Broj 122, Jul 2025.
Broj 122, Jul 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

U Srbiji funkcionalno 955 respiratora

U Srbiji je od postojećih 1.024 respiratora funkcionalno tačno 955, odnosno, ukazuju podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanovic Batut" koje je objavio Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).Od ukupnog broja 66 respiratora se ne koristi, to jest nije u funkciji, dok su tri svrstana u kategoriju "nepoznato", što znači da medicinske ustanove nisu sigurne gde se respiratori nalaze.Beograd ima najviše respiratora, njih 430, a slede Novi Sad (98), Sremska Kamenica (48), Niš (43) i Kragujevac (35).Među zdravstvenim ustanovama Urgentni centar Kliničkog centra Srbije (KCS) poseduje najviše respiratora - 66. Centar za anesteziologiju i reanimatologiju KCS raspolaže sa 47, dok Urgentni centar u Novom Sadu ima 40 respiratora.U javnosti se spekulisalo koliko Srbija uopšte ima respiratora, obzirom da su državni zvaničnici u više navrata odbijali da odgovore na to pitanje. Dan nakon što je Ministarstvo zdravlja raspisalo hitnu javnu nabavku za još 15 respiratora, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je objavio da Srbija ima 1.008 respiratora.

Srbija

Rigorozne mere u regionu zbog korone

Posle prve žrtve koronavirusa Bugarska je proglasila vanredno stanje. Zabranjena su javna okupljanja, zatvorene škole i vrtići. Osim Bugarske vanredno stanje uvedeno je i u Mađarskoj dok su se ostale ...

Srbija

Danska prva dodelila subvencije organizatorima velikih događaja

Evropska komisija je dala zeleno svetlo Danskoj za šemu državne pomoći do 12 miliona erva kojom želi da kompenzuje gubitak organizatorima velikih događaja, saopštila je Evropska komisija u petak.Komisija je navela da je odluke Danske da organizatorima događaja za više od 1000 ljudi nadoknadi štetu prouzrokovanu otkazivanjem događaja zbog pandemije, u skladu sa propisima EU. Ovo je prva državna pomoć jedne članice EU koja je prijavljena Komisija zbog izbijanja korone.

