Dogovor o prodaji TikTok-a američkoj kompaniji Oracle još nije sklopljen, iako je 20. septembra prošao krajnji rok za prodaju koji je vlada SAD prethodno navela, nakon čega treba da usledi zabr...
-615x345.jpeg.webp)
Ovih dana je tačno godinu dana kako je poznati beogradski advokat za pravo konkurencije Rastko Petaković razokrio prevaru poznate svetske kompanije za čuvanje matičnih ćelija Krio sejv (CryoSave), a kompanija izgubila dozvolu za rad.U izjavi za Novu ekonomiju, on sumira šta se dogodilo u skandalu svetskih razmera budući da je ovoj kompaniji matične ćelije iz pupčanika na čuvanje poverilo skoro 13.000 iz Srbije, a iz celog sveta više od 200.000 porodica.Za 20 godina čuvanja klijenti su plaćali oko 1.800 evra po uzorku.Nema mnogo promena otkako je krenula situacija sa Covidom, kaže on. Od otvaranja efere i stečaja kompanije, započet je i krivični postupak u Švajcarskoj protiv Frederica Amara, kao odgovornog lica – direktora CryoSave AG (sada u stečaju) zbog zbog kršenja švajcarskih propisa o tkivima i organima, prevarnih radnji u vezi sa stečajnim postupkom i zloupotrebe ličnih podataka. U tom postupku angažovali smo švajcarske advokate i stekli status oštećene strane, tako da možemo da učestvujemo u postupku, u dokazivanju itd, kaže Petaković.Kako navodi, roditelji su dobili potvrdu od Famicorda (kompanija u koju su prebačeni uzorci iz Krio Sejva) da su gotovo svi uzorci pronađeni i identifikovani."Mislim da oni sada govore o 99% i više uzoraka. Deo još uvek nije pronađen i nije transportovan, ali radi se o izuzetno malom broju. Famicord je u Srbiji angažovao osobu da bude u kontaktu sa porodicama iz Srbije", kaže on.Podsećamo, Cryosave, jedna od najvećih privatnih banki matičnih ćelija u Evropi, izgubila je pre godinu dana dozvolu za rad i pravo da prikuplja, skladišti, izvozi i uvozi matične ćelije.Prethodno su roditelji koji su deponovali matične ćelije svoje dece u ovoj banci, mesecima dobijali obaveštenja o transportu u Poljsku, u banku FamiCord (PKBM). Kako je Petaković prošle godine obavestio domaću javnost, taj transport matičnih ćelija je obavljen bez saglasnosti i bez znanja korisnika. I ne samo to, Cryosave je nastavio da prikuplja uzorke uz informaciju da će oni biti čuvani u Švajcarskoj. Kad je utvrdio brojna kršenja zakona i medicinskih standarda kod Cryosave, advokat je podneo krivičnu i administrativnu prijavu protiv Cryosave. Prevaru kompanije Petaković je ustanovio nažalost kad su propali uzorci matičnih ćelija njegove ćerke. Kako je preneo Blic, Petakovići su imali nadu da će svoju sedmogodišnju ćerku koja ima autizam da izleče matičnim ćelijama koje su uzete po njenom rođenju. Međutim, stvari počinju da se komplikuju na putu od Švajcarske banke do klinike u Americi gde je trebao da se počne sa terapijom, kada su roditelji ustanovili da su matične ćelije uništene zbog nepoštovanja pravila o transpostu.
Pandemija koronavirusa izazvala je tokom drugog tromesečja 2020. godine u Srbiji veliko smanjenje broja radnih sati, što odgovara gubitku 510.000 radnih mesta sa punim radnim vremenom, objavila je ned...
Broj domaćinstava u našoj zemlji koja poseduju priključak za internet povećao se za 0,9 odsto u odnosu na prošlu godinu, navodi se u publikaciji "Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2020." koju je objavio Republički zavod za statistiku.Prema podacima iz publikcije, internet priključak poseduje 81 odsto domaćinstava.Zastupljenost računara u domaćinstvima je 74,3%, što predstavlja povećanje od 1,2% u odnosu na prethodnu godinu. Što se tiče internet konekcije 90,5% korisnika interneta koristi fiksnu širokopojasnu internet konekciju i to je najzastupljeniji tip povezivanja.Mobilnu širokopojasnu internet konekciju ima 71,9% domaćinstava, a širokopojasnu internet konekciju poseduje 80,8% domaćinstava u Republici Srbiji. VIŠE OD POLOVINE STANOVNIKA SVETA REDOVNO KORISTI INTERNET U poslednja 3 meseca računar je koristilo 72,4% stanovnika, a istraživanje je pokazalo da je internet koristilo 78,4 odsto, dok ga 17,4% ljudi nikada nije koristilo. Preko 3,75 miliona ljudi u Srbiji koristi internet svakog ili skoro svakog dana.Za potrebe poslovanja, internet koriste sva preduzeća 100 odsto njih, dok veb-sajt poseduje 84,4%. Tokom 2019. godine 27,9% preduzeća prodavalo je proizvode i usluge putem interneta. Istraživanja su sprovedena po metodologiji Evrostata, na teritoriji Republike Srbije, bez AP Kosova i Metohije.Pod domaćinstvima se, kako piše u publikaciji, podrazumeva najmanje jedan član između 16 i 74 godine starosti.
