla bogato iskustvo u korporativnom upravljanju i rukovođenju na brojnim pozicijama u osiguranju uključujući i poziciju predsednika izvršnog odbora društva za osiguranje.Nosilac je međunarodnih profesionalnih zvanja ovlašćenog internog revizora i specijaliste za rizike stečenih kod globalne profesionalne organizacije The Institute of Internal Auditors, USA. Ima objavljene stručne radove iz oblasti korporativnog upravljanja, upravljanja rizikom i internih kontrola, a u istim oblastima je često angažovana kao edukator i predavač na domaćim i međunarodnim stručnim konferencijama.Kontinuitet uspešnog razvoja u skladu sa definisanom strategijom i vizijom biće i dalje u fokusu upravljanja Sava neživotnim osiguranjem od strane Izvršnog odbora Društva.Dugogodišnje profesionalno iskustvo i poslovna reputacija gospođe Bogićević, sada u kapacitetu predsednika Izvršnog odbora Sava neživotnog osiguranja, nas uveravaju da će Društvo nastaviti uspešno poslovanje sa postojećim i širenje poslovne saradnje sa novim partnerima, kreirati nove projekte i poslovne aranžmane zajedno sa timom od preko 350 zaposlenih.

Srbija

Saradnja univerziteta i privrede: Dva nova mastera iz oblasti video-igara

Vlada Srbije i Inicijativa „Digitalna Srbija“ predstavili su dva nova Master 4.0 programa za univerzitete u Beogradu, Kragujevcu i Nišu koji će povezati svet tehnologije i svet umetnosti.Kako se navodi u saopštenju, programi su nastali kroz blisku saradnju državnih univerziteta u Beogradu i Kragujevcu sa jedne i više od deset kompanija sa druge strane.Programi će biti veoma važni za domaće industrije video-igara koju je globalna organizacija Startup Genome iz San Franciska po drugi put izdvojila kao jedan od dva podsektora domaće digitalne industrije sa najvećim potencijalom.„Cilj je bio da otvorimo naše visokoškolske ustanove za saradnju sa privredom, predavačima iz inostranstva i stranim fakultetima i univezitetima koji su vodeći u svojim oblastima. Tim partnerstvima, koja nisu bila uobičajena za naše visoko školstvo, hteli smo da stvorimo jednu dodatnu vrednost“, izjavila je predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić.Na ideju i predlog Inicijative „Digitalna Srbija“, Ministarstvo prosvete je raspisalo Javni poziv za multidisciplinarne master programe koji bi povezali tehničke, prirodno-matematičke i umetničke fakultete, sa kompanijama.Sredstva za realizaciju dobili su beogradski Univerzitet umetnosti u saradnji sa Matematičkim fakultetom, odnosno fakulteti Univerziteta u Kragujevcu.„Univerzitet umetnosti je nešto što se širi i što će imati neku novu dimenziju kroz saradnju sa drugim univerzitetima, u ovom slučaju sa Matematičkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, a slično je i sa grupom fakulteta Univerziteta u Kragujevcu“, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević. Šarčević je podsetio i da je od ove u gimnazijama, u četiri grada Beogradu, Kragujevcu, Kruševcu i Novom Sadu uveden novi smer za scensku i audio-vizuelnu umetnost.„U Inicijativi „Digitalna Srbija“ imamo više od 30 kompanija koje ne rade samo u IT sektoru, tu su i banke, konsultantske i farmaceutske kuće, marketinške agencije. Svi mi mislimo da je ovaj Master 4.0 program važan za celu ekonomiju zato što je ovo izuzetno jaka industrija, vredna kao filmska i muzička zajedno, ali i zato što je Srbija jaka u gejmingu“, rekao je predstavnik Inicijative „Digitalna Srbija“ Nebojša Bjelotomić.Bjelotomić je dodao da će među 45 predmeta na ova dva programa biti oni iz oblasti digitalne umetnosti, narativnih tehnika, razvoja igara, interaktivnog računarstva, ali i poslovnih veština.Osim njih, studenti će biti u prilici da biraju predmete iz sfere osnovnog i naprednog programiranja, muzike i zvuka.