Srbija

Ko je ko u kriznom štabu za borbu protiv korone

Vlada Srbije formirala je Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 kako bi se obezbedilo blagovremeno i usklađeno postupanje nadležnih organa.Za korukovodioce Kriznog štaba imenovani su predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje prof. dr Sanja Radojević Škodrić i pokrajinski sekretar za zdravstvo doc. dr Zoran Gojković. Članovi ovog tela su direktori relevantnih instituta i klinika, kao i predstavnici drugih relevantnih tela.Kako je predsednik Srbije najavio dan ranije, u timu su i „doktori koje poznajemo“ sa konferencija za medije.Većinu poruka i saveta kada je u pitanju koronavirus građani i javnost dobijaju upravo od lekara i predstavnika državnog vrha, posle sastanaka na Andrićevom vencu.  Prvi put posle sastanka krajem februara, kada u Srbiji nije bilo zaraženih od ovog virusa mogli su steći utisak da je ovo virus kome ne bi baš trebalo pridavati previše pažnje, ženama je čak preporučeno da idu u šoping u Italiju dok je predlog za zaštitu od virusa imao i sam predsednik države."Alkohol gde postavite, tu koronavirus ne raste. Ja sam sebi našao dodatni razlog da popijem po jednu čašicu dnevno, iako to nema veze s tim alkoholom, ali sam to sebi izmislio”, objasnio je Aleksandar Vučić. Dr Branimir NestorovićDr Nestorović radi na Univerzitetskoj dečijoj klinici od 1979. godine, načelnik je odeljenja za alergologiju i pulmologiju  na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu je redovni profesor na katedri za pedijatriju od 2002.Da razloga za brigu nema, pogotovo za žene tvrdio je pulmolog Branimir Nestorović tvrdeći da žene obično ne obolevaju od ovog virusa jer ih štite estrogeni kao i da je smrtnost niska. “Dakle žene slobodno u šoping u Italiju, jer čujem da će tamo sada biti veliki popusti, zato što niko živ sad neće da ide tamo. Samo pripremite muževe za to mentalno”, rekao je Nestorović. Posle ove šaljive izjave doktora Nestorovića, građani su bili poprilično zbunjeni. U međuvremenu je Italija pretvorena u karantin, u Srbiji su registrovani pacijenti oboleli od koronavirusa a među njima je bilo i nekoliko žena. Doktor Branimir Nestorović jedan od lekara koji se obraća medijima posle sastanka sa državnim vrhom, nalazi se na čelu pulmologije  u Unverzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj. Pre dve nedelje, lakonski je rekao i da ne može da veruje da se narod koji je preživeo sankcije i bombardovanje uplašio najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva.Bio je kaže i protiv poručivanja maski i testiranja, navodeći da ljudi mogu normalno da žive svoje živote a da koronavirus živi svoj život. Samo dve nedelje kasnije, doktor Nestorović koronavirus više ne naziva smešnim a više nije ni vickast. Kaže da se ubuduće neće šaliti jer je šala u Srbiji opasna stvar. Ovakve izjave bile su izgleda samo mamac za tabloide pa je u danima posle doktor Nestorović bio jedan od najpozvanijih sagovornika na temu koronavirusa. Tabloidi su preneli i njegovu izjavu da su Srbi narod sa lavovskim genima ali je on to demantovao. Kako je objasnio za portal “Raskrinkavanje” njegova izjava bila je da je naša genetska struktura drugačija od one koju imaju Italijani. Dr Predrag KonEpidemiolog Predrag Kon, sada načelnik jedinice za zarazne bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje, odmereniji je kada su u pitanju izjave o koronavirusu. Odlučno brani tezu da je zatvaranje školskih i predškolskih ustanova kontraproduktivno u ovom trenutku.“Jednostavno, nemamo situaciju porasta respiratornih infekcija u školskim kolektivima. To je pokazatelj da nema prenošenja. Takođe, svi oni podaci koji su dobijeni od kolega iz Kine koji su sve ovo preživeli govore da deca praktično da i ne obolevaju, a ono što je najkarakterističnije je da imaju infekcije, ali da nisu prenosivi", naveo je Kon 13. marta.Ovaj poznati epidemiolog, bogatog iskustva, jedno vreme bio je i ratni epidemiolog. Pre nekoliko godina bio je na čelu Radne grupe za odbranu od gripa. Tako je 2009. godine zapretio da će podneti ostavku ako se ne vakciniše bar milion građana, imajući u vidu da se broj vakcinisanih smanjivao zbog agresivne antivakserske kampanje. “Ako je virus dosad, u dva talaščića, napao oko pet odsto stanovništva Srbije i uzeo čak 47 života, pravi epidemijski udar mogao bi da bude jači i da zahvati trećinu stanovništva", upozorio je  tada Kon. Radna grupa odbila je njegovu ostavku. Dr Mijomir PelemišDa se građani i javnost previše brinu zbog koronavirusa u početku je tvrdio je i infektolog i dugogodišnji načelnik Infektivne klinike Mijomir Pelemiš. Imao je kaže, sreću ili nesreću da vidi kako izgledaju epidemije variole vere, SARS-a, ebole ali da nikada nije video ovoliku paniku zbog virusa koji kaže nije nov. “Zdravstveni sistem je dobro organizovan, smrtnost virusa je mala ali je za onog ko je umro smrtnost 100 odsto”, rekao je Pelemiš. Porastom broja obolelih i predsednik države ali i lekari iz najavažnijih državnih institucija prestali su da se šale, a za one koji su putovali u najugroženije krajeve Italije imali su i posebnu molbu. “Kao boga vas molim, ako ste bili u Milanu ili negde na severu Italije, recite nam to. Recite nam da bismo vas sačuvali", rekao je Vučić. Sanja Radojević ŠkodrićDirektorka RFZO Sanja Radojević Škodrić na čelu RFZO nalazi se od novembra 2017. godine. Bila je članica centralne komisije za lekove pri Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje. Na čelo Fonda došla je sa Medicinskog fakulteta, sa Instituta za patologiju. Na toj funkciji nasledila je Vericu Lazić koja je podnela ostavku zbog kako je navela „nemogućnosti adekvatne saradnje sa ministrom zdravlja Zlatibor Lončarom“. Dr Zoran GojkovićGlavna osoba za Vojvodinu u ovom kriznom štabu je Zoran Gojković. Pokrajinski sekretar za zdravstvo načelnik je odeljenja Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Vojvodine i docent na predmetu hirurgija na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. 

Srbija

Zeleno svetlo za subvencije kineskoj kompaniji od 16,4 miliona evra

Državna pomoć od 16,4 miliona evra kineskoj kompaniji Xingyu Automotive Lighting Systems  za  izgradnju fabrike za proizvodnju prednjih LED svetala za automobile, u Nišu, je u skladu s propisima, objavila je Komisija za kontrolu državne pomoći. Kompanija se obavezala da ce zaposliti 1.000 ljudi zaključno sa 2026. godinom što znači da će dobiti 16.000 evra po radnom mestu.Kako se navodi u rešenju Komisije, reč je o investiciji od najmanje 60 miliona evra.Kineski investitor obavezao se da će do kraja 2023. godine uložiti 7,5 miliona evra za zemljište, za izgradnju objekata 32,7 miliona evra i 19,6 miliona evra za novu opremu.Kineska kompanija registrovana je u Srbiji 2002.godine  a deo je automobilske kompanije Changzhou Xingyu Automotive Lighting Systems Co. Ltd.".Kineska kompanija će u Nišu praviti LED prednja svetla za automobile koja su, kako je kompanija navela, deo „najkomplikovanije tehnologije u industriji, sa najvećim poteškoćama u istraživanju i razvoju".

