img
Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Mali: Gradskim hotelima 350 evra pomoći po krevetu i 150 po sobi

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da će gradski hoteli dobiti pomoć kako bi ublažili ekonomske posledice pandemije koronavirusa u iznosu od 350 evra po krevetu i 150 po sobi, javlja agencija Beta. On je novinarima posle sastanka sa predstavnicima hotela u Privrednoj komori Srbije rekao da je jedini uslov da do kraja godine ne otpuštaju više od deset odsto zaposlenih. Dodao je da će hoteli novac dobiti krajem septembra, a najkasnije početkom oktobra, kao i da će za desetak dana Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija objaviti javni poziv za hotelijere kojim će biti precizirani kriterijumi za prijavu na ovaj program.Po rečima ministra finansija, od oko 380 kategorisanih gradskih hotela otvoreno je samo 115, a u Beogradu od 115 hotela sada rade 42, a njihova popunjenost je oko 9,5 odsto.Ovo predstavlja prvu sektorska meru za ublažavanje posledica COVID-19 namenjenu ugostiteljstvu, koje je među granama najteže pogođenim globalnom zdravstvenom krizom, iako je država od početka vanrednog stanja najavljivala posebne mere za hotelijere i sektor logistike.Prosečna popunjenost hotela u Beogradu 1. jula ove godine bila je 16,12 odsto, a u Novom Sadu 19,44 odsto, pokazuju podaci koje je objavilo poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede HORES.

