Srbija

Srbija

Komora javnih izvršitelja dobila novog predsednika

Bojan Kostić novi je predsednik Komore javnh izvršitelja, objavljeno je na sajtu Komore.  Simbolična primopredaja dužnosti između novoizabranog predsednika Komore javnih izvršitelja Bojana Kostića i dosadašnje predsednice  Komore Aleksandre Trešnjev izvršena je 24. marta u sedištu Komore.Bojan Kostić je izabran za predsednika Komore na sednici Skupštine Komore javnih izvršitelja 19. marta.2021. Šta je novo u zakonu o izvršenju

Srbija

Ubrzana procedura za dobijanje stambenog kredita – uz samo jedan odlazak u banku

Odlučili ste se za veliki korak – kupujete stan. Našli ste svoja idealna „četiri zida“ i uzećete kredit. Ali to je tako komplikovano, ne znate odakle da krenete. Samo znate da to podrazumeva silnu papirologiju, brojna dokumenta, potvrde i bezbroj odlazaka u banku. Ili možda ne nužno?Procedura odobrenja kredita nije svuda ista i može biti poprilično jednostavna i brza.Ali najbolje da na konkretnom primeru pokažemo kako to može da izgleda. Recimo da želite da uzmete stambeni kredit u ProCredit banci.  Za početak, važno je da znate da ćete samo jednom otići do banke i to na kraju, kad vam kredit bude odobren.Procedura za dobijanje stambenog kredita izgleda ovako:1. Zakažete razgovor sa savetnikom, preko sajta ili Online centra.2. Savetnik vam daje sve potrebne informacije i uslove, a nakon toga na mejl prosleđuje i spisak neophodne dokumentacije.3. Kada ste prikupili neophodna dokumenta, ista šaljete mejlom.4. Nakon toga banka vam odobrava kredit, ako su ispoštovani svi kriterijumi.5. Zakazujete notara i obaveštavate banku o njegovim podacima i terminu sastanka.6. Pravna služba ProCredit banke šalje založnu izjavu notaru dan pre potpisivanja ugovora o kreditu.7. Na dan potpisivanja ugovora, dolazite do banke sa originalnom dokumentacijom koja se sastoji od založne izjave, ugovora o kreditu i ugovora o kupoprodaji.8. Isti dan dobijate novac.Za isplatu kredita ne čekate upis hipoteke, plus dobijate jednu retku pogodnostZa razliku od mnogih banaka u Srbiji, vidimo da ProCredit banka isplaćuje kredit na dan potpisivanja ugovora o kreditu. Dakle, ne čeka se upis hipoteke, koji nekad može da potraje i do dva meseca. Takođe, jedna je od retkih banaka na našem tržištu koja pruža mogućnost preliminarne odluke. Zašto je ona važna? Na taj način se informišete o visini kredita na koji možete računati. Donosi se veoma brzo i to samo na osnovu sledećih dokumenata:• isplatni listići za prethodna 3 meseca,• izvod sa tekućeg računa banke za poslednjih 6 meseci,• Saglasnost za izveštaj Kreditnog biroa.Kredit više ne zvuči tako komplikovano i daleko, zar ne? Ovako jednostavna procedura odobrenja kredita omogućava vam da bez stresa  razmišljate o opremanju stana i stvaranju pravog novog doma, a umesto da idete do banke svaki čas, imaćete više vremena za šetnju po novom kraju i njegovo otkrivanje. Jer dom treba da bude mesto gde je sve onako kako ste vi zamislili i oduvek želeli, a vaš kraj je onaj koji dobro poznajete i gde se osećate kao svoj na svome. 

Srbija

Godfri (Ambasador SAD): Američke kompanije investirale više od četiri milijarde dolara u Srbiji

Američke kompanije investirale su više od četiri milijarde dolara u Srbiji i zapošljavaju više od 20.000 ljudi. Ali to je samo početak, ocenio je  ambasador SAD u Srbiji, Entoni F. Godfri. On je za specijalnu ediciju "Srbija i Sad 20 godina kasnije, Investicije i donacije" koja će se uskoro biti objavljena kazao da u Ambasadi SAD nema većeg prioriteta od podrške cilju Srbije da se integriše u zajednicu evropskih naroda. "Velikim delom, to znači pomoć da se poslovni ambijent u Srbiji dovede do evropskih standarda kako bi se stvorilo još bolje okruženje za biznis i investicije", kazao je američki ambasador. On je ocenio da uspeh Srbije u borbi protiv pandemije koronavirusa pokazuje da su njeni lideri napravili pametne ekonomske odluke koje su doprinele otpornosti ekonomije. Mnogi investitori iz SAD se slažu da je tokom prethodnih godina poslovna klima postajala povoljnija, rekao je Godfri. Američke investicije u Srbiji veće nego što pokazuje statistikaSAD donirale Srbiji milijardu dolara od 2000.godine  Projekat je podržala Ambasada SAD.  Stavovi i mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD već isključivo autora.