Srbija

Javna prozivka bivšeg predsednika UO Komercijalne banke

Nekadašnji predsednik Upravnog odbora Komercijalne banke Vladimir Krulj kažnjen je odlukom Agencije za borbu protiv korupcije javnim objavljivanjem odluke o povredi zakona dve godine pošto više nije na toj funkciji. Naime, kako se navodi u Službenom glasniku od 11. marta u kojem je objavljeno rešenje direktora Agencije, kada je preuzeo funkciju u Komercijalnoj banci Krulj nije u roku od 15 dana prijavio Agenciji da je i viši konsultant za naplatu potraživanja u Agenciji za osiguravanje depozita. Osim toga, kako se navodi u odluci Agencije, nije poštovao zakon i u predviđenom roku preneo svoja upravljačka prava u privrednom društvu “Neo communications” u likvidaciji čiji je bio vlasnik. Zakonom o borbi protiv korupcije predviđeno je da funkcioner koji je u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost, dužan je da u roku od 15 dana od stupanja na javnu funkciju obavesti o tome agenciju. U drugom slučaju, prekršio je zakon jer u roku od 30 dana od imenovanja nije preneo upravljačka prava u privrednom društvu na pravno ili fizičko  ice koje sa njim nije povezano. Zbog ovih prekršaja Krulju je izrečena mera objavljivanja odluke o povredi zakona čije troškove će on snositi. Inače,Vladimir Krulj smenjen je sa mesta predsednika Upravnog odbora Komercijalne banke u februaru 2018. godine, posle dve godine na toj funkciji.Kako se predstavljao, profesor je na Univerzitetu u Luvenu u Belgiji, a jedno vreme bio i savetnik za ekonomska pitanja u Vladi Srbije. Na zahtev ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović u maju 2017. godine razrešen je članstva u pregovaračkom timu za pristupanje Evropskoj uniji. 

Srbija

Evropska agencija: Korona se ne prenosi hranom

“Nema dokaza da se koronavirus prenosi preko hrane”, saopštila je Evropska agencija ze bezbednost hrane. Glavna naučnica ove agencije Marta Hagas navela je da prethodne epidemije povezanih korona virusa, pokazuju da nije bilo prenosa konzumiranjem hrane.„U ovom trenutku, ne postoji dokaz koji ukazuje da je korona virus na bilo koji način drugačiji u tom pogledu“, rekla je Hugas. I nemačka agencija za procenu rizika navodi da trenutno ne postoje slučajevi koji su pokazali bilo kakav dokaz da su ljudi zaraženi novim tipom korona virusa preko konzumacije zaražene hrane ili preko uveženih igračaka.Svetska zdravstvena organizacija kao najvažnije preporuke po pitanju hrane navela je dobro kuvanje mesa, izbegavanje moguće kontaminacije između kuvane i nekuvane hrane kao i vođenje računa o higijeni tokom pripreme hrane. Mada istraživači i dalje ispituju detalje kako se virus prenosi, Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti potvrdio je da se korona virus širi između ljudi uglavnom kapljičnim putem, prilikom kašljanja i kijanja. Evropska agencija za bezbednost hrane nalazi se na severu Italije, u Parmi i obuhvaćena je merama italijanske Vlade u borbi protiv širenja koronavirusa pa zaposleni u ovoj agenciji rade od kuće.   

Srbija

MMF protiv korone povoljnim kreditima

 U slučaju ozbiljnog ekonomskog pada koji je pokrenuo koronavirus, Međunarodni monetarni fond bi mogao da obezbedi do 50 milijardi američkih dolara za hitno finansiranje zemalja u razvoju. Od toga, zemlje sa niskim prihodima mogle bi imati koristi od oko 10 milijardi američkih dolara  uglavnom po povoljnim uslovima, navodi se u tekstu objavljenom na sajtu MMF.Dok se medicinski profesionalci bave uticajem virusa na zdravlje, MMF može da pomogne u ublažavanju ekonomskog uticaja koronavirusa. Pored političkih i tehničkih saveta, najveća podrška koju MMF može pružiti u takvim vanrednim situacijama je pravovremena finansijska pomoć, navodi se u tekstu.MMF ima dugu istoriju i široku ekspertizu u reagovanju na prirodne katastrofe, epidemije i situacije nakon sukoba.Kako se navodi, MMF-su na raspolaganju dva instrumenta  Rapid Credit Facility i Rapid Financing Instrument kroz koje zemlje članice Fonda mogu dobiti finansijska sredstva za odgovor na šokove, uključujući velike prirodne i zdravstvene katastrofe. Prednosti ova dva instrumenta su njihova veličina, brzina i fleksibilnost. MMF ocenjuje da zemlje čiji su sistemi javnog zdravlja i privrede pogođene vanrednom situacijom mogu da vide kako su njihove ekonomije usporene i budžet im je smanjen dok troše više da bi se suprostavili uticaju virusa.  U isto vreme, oni mogu da beleže pad prihoda od pada ekonomske aktivnosti. Zemlje bi se takođe mogle suočiti sa manjim prihodima od izvoza zbog pada prihoda od turizma ili pada cena sirovina.   Iznenadno zaustavljanje priliva kapitala može dodatno pogoršati situaciju. Čak i ako pojedinačna zemlja ima dovoljno sreće da izbegne raširenu virusnu zarazu, prelijevajući efekti globalnog trenda ili pokidanih lanaca snabdevanja i dalje mogu dovesti do propusta u ekonomskoj aktivnosti."Dok posmatramo razvoj hitnih slučajeva, MMF se nada najboljem. Ali, hitnim finansiranjem pripremljeni smo za najgore", navodi MMF.