Prvog dana naredne, 2021. godine počinje formiranje evidencije, a svi koji se bave tom računovodstvom moći će da se upišu u Registar do početka 2023. godine, pišu Večernje novosti.Uslov da se računovođe upišu je plaćanje naknade, i da imaju makar jednog zaposlenog, sa punim radnim vremenom, koji poseduje licencu i sve to znači da će dobre računovođe uskoro na ispit.Zahtev za izdavanje dozvole za pružanje računovodstvenih usluga predavaće se Komori ovlašćenih revizora i on će firme koštati 24.000, a preduzetnike 17.000 dinara. "Pružaoci računovodstvenih usluga moraće da imaju licencu za rad, posle stečenog profesionalnog zvanja kod profesionalne organizacije članice IFAC-a (Međunarodne federacije računovođa)", objašnjava Snežana Mitović iz organizacije Račuvodstvena komora Srbije. RAČUNOVOĐE NEZADOVOLJNE IZMENAMA ZAKONA "Za sada te uslove u Srbiji ispunjava samo Savez računovođa i revizora Srbije i Komora revizora. Registar je važan zbog unapređenja kvaliteta i pouzdanosti u vođenju poslovnih knjiga i sastavljanja finasijskih izveštaja. Poslovne knjige neće moći da vode nestručne osobe, što dovodi do velike pravne nesigurnosti. Upravo smo zato više puta i inicirali da se profesija unapredi", kaže Mitrović."U drugim zemljama članstvo u ovoj organizaciji nije uslov da bi neko izdavao licence", kaže Snežana Mitrović, komentrišući zakonsku odredbu po kojoj licence mogu da izdaju samo članice IFAC-a. Prema njenim rečima država treba to pravo da omogući to pravo svim profesionalnim udruženjima koja okupljaju računovođe i doprinose unapređenju profesije.NOVA PRAVILARačunovodstvena preduzeća, pa i preduzetnici, za svakog svog klijenta će morati da imenuju kolegu koji je odgovoran za vođenje njegovih poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja. Ovom profesijom, kako napominje Zakon, ne može da se bavi neko ko je pravosnažno osuđivan na kaznu zatvora. Dozvala će biti oduzeta i biće izbrisan iz Registra računovođa onaj ko u međuvremenu prestane da ispunjava neki od zadatih uslova, ali i oni koji su do dozvole došli na osnovu lažnih podataka.
U odnosu na jul 2012, kada je Srpska napredna stranka (SNS) preuzela upravljanje državom, javni dug je povećan za 11,3 milijarde evra. Drugim rečima, svaki punoletan građanin zadužen je dodatno za oko 1.900 evra, ocenjuje Goran Radosavljević, profesor FEFA Fakulteta u autorskom tekstu za štampanom izdanje Nove ekonomije. Kako navodi, javni dug je od početka godine porasta za oko tri milijarde evra i dostigao rekordan nivo od 26,8 milijardi evra na kraju juna. To je naveći nivo javnog duga u Srbiji ikada, posmatrano u apsolutnom iznosu. Možemo sada da raspravljamo o relativnim pokazateljima zaduženosti, ali oni često znaju da daju lažnu sliku o stvarnom stanju, ocenio je Radosavljević. On navodi da je zaduženje u periodu 2007-2012. bilo upola manje uprkos svetskoj ekonomskoj krizi.Radosavljević ukazuje i na analizu Fiskalnog saveta prema kojoj ćemo se do kraja godine zadužiti za barem još tri milijarde evra ili još oko 500 evra na svakog punoletnog građanina Srbije. Cena zaduženja je bila veoma visoka, gotovo dva puta veća od cene zaduživanja uporedivih zemalja u regionu. Prema poslednjem saopštenju Ministarstva finansija, javni dug iznosio je 26,579 milijardi evra ili 56,7 odsto BPD.