Srbija

Ministarstvo pravde na softver izdvaja više nego na plate

inistarstvo je iskazalo rashode za Kompjuterske usluge u iznosu od 328.082hiljada dinara, od čega Usluge za izradu softvera – konto 423211 su iskazane u iznosu od371 hiljada dinara, Usluge za održavanje softvera – konto 423212 u iznosu od 285.231hiljada dinara i Ostale kompjuterske usluge – konto 423291 u iznosu od 42.480 hiljadadinara.Usluge za održavanje softvera – konto 423212 su iskazane u iznosu od 285.231hiljada dinara.Ostale kompjuterske usluge – konto 423291 su iskazane u iznosu od 42.480 hiljadadinara.Naknade članovima upravnih, nadzornih odbora i komisija – konto 423591 suiskazane u iznosu od 32.244 hiljada dinara.Rashodi na ovom kontu se odnose na sredstva ostvarena po osnovu odlaganjakrivičnog gonjenja u skladu sa članom 283. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnompostupku23, kojim je propisano da javni tužilac može odložiti krivično gonjenje zakrivična dela za koja je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, akoosumnjičeni prihvati, da na račun propisan za uplatu javnih prihoda, uplati određeninovčani iznos, koji se koristi za humanitarne ili druge javne svrhe. Saglasno st. 4. do 8.istog člana sredstva prikupljena na ovaj način, u ukupnom iznosu od 470.000 hiljadadinara, su dodeljena Rešenjem Vlade od 11. jula 2019. godine humanitarnimorganizacijama, fondovima, javnim ustanovama i drugim pravnim licima za 150projekataNovčane kazne i penali po rešenju sudova, planirana su sredstva u ukupnom iznosu od900.845 hiljada dinara.Novčane kazne i penali po rešenju sudova - konto 483111 su iskazane u iznosu od1.057.642 hiljada dinara.Ministarstvo pravde je ove rashode izvršavalo za isplatu naknade nematerijalne imaterijalne štete podnosiocima ustavnih žalbi u slučajevima kada je odlukom Ustavnogsuda usvojena ustavna žalba i utvrđeno da je podnosiocima ustavnih žalbi povređenopravo na suđenja u razumnom roku i pravo na imovinu, zajamčeno čl. 32. i 58. UstavaRepublike Srbije, u postupcima koji su vodili pred sudovima. Naknada se isplaćuje nateret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca oddana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.Izdaci za Kancelarijske zgrade i poslovni prostor – konto 511221 su iskazani uiznosu od 925.940 hiljada dinara.Izdaci su izvršeni na osnovu privremenih situacija i ispostavljenih računadobavljača Strabag doo Beograd, za izvođenje radova na izgradnji zgrade pravosudnihorgana u Kragujevcu a u skladu sa zaključenim ugovorom.Na osnovu podataka evidentiranih sudskih presuda i tužbi iz pomoćnihevidencija (excel tabele) koje vodi Ministarstvo, utvrđeno je da potencijalne obavezeMinistarstva ukupno iznose 629.961 hiljada dinara, odnosno: naknade štete satroškovima neosnovanog lišenja slobode u 2019. godini iznose 380.467 hiljada dinara,ukupan iznos naknade štete sa troškovima za rehabilitaciono obeštećenje iznose189.797 hiljada dinara a ukupan iznos naknade štete sa troškovima po drugom osnovuiznose 59.697 hiljada dinaraMinistarstvo nije unelo podatke u koloni 4 u Obrazac 5 – o planiranimprihodima i primanjima kao i iznosima odobrenih aproprijacija, što nije u skladu sačlanom 10. stav 2. Pravilnika o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenjafinansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstavaorganizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova.Rizik: Ukoliko se rashodi i izdaci ne planiraju, izvršavaju i evidentiraju u skladu saklasifikacijom rashoda i izdataka prema izvorima finansiranja - koja iskazuje prihodei primanja, rashode i izdatke prema osnovu ostvarenja tih sredstava, postoji rizik darashodi i izdaci neće biti iskazani prema potrebama za obavljanje određenih aktivnostiili ostvarenje određenih ciljeva i neće odgovarati odobrenim aproprijacijama.Preporuka broj 1: Preporučujemo odgovornim licima Ministarstva da finansijskeizveštaje sastavljaju u skladu sa Pravilnikom o načinu pripreme, sastavljanja ipodnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstavaorganizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova.inistarstvo pravde, planirana su sredstva u ukupnom iznosu od5.190.813 hiljada dinara. Od navedenog iznosa, na izvor 01 – Opšti prihodi i primanjabudžeta se odnosi 3.717.500 hiljade dinara, na izvor 04 – Sopstveni prihodi budžetskihkorisnika se odnosi 197.319 hiljade dinara, na izvor 06 – Donacije od međunarodnihorganizacija se odnosi iznos od 35.040 hiljada dinara, Primanja od inostranihzaduživanja – izvor 11 iznose 1.191.152 hiljada dinara, Neraspoređeni višak prihoda izranijih godina – izvor 13 iznosi 46.202 hiljada dinara a izvor 15 – Neutrošenasredstva donacija iz prethodnih godina iznose 3.600 hiljada dinara. Planiran jeprogramski budžet koji se sastoji iz dva programa, unutar koji su planirane programskeaktivnosti/projekti.Ministarstvo pravde je u izveštajima o izvršenju budžeta za 2019. godinu iskazaloprihode i primanja od zaduživanja u ukupnom iznosu od 4.671.695 hiljada dinara, od čegaiz budžeta Republike Srbije (izvor 01) iznos od 3.463.799 hiljada dinara, iz donacijaiznos (izvor 06) od 24.030 hiljada dinara i iz ostalih izvora ukupan iznos od 1.183.866hiljada dinara (izvor 04 u iznosu od 44.724 hiljada dinara i izvor 11 u iznosu od1.139.142 hiljada dinara).Plate, dodaci i naknade zaposlenih,planirana su sredstva u iznosu od 147.219 hiljada dinara.