Srbija

Hotelijeri traže hitne mere da bi preživeli korona virus

Udruženje hotelijera i restoratera Srbije (Hores) sutra će od Vlade Srbije zatražiti smanjivanje PDV-a na hranu i piće sa 20% na 10%, smanjenje poreza na dohotke, ali i direktniju podršku za pojedine hotele zbog pada prometa izazvanog korona virusom.Predstavnici udruženja su tokom vanredne sednice upravnog odbora povodom aktuelne epidemiološke situacije naveli da "ne stavljaju sebe ispred interesa građana ili javnog zdravlja", već da će u suprotnom doći do ogromnih negativnih posledica po čitav sektor.Pojedini članovi organizacije su tokom sastanka naveli da su neki hoteli u Beogradu već zatvoreni a da je desetine radnika koji su u njima radili ostali bez posla.Iako su neki preduzetnici prve efekte počeli da osećaju već u januaru, kada su turisti iz Kine počeli da otkazuju posete, ali da se zdravstvena kria sada odražava na sve.Prema podacima koje je predsednik HORES-a Georgi Genov naveo na sednici, stranci su od druge polovine januara do danas u 64 hotela otkazali blizu 8.800 individualnih i oko 27.800 grupnih noćenja u domaćim hotelima, zbog čega se projektovani a neostvareni prihodi mere u milionima evra.Naveo je i da turističke agencije zbog COVID-19 virusa i problema u svom poslovanju traže da ne plaćaju penale za otkazivanje rezervacija, a da će HORES tražiti i odlaganje naplate investicionih kredita.Genov je dodao da je u planu da se 15. maja održi Skupština HORES-a, gde će biti utvrđeno kolika je zapravo šteta i na koji način će Udruženje dalje delovati. Takođe, istakao je i da su od Svetske zdravstvene organizacije pristigla uputstva o tome kako bi zaposleni u hotelima trebalo da se ponašaju, a da je jedan od predloga i ukidanje švedskog stola i uvođenje direktnog posluživanja.Predsednik "ALCO GROUP" Miroljub Aleksić je rekao da je do 60.000 radnih mesta u turizmu i ugostiteljstvu ugroženo trenutnom krizom, a da će se ona osetiti u svim segmentima ove privredne grane.Pored toga, dodaje Aleksić, možemo očekivati i globalnu recesiju na globalnom planu, a da se negativni efekti vide i u drugim oblastima, poput proizvodnje, a da firme već sada imaju probleme prilikom nabavke rezervnih delova.Državni sekretar iz Ministarstva trgovine, turizma i Miroslav Knežević je podsetio da su svi očekivali da će 2020. godina biti još uspešnija nego prethodna, a predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež da Svetska banka ukazuje da je zbog pandemije turizam naročito ugrožen, zbog čega će neki oblik finansijske podrške biti neophodan.Čadež je dodao i da se pored privremenih mera mora predvideti i scenario po kom kriza potraje i nakon aprila, kao i da je PKS uvela dvadesetčasovno dežurstvo putem kog se privrednici mogu obavestiti o novim i starim pravilnicima koji se primenjuju za sprečavanje širenja bolesti.Aleksandar Vasiljević, generalni direktor Hotela Falkensteiner, je naveo da novobeogradski hoteli trutno imaju okuiranost kapaciteta od 25%, što je stopa po kojoj "ne mogu da opstanu".Vasiljević je naveo i da slovenački hotelijeri očekuju državnu subvenciju od 940 miliona evra za ublažavanje krize, a da će Austrija, zavisno od veličine ugostiteljskog preduzeća, svakom takvom privrednom subjektu dati nepovratnu pomoć vrednu od 10.000 do 500.000 evra.Predsednik Skupštine HORES-a Tomislav Momirović je ocenio da se Srbija suočila i sa većim izazovima od korona virusa, ali da je ugostiteljtvo naročito pogođeno ekonomskom krizom koju ta bolest izaziva."(Ugostiteljski) posao u Srbiji polako prestaje da postoji, naši prometi padaju za po 90%. Svi u ovom biznisu znamo da pad od 10-15% predstavlja loše okolnosti, a mi smo danas u situaciji da se poslovi tope na nivou od 80 do 90%. Svi znate da 50% našeg prihoda odlazi na poreze, a mi trenutno prihod nemamo, tako da će biti upitno kako možemo da platimo poreze u tim okolnostima i jasno je da se ove stvari neće stabilizovati u skorijem periodu. Stoga će naš prvi predlog Vladi Srbije biti upravo smanjenje poreza", kaže Momirović.Momirović je takođe pozvao ugostitelje da ne izmišljaju mere predostrožnosti protiv virusa, kao i da sve svoje kapacitete usmere na sprečavanje produbljenja zdrastvene i ekonomske krize.Tokom diskusije predstavnici su ocenili i da lokalne samouprave mogu da pomognu u ublažavanju krize, na primer odlaganjem roka za naplatu poreza na imovinu, ali i fleksibilnije uslove od Vlade Srbije za slanje zaposlenih na prinudne odmore ili četvorodnevnu radnu nedelju.