Naša država u svom vlasništvu poseduje aerodrome u Nišu, Kraljevu, Užicu, Kruševcu i Boru, ali se postavlja pitanje koliko je usplativo ulaganje u njihovu infrastrukturu, piše portal RTS-a."Nisu svi i ne trebaju svi aerodromi da budu međunarodni i da imaju redovan saobraćaj. Kada pričamo o isplativosti malih aerodroma, moramo znati da pre svega ti aerodromi sami po sebi ne mogu biti komercijalno održivi ako o tome govorimo, ali doprinos koji mogu da daju zajednici je neizmeran", napominje direktor JP "Aerodromi Srbije Mihajlo Zdravković.Nadomak Kruševca trenutno je u izgradnji aerodrom Rosulje i kada bude završen služiće za komercijalne i kargo-letove, a država je do sada uložila 32 miliona dinara u taj projekat.U Ministarstvu gređevine kažu da će u taj aerodrom uložiti šest miliona evra do 2023. godine.Sa aerodroma Morava u Lađevcima prošle godine letelo se za Beč, pandemija je sprečila uspostavljanje linije do Soluna, ali se ne odustaje od tih planova.Gradske vlasti u Kraljevu najavljuju da će biti izgrađena i nova pista, pa se nadaju da će aerodrom postati i centar kargo saobraćaja u ovom delu Srbije.BOR I UŽICE IMAĆE KOMERCIJALNE AERODROME"To je baza za pilote, to je nešto što u ovom trenutku može da radi takozvani neki tercijarni saobraćaj. Ne verujem da postoji mali aerodrom u Evropi koji je finansijski isplativ, ali ih ima svugde", primećuje pilot Goran Bošković.Za privrednike širom Srbije koji sarađuju sa kompanijama iz sveta avio-saobraćaj je od neprocenjivog značaja."Mi u namenskoj na postojanje takvog aerodroma gledamo u pogledu privrednog razvoja i posete potencijalnih stranih investitora koji bi investirali u razvoj novih firmi i u razvijanje postojećih", napominje Života Vučić iz kompanije PPT Namenska Trstenik.Od mreže malih aerodrome direktno ili indirektno najviše koristi imaće privreda, turizam, ali i ljudi koji žive u dijaspori.AERODROM PONIKVE KOD UŽICA ČEKA BOLJE DANE, SELO OPORAVAK POLJOPRIVREDE
Udruženje za zaštitu potrošača Efektiva tvrdi da se Ministarstvo pravde i Komora javnih izvršitelja mesecima ne izjašnjavaju o slučaju javne izvršiteljke iz Kragujevca, Ivane Žugić.Kako kažu u Efektivi, žalbe na rad te javne izvršiteljke upućene su još 25. februara, odnosno 1. marta, kada su prosleđene te pritužbe."Našoj članici Dragani Ignjatović, oštećenoj potpuno ilegalnim postupanjem Ivane Žugić, do dana današnjeg nije stigao nikakav odgovor od ova dva organa koja su po Zakonu o izvršenju i obezbeđenju ovlašćena da nadziru rad javnih izvršitelja i da preko svojih disciplinskih tužilaca pokreću disciplinske postupke protiv njih", kažu za Novu ekonomiju u Efektivi, naglašavajući da više nema opravdanja za izostanak izjašnjavanja zbog vanrednog stanja. Dodaju i da je Dragana Ignjatović pre mesec dana poslala urgenciju Komori izvršitelja, ali i da dalje nema odgovoraNaglašavaju i da Veće Osnovnog suda u Kragujevcu još nije odlučilo ni o jednom pravnom sredstvu koje mu je oštećena podnela zbog postupanja Ivane Žugić. U Efektivi sumnjaju da su sva ta sredstva možda završila u fioci javne izvršiteljke, kojoj možda ne odgovara da slučaj stigne pred sud."Priča je toliko krupna da je nedopustivo da bude pojedena i zataškana, tim pre što je Dragana Ignjatović postupanjem Ivane Žugić pretrpela štetu od najmanje 8,25 miliona dinara", dodaju u Efektivi. Zbog svega što se dogodilo, dve advokatske kancelarije, jedna iz Kragujevca i jedna iz Beograda, podnele su krivične prijave protiv Ivane Žugić zbog nekoliko krivičnih dela, a u jednoj od njih je impliciran i organizovani kriminal. O SLUČAJU"Na osnovu pravnosnažne presude u korist tužioca, Grada Kragujevca i na osnovu rešenja o izvršenju iz 2013. godine, Ivana Žugić je dana 19.02.2020. godine u pratnji tridesetak policajaca i vatrogasaca sprovela izvršenje na imovini Dragane Ignjatović", kažu u Efektivi i obja[njavaju da se radi o lokalu u centru Kragujevca, koji je izvor njene egzistencije. Efektiva tvrdi i da izvršiteljka Ivana Žugić nije smela da preduzme nijednu izvršnu radnju u tom postupku, jer je nadležan Osnovni sud u Kragujevcu, o čemu postoje podaci na Portalu sudova.U njima se Grad Kragujevac 2013. i 2016. godine izjašnjavao da izvršenje sprovede Osnovni sud u tom gradu.U međuvremenu, Dragana Ignjatović je vodila sudsku postupak da sačuva lokal koji grad Kragujevac želi da joj oduzme i za koji još od 1992. godine kao investitor poseduje pravnosnažnu građevinsku i upotrebnu dozvolu. U postupku je inače, napominju u Efektivi, više puta zvanično utvrđeno da lokal nema površinu koja stoji u pravosnažnoj presudi, pa je sudski izvršitelj 2015. godine odustao d izvršenja. "Prilikom sprovođenja izvršenja, Ivana Žugić je u zapisniku navela da je izvršenje sprovela na objektu površine 25 metara kvadratnih sa jednom prostorijom, što je neistina, jer je sudski više puta utvrđeno da objekat ima površinu od 32,80 metara kvadratnih sa dve prostorije. Ivana Žugić nije prosledila Veću Osnovnog suda u Kragujevcu nijedno pravno sredstvo koje je Dragana Ignjatović podnela protiv nje", I pored svega, 22.12.2017. godine, Osnovni sud u Kragujevcu je rešenjem obustavio postupak a za postupajućeg izvršitelja je u istom rešenju određena Ivana Žugić, ali nije navedeno na osnovu čega je određena. Efektiva naglašava i da je izjašnjavanje nadležnih o ovom slučaju neophodno i zbog toga što sumnjaju u ispravnost izvršiteljkinog predloga za izvršenje, ali i zbog toga što njiu poverilac nije formalno odredio za postupajućeg izvršitelja.