Srbija

Fabrika guma u Zrenjaninu: Fraze umesto odgovora

Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine počeo je da odgovara na mišljenja i pitanja koja su im upućena zbog studije o uticaju na životnu sredinu, kineske fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, saopštio je Građanski preokret. Prema njihovim rečima, u tim odgovorima nadležni se često pozivaju na nepotkrepljene procene i na fraze o "poštovanju propisa".Prema tvrdnjama Građanskog preokreta, Pokrajinski sekretarijat šalje odgovore obrađivača studije uticaja na životnu sredinu, bez pratećeg dopisa. "Pokrajinski sekretarijat je ovakvim postupanjem sebe sveo na fotokopirnicu i kurirsku službu Linglonga, odnosno njegovog podizvođača radova, a građane je uskratio za odgovore na važna pitanja", piše u saopštenju Građanskog preokreta.Obrađivač studije je, kako je rečeno, beogradsko preduzeće Enacta doo, koje je osnovano 2018. godine, spada u mikro preduzeća sa dvoje zaposlenih, diplomirnaim geografom i mašinskim tehničararem. RERI: FABRICI GUMA LINGLONG NEZAKONITO ODOBRENA DRŽAVNA POMOĆ To preduzeće je na pitanja koja su građani upućivali Pokrajinskom sekretarijatu, odgovaralo rečenicom "nije u nadležnosti obrađivača studije i projektnog tima", kažu u Građanskom preokretu.U toj organizaciji tvrde da je u odgovorima na njihovo mišljenje o uticaju Linglonga, obrađivač Studije potvrdio da nisu izvršena precizna merenja udaljenosti najbližeg naselja od fabričkog kompleksa.Građanski preokret podseća da je Linglong dobio saglasnost da se kao veliki potrošač priključi na postojeću gradsku vodovodnu infrastrukturu, iako u Zrenjaninu već godinama postoji problem sa pritiskom vode u mreži. "Takođe, Linglong će razmotriti i bušenje sopstvenih bunara na području koje je poznato po mešavini podzemnih voda i eksplozivnog metana", tvrdi Građanski prekret.Ta organizacija kaže i da je obrađivač studije potvrdio da nisu planirana merenja neprijatnih mirisa u Zrenjaninu, pa će se kvalitet vazduha nakon izgradnje fabrike guma pratiti sa tri merne stanice koje ne registruju takvu vrstu zagađenja.Linglong, kako dodaju, nije planirao ni mere automatske uzbune u slučaju zagađenja ili drugih incidenata, ni u kompleksu fabrike ni u obližnjim naseljima.KINESKOJ FABRICI GUMA ZEMLJIŠTE, SUBVENCIJE, SAD I ULICA Po mišljenju obrađivača studije, više stotina šlepera koji će svakodnevno ulaziti i izlaziti iz fabrike neće negativno uticati na dva kilometra udaljeni Specijalni rezervat prirode Carska bara, odnosno ptice, jer će se za transport koristiti "savremeni kamioni".Linglong inače ima reputaciju velikog zagađivača prirode u Kini, a njihova fabrika na Tajlandu stradala je u velikom požaru, a njihova investiciaj u Srbiji je proglašena "projektom od nacionalnog značaja". Građanski preokret podseća da su dve javne rasprave (jedna u prokrajinskoj duga u gradskoj ustanovi) o izgradnji Linglonga održane bez prisustva građana koji su sprečeni da im prisustvuju, uz pravdanje merama protiv pandemije. Prošle godine Građanski preokret je podneo tužbu Upravnom sudu protiv Gradske uprave grada Zrenjanina zbog toga što su dali saglasnost za Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, koja se odnosila na prvu fazu izgradnje fabrike.Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) nedavno je saopštio da je kompaniji Linglong država Srbija nezakonito odovrila državnu pomoć.