Srbija

Građani počinju da tuže ugostitelje u Evropi zbog propalih aranžmana

Više desetina građana tužiće hotelijere u većim evropskim gradovima, pošto im još uvek nije vraćen novac od unapred plaćenog smeštaja, koji su rezervisali pre početka pandemije, pišu Večernje Novosti.Pandemija i zatvaranje granica sprečilo je mnoge građane da otputuju na željene destinacije, a nakon više bezuspešnih pokušaja komunikacije sa vlasnicima apartmana i soba, odlučili su se da pomoć potraže putem suda i već su angažovali advokate.Kako saznaju Večernje Novosti, advokatima širom Srbije poslednjih dana javljaju se ljudi kojima novac još uvek nije vraćen. Da naplate svoja potraživanja, ističu advokati, moguće je, ali je taj put, po njihovoj oceni, veoma težak.„U svakom od ovih slučajeva je neophodno potražiti pravnu pomoć kod advokata iz određene države. Građani treba da pribave dokaz da su smeštaj platili, naravno, potrebno je da imaju i akt po kom je izlazak ili ulazak u određenu državu bio onemogućen. Nakon davanja punomoćja advokatu, klijent ne mora da odlazi na ročišta u inostranstvo“, objasnio je beogradski advokat Nemanja Injac. „Mi klijente upućujemo na svoje inostrane kolege koje poznajemo, a građani se o advokatima u inostranstvu mogu informisati i u Advokatskim komorama pograničnih gradova Srbije. Treba naglasiti da je za rešavanje ovakvih sporova nadležan isključivo sud one države u kojoj se nepokretnost nalazi, isto važi i za pravo koje se primenjuje“, dodao je on.Određene zemlje, poput Grčke donele su posebne propise kojima omogućavaju hotelijerima, vlasnicima privatnih kuća i ostalih vrsta smeštaja da primljeni novac ne moraju da vrate do 2022. godine, ukoliko se do tada usluga smeštaja ne iskoristi.Grčka neće otvoriti granice za naše građane do 15. oktobra. Nije sigurno da li će i posle tog datuma, Srbima biti dozvoljen ulazak na njihovu teritoriju.

Srbija

Reagovanja na tekst „Kako je država ukinula ograničenu odgovornost DOO“

Nova ekonomija prenela je iz štampanog izdanja tekst Kako je država ukinula ograničenu odgovornost DOO. Autor teksta, Bogdan Petrović, navodi da su vlasnici firmi-mrtvaca koje su prinudno likvidirane, početkom ove godine počeli su da dobijaju pretnje-opomene od strane beogradskog pravobranilaštva za dugove prema gradu (neplaćene zakupnine, lokalne takse i sl), a pojedini su i utuženi od strane poverilaca.  To je, kako je napisao, omogućila država izmenama zakona tako što je uvela neograničenu ličnu odgovornost osnivača, ako se društvo ugasi prinudnom likvidacijom.Time je, smatra autor teksta, srušen osnovni postulat kod društava kapitala (d.o.o, a.d.) a to je ograničena odgovornost osnivača. Takva odredba ima puno smisla jer omogućava da se slobodno pokreću nove poslovne inicijative, bez rizika da se ugrozi lična imovina (i egzistencija) osnivača. Povodom ovog teksta stiglo je više komentara. Jedan od njih kaže da se porez mora plati i da ne treba kukati nad sudbinom vlasnika firmi koji moraju izmiriti obaveze. "Neplaćanje poreza je postala vrlina.Tužno je kad se pogleda koje su to obaveze neizmirene.. Na kraju savetujem da napisete kolumnu o hiljadama skupocenih automobila koja krstare našim gradovima, čiji vlasnici ne mogu da dokažu poreklo novca a imaju firme koje su prinudno  likvidirane", kaže Ivan u svom komentaru na ovaj tekst.Autor teksta, Bogdan Petrović, za portal Nova ekonomija ocenjuje da autor komentara nije razumeo suštinu kolumne. Dugovi (i prema državi i prema privatnim poveriocima) moraju se naplaćivati svim zakonskim sredstvima, kojih ima dosta, i ne sme se urušavati princip ograničene odgovornosti retroaktivno sa nakaradnim odredbama pomenutog zakona, ocenjuje on."U tekstu se ni u jednom trenutku ne stimuliše neplaćanje poreza. Ono je inače sankcionisano i u krivičnom zakonu (za veće iznose) a i kao prekršaj, tako da odgovorna lica u firmama (da država radi svoj posao) imaju i ličnu odgovornost potpuno nevezanu sa likvidnošću firme. Da ne govorimo o tome kako Poreska uprava ima prioritet naplate (ne mora da pokreće postupak preko suda, uz klauzulu da žalba na rešenje ne odlaže izvršenje, što nema nijedan poverilac)", ocenjuje on.Kako kaže, nije u pitanju isključivo Poreska uprava, pošto firme mogu biti dužne (i jesu) i privatnim poveriocima, koji isto tako dobijaju mogućnost naplate od osnivača firme ako dođe do postupka prinudne likvidacije. Pored toga, tu je i apsurd da ako vlasnik firme sam pokrene stečaj (ali za to mora da plati taksu sudu) ne snosi nikakvu ličnu odgovornost, a da će imati ličnu odgovornost ako dve godine nije predao završni račun. "Zašto ako doo ima 5 vlasnika sa po 20% udela, oni ne odgovaraju a odgovaraju ličnom imovinom 2 vlasnika sa 50% udela. Dakle, firma može napraviti milione evra, vlasnik npr. „opere milione“ i sam pokrene stečaj i ne ogovara za te dugove, a vlasnik koji 2 godine ne preda završni račun odgovara!", kaže Petrović.Petrović smatra da se od ovakvog načina „naplate“, neće ovajditi realno niko, a napravljena je ogromna šteta jer je urušena pravna sigurnost, sa odredbama koje ne postoje ni u jednom pravnom poretku. "Ograničena odgovornost, kao što sama reč kaže, mora biti ograničena", zaključuje on na kraju. 