Koja je uloga zemalja Zapadnog Balkana u sprovođenju nove razvojne politike Evropske unije, kako je pandemija uticala na proces evropskih integracija i da li je odgovor EU na aktuelnu krizu bio adekvatan i pravovremen samo su neka od pitanja na koja su učesnici Move.Link.Engage konferencije, koju organizuje Beogradska otvorena škola, dali odgovore, navodi se u saopštenju. Drugi dan konferencije obeležili su Vladimir Bilčik, poslanik u Evropskom parlamentu, Dušan Reljić, šef briselske kancelarije Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost, ali i Marija Desivojević Cvetković, viša potpredsednica za strategiju i razvoj u Delta Holdingu, Duško Vasiljević, ekspert Svetske banke i Milivoje Jovanović, predsednik udruženja Eneka.U trenutku koji se ističe kao ključan za dalje odnose EU i država kandidata za članstvo, neophodno je usmeriti pažnju na političke elite i vlade koje su zarobile države i građanima oduzele pravo na participativnost. Iako građani u ovim državama većinski podržavaju članstvo u EU potrebno je da političke elite i donosioci odluka iskažu veću posvećenost procesu integracija što bi značajno uticalo i na percepciju Zapadnog Balkana unutar EU, istakao je Bilčik. EU bi trebalo da ne samo ostane svetionik solidarnosti već i da posmatra Zapadni Balkan kao integralni deo Unije. To su najvažnije poruke koje moraju jasno da se adresiraju, jer je proširenje jedina održiva strategija za Zapadni Balkan. Ukoliko želi da pokaže solidarnost, EU bi trebala da omogući jednak pristup resursima i isti tretman svim građanima sa ovih prostora, a da li će tako zaista biti ostaje nam da vidimo u narednim mesecima – zaključak je razgovora Bilčika i Reljića, koji je moderirao Milorad Bjeletić, izvršni direktor BOŠ-a.Da li će i koliko kompanije zapošljavati u narednom periodu, kakva su predviđanja za pokretanje srpske ekonomije, i da li je kriza otvorila nove mogućnosti za saradnju, su bila neka od pitanja na koja smo takođe potražili odgovore u okviru narednog panela. Pandemija je naročito uticala na ekonomiju, pa je tako ukupna vrednost paketa pomoć́i na globalnom nivou trenutno 10.000 milijarda dolara, dok svetski javni dug iznosi 101% ukupnog svetskog BDP-a. Prilagodljivost nacionalnih vlada i javnog sektora je bila neminovna, a isti put pratili su i privatni i civilni sektor. Poslovna zajednica ne samo da je prilagodila, nego je skoro u potpunosti promenila način poslovanja, a određeni sektori su pretrpeli velike gubitke poput ugostiteljstva i turizma. Samim tim, pitanje partnerstva i solidarnosti svih sektora je trenutno jedno od ključnih pitanja.Sa tim u vezi neophodno je da država preduzme ciljane mere ekonomske pomoći kako bi otklonila posledice krize i pomogla malim i srednjim preduzećima kao i najugroženijim sektorima, a posredno tako uticala i na kompanije koje sa njima posluju. Pored toga, važna je i briga o zaposlenima i prilagođavanje na novu normalnost rada. Važno je uticati ne samo na održivost poslovanja već uložiti resurse i u zaposlene. Zaključak diskusije jeste da je solidarnost i međusektorsko partnerstvo od ključne važnosti u savladavanju ekonomskih posledica pandemije kako u Srbiji, tako i u regionu Zapadnog Balkana.Sesije poslednjeg dana koferencije, 23. septembra, će otvoriti diskusije na temu posledica koje očekivana ekonomska recesija može ostaviti na budućnost mladih i pitanja pravedne energetske tranzicije.Šesta godišnja regionalna konferencija Move.Link.Engage organizuje se online od 21. do 23. septembra u Beogradu pod nazivom Development for Real: Partnership, Solidarity and Responsibility in Post-Covid 19 era. Fokus ovogodišnje diskusije je reakcija EU na pandemiju, predstavljanje ključnih karakteristika plana oporavka za EU i istraživanje uticaja najnovijih dešavanja na EU perspektivu Zapadnog Balkana. Cilj konferencije je da pruži dodatnu podršku i konkretna rešenja civilnom društvu u kontekstu regionalnog partnerstva, solidarnosti i odgovornosti. Konferenciju organizuje Beogradska otvorena škola uz podršku Kraljevine Švedske putem platforme Zoom. Više informacija možete pronaći OVDE.