Srbija

MMSP do pet miliona bespovratne pomoći za nabavku opreme

Ministarstvo privrede je raspisalo javni poziv malim, srednjim i mikro preduzećima, preduzetnicima i zadrugama za dodelu bespovratne pomoći za nabavku opreme.Država sufinansira nabavku nove proizvodne opreme i opreme direktno uključene u proces proizvodnje razmenjivih dobara i izvođenje građevinskih radove u iznosu do 25 odsto neto vrednosti opreme, dok se 70 odsto neto vrednosti opreme koja se nabavlja finansira iz kredita banaka ili lizing kompanija koji su partneri u okviru programa, dok je 5 odsto učešće samog privrednog subjekta.Više hiljada građana podržalo peticiju ugostitelja za normalno radno vreme Iznos odobrene bespovratne pomoći ne može biti veći od 5.000.000 dinara.Visina bespovatnih sredstava koja se može dodeliti privrednom subjetu određuje se u odnosu na broj zaposlenih po evidenciji Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja: 1 zaposlen - do jedan milion dinara, dva - pet zaposlenih - do 2,5 miliona, šest i više zaposlenih - do pet miliona dinara.Zainteresovani privredni subjekti zahtev mogu da podnesu zajedno sa kreditnim zahtevom u jednoj od banaka ili lizing kuće koja je patner u okviru programa, a spisak se nalazi na sajtu Ministarstva.Javni poziv je otvoren dok se ne utroše raspoloživa sredstva, a najkasnije do 31.12.2021.

Srbija

Mlekara Šabac dobila svetski sertifikat za kvalitet i bezbednost proizvoda

Mlekara Šabac ispunjava svetske standarde kvaliteta i bezbednosti proizvoda, čime je stekla IFS Food sertifikat - najviši sertifikat u proizvodnji hrane, izdat od strane sertifikacione kuće Qua...

Srbija

Skuplji čelik podigao cene poljoprivrednih mašina

Sredinom januara zabeleženo je znatno poskupljenje u gotovo svim prodavnicama poljoprivredne mehanizacije i priključnih mašina, piše Agropress. Razlog za to je, kako tvrde proizvođači, skok cena repromaterijala od čak 40 odsto.„Vruć krompir“ su prebacili na železare koje svoja poskupljena pravdaju nezabeleženim porastom cena čelika na svetskim berzama. To je pak posledica kretanja cena na svetskom tržištu, usled pandemije, objašnjava magistar Radovan Komad iz Majevica, servisa iz Bačke Palanke, a prenosi Agropress.„Neophodno je da pratite dešavanja i u metalnoj industriji pa ćete uvideti da osnovni dobvljač svim metalnim industrijama (Železara Smederevo) već punih šest meseci radi sa smanjenim kapacitetom,“ kaže Komad.Železara u Smederevu ugasila jednu od dve visoke peći Međutim, agroekonomista Milan Prostan za ovaj portal tvrdi da se uvek nađe razlog za poskupljenje.„Sada je to cena čelika, pa će biti uvećana cena električne energije i ko zna šta još. Mi smo nažalost upućeni na uvoz i lobi koji diktira šta će i od koga uvesti. Domaća proizvodnja danas je svedena manje-više na nivo zanatske proizvodnje“, kaže Prostan.On dodaje da se divi „seljacima kako uspevaju da rade i poprave traktore koji su stari i po 30 i 40 godina“.Autori teksta objašnjavaju da će zbog aktuelnih poskupljenja i subvencije za poljoprivrednike biti samo kap u moru njihovih ogromnih troškova. Za subvencije poljoprivredi izdvojeno 53 milijarde dinara Oni podsećaju da država subvencioniše kupovinu poljoprivredne mehanizacije i priključnih mašina do 50 odsto od cene bez PDV-a, odnosno do 65 procenata za ruralne krajeve. Maksimalan iznos u jednoj kalendarskoj godini je 1.500.000 dinara, odnosno 12.500 evra.Prema važećim cenama u oglasima plug košta 1.700 evra, teška drljača 2.800, tanjirača 2.800, dok su cene sejalica u zavisnosti od tipa, veličine i namene od 4.000 do 8.000 evra.