Srbija

Nova pravila za ulazak u Srbiju, četiri susedne zemlje rizične

Ministarstvo zdravlja deonelo je novo uputstvo koje uređuje putovanja i ulazak lica koja dolaze iz država sa nepovoljnom epidemiološkom situacijom u Srbiju. U propisu koje je juče objavljeno u Službenom glasniku, i koje se primenjuje od istog dana, navodi se da se za rizične zemlje smatraju Severna Makedonija, Bugarska, Rumunija i Hrvatska.Ulazak u zemlju je dozvoljen pod uslovom da putnici iz susedstva poseduju negativan RT-PCR test na prisustvo koronavirusa, izdat od strane referentne laboratorije države iz koje ulaze u Srbiju, ne stariji od 48 časova od datuma izdavanja rezultata.Nove odredbe se ne primenjuju na državljane Srbije koji dolaze iz navedenih država i na strane državljane koji su u tranzitu kroz našu zemlju, pod uslovom da se na njenoj teritoriji ne zadržavaju duže od 12 časova od momenta prelaska granice.Dodatno, propisi ne važe za strane državljane koji su bili u tranzitu kroz četiri države regiona (takođe ne dužem od 12 sati), na posadu i kabinsko osoblje vazduhoplova, na akreditovane članove osoblja stranih diplomatsko-konzularnih predstavništava ili kancelarija međunarodnih organizacija, kao i članove njihovih porodica koji su nosioci posebnih identifikacionih dokumenata.Dodatne potvrde neće trebati ni deci starosti do 12 godina, ako roditelj, staratelj ili drugo lice koje je u njegovoj pratnji poseduje negativan RT-PCR, ukoliko je potreban, stranim državljanima koji imaju odobren privremeni boravak ili stalno nastanjenje u Srbiji, kao ni na  pripadnike stranih vojnih, policijskih i drugih službi bezbednosti koji su u tranzitu preko teritorije Srbije ili koji u nju dolaze radi izvršenja službenih zadataka, uz prethodnu najavu.Uslov za ulazak državu ne primenjuje se na strane državljane prilikom obavljanja međunarodnog prevoza, radi preuzimanja ili istovara robe ili radi prevoza lica, kada se radi o posadama kamiona, autobusa, vozova ili teretnih brodova koji prevoze robu u jednu od domaćih luka."U slučaju tranzitne plovidbe na međunarodnom vodnom putu na teritoriji Republike Srbije, isti se ograničava na period ne duži od 90 časova za brodske sastave i 60 časova za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju uzvodne plovidbe, odnosno na period ne duži od 72 časa za brodske sastave i 54 časa za samohodna plovila od momenta ulaska na teritoriju Republike Srbije u slučaju nizvodne plovidbe", navodi se u službenom glasnikuUlazak se automatski odobrava i na državljanima susednih država iz pograničnog područja koji obavljaju poljoprivredne radove i imaju poljoprivredno zemljište u Srbiji, ali su dužni da prilikom prelaska granice poseduju dokaz o vlasništvu nad poljoprivrednim zemljištem ili izjavu vlasnika zemlje da lice obavlja poljoprivredne radove, pod uslovom reciprociteta.Slična situacija je i za strane državljane koji su stanovnici pograničnog područja i koji su zaposleni u Srbiji, a kojima su poslodavci izdali dokument o radnom angažovanju, takođe pod uslovom reciprociteta.Dodatno, Vlada Srbije je takođe juče izmenila Odluku o proglašenju bolesti COVID-19 izazvane virusom SARS-CoV-2, kojom se potvrđuje da se lica koja su pozitivna na koronavirus, a koja nemaju simptome bolesti, upućuju u izolaciju u kućnim uslovima sa zdravstvenim nadzorom na akutno respiratorno oboljenje u trajanju od 14 dana, nakon čega se javljaju na pregled o kovid-ambulante u domu zdravlja u mestu prebivališta, odnosno boravišta.Lica kod kojih se ispoljavaju vrlo blagi simptomi i/ili znaci bolesti COVID-19 upućuju se, nakon pregleda lekara specijaliste iz prijemno-trijažnog centra kovid-bolnica, na lečenje i izolaciju u kućnim uslovima pod zdravstvenim nadzorom lekara primarne zdravstvene zaštite.Osobe koje su nakon izolacije i lečenja, odnosno jednog negativnog testa na prisustvo virusa SARS-CoV-2, otpuštena na kućno lečenje, dužna su da, nakon otpusta, ostanu pod zdravstvenim nadzorom na akutno respiratorno oboljenje.