Međunarodni beogradski sajam knjiga, čije održavanje je planirano za period od 25. oktobra do 1. novembra 2020, odlaže se, ukoliko epidemiološke prilike budu dozvolile, za sredinu decembra ove godine, naveo je Beogradski sajam, prenosi RTS."Kako se nadležni Republički krizni štab do ovog trenutka nije izjasnio u prilog održavanju Sajma knjiga, ni o ponuđenim organizacionim modalitetima i bezbednosnim garancijama koje je Beogradski sajam ponudio, procenjeno je da u periodu koji je preostao do prvobitno planiranog termina, u potpuno neizvesnim uslovima funkcionisanja, više nije moguće kvalitetno i pouzdano izvršiti pripreme za tu manifestaciju", navodi se.Beogradski sajam će i dalje pratiti preporuke i epidemiloške procene Kriznog štaba i u dogovoru sa izdavačima, izlagačima i drugim učesnicima Sajma knjiga doneti odluku koja će biti u najboljem interesu manifestacije.
Godinama preovlađuju uverenja i stavovi da žene pripadaju kontigentu starije radne snage od 45 i više godina, kao i da su jedna od najugroženijih grupa na tržištu rada u Srbiji, navodi u svojoj studiji o položaju žena Udruženje „Žene na prekretnici“. Navodi se da zbog nepovoljnog položaja žene iz te grupe i njihove porodice trpe gubitke, ali se naglašava da je zbog toga i društvo na gubitku. Naglašava se da je to preduslov dobrobiti žena u godinama kada završe radni vek, jer im omogućuje da ostvare penziju i druge oblike zaštite od socijalnih rizika u starosti.Inače, brojna istraživanja pokazuju da su u Srbiji rodne nejednakosti veoma izražene. Indeks rodne ravnopravnosti, kojim se one mere u Evropskoj uniji i u Srbiji, pokazuje da je upravo u domenu rada i novca položaj žena u Srbiji najnepovoljniji.Zbog toga je rodni jaz najizraženiji u poređenju sa zemljama članicama EU. ŠTA KAŽU PODACIU Srbiji je među radno aktivnim stanovništvom (od 15 do 64 godine) više od 1.5 miliona žena starijih od 45 godina, a među njima je oko 56 hiljada nezaposlenih i gotovo pola miliona neaktivnih.Analize u zemljama Evropske unije pokazuju da rodna ravnopravnost ima veći efekat na rast Bruto društvenog proizvoda (BDP) nego politike tržišta rada i obrazovanja. Povećanje nivoa školske spreme u državama članicama dovelo bi do povećanja BDP u EU do 2050. godine za 2,2 odsto.Unapređenje rodne ravnopravnosti, pre svega kroz zapošljavanje žena, dovelo bi do povećanja BDP-a po stanovniku za 6 do 9 odsto.Nepovoljan položaj tih žena inače se odražava i na njihovu decu, porodice i neposrednu zajednicu. Naglašava se da je iz socioloških istraživanja poznato da zaposlenost majke povećava šanse za buduće zapošljavanje sadašnjih devojčica.ŠTA PREDUZETIU studiji se naglašava da je obrazovanje veoma važno za pozicioniranje na tržištu rada za sve kategorije stanovništva. One žene koje imaju visoko obrazovanje imaju znatno veće šanse da budu zaposlene u odnosu na žene srednjeg, a posebno nižeg obrazovanja. Podaci pokazuju i da je većina žena sa nižom stručnom spremom u pomenutoj životnoj dobi radno neaktivna.Jedan od problema je i što su žene iznad 45 godina diskiminisane u pogledu zarade, za iste poslove dobilaju manju platu nego muškarci.Sa druge strane problem žena na selu je što su radno aktivnije u nisko profitnim poljoprivrednim zanimanjima.
-615x345.jpeg.webp)
Vlada Abu Dabija postala je suvlasnik beogradskog proizvođača mleka Poljoprivrednog kombinata Beograd (PKB), najvećeg poljoprivrednog društva u Srbiji, sledi iz teksta Vojvođanskog istraživačkog-anali...