Srbija

Milan Škulić postao zamenik predsednika Ustavnog suda

Profesor Pravnog fakulteta Milana Škulić izabran je za zamenika predsednika Ustavnog suda Srbije, objavljeno je u najnovijem Službenom glasniku. Za sudiju Ustavnog suda izabran je u decembru 2016. godine, a za zamenika predsednika 5. marta ove godine. Predsednik Ustavnog suda Srbije sudija od kraja januara je sudija Snežana Marković koja je prethodno bila zamenik predsednika.Milan Škulić je profesor na nekoliko predmeta u oblasti krivičnog prava i šef katedre na beogradskom Pravnom fakultetu na kome je završio magistarske i doktorske studije. Bio je potpredsednik Viktimološkog društva Srbije i član Udruženja za međunarodno krivično pravo. Osim toga bio je aktivan i u prikupljanju podataka o zločinima protiv čovečnosti u bivšim jugoslovenskim republika. Tokom karijere bio je predsednik udruženja pravnika, kao i član Državnog veća tužilaca, od 2009. do 2014. godine. Godinu dana kasnije, 2015. godine izabran je u Visoki savet sudstva. Učestvovao je u sprovođenju Nacionalne strategije reforme pravosuđa u Srbiji i autor više od 50 knjiga iz oblasti krivičnog prava. 

Srbija

Ministarstvo zdravlja hitno nabavlja 15 respiratora

Ministarstvo zdravlja i Klinički centar Srbije raspisali su hitan tender za nabavku 15 respiratora, usled vanrednih okolnosti koje je prouzrokovala nedavno proglašena epidemija gripa u Beogradu i javno-zdravstvena pretnja od korona virusa, navodi se na Portalu javnih nabavki.Javna nabavka će se sprovodti u pregovaračkom postupku, bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, a rok za podnošenje ponuda je tri dana od dana slanja poziva, odnosno 13. mart. "Na osnovu preporuke Svetske zdravstvene organizacije, radne grupe Instituta za javno zdravlje Srbije 'dr Milan Jovanović Batut', potrebno je da se pokrene hitna nabavka medicinske opreme – respiratora za potrebe Kliničkog centra Srbije kao i drugih zdravstvenih ustanova u zavisnosti od širenja korona virusa... (Neophodno) je da se obezbedi potreba količina respiratora neophodna za lečenje pacijenata od novog korona virusa i bolesti sa navedenim virusom", navodi se u tenderskoj dokumentaciji. Komapnije koje će učestvovati u pregovaračkom postupku su beogradske "TRIVAX VV", "Drager Tehnika", "MEDISAL", "IVEX GROUP" i "DENTA BP PHARM", a cena će biti osnovni kriterijum za izbor najbolje ponude.Ponudu može podneti grupa od dva ili više navedena ponuđača.Ugovor će se dodeljivati na osnovu najniže ponuđene cene, a u slučaju da je više njih podnelo istu ponudu, prednost će imati onaj ponuđač koji ponudi kraći rok isporuke.Pored tehničkih karakteristika, navodi se da respiratori trebaju da budu namenjeni za intenzivnu negu i za negu svih kategorija potencijalnih pacijenata: beba, dece i odraslih.Uz aparate je potrebno isporučiti sav potreban prateći materijal neophodan za rad – pogonska creva i držač pacijent-creva.Ponuđači moraju da podnesu i finansijsku garanciju za ozbiljnost na iznos od 10% od vrednosti ponude bez obračunatog PDV-a, sa rokom važenja ne kraćim od trideset dana od dana isteka roka važenja ponude.Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prethodno na konferenciji za štampu rekao da je država obezbedila sasvim dovoljno respiratora i da je broj dostupnih aparata dovoljan u slučaju da dođe do drastičnog povećanja broja obolelih.