Srbija

Kreditor odbio da smanji dug Er Srbiji

Nacionalni avio-prevoznik Er Srbija (Air Serbia) obavestio je kreditora Etihad ervejz partners BV (EAP BV) da ne može da izmiri dug od 56,5 miliona dolara koji sledećeg meseca stiže na naplatu, ali je kreditor odbio da smanji potraživanje, piše Politika.Avio-prevozniku, čiji su suvlasnici Vlada Srbije sa 51 odsto i Etihad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata sa 49 odsto, u septembru stiže na naplatu kredit od 56,5 miliona dolara podignut od fonda EA partners, a istom kreditoru u junu sledeće godine treba isplatiti još jedan zajam od 63 miliona dolara.Er Srbija u pismu kreditoru iz jula ove godine traži da kredit na dan isplate bude smanjen za 89 odsto, od ukupno oko 120 miliona dolara duga, kako bi mogla da nastavi da posluje i generiše potrebna sredstva da bi otplatila kredit nakon što ponovo pokrene svoje poslovne aktivnosti koje nije mogla da obavlja usled trenutne pandemije koronavirusa, zatvaranja aerodroma 19. marta i nemogućnosti obavljanja letova.Upravni odbor EA partners zaključio je da je predlog kompanije neprihvatljiv i očekuje da će Er Srbija platiti sve iznose u celosti, prema ugovoru o kreditu na dan dospeća, u skladu sa dogovorenim i prihvaćenim uslovima.Da bi ovo moglo da bude opterećenje za budžet ukazao je i Fiskalni savet u poslednjem izveštaju, koji se bavi efektima zdravstvene krize na fiskalna i ekonomska kretanja, gde konstatuje da bi rashodna strana budžeta mogla do kraja godine da ostane u skladu sa onim kako je rebalansom predviđeno, ako ne bude nepredviđenih okolnosti, ali i upozorava da je nepoznato da li će i na koji način državna preduzeća dobiti podršku iz javnih sredstava.Milan Kovačević, konsultant za investicije, ukazuje na činjenicu da je u ovom slučaju jedan od partnera kreditirao zajedničko preduzeće  jer on smatra da su Etihad, suvlasnik Er Srbije, i EA partners, koji je pozajmio Er Srbiji 120 miliona dolara, povezana lica.”U ovoj situaciji Er Srbiji sledi stečaj ili da uradi nešto razumno. Er Srbija sutra počinje da leti za Crnu Goru i mora da kupi gorivo. Ako kreditor blokira račun, a što ne bi blokirao ako se ne dogovore, Er Srbija ide u stečaj", rekao je Kovačević Dodao je i da kompanija ne ide u stečaj kada napravi gubitak, već kada ne može da posluje, što podrazumeva kupovinu goriva, isplatu zarada i slično."Najgluplje bi bilo da država opet upumpa novac u Er Srbiju da bi uplatila Etihadovom fondu novac. To ne bi smelo da se dogodi. Amerika je takvim preduzećima dala kredite da prebrode krizu, slično našem UPPR-u, ali to je još efikasnije. Trebalo bi razmotriti sve moguće dobre ideje. Etihad smo hvalili kada je dokapitalizovao našu avio-kompaniju, šta bi falilo da razmišljamo i tražimo da li bi neko sada mogao da dokapitalizuje Er Srbiju", rekao je Kovačević.