Srbija

Frilenseri nezadovoljni najnovijom ponudom države, ali nastavljaju pregovore

Udruženje radnika na internetu (URI) je svojim članovima predstavio predlog koji su frilenseri juče dobili od Vlade Srbije, za rešenje njhovog statusa.  Računicu države po kojoj će novim predlogom 80% frilensera biti oslobođeno plaćanja poreza, njihovi predstavnici nazvali su netačnom."Pitam vlast, zašto nam dajete isti predlog koji je za budućnost frilensera još gori od onoga što ste nam ponudili u februaru i to nazivate ustupkom?", rekao je predsednik URI Miran Pogačar.Predstavnici Udruženja radnika na internetu i Vlade Srbije održaće u 14 časova sastanak na kome će razgovarati o novom predlogu načina oporezivanja koji im je juče uputila Vlada. Frilenseri poručuju da su obaveze koje država želi da im naplati preveliko finansijsko opterećenje.U obraćanju putem Fejsbuka, predstavnivi URI Miran Pogačar i Katarina Pavlović, demantovali su da je Vlada ponudila otpis duga za 80 odsto firlensera."Ponuda se nije poboljšala, čak se malo pogoršala u odnosu na prethodnu. Oni govore da nam izlaze u susret, a ne da to ne čine, nego nas stavljaju u još veće probleme", rekao je Pogačar.On je ponovio da radnici na internetu ne odustaju od svog predloga o izmirivanju obaveza od 14. oktobra prošle godine i traže da plaćaju samo porez bez doprinosa jer nemaju prava koja ostvaruju ljudi u radnom odnosu.PORESKA IDENTIFIKOVALA UPLATE IZ INOSTRANSTVA ZA OKO 41.000 FRILENSERA "Ko može da se obaveže narednih 10 godina da isplaćuje dugovanja plus tekuće obaveze na koje odlazi polovina prihoda, a negde i više?", ukazuje Pogačar. Prema njegovim rečima, pritom frilenseri nemaju prava koja imaju ljudi koji su zaposleni u "klasičnom" radnom odnosu, niti pravo na kredite i subvencije."Treba svega da se odreknete da platite sve obaveze državi", kaže predsednik URI.Na osnovu tabele u kojoj je prikazana ponuda Vlade u obliku ukupnog poreskog opterećenja za frilensere, pravnica Katarina Pavlović je objasnila kako bi izgledala otplata starog duga i tekućih obaveza na mesečnom nivou.Kako je navela, predloženo je da od 1. oktobra mesečni neoporezivi deo iznosi 18.300 dinara.Na zaradu od 200 evra mesečno, poresko opterećenje bi iznosilo 12 odsto ukupnog prihoda, pa bi oporezovanom radniku ostalo 20.598 dinara.ŠTA JE SKUPLJE: OPROŠTAJ OD FRILENSERA ILI OPROŠTAJ POREZA? Za primanje od 500 evra, ukupno poresko optrećenje bi iznosilo 46 odsto mesečnog prihoda, dok bi frilenser sa prihodom od 1.000 evra bio dužan da izdvoji 64 odsto novca za porez i otplatu duga."Sa povećanjem ukupnih prihoda, poresko opterećenje progresivno raste i dostiže neverovatne iznose", rekla je Katarina Pavlović.Miran Pogačar je istakao da frilenseri ne mogu da izvrše obaveze koje im se stavljaju na teret."Ja se nadam da ste svesni da bilo koja institucija u ovoj državi, bilo koji predstavnik vlasti neće ništa uraditi. Jedini način da nešto urade je pod pritiskom. Ako oni imaju dobru volju da reše ovaj problam na jedini mogući način, to pozdravljamo" rekao je Pogačar.On je pozvao frilensere da sutra pred početak sastanka dođu ispred Vlade Srbije i napomenuo da se ništa neće dogovarati "iza zatvorenih vrata".Frilenseri su prethodno prekinuli pregovore sa Vladom Srbije tokom fenruara, jer su njen tadašnji predlog takođe smatrali neprihvatiljvim i objasnili da ih vodi u dužničko ropstvo.Pregovori Vlade Srbije i frilensera usledili su nakon protesta koji su održani krajem prošle i početkom ove godine.

Srbija

Frikom dobio novog vlasnika

Srbija

Počela nagradna igra Osiguraj i odvezi

Registracija za nagradnu igru Generali Osiguranja Srbija “Osiguraj i odvezi” počinje zvanično danas na ovoj stranici, saopštila je kompanija.  Kao doživotni partner klijenata i promo...