Srbija

Koronavirus pokrenuo globalni eksperiment rada od kuće

Koronavirus neće direktno i nepovratno uništiti koncept rada u tradicionalnim kancelarijskim zgradama. Međutim, nema sumnje da je pokrenuo veliki globalni eksperiment rada od kuće koji, kada se preduzeća, gradovi i društva vrate u redovno stanje, može pokrenuti razmišljanja o prednostima rada od kuće ili, u najmanju ruku, promeni u tradicionalnoj tipologiji kancelarija, piše Gradnja.rs.Od početka februara, milioni kineskih radnika rade kod kuće, dok su kompanije Amazon, Facebook, Google i Microsoft početkom marta naredili radnicima u Sijetlu da rade od kuće. Tokom februara, 77 javnih preduzeća na berzama počeli su da rade od kuće.Koronavirus možda jeste izazvao nagli rast rada s udaljenog mesta, ali taj trend nije nov. Broj redovnih zaposlenih koji rade kod kuće u Sjedinjenim Američkim Državama porastao je za 173% od 2005. godine i sada iznosi 4,7 miliona zaposlenih ili 3,4% radne snage. Kako navodi portal Gradnja.rs, 5% zaposlenih u Evropskoj uniji radi od kuće od 2017. godine, a to je najizraženije u Holandiji (13,7%), Luksemburgu (12,7%) i Finskoj (12,3%).Rad s udaljenog mesta donosi brojne prednosti i poslodavcima. On omogućava kompanijama da angažuju vrhunske ljude bez geografskih ograničenja, a pritom se izbegavaju značajni režijski troškovi poput održavanja kancelarijskog prostora i zgrada.Istraživanje urađeno na Stanfordu na 250 ljudi u 2017. godini takođe je pokazalo da je rad od kuće povećao produktivnost zaposlenih za 13,5%, smanjio dane bolovanja i poboljšalo zadovoljstvo poslom.Iz perspektive zaposlenih prednosti su manje trošenja vremena i novca na prevoz, bolji balans između posla i života, kao i tiša i produktivnija atmosfera za rad. Dok će tradicionalna tipologija kancelarije bez sumnje ostati, arhitektura će biti biti pod jakim uticajem trenda rada od kuće. Po nekim procenama, 40% trenutnih radnih mesta u kancelarijama se ne upotrebljavaju redovno. U budućnosti, gde bi mnogi zaposleni mogli da 50% vremena rade na daljinu, dizajn enterijera kancelarija postaće sve fleksibilniji, dok će se stambeni prostori prilagođavati radu od kuće.

Srbija

Kako na jabuku zalepiti bar kod

Mesec i po dana od zakonske obaveze da svi proizvodi moraju da imaju bar-kod trgovci i proizvođači su zbunjeni jer im nije jasno kako da kju ar ili bar kodom obeležavaju određene proizvode kao što su ...

Srbija

8. Mart – „DEVOJČICE IMAJU REČ“

MEĐUNARODNI DAN ŽENA KAO POVOD ZA JOŠ JEDAN DOGAĐAJ „DEVOJČICE IMAJU REČ“Beograd. 9. mart 2020 – Povodom Međunarodnog dana žena, učenice osmog razreda Osnovne škole „Jovan Dučić“ iz Novog Beograda učestvovale su u događaju „Devojčice imaju reč“ u okviru kampanje “Inspiring girls“ koju sprovodi nevladina organizacija Crta, uz podršku kompanije „Marbo Product – PepsiCo“. Cilj ovog događaja, kao i celokupne kampanje, je da ohrabri i podstakne devojčice da slobodno i samouvereno biraju profesije, ne podležući stereotipima i vodeći se svojim afinitetima i talentima. Učenicama su sagovornice bile žene koje grade uspešne karijere u različitim oblastima, a ovom projektu su se pridružile kao volonterke: Sanja Miladinović, Talent Acquisition menadžerka kompanije PepsiCo Zapadni Balkan, Ivana Rovčanin, menadžerka planiranja tražnje i saradnje sa kupcima PepsiCo Zapadni Balkan, Milica Čiča, Data Sourcing&Community menadžerka u kompaniji HERE Technologies i koordinatorka projekta za primenu ICT u srednjim školama i Maja Goračinska,  lead architect u studiju Trem Architects i osnivačica udruženja M.art.kolektiv.Kroz razgovore s volonterkama devojčice su mogle da saznaju više o mogućnostima za profesionalni razvoj u ambijentu međunarodne korporacije kakva je kompanija Marbo Product - PepsiCo Zapadni Balkan.   „Međunarodni dan žena je bio povod za još jedan u nizu događaja kojim devojčicama želimo da približimo profesionalne mogućnosti koje im se pružaju. Tim kompanije PepsiCo Zapadni Balkan je upravo jedan od onih timova u kojima žene imaju izuzetnu zastupljenost i nalaze se na najrazličitijim pozicijama. Žene su u našem timu igrači koji daju nemerljiv doprinos, a ravnopravnost i inkluzivnost ambijenta koji negujemo su okvir koji  im omogućava da iskažu sve svoje potencijale. Verujemo da će i devojčice sa kojima smo se danas družili za koju godinu ponosno moći da daju doprinos rezultatima okruženja u kom rade, pa možda čak i kod nas u kompaniji“ istakla je Ljiljana Radosavljević, menadžer korporativnih komunikacija i javnih politika kompanije PepsiCo za tržišta Zapadnog Balkana.  Kampanju „Inspiring girls“, po uzoru na istoimenu uspešnu kampanju iz Velike Britanije, u Srbiji sprovodi organizacija Crta.  „Cilj nam je da devojčice veruju u sebe i da ne odustaju od svojih izbora. Takođe, želimo da skrenemo pažnju da se u Srbiji tek 30 odsto žena nalazi na rukovodećim pozicijama. Mi verujemo u svet jednakih mogućnosti i liderke budućnosti", izjavila je Milica Đerić, koordinatorka kampanje „Inspiring Girls“ u Srbiji. Promotivni tekst