Srbija

Štrabag plaćao srpske zatvorenike manje od evra po satu

Kompanija za izgradnju puteva u vlasništvu austrijske firme Štrabag angažovala je tokom 2016. godine 28 zatvorenika za manje od jednog evra po satu, otkrio je BIRN, a prenosi portal Javno.rs.U oktobru 2016. godine tim građevinskih radnika radio je na obnovi mosta u Knjaževcu, međutim prema saznanju BIRN-a, pored radnika zaposlenih u PZP Zaječar, putarskoj firmi u vlasništvu austrijskog Štrabaga, na obnovi mosta radili su i osuđenici Okružnog zatvora u Zaječaru.Nebojša Buđelan, šef bezbednosti na radu u PZP Zaječar u tom periodu ističe da uopšte nije znao da zatvorenici rade na toj lokaciji zajedno sa redovno zaposlenim i kvalifikovanim građevinskim radnicima PZP Zaječar.„Samo što nisam doživeo infarkt kad sam to čuo,“ kaže Buđelan za BIRN.„Ponekad smo angažovali zatvorenike pre toga, ali samo za skupljanje otpada kraj puta ili pranje saobraćajnih znakova. Ovo je bio prvi put da rade isti posao kao i pravi građevinski radnici“, kaže Buđelan.Okružni zatvor u Zaječaru je za sat rada jednog osuđenika od Štrabaga dobijao samo 120 dinara, otkriva BIRN. Po zakonu koji je važio u to vreme, osuđenici su imali pravo na 20 odsto od te sume, odnosno 24 dinara po satu. Takođe, Štrabag za njihov angažman nije plaćao poreze i doprinose, što je i predviđeno Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija.Austrijska kompanija je u pisanoj izjavi za BIRN potvrdila da je angažovala zatvorenike, ali navode da je sve sprovedeno u skladu sa zakonima u Srbiji.Zatvori u Srbiji imaju pravo da iznajme zatvorenike privatnim kompanijama i u tom slučaju njima za rad zatvorenika pripada „tržišna naknada“, kako je propisano članom 101 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.Prema zvaničnim podacima, u prvoj polovini 2016. godine prosečna plata građevinskog radnika u Srbiji je bila oko 322 evra mesečno, odnosno oko dva evra po satu.Uz poreze i druge doprinose, poput zdravstvenog i penzionog osiguranja, prosečan radnik bi građevinsku kompaniju koštao oko 444 evra mesečno, ili 2,77 evra po satu.Međutim, prema ugovoru u koji je BIRN imao uvid, PZP Zaječar je Okružnom zatvoru u Zaječaru plaćao samo 120 dinara po satu za rad zatvorenika, što je manje od jednog evra i skoro na nivou minimalne zarade u Srbiji u tom trenutku.Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koja je pod nadležnošću Ministarstva pravde, dovela je u pitanje interpretaciju „tržišne naknade“ koju propisuje član 101 Zakona o izvršenju krivičnih sankcija.Štrabag u svom odgovoru za BIRN navodi da profit nije bio njihov motiv i da ta kompanija učestvuje u „društvenim projektima“ širom Evrope, jer smatraju da je njihova “obaveza da doprinesu zdravom razvoju celokupnog društva“.U odgovoru se dalje navodi da ovaj zatvor nije bio motivisan zaradom već koristima koje zatvorenici mogu da dobiju obukom i radnim iskustvom.Uprava za izvršenje krivičnih sankcija negira da su zatvorenici bili uključeni u bilo kakve građevinske radove koji bi zahtevali nivo stručnog obrazovanja.Austrijska kompanija Štrabag u Srbiji posluje još od šezdesetih godina prošlog veka. Ipak, njen značaj drastično raste nakon 2000. kada ovaj evropski građevinski gigant kupuje nekoliko lokalnih kompanija za izgradnju puteva, čime postaje jedan od najjačih igrača i na lokalnom tržištu.Ova firma je 2005. godine za skoro četiri miliona evra kupila PZP Zaječar, koji je do tada bio u državnom vlasništvu. PZP Zaječar u aprilu 2017. i zvanično menja ime u Strabag d.o.o.Tokom godina Štrabag je obezbedio niz unosnih ugovora sa državom. Kompanija je uključena i u izgradnju Beograda na vodi.