Srbija

Wizz Air obnavlja letove od Srbije do Kipra

Niskotarifna avio-kompanija Wizz Air saopštila je da će prvi let iz Beograda za Larnaku biti 18. oktobra, a državljani Srbije moraće da imaju negativan PCR test.Kako se dodaje, najava novih letova usledila je posle odluke kiparskih vlasti da Srbiju premeste sa C na B listu zemalja, čime je državljanima Srbije dozvoljeno da uđu na ovo ostrvo sa negativnim PCR testom koji nije stariji od 72 sata.Letovi će se obavljati dva puta nedeljno, sredom i nedeljom.U okviru novih protokola za bezbednost, kabinsko osoblje i putnici su u obavezi da nose maske tokom celog leta, a od kabinskog osoblja se zahteva i da nosi rukavice.Putnicima bez maske nije dozvoljeno da se ukrcaju, ali je moguće kupitinovu masku u avionu u okviru sanitarne opreme.WIZZ AIR ŠIRI OPERACIJE U SRBIJI, NAJAVLJUJE MODERNIZACIJU FLOTEWIZZ AIR UVODI INTERAKTIVNU MAPU ZA PLANIRANJE PUTOVANJA

Srbija

Arandarenko: Ponovio bih 100 evra, ali ne za penzionere

Ne vidim da se išta radi na tome da se pomogne onima koji su najgore prošli u ovoj krizi. Oni nisu lako vidljivi, država bi trebalo da se potrudi da ih nađe. A drugi način je da se ponove ona davanja od 100 evra, ali ne za penzionere, ocenio je za Novu ekonomiju profesor Ekonomskom fakulteta u Beogradu, Mihail Arandarenko.Kako je rekao, iako je i on na početku bio protiv te mere jer je novac dat svima i onima kojima ne treba, ta mera je, ističe on, jako uticala na smanjene nejednakosti i siromaštva u Srbiji.Podsećamo, za isplatu pomoći od 100 evra svima koji su se prijavili, Vlada je potrošila 600 miliona evra, što su ekonomisti kritikovali kao meru bez efekta. "Meni se ta mera (100 evra) uslovno dopala jer pokazuje snagu osnovnog dohotka u ovakvim situacijama. Naše vlasti, naravno, nisu imale svest o tome, mislili su da će tako da povećaju tražnju", kaže  on i dodaje da je mera pomogla da se nadoknadi gubitak koji je imalo mnogo ljudi. "Ja lično ne bih imao ništa protiv da se ponovi 100 evra, ali deci, ne penzionerima". Fiskalni savet: 100 evra - nepovratna greška On ocenjuje da ga aktuelna situacija sa povećanjem penzija podseća na 2009. godinu."Sad su podigli penzije, što veoma liči na 2009. godinu kad su dobili povećanje, a dobili su još jedno vanredno. Sad opet to rade u istoj situaciji", kaže profesor Arandarenko.On raniju jednokratnu pomoć penzionerima od 4.000 dinara označava kao "nepotrebnu i razbacivanje". "Bolje da su deci dali pare. Da su dali deci, siromaštvo dece bi palo jer je siromaštvo veće među decom nego penzionerima. Deca su boljka i u normalnim okolnostima", kaže on.Poredeći ovu krizu sa 2009., on kaže da je sve slično, čak se i balon cena nekretnina ne smiruje. "Ova zima će biti gora