Srbija

Prva godina programa finansijske edukacije #ErsteZnali

Finansijska znanja potrebna i dostupna građanima – prva godina programa finansijske edukacije #ErsteZnali- Program finansijske edukacije #ErsteZnali obeležava prvu godišnjicu postojanja – platforma ErsteZnali.rs zabeležila je 150 hiljada jedinstvenih poseta u proteklih godinu dana, dok je 360 građana unapredilo finansijska znanja na edukativnim radionicama širom Srbije- Ove godine u pripremi je sveobuhvatni program finansijske edukacije za decu, a biće nastavljena organizacija edukativnih radionica, kao i redovno objavljivanje novih sadržaja na ErsteZnali.rsPribližno četvrtina ispitanika u Srbiji je svoja finansijska znanja ocenila nedovoljnim u prošlogodišnjem istraživanju Erste Grupe*. Koliko su našim građanima potrebna i dostupna znanja u oblasti finansija? Zašto je važno da budemo finansijski pismeni? Ova pitanja se povremeno pokreću u našoj javnosti, a neretko i povodom predstojeće Svetske nedelje novca.Donošenje finansijskih odluka ima veliki uticaj na naš život i sastavni je deo svakodnevice, bez obzira na to gde živimo, koliko godina imamo i čime se bavimo. Sa ciljem da građanima pomogne da finansijske odluke koje donose budu dobre, kao i da razviju odgovoran odnos prema novcu, Erste Banka je pre tačno godinu dana pokrenula #ErsteZnali, sveobuhvatni, besplatni i nekomercijalni program finansijske edukacije.Početak programa obeležen je pokretanjem platforme ErsteZnali.rs, koja nudi znanja, informacije, korisne savete i zanimljivosti iz različitih oblasti finansija, sa idejom da ih široj javnosti približi na razumljiv način.Kako postaviti ciljeve štednje i upravljati ličnim budžetom? Koji oblik zaduživanja je najadekvatniji za određenu situaciju? Kakve sve vrste kartica postoje i čemu služe? Šta sve očekuje one koji žele da pokrenu sopstveno preduzeće? Zasad je na platformi objavljeno sedam edukativnih kurseva, koji obrađuju ove i mnoge druge teme, a u njihovoj izradi volonterski učestvuje 25 eksperata iz različitih sektora banke.ErsteZnali.rs je u proteklih godinu dana zabeležila 150.000 jedinstvenih poseta, dok su onlajn testovi finansijskih znanja urađeni više od 11 hiljada puta.„Finansijska pismenost je veoma važna jer doprinosi prosperitetu čitavog društva, ekonomskom rastu i manjem riziku od siromaštva, kao i društvenoj inkluziji i stabilnosti. Naše dosadašnje iskustvo i veoma pozitivne reakcije na program #ErsteZnali su nas uverili u ono od čega smo pošli pre godinu dana – da građani Srbije imaju potrebu za finansijskim znanjima i smatraju ih značajnim“, ističe Marija Mutić, koordinatorka programa #ErsteZnali.„Građanima želimo da pomognemo da bolje razumeju finansijske proizvode, kao i kako mogu da ih upotrebe na najbolji način i donesu odgovorne finansijske odluke“, naglašava ona.Edukacija nije samo u virtuelnom svetuFinansijska edukacija se ne odvija samo na internetu. Erste Banka započela je i ciklus radionica „Sedam koraka dobrih finansija“, koje organizuje širom Srbije, i na kojim je u proteklih godinu dana 360 građana poboljšalo svoja finansijska znanja.„U okviru radionica, naši stručnjaci razgovaraju sa građanima i dele im korisne savete i preporuke o vođenju ličnog budžeta i upravljanju finansijama, zajednički dolazeći do najboljih rešenja. U pripremu radionica uključeno je 20 stručnjaka banke, koji su do sada uložili 500 sati volonterskog rada u ovaj segment edukacije“, objašnjava Mutić.U program edukacije uključeni su i najmlađi – objavljena je knjiga „Čuvari zmajevog blaga“, koja na interaktivan i zabavan način decu uvodi u svet finansija i uči ih odgovornom odnosu prema novcu od najranijih dana. Autorka knjige je Dragica Mujković, a izdao ju je „Kreativni centar“, uz podršku Erste Banke.„Pored edukativnih radionica, u ovoj godini ćemo raditi i na razvoju i postavljanju sveobuhvatnog programa finansijske pismenosti za decu, kao i daljem inoviranju platforme ErsteZnali.rs i mnogim drugim aspektima programa. Proširićemo i tim kolega koje volonterski učestvuju i dele znanja“, zaključuje Mutić.Svi oni koji žele da unaprede svoja finansijska znanja, kao i da saznaju koje naredne aktivnosti su u planu u okviru programa #Erste Znali, mogu pratiti sajt ErsteZnali.rs i profile Erste Banke na društvenim mrežama.*Podatak iz studije o štednim navikama građana Srbije, koju za Erste Grupu sprovodi agencija za tržišna istraživanja IMAS InternationalPromotivni tekst

Srbija

Prvo izbori, pa tek onda zatvaranje „Resavice“?