U ortopedskoj bolnici na Banjici za ugradnju kuka čeka se tri godine, a za koleno čak šest, jer od 22.000 ljudi koji čekaju na ugradnju kuka ili kolena u Srbiji, njih 12.500 želi da se operiše baš u toj ustanovi, piše RTS.U ortopedskoj bolnica na Banjici prioritet za sada imaju pacijenti s prelomima i sa malignim oboljenjima. Nedeljno uspevaju da ugrade od 50 do 70 veštačkih zglobova, ali se u istom periodu na listu čekanja prijavi od 100 do 120 pacijenata."Mi svim pacijentima kažemo – imate izbor, nemojte čekati na Banjici, idite u druge ustanove širom Srbije, možete se tamo lečiti, mnoge imaju daleko kraće liste čekanja pa pokušajte da se operišete tamo, zato što je centralnom javnom nabavkom omogućeno da svi imaju raspolažuće implantate. Međutim, ljudi biraju Banjicu", kaže prof. dr Zoran Baščarević, direktor Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti "Banjica".Već pola godine korona je prioritet zdravstvenih sistema, a bolnica na Banjici već dve nedelje nije u kovid sistemu. Međutim, mnoge operacije odložene su zbog pandemije, pa je tako period čekanja dodatno produžen."Ono što mi sada radimo to su oni pacijenti koje smo pripremali za operaciju i čije smo operacije odložili zbog kovid statusa. Praktično mi sada operišemo pacijente koji su planirani za operaciju još u martu, ali jednostavno, takva je situacija. I naravno da je onda čitav sistem na listama čekanja u opravdanom zastoju", kaže Baščarević.KBC "Zvezdara" četiri nedelje nije kovid bolnica. U ovoj ustanovi će pokušati da do kraja oktobra obave sve otkazane preglede i operacije. Mi smo od prvog dana krenuli sa polikliničkom delatnošću, hitnim internističkim i hirurškim prijemom, a što se tiče hirurških operacija, u početku su se radila hitna stanja i maligniteti, a posle, već u drugoj nedelji, krenuli smo i sa elektivnim operacijama", kaže prof. dr Petar Svorcan, direktor KBC "Zvezdara".Nedavno je takođe napravljen protokol snimanja magnetnom rezonancom i skenerom. Najavljeno je da će se raditi svakog dana od 7 do 19 sati i da će na svakom MR aparatu morati da se uradi 20 pregleda, a na skeneru 40.Svaka bolnica ima plan rada za naredne dve do tri nedelje, a kako će se nakon toga raditi zavisiće od epidemijske situacije.
Zemlje u Evropi traže moratorijum za plaćanje svojih obaveza, pa se postavlja pitanje da li to ugrožava turističke agencije i potrošačka prava, piše list Politika.„I u slučaju da agencije ostanu bez novca, putnici će biti pokriveni garancijama putovanja koje su važile u trenutku sklapanja ugovora o putovanju, bez obzira na to da li u trenutku isplate imaju važeću licencu“, objašnjava Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Yuta.U tom udruženju podsećaju i da su agencije u obavezi da isplate novac za neralizovane aranžmane od 1. januara 2022. godine, a podsećaju da je zbog moratorijuma problem veći za agencije.Uglavnom, ovogodišnja turistička sezona, još nije gotova, od 400.000 aranžmana koji su uplaćeni, više od 300.000 građana odložilo je put do kraja 2021. godine, a Grčka, Italija i Španija tražile su moratorijum na otplatu obaveza, koji bi trajao tri do pet godina.KAKO SE KORISTE TURISTIČKI VAUČERI U SLOVENIJI I SRBIJI Ukoliko bi Grčka, na primer, uspela da dobije moratorijum na obaveze prema stranim partnerima, domaće turističke agencije bi morale građanima da vrate novac u tom roku i to je ono što njih sada brine.Prema uredbi o zamenskim putovanjima (vaučerima) koja je doneta u Srbiji, putnici koji nisu uspeli da realizuju svoja putovanja imaju pravo da to učine do kraja sledeće godine, dok oni koji ne otputuju tek tada mogu da traže povraćaj novca. Problem je, navodno, što su agencije deo novca uplatile partnerima u inostranstvu koji, u slučaju odobravanja moratorijuma, ne bi morali da vraćaju novac u predviđenom roku, što znači da bi i naši turisti teško došli do novca, jer su agencije na rubu egzistencije. ŠTA JE REKLA EVROPSKA UNIJAEvropska unija je turističke agencije i avio-prevoznike podsetila da u direktivi jasno stoji da onaj ko ne želi zamenski vaučer ima pravo da odbije takvu ponudu i da u propisanom roku od 14 dana od otkaza putovanja dobije novac, i to kompletan uplaćeni iznos. U Srbiji je početkom leta doneta posebna uredba po kojoj putnik za otkazana putovanja, koje je uplatio delimično ili potpuno, dobija vaučer uz koji aranžman može da realizuje na istoj ili drugoj destinaciji, najkasnije do 31. decembra 2021.Onima koji ne žele putovanje nego insistiraju na novcu, prema istoj uredbi, organizator putovanja je dužan da vrati novac do 14. januara 2022. Ukoliko Grčka, recimo, uspe da dobije moratorijum na obaveze prema stranim partnerima, domaće turističke agencije će morati građanima da vrate novac u tom roku i to je ono što njih sada brine.