Srbija

Radnici na internetu dobili novi predlog Vlade Srbije

Udruženje radnika na internetu saopštilo je da ih je Vlada Srbije pozvala da se izjasne o novom predlogu za uvođenje njihovog rada u zakonske okvire. Nakon tog izjašnjavanja, borba frilensera protiv namere države da im poreske dažbine naplati za nekoliko godina unazad mogla bi da uđe u novu fazu.Vest o pozivu da se obnove pregovori objavio je predstavnik URI-ja Miran Pogačar, koji je precizirao da će dodatne informacije o novom predlogu biti poznate sutra, kada se vladin predlog detaljnije protumači.URI će, prema njegovim rečima, večeras organizovati onlajn konferenciju na kojoj će komentarisati novi predlog vlade."Ovo je dobar korak i dobar pravac za rešavanje problema, ali do rešenja ima još dosta toga da radimo i da se borimo", naglasio je Pogačar i dodao da nema opuštanja.  Miran Pogačar je objasnio da URI već planira da deluje na razne načine, kako bi se problem rešio u njihovu korist i dodao da i dalje postoji "realna mogućnost" da se ponovo odustane od pregovora. "To samo znači da smo apsolutno uporni da izguramo stvar u našu korist i da su protesti, akcije i ulica i naše zajedništvo nešto što nam osigurava da ćemo uspeti", kaže predstavnik URI.Pregovori URI-ja i Vlade Srbije su prekinuti, jer je rešenje koje je tada predloženo bilo neprihvatljivo za frilensere.Vlada Srbije i Poreska uprava u oktobru prošle godine su najavili da će početi sa kontrolom prihoda frilensera, za pet, odnosno šest godina unazad, kako bi im naplatili porez koji bi bio veći od polovine njihovih dotadašnjih prihoda.Radnici na internetu, među kojima ima i dosta mladih ljudi koji rade povremeno tokom školovanja, su se pobunili, osnovali svoje udruženje i krenuli u proteste.FRILENSERI ZAHTEVAJU OD DRŽAVE DA SE PREGOVORI O POREZU OBNOVE Frilenseri su se posebno bunili protiv namere države da im naplati troškove zdravstvenog osiguranja i doprinosa, za nekoliko godina unazad, jer te usluge nisu koristili.Nekorektan im je bio i predlog vlade da se poreski i ostali dugovi isplaćuju na rate, tokom nekoliko godina, jer bi ih to odvelo u dužničko ropstvo.Nakon protesta u Beogradu, vlada ih je pozvala na pregovore, koji su kasnije prekinuti, na inicijativu URI-ja.URI je u svojim saopštenjima i obraćanjima često optuživao Poresku upravu da godinama nije radila svoj posao i pronašla rešenje za oporezivanje frilensera, ali da se tog problema setila sada kada joj je potreban novi izvor prihoda.Država je nedavno objavila podatak da je poreska uprava identifikovala uplate iz inostranastba za više od 40 filjada frilensera, a o njihovom problemu najavljeno je i da će se izjasniti Zaštitnik građana.PORESKA IDENTIFIKOVALA UPLATE IZ INOSTRANSTVA ZA PREKO 41.000 FRILENSERA PRIMER SEVERNE MAKEDONIJEProšle nedelje URI je u ambasadi Severne Makedonije u Beogradu zvanično zatražio odgovor na pitanje kako je ta zemlja rešila problem oporezivanja svojih frilensera.Cilj je bio, kako su tada naglasili da našoj državi "simbolično" skrenu pažnju na činjenicu da je moguće rešenje u kome bi obe strane bile zadovoljne.Severna Makedonija je problem oporezivanja svojih frilensera rešila još 2015. godine, nakon građanskih protesta.Na tim protestima frilenseri su se pobunili protvi odluke vlade u Skoplju da im prihode oprorezuje sa 35%, pa je na kraju postignut kompromis da iznos državnih dažbina za frilensere u Severnoj Makedoniji bude 10% njihovih mesečnih prihoda.