Srbija

Srpski tim kreirao RedDot.zone, aplikaciju za praćenje širenja pandemije

Tokom trenutne pandemije koronavirusa potvrđeno je da je "slaba karika" svakog zdravstvenog sistema praćenje kontakata zaraženih, što je nedavno istakao i epidemiolog Predrag Kon. IT inženjer Dušan Đorđević i elektroinženjer Vladan Smiljković, su zajedno sa svojim razvojnim timom iz Srbije, kreirali su aplikaciju RedDot.zone čija je osnovna funkcija praćenje kontakata, piše portal http://sveonovcu.rs."Osnovno pitanje u svakoj epidemiji jeste praćenje kontakata kako bi se ona efikasno suzbijala. Ljudi, međutim, zaboravljaju sa kim su se sve sreli. Aplikacija svakako neće eliminisati aktuelnu pandemiju, ali državne institucije uz pomoć nje mogu da imaju bolju evidenciju sa kim je zaraženi sve bio u kontaktu što bi omogućilo da se preciznije zna ko treba da bude testiran", naveo je Smiljković.Kada zaraženi dobije potvrdu da je pozitivan, državna institucija unosi taj podatak u sistem i osobi se dodeljuje identifikacioni kod koji važi 24 sata.U tom trenutku, građanin ima mogućnost da u aplikaciji podeli tu informaciju, nakon čega svi ljudi sa kojima se viđao u prethodnom periodu automatski dobijaju notifikaciju da su bili u kontaktu sa zaraženim, ako i sami imaju instaliranu aplikaciju, pri čemu identitet zaražene osobe ostaje anoniman."Ovakav redosled koraka smo kreirali kako ne bi došlo do zagušenja sistema i lažnih prijava. Dakle, zaraženi ima mogućnost da tu informaciju podeli tek kada administrator unese taj podatak u sistem. Kontakti osim notifikacije dobijaju i kod sa kojim mogu da odu u ovlašćenu ustanovu da se testiraju", rekao je Smiljković."Ljudi su u principu dobri i žele jedni drugima da pomognu i kada im ponudite proizvod koji čuva anonimnost oni će ga instalirati. U Nemačkoj je 16 miliona instaliralo njihovu lokalnu aplikaciju i taj broj bi bio sigurno veći da ona može da funkcioniše na svim uređajima", dodaje.Tako je u Irskoj prvog dana lokalnu aplikaciju instaliralo 1,5 miliona ljudi, od ukupno četiri miliona stanovnika zemlje. Aplikacija je završena i testirana, ali se trenutno ne nalazi u Gugl i Epl prodavnicama zbog uvedenog ograničenja gde je takva aplikacija dostupna samo onda kada je njen vlasnik državna institucija kako bi se sprečila zloupotreba.

Srbija

Comtrade prodao svoj Digital Services biznis kompaniji Endava

Softverska kompanija Endava objavila je da je od domaće kompanije Comtrade kupila Digital Services biznis (CDS) , vodećoj tehnološkoj uslužnoj kompaniji nove generacije. CDS, sa sedištem u Irskoj i dostavnim centrima širom našeg regiona pruža usluge kreiranja i održavanja strateških softverskih rešenja i posluje sa klijentima pretežno u Evropskoj uniji, ali i u Sjedinjenim Američkim Državama.Ovom akvizicijom Endava pojačava svoje prisustvo u jugoistočnoj Evropi. CDS-ova baza klijenata jača industrijsku vertikalu Endava u plaćanju i finansijskim uslugama, TMT-u i podsektorima u koji uključuju putovanje, logistiku, energiju, javnu upravu i zdravstvo.Klijenti iz EU činili su otprilike 85 odsto prihoda CDS-a za kalendarsku 2019. godinu, a ostatak je iz Evrope koja nije iz EU-a i SAD-a. Očekuje se da će transakcija povećati zaradu grupacije već u prvoj godini."Veoma mi je drago što uvodimo CDS u Endavinu porodicu. Njihove inženjerske veštine, pristup digitalnoj transformaciji i inovativna kultura dobro su usklađeni sa (našim). Takođe ćemo imati poboljšanu reputaciju, mogućnosti i širinu tehnoloških veština sledećeg gena da bolje služimo našim klijentima", rekao je izvršni direktor Endave Džon Koterel (na slici).Zaključno sa 31. martom 2020. Endava je imala 6.468 zaposlenih u kancelarijama u Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi kao i u razvojnim centrima u Rumuniji, Moldaviji, Bugarskoj, Srbiji, Severnoj Makedoniji, Argentini, Urugvaju, Venecueli i Kolumbiji, navodi se u sapštenju Comtrade kompanije."Ovo 'spajanje snaga' Endave i CDS-a će imati pozitivne efekte na obe kompanije; Comtrade će se dodatno fokusirati na razvoj i primenu tehnologija sutrašnjice kroz svoje razvijene biznise Sistem integracije, HYCU (lociran u Bostonu) i Gaming (lociran u Manili), kao i kroz uzbudljive nove poslovne poduhvate. Endava će ojačati svoje prisustvo u Jugoistočnoj Evropi sa dodatnim timovima koji će doprineti kreiranju novih interakcija između ljudi i tehnologija. Strategija kompanije Endava je da na svakoj lokaciji gde posluje bude 'Najpoželjniji poslodavac' – za najbolje inženjere", saopštio je Comtrade.