nego 2009. godine i vlasti bi morale da misle o kategorijama stanovništa koje su dosad nekako preživele", navodi on i dodaje da su druge zemlje  tu napravile pomak u odnosu na nas jer su nadoknadile minus kategorijama stanovništva koje su imale veliki gubitak zbog pandemije. Neke zemlje  su isplaćivale dvostruki iznosi socijalne pomoći, oni koji su otpušteni njima je odbravana pomoć za nezaposlene ili jednokratna pomoć bez obzira što nemaju pravo na to. Međutim, Srbija je pre dve godine smanjila naknadne za nezaposlenost. Ona više nije 80 odsto minimalne bruto plate, nego je sada oko 67 odsto, navodi on. "Oni koji sada dobijaju naknadu za nezaposlenost ne dobijaju bogzna šta. A najveći broj nezaposlenih (prethodno radili na ugovor o delu ili PP poslove) nema pravo na naknadu, dok su u drugim zemljama dobili naknadu".On podseća i na građane koji su radili u u inostranstvu, njih oko 150.000, koji su se vratili jer su bili u inostranstvu na crno, i na nekim slabim ugovorima. "Ima onih koji su navikli da organizuju svoj život oko tromesečnih ili šestomesečnih mesečnih poslova u Nemačkoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj. A sad to nema", kaže Arandarenko i dodaje da ima načina da se oni registruju tako što bi dokazali da su imali dozvolu boravka  za vreme pandemije u nekoj od stranih zemalja. 

Srbija

Restorani brze hrane u stambenim zgradama neće raditi 00-24

Na sednici Skupštine grada Beograda biće doneta odluka da restorani brze hrane u stambenim zgradama ne mogu više da rade 24 sata već kao i drugi restorani, radnim danom do ponoći, a vikendom do jedan sat posle ponoći, prenosi Politika.Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić rekao je za TV Hepi da se građani u čijim zgradama se nalaze restorani brze hrane, a koji rade 24 sata, godinama žale da ne mogu da spavaju od buke i galame ljudi koji se okupljaju ispred njihovih zgrada tokom čitave noći.„To nije normalna situacija i građani su u pravu. Zato sam danas predložio odbornicima donošenje odluke da restorani brze hrane, ukoliko su u stambenim zgradama, ubuduće mogu da rade kao i drugi ugostiteljski objekti, odnosno do ponoći radnim danom, a do jedan sat po ponoći vikendom”, naveo je Vesić.Kako kaže, restorani brze hrane koji žele da rade celu noć treba da iznajme „zasebne kuće” sa mestom za parking.„Ko ne zna o čemu govorim neka se u dva ili tri sata po ponoći prošeta Francuskom ili Beogradskom ulicom. Vlasnici ovih restorana brze hrane mogu da me mrze koliko hoće, ali moj posao je da uvedem red u Beograd i da štitim obične i pristojne ljude. Nemam ništa protiv da ti restorani rade, ali ne tako da maltretiraju ljude koji žive u zgradama u kojima se oni nalaze”, rekao je Vesić.