Srbija

Više hiljada građana podržalo peticiju ugostitelja za normalno radno vreme

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije saopštilo je da je cilj te peticije vraćanje normalnog radnog vremena ugostiteljima čiji su objekti zatvoreni zbog pandemije. Udruženje zahteva i da po hitnom postupku počne primena uredbe kojom se defeinišu uslovi i kriterijumi o usklađenosti državne pomoći privrednicima.Zaštitnik preduzetnika i privrednika traži da se u najkraćem roku svim delatnostima kojima je merama Vlade Srbije onemogućeno da rade otpišu porezi i doprinosi, kao i da im se nadoknade svi fiksni troškovi od početka pandemije do danas i 80% bruto zarada za 12 meseci.Udruženje je navelo i da traži ukidanje parafiskalnih nameta i nepotrebnih dažbina (eko-taksa, sokoj, natpisi na objektima), da se smanji PDV na pet odsto u naredne dve godine, kao i da se umanje sve lokalne dažbine i takse."Očekujemo da se Krizni štab reorganizuje na način da svi oni koji svojim neprofesionalnim delovanjem uzrokuju nepopravljivu ekonomsku štetu domaćim privrednicima i svi oni koji su u sukobu interesa podnesu ostavke“, saopštilo je Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.Promenu uloge Kriznog štaba tražila je Unija poslodavaca Srbije, čiji su predstavnici pohvalili njegov dosadašnji rad.Oni su naglasili da antipandemijskim merama koje utiču na rad privrednika treba da se bavi poseban, ekonomski krizni štab, dok aktuelni krizni štab treba da se bavi samo medicinskihm aspektima pandemije.Svi zainteresovani peticiji moga da pristupe putem sledećeg linka.UNIJA POSLODAVACA PREDLAŽE FORMIRANJE KRIZNOG ŠTABA ZA PRIVREDU

Srbija

Ne davimo Beograd predao potpise i primedbe protiv rušenja parka na Slaviji

Protiv najavljenih izmena prostornog plana i izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa na prostoru Mitićeve rupe na Slaviji u Beogradu, izjasnilo se 12 hilajada građana, saopštio je pokret Ne davimo Beograd (NDMBGD). Prema njihovim rečima građani su se jasno izjasnili i rekli da se Beograd ne razvija onda kada se rušenjem parka koji se nalazi na tom mestu i ne prihvatanjem njihovog stava, kao i stava stručnih ljudi."Izgradnja stambeno-poslovnog kompkeksa bi doprinela većoj saobraćajnog gužvi, onemogućava prilaz Slaviji", izjavio je predstavnik Inicijative Ne davimo Beograd, Robert Kozma.On naglašava da bi se na taj način dodatno zagadio vazduh u Beogradu, a bila bi veća i buka, pa je to još jedan argument da ne treba da se izlazazi u susret samo uskim interesima investitora.Kozma podseća i da je Opština Vračar tim povodom organizovala javnu raspravu, ali dodaje da su i u toj opštini, ali i u Gradskoj upravi Begrada odbili zahtev da se podrži stav građaniakoji se protive izgradnji na Slaviji."Podnišenjem primedbi želimo da pokažemo da je drugačije rešenje moguće", kaže Robert Kozma.Ocenio je da treba verovati u organizovanje građana, jer im je to jedino preostalo, da se kako kaže, sami organizuju."Znamo da je ovo korak u našoj borbi i do sada je gradska vlast posle (nekih)negodovanja građana izašla u susret", zaključio je Kozma.BEOGRAD PREDLAŽE ZGRADE UMESTO PARKA U "MITIĆEVOJ RUPI" Prema rečima drugog predstavnika NDMBGD, Dobrice Veselinovića, izgovor gradske vlasti da je gradnja na mestu Mitićeve rupe na Slaviji bila planirana i pre više decenija, ne odgovara trenutnoj situaciji u glavnom gradu Srbije."Vračar je devedesetih godina (prošlog veka) imao dva kvadratna metra zelene površine po stanovniku, sada ima manje od 1,5 kvadrata po glavi stanovnika, a evropski prosek je negde i preporuka je da to ide od 20 do 30 kvadrata po stanovniku", kaže Veselinović.On je rekao i da je 30% parcele na kojoj je predviđena izgradnja u privatnom vlasništvu, dok je 70% njenog vlasništva u javnoj svojini.Kako je naglasio, to je još jedan uverljiv argument protiv namere da se izgradi stambeno-poslovni kompleks na mestu parka na Slaviji.Primedbe na izmene prostronog plana, kojim bi trebalo da se reguliše građevinska investicija na mestu Mitićeve jaruge, predate su zajedno sa potpisima 12 hiljada građana koji su se izjasnili protiv te odluke.Pojedini mediji prošle nedelje su preneli stav nekih stručnjaka iz oblasti gađevine koji su tvrdili da stambeno poslovni objekata na Slaviji treba da se gradi jer je na zemljištu kod Mitićeve rupe i ranije bilo građevinskih objekata.Njihov argument "u prilog# toj gradnji bio je i da se sporno zemljište u privatnom vlasništvu.