U narednim mesecima biće intenziviran rad američkih stručnjaka na studiji izvodljivosti za jezero Gazivode, a u okviru sporazuma koji je 4. septembra potpisanu u Vašingtonu, izjavio je kosovski ministar ekonomije i životnse sredine Bljerim Kući, prenosi portal Kossev.info.Navodi se da je to postalo poznato nakon Kućijevog sastanka sa zamenikom pomoćnika sekretara za energetiku američkog Stejt departmenta, Metjuom Zaisom, a tema je, pored ostalog bila i energetska sigurnost na Kosovu."Obe strane će se složiti da sarađuju sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovarajućim pravnim licima američke vlade na studiji izvodljivosti za potrebe deljenja jezera Gazivode kao pouzdanog snabdevanja vodom i energijom", piše u dokumentu koji su potpisali Srbija i Kosovo.ZAŠTO SU VAŽNE GAZIVODE Značaj veštačkog jezera Gazivode koje deli administrativna linija između Srbije i Kosova, veliki je za obe strane, jer ono predstavlja izvor vode za piće i električne energije.Ono što u sporazumu neki stručnjaci vigde kao preoblematično je što nigde ne piše da će Srbija imati pravo na deo profita koji ostvaruje Vodoprivredno preduzeće „Ibar – Lepenac“ pod ingerencijom Prištine.Neke opštine sa većinskim srpskim stanovništvom na severu Kosova već se snabdevaju vodom iz Gazivoda i dobijaju struju iz istoimene hidroelektrane.Ljubiša Mijačić, stručnjak za resurse iz životne sredine izjavio je nedavno za za RTS da je jedino pravo rešenje da dođe do podele proizvodnje i distribucije gde bi Beogad apsolutno kontrolisao proizvodnju, a Priština distribuciju.Hidroelektrana "Gazivode" još je u vlasništvu EPS-a i postavlja se pitanje da li novi sporazum to i dalje garantuje.Srbija je inače već osnovala preduzeća za naplatu i distribuciju struje na Kosovu, EPS Trgovina i Elektrosever, navodi se u publikaciji "Energetika od kočnice do rešenja u dijalogu između Beograda i Prištine".EPS je do sada četiri puta predavao dokumentaciju za registraciju tih kompanija, ali je Priština to odbijala.U toj publikaciji koja je inače urađena u okviru projekta "Nacionalni konvent o Evropskoj uniji 2018/19", navode se tri moguća scenarija za podelu jezera Gazivode.Veštačko jezero Gazivode nastalo je 1977, a kredit od 45 miliona dolara kojim je izgrađena brana, nakon raspada SFRJ, nastavila je da otplaćuje Srbija.U Srbiji se nalazi petina jezera, a veći deo na teritoriji opštine Zubin Potok na Kosovu.
Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak ispitivanja povrede konkurencije po službenoj dužnosti i izvršila nenajavljen uviđaj u privrednom društvu SF1 Cofee, uvozniku i dis...
Sa početkom korona-krize, prezentacije o postignućima domaće privrede koju je Ministarstvo finansija objavljivalo uz makroekonomske podatke nestala je sa sajta. "Nema više ni arhive veoma korisne publikacije Bilten javnih finansija (dostupan je samo poslednji broj), ili pak izveštaj o kretanju javnog duga pre avgusta 2012", navodi profesor fakulteta FEFA Goran Radosavljević.Živimo u digitalnoj eri u kojoj je korišćenje podataka i tehnologije pomerilo granice kako poslovanja, tako i svakodnevnog života. Korišćenjem, na primer, prediktivne analitike i „big data“ možete da predvidite ponašanje potrošača, da im ponudite specifične proizvode i usluge u trenutku kada im je to potrebno.Jednom rečju, potpuna personalizacija poslovanja, ukoliko je to potrebno. Pomoću raznih servisa možete da vidite da li je na nekoj lokaciji u određenom trenutku previše ljudi, pa da tako odlučite da li da je posetite ili ne. Tehnologija je korišćenjem podataka olakšala život. Nekima je, možda, i otežala život.Pre samo dvadesetak godina izgleda da je političarima bilo mnogo lakše. U nemogućnosti da građani provere njihove tvrdnje i relevantnost izvora podataka, političari su mogli da saopšte bukvalno bilo šta.Danas, uprkos ograničenim medijskim slobodama u pojedinim zemljama sveta, postoje kanali komunikacije preko kojih je moguće deliti informacije i saopštiti drugačije mišljenje. Političari se u takvim zemljama trude da ograniče rad takvih servisa, da kreiranjem lažnih vesti „zagade“ medijski prostor, da skrivaju podatke od javnosti ili da ih čak krivotvore. I po pravilu, što je tendencija ka diktaturi kao načinu vladanja u toj zemlji veća, veći je i atak na "slobodan protok istinitih informacija".Na sve to, u periodu prosperiteta, informacije o tome se munjevito brzo i efikasno plasiraju (političari obično takve informacije saopštavaju pre zvaničnih institucija) dok se u periodu loših rezultata oni kriju