Srbija

Nije samo pandemija problem: I zakon ometa rad turističkih agencija

Prvog oktobra turističkim agencijama u Srbiji ističu dozvole za rad, banke za njih ne daju garancije, osiguranje uskraćuje polise, neizvesno da će moći da bavljaju većinu svojih poslova, piše list Blic."Zakon predviđa obavezne garancije putovanja za organizatore i turoperatere, a pošto se trenutno, u periodu tehničke vlade, ne mogu menjati ni zakonski ni podzakonski akti, čime bi bilo omogućeno da agencije dobiju licence i na neki drugi način, deluje kao da nema načina da se reši ova situacija", kaže Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija JUTA. Prema njegovim rečima, građani koji su već uplatili putovanja ili dobili zamenske vaučere, ne treba da brinu, jer su putovanja pokrivena odsadašnjim garancijama.Kako se navodi, problem sa polisama osiguranja nastao je zbog ovogodišnjeg lošeg poslovanja turističkih agencija.Kako sada stvari stoje, od 1. oktobra neće biti turoperatera i neće imati ko da organizuje putovanja, a turističke agencije moći će samo da prodaju neke turističke usluge, avio ili autobuske karte ili smeštaj u nekim hotelima.NOVI TALAS OTKAZA U TURISTIČKIM AGENCIJAMASeničić naglašava da se u JUTI trude da nađu model i pomognu agencijama i njihovim zaposlenima da nastave da rade, ali da nisu optimisti i da ako se ništa drastično ne promeni možemo očekivati novi talas otkaza u turističkim agencijama već krajem oktobra.Podseća da su pomoć u turizmu delimično dobili samo hotelijeri, dok za turističke agencije, vodiče, rent a car kompanije ili autobuske prevoznike sektorske pomoći nije bilo.Pravo na državnu pomoć ima 280 hotela u 27 gradova Srbije, a uslov za dobijanje 350 evra po ležaju i 150 evra po sobi bio je da hotelijeri ne otpuste više od 10 odsto radnika do kraja godine.Ipak, domaćem turizmu, pandemija je na neki način i pomogla, jer su najposećenije su bile turističke destinacije, poput Zlatibora, Kopaonika, Tare, Soko Banje, Vrnjačke Banje, Srebrnog jezera. NEMA STRANIH, ALI IMA DOMAĆIH TURISTA"Devizni priliv od turizma u Srbiji za prvih šest meseci ove godine iznosio je 416 miliona evra, što je za 18 odsto manje nego u istom periodu prošle godine, kada je devizni priliv iznosio 1,43 milijarde evra", izjavila je Marija Labović, direktorka Turisitičke organizacije Srbije.U avgustu je, prema preliminarnim rezultatima, bilo za 25 odsto više domaćih turista nego 2019. i oni su uglavnom obilazili ruralna područja.Na planinama je bilo za 64 odsto domaćih turista više nego prošle godine, a u banjama za 30 odsto.Kako se procenjuje i 2021. će biti godina domaćeg turizma ili putovanja po regionu, a svetske prognoze govore da će biti potrebno između dve i po i četiri godine da se svet vrati na staro.

Srbija

Produžava se radno vreme u zatvorenim prostorima kafića i restorana

Epidemiolog Darija Kisić Tepavčević kazala je da će u zatvorenim prostorima kafića i restorana radno vreme biti produženo do 23 časova, uz obavezno poštovanje svih zaštitnih mera, prenosi N1.Ona je nakon sednice Kriznog štaba kazala da će rastojanje između gostiju morati da bude 1,5 metara, osim ukoliko su članovi porodice u pitanju, kao i da će ako dođe do najmanjeg porasta broja obolelih od COVID-19 mere biti ponovo pooštrene.Kisić-Tepavčević izjavila je, nakon te sednice, da je situacija sa kornavirusom u Srbiji stabilna, ali da to ne znači da pandemije nema.Baš zbog toga, kako navodi, nisu donete nove mere koje bi se ticale kulturnih i sportskih manifestacija, koje su i dalje zabranjene.Uskoro počinje i nastava na fakultetima, na koje je članica Kriznog štaba apelovala da se ponašaju odgovorno i savesno.

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.