Srbija

Komunalci napisali oko 1.300 kazni zbog nepoštovanja mera

U toku 2020. i 2021. godine komunalna milicija Grada Beograda postupala je u ukupno 2.408 slučajeva nepoštovanja propisanih epidemioloških mera, navodi se u pisanom odgovoru Sekretarija za poslove komunalne milicije koji je dobila Nova ekonomija. Od ovog broja, u 1.020 slučajava su postupali po prijavi i 1388 samostalno.Tom prilikom su napisali 1.359 prekršajnih naloga, od čega 74 firmama, 62 odgovornim licima u okviru preduzeća i 1.223 fizičkim licima.Unija poslodavaca predlaže formiranje kriznog štaba za privredu "Takođe, komunalni milicionari su u predmetnoj stvari izdali 16 upozorenja i 7 usmenih naređenja, dok su u 150 slučajeva spise predmeta prosledili nadležnom organu kako bi preduzeli mere, a shodno konstatovanom činjeničnom stanju od strane komunalnih milicionara", dodaju Sekretarijat u odgovoru.Beograd planira novo zapošljavanje komunalnih milicijaca, rekao je gradonačelnik Zoran Radojičić u subotu za TV Vesti, a preneo Beoinfo."Raspisali smo konkurs za prijem još 52 komunalna milicionara i on će biti otvoren narednih 15 dana."Zašto je priča o sterilitetu i vakcini pogrešna? Prethodni konkurs je bio raspisan u decembru, rekao je Radojičić."Tom prilikom zaposleno je 90 ljudi koji se trenutno nalaze na obuci. U ovom trenutku Grad Beograd ima blizu 320 komunalnih milicionara, što je još uvek nedovljno za grad koji broji dva miliona stanovnika."

Srbija

Pčelari uskoro dobijaju digitalnu mapu pčelinjaka

Pčelari u Srbiji uskoro bi trebalo da dobiju prvu digitalnu mapu pčelinjaka i pčelinje ispaše, koja bi ujedno bila i prva takva mapa u zemljama regiona, preneo je portal Agrosmart. Glavni cilj tog projekta, koji realizuje udruženje Bio pčelinja klinika iz Bačkog Novog Sela, je zaštita pčela od raznih bolesti i trovanja pesticidima.Kada mapa bude bila gotova, naši pčelari će imati na raspolaganju važne podatke, koje su često presudne za opstanak pčela objašnjavaju u Udruženju za očuvanje zdravih stilova života Bio pčelinja klinika."Omogućićemo evidenciju o tačnom broju pčelinjaka, broju košnica, evidenciju o kretanju pčelinjaka unutar opštine 'naših' pčelara kao i pčelara koji periodično dolaze na teritoriju opštine Bač na određenu pašu ili čak na ovoj teritoriji imaju i svoje zimovnike", kaže osnivač Bio pčelinje klinike, Jozef Gašparovski.Za izradu mape u okviru projekta Poboljšanje stanja pčelara u opštini Bač udruženje je dobilo podršku od strane Trag fondacije.Projekat će trajati devet meseci, a pored pravljenja digitalne mape pčelinjaka i ispaše, cilj je i da se poveća kapacitet za zdraviju poljoprivrednu proizvodnju u toj opštini.Mapa će sadržati evidenciju o šumama koje su u opštini Bač površine oko 5 hiljada hektara i znaće se da li je drveće i rastinje u tim šumama medonosno.ISKUSNI PČELARI SAVETUJU KAKO POČETI BIZNIS U SRBIJI Na toj platformi biće dostupne i informacije o položaju prilaznih, kao i atarskih puteva, o tome gde je šta posejano od jednogodišnjih useva, a može biti medonosno (uljana repica, suncokret).Međutim, mapa će sadržati i upozprenje zbog moguće hemijske zaštite koja bi mogla nepovoljno da utiče na pčele."U ovom trenutku ništa od ovih podataka ne postoji, što doprinosi trovanju pčela, nekontrolisanom razvoju bolesti ili pak sukobu među pčelarima usled postavljanja pčelinjaka preblizu jedan drugome", navodi Gašparovski.Prema njegovim rečima digitalna metoda mapiranja i elektronska obrada podataka sastojala bi se od izrade elektronske karte pčelinjaka zasnovane na gugl mapama, kojoj bi mogli da pristupaju svi ljudi koji su za to zainteresovani.Stvaranjem i objavljivanjem digitalne mape doprinelo bi se sprečavanju bolesti kontrolom kretanja pčelinjaka, pogotovo onih koji dolaze na pašu iz drugih opština kao poboljšanje veterinarske intervencije kod pojave bolesti."Uspostavljen bi bio jedinstven katastar pčelinjaka i stalni i promenljivi. Takođe bi se doprinelo održanju pčelinjih društava, smanjenju troškova i povećanju produkcije pčelinjih proizvoda ali i povećanim prinosima po površini u poljoprivredi i voćarstvu", napominje Gašparovski.On ukazuje na to da pčelarstvo postaje poslednjih godina sve ugroženije pretnjama do kojih dolazi zbog intenzivne poljoprivrede i klimatskih promena i da pčelari traže načina da se odbrane. 