i ignorišu.Pre samo nekoliko meseci usred pandemije COVID-19 virusa, predsednik Aleksandar Vučić je u jednom od svojih mnogobrojnih obraćanja građanima Srbije saopštio fenomenalnu vest da je Srbija u prvim kvartalu 2020. godine zabeležila rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od čak 5 odsto.Uspeh za pohvalu, ako se ima u vidu pandemija od sredine marta 2020, reklo bi se na prvi pogled. Kako je to moguće? Šta je tajna uspeha? Koji su to sektori doprineli rastu? Ovo su samo neka od pitanja koja su ostala otvorena, jer zvaničnih podataka o tome još dugo nije bilo. A kad je Republički zavod za statistiku konačno objavio zvanične podatke, ekonomski stručnjaci su, videvši podatke, počeli da daju objašnjenja da ovo i nije tako spektakularan rezultat. Na primer, Rumunija je imala rast 2,7 odsto, Bugarska 2,4 odsto, Mađarska 2 odsto.Takođe, Srbija je u prvom kvartalu 2019. godine imala veoma nizak rast BDP te je poređenje "kvartal na kvartal" dalo ovako visoku stopu. I još mnogo objašnjenja koja su se sva slagala u jednom: ovakav dobar rezultat nije posledica ekonomske politike Vlade, već objektivnih okolnosti. Međutim, sve to više nije bilo tema, jer je tema bila samo da se saopšti dobra vest. Prof. dr Goran Radosavljević, profesor fakulteta FEFA u Beogradu
Poslednjih decenija nejednakost između država se smanjuje, ali raste unutar velikog broja društava. Metodologija za izračunavanje ekonomskih nejednakosti bi u Srbiji trebala da se revidira, a poreska ...
Organizacija Građanski front Vlasotince podržala aktiviste grupe „Bitka za Vlasinu“ i pozvala na javnu raspravu o mini-hidroelektranama, koja će se u sredu održati u sali Opštini Vlasotince, stoji u njihovom saopštenju koje je stiglo na adresu Nove ekonomije.Naglašava se da se Građanski front Vlasotince pridružuje borbi za sprečavanje dalje uzurpacije i uništenja prirodnih resursa i dobara u toj opštini od strane političko-kriminalnih interesnih grupacija.Oni podsećaju i da su nakon javne rasprave 2019. godine o štetnom uticaju MHE odbornici opštine Vlasotince usvojili su Odluku o promeni Prostornog plana sa ciljem izbacivanja svih potencijalnih lokacija MHE, a rok za realizaciju bio je jedna godina.AKTIVISTI PROBIJAJU CEVI ZA MHE NA STAROJ PLANINI ŠTA SE DOGODILO SA PROSTORNIM PLANOM OPŠTINEProcedura promene Prostornog plana opštine Vlasotince nikada nije pokrenuta i prostorni plan nije promenjen, podsećaju u toj organizaciji i naglašavaju da su nastavljani radovi na izgradnji MHE Suknari na reci Bistrici. Prema njihovim rečima, ubrzo nakon toga drugi investitor podneo je organima lokalne samouprave Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu MHE Besko na Kozaračkoj reci.„Čelnici lokalne samouprave opštine Vlasotince nemaju ni želju niti političku volju da spreče dalju uzurpaciju reka na teritoriji opštine. Neki od njih su i direktno odgovorni za ekološki genocid nad našim rekama u prethodnim godinama“, navodi se dalje u saopštenju.Dodaje se i da će se bez borbe za očuvanje reka najverovatnije doći u da se reke gledaju samo na starim razglednicama i fotografijama.Dodajući da borba protiv MHE nema nikakve veze sa politikom, iz Građanskog fronta Vlasotince pozivaju sve građane da u sredu, 23. septembra, u 11h budu prisutni na javnoj raspravi u sali Skupštine opštine Vlasotince.
U zadnjih osamnaest godina zabeleženo je više od dva biliona dolara novčanih transakcija koje su banke prijavile kao sumnjive i prijavile odeljenju američkog Trezora koje se bavi sprečavanjem finansijskog kriminala, piše portal Krik.Dodaje se da je iz američkog Trezora, odnosno njegovog odeljenja koje se bavi sprečavanjem finansijskog kriminala (FinCEN) procurilo više od dve hiljade poverljivih izveštaja. Napominje se da oni svedoče o razmerama tokova „prljavog“ novca širom sveta. Taj novac su kako otkriva novinarsko istraživanje „FinCEN dosijei“, koje predvodi Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) i BuzzFeed News, slale razne firme uključene u korupciju, tajkuni i kriminalci.U istraživanju učestvuju i mnoge partnerske novinarske organizacije, među kojima su mreža OCCRP i KRIK.Do dokumenata FinCEN-a, došli su novinari američkog BuzzFeed-a i podelili ih sa ICIJ-om i sa više od 400 kolega novinara iz 108 redakcija u 88 država. U ovom međunarodnom novinarskom projektu učestvovao je i KRIK, koji je istraživao sumnjive transakcije povezane sa srpskim kompanijama, a otkrića možete uskoro čitati na njihovom sajtu.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