Usvajanje akcionog plana za zatvaranje četiri ugljokopa u sistemu rudnika "Resavica" će, uprkos preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), sačekati završetak predstojećih izbora, navodi današnji Blic.Izvor tog lista u Vladi Srbije ocenjuju da će taj proces početi tek krajem godine, a da će do kraja maja biti raspisan još jedan konkurs za dobrovoljni odlazak radnika.Iako je akcioni plan već izrađen i odobren od strane sindikata, rukovodstva i Svetske banke, navodno još uvek nije dobio odobrenje premijerke Srbije Ane Brnabić.Blic navodi da će za otpremnine obezbeđeno 300 evra po godini staža, što bi mogla da bude motivacija za odlazak još 200 zaposlenih.Iako je do sada radni odnos u "Resavici" napustilo 600 ljudi, Vlada Srbije je zatražila dodatno vreme kako bi zbrinula preostalih 750 zaposlenih."MMF-u je obećano da će do kraja godine početi radnje na zatvaranju bar dva rudnika, a konkretizaciju dešavanja uradiće nova vlada", navodi izvor za Blic.Država subvencioniše "Resavicu" sa oko 4,8 milijardi dinara godišnje, a najveći deo toga odlazi na plate rudara ugljokopa koji ne radi, odnosno koji ne može više da se eksploatiše.

Srbija

Automobilsko inženjerstvo, novi smer na Univerzitetu u KG

Automobilsko inženjerstvo novi je program na Univerzitetu u Kragujevcu. Ovaj master program okupiće studente više usmerenja, od ekonomskog i mašinskog do organizacionog. Osim profesora kragujevačkog Univerziteta među predavačima na smeru automobilskog inženjerstva biće i menadžeri i inženjeri kompanije “Fijat Krajsler automobili Srbija” prenosi RTS. “Ovim studijskim programom želimo da postavimo temelje koji će biti prekretnica u obrazovanju u oblasti auto-industrije", rekao je rektor Univerziteta u Kragujevcu Nenad Filipović.Obavezni deo master studija biće i praksa u ovoj kompaniji u Kragujevcu koja je zajedno sa univerzitetom učestvovala u formiranju ovog master programa. Osim inženjerstva kao glavne nastave deo predmeta biće vezan za ekonomiju i menadžment, a planirano je i postojanje posebnih smerova kao što su proizvodnja, održavanje, logistika i kontrola kvaliteta. 

Izdanja

Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.
Broj 116, Decembar 2024.

Broj 116

Decembar 2024.
Broj 115, Novembar 2024.

Broj 115

Novembar 2024.
Broj 114, Oktobar 2024.

Broj 114

Oktobar 2024.
Broj 113, Septembar 2024.

Broj 113

Septembar 2024.

UŽIVO (FOTO, VIDEO) Protest „Srbija se umiriti ne može“: Na Novom Beogradu policija bacila suzavac i šok bombe, incidenti u Valjevu i Novom Sadu

Građani su četvrti dan zaredom na ulicama širom Srbije. Na proteste su i večeras izašli zbog policijske brutalnosti i brojnih napada na demonstrante....

Demokratske zemlje će sankcionisati „nacističke postupke“ ove vlasti: O (ne)reagovanju EU na brutalnost Vučićevog režima

Da Brisel odavno zna ko je Vučić, kakav je karakter njegovog režima, kao i da svako gleda svoje realpolitičke interese slažu se i sagovornici Danasa po pitanju konstatacije Bošk...

„Putin apsolutni dobitnik, Tramp ostao kratkih rukava“: Sagovornici Danasa o susretu američkog i ruskog predsednika

Sastanak ruskog i američkog predsednika Vladimira Putina i Donalda Trampa na Aljasci iako je trajao skoro tri sata, nije doneo očekivani dogovor o prekidu vatre u Ukrajini. Dvojica lidera su...

Maja Kovačević, dekanka FPN

Dekanka FPN-a Maja Kovačević: Maltretiranje studenata treba da dobije sudski epilog

Dekanka Fakulteta Političkih nauka Maja Kovačević rekla je da je razgovarala sa studentima fakulteta koji su doživeli nasilje i da je "skandalozno" ono što je čula, naglasivši kako maltretiranje studenata treba da dobije sudski ...

Štimac najavio tužbu protiv Informera zbog neistine da je on inicijator demoliranja SNS prostorija u Valjevu

Nekadašnji košarkaški reprezentativac Srbije Vladimir Štimac večeras je demantovao tvrdnje televizije Informer da je on naredio demoliranje prostorija Srpske napredne stranke (SNS) u Valjevu i najavio tuž...