Srbija

Javna preduzeća „poslastica“ za hakere

U Srbiji je svake godine primetno sve više krivičnih dela visokotehnološkog kriminala, pre svega, napada zlonamernim računarskim programom „ransomware“. Žrtve ove specifične vrste sajber iznude uglavnom su male i srednje firme, ali i javna preduzeća, pa čak i sami građani, navodi se u prvom izdanju publikacije Digitalizacija i sajber sigurnost. Napadi na javna preduzeća prilično su učestali, a ponekad se dogode na najmanje očekivanim mestima, i to zbog propusta odgovornih službi. Pandemija je hakerima dodatno išla na ruku, a preduzeća koja se računaju u kritičnu infrastrukturu pokazala su se posebno zanimljivim za sajber napade.Hakerski napad na gradske službe Novog Sada i javno preduzeće „Informatika“ pre godinu dana pokazali su veliki značaj zaštite podataka i informacionih sistema. Hakovano je 2.000 kompjutera i 120 servera, a gradskim službama je bilo potrebno više od mesec dana da se potpuno oporave. Pored toga, u poslednjih godinu dana, usled povećanja interesovanja građana za investiranje u kriptovalute (zbog njihovog naglog skoka vrednosti) često se dešavaju zloupotrebe digitalne imovine, kažu u Ministarstvu unutrašnjih poslova.Zabeleženo je pojačano interesovanje u Srbiji za tzv. „rudarenjem“ kriptovaluta, postoji tržište na kome se e-valute kupuju, prodaju i razmenjuju za standardne valute (evre, dolare, dinare), određeni broj preduzeća aktivan je na tom tržištu, postavljen je veći broj ATM aparata na kojima je moguće kupovati i prodavati elektronski novac. Novi trend visokotehnološkog kriminala „Cryptojacking“, koji se odnosi na neovlašćeno iskorišćavanje širokopojasnog interneta korisnika i iskorišćavanje procesorske snage njihovih računara za rudarenje kriptovaluta, još uvek nije zabeležen u Srbiji kroz krivične procese, što ne znači da nije već prisutan u Srbiji.Falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica je i dalje vrlo prisutna u Srbiji, podaci o skimovanim („skimming“ - ilegalno prikupljanje podataka sa platnih kartica posebnim uređajima - skimerima) platnim karticama se vrlo često prodaju preko Darkneta, a kriminalci iz Srbije su često vrlo aktivni na ovim forumima, ukazuju u MUP-u.Hakeri izgleda među retkima kojima je pandemija išla na ruku: rad od kuće, često na privatnim računarima, njima je olakšao posao. Docent dr Bojan Jovanović, sa Katedre za informacione tehnologije Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu napominje da je u celom svetu sajber kriminal tokom prošle godine procvetao. „Ređali su se napadi jedan za drugim širom sveta i to pre svega ciljano na institucije vlada mnogih zemalja, na javni sektor: školstvo, zdravstvo, i na finansijske institucije poput banaka i berzi“, kaže Jovanović.Štete od hakerskih napada kreću se od nekoliko stotina evra do nekoliko stotina hiljada evra, kad se koriste „Bussiness e-mail compromise“ (BEC) prevare ili „ransomware“ ucenjivački softver, kažu u MUP-u.Hakerski napadi, pretnje i uopšte svi oblici visokotehnološkog kriminala povećani su tokom pandemijske godine za 50 odsto, prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP). U 2019. godini bilo je ukupno 812 zahteva nadležnih tužilaštava za provere koje se odnose na krivična dela visokotehnološkog kriminala, dok ih je u istom periodu 2020. godine bilo ukupno 1203.