Srbija

Otvoren konkurs za preduzetnice „Ja sam ODVAŽNA!“

IKEA Srbija i Fondacija Ana i Vlade Divac nastavile su zajednički projekat „Ja sam ODVAŽNA!“ za podršku ekonomskom osnaživanju žena, navodi se u saopštenju fondacije. Počev od danas preduzetnice/ci iz cele Srbije, moći će da se prijave na sajtu Fondacije Ana i Vlade Divac i da predstave svoje poslovanje i planove za razvoj. Projekti s najvećim potencijalom za ekonomsko osnaživanje žena biće podržani finansijskim sredstvima od 5.000 do 7.000 evra, koja će im omogućiti da razviju poslovanje i uvećaju zastupljenost žena u privredi.Imajući u vidu trenutnu krizu izazvanu pandemijom virusa COVID 19 i neizvesnoj situaciju u kojoj se veliki deo preduzetnika i preduzetnica u Srbiji našao, IKEA Srbija i Fondacija Ana i Vlade Divac zejedno će podržati napore žena da ostvare pozitivan uticaj na svoje poslovno okruženje, zaposlene, njihove porodice, a tako i na zajednicu u kojoj posluju.Direktorka Fondacije Ana i Vlade Divac Ana Košel ističe koliko je važno međusektorsko zajedništvo u periodu koji je pred nama: „Projekat „Ja sam ODVAŽNA!“ sa zadovoljstvom nastavljamo sa našim partnerom, kompanijom IKEA Srbija, jer predstavlja primer kako udruživanjem civilnog i biznis sektora možemo da utičemo na kreiranje povoljnijeg okruženja za podršku ženskom preduzetništvu i većem učešću žena na tržištu rada. Pred nama je izazovno vreme kada moramo da pronalazimo načine da pomognemo jedni drugima, to je naše opredeljenje ali i odgovornost“.U okviru prvog ciklusa projekta „Ja sam ODVAŽNA!“ šest ženskih preduzetničkih inicijativa primilo je podršku u ukupnom iznosu od 4,2 miliona dinara, navodi se u saopštenju. 

Srbija

Imovina „Goše“ ponuđena za 40 miliona dinara

Imovina fabrike šinskih i drumskih vozila "Goša" u Smederevskoj Palanci koja je u stečaju ponuđena je na prodaju po početnoj ceni većoj od 40 miliona dinara, objavila je danas Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.Ponuđene su nekretnine koje se nalaze u Industrijskoj ulici čija je ukupna površina veća od 1,2 hiljade kvadratnih metara, nekretnine u Azanji i tri umetničke slike.Javno nadmetanje za imovinu Fabrike drumskih vozila "Goša" zakazana je za 15. septembar, a depozit za učešće iznosi više od 16 miliona dinara.Preduzeće GOŠA, prvobitno AD JASENICA, osnovano je 1923. godine u Smederevskoj Palanci francuskim i srpskim akcijama kapitala za proizvodnju i popravku železničkih vagona i čeličnih konstrukcija.Sredinom sedamdesetih godina u proizvodni program uključena je proizvodnja metalurške opreme, a početkom osamdesetih godina otpočeli su s proizvodnjom opreme za rudarstvo na otvorenom i pod zemljom. To su bile godine kada je osnovan proizvodni program „Goša Fom“ i kada su osvajali evropsko i svetsko tržište.

Srbija

Markus Feter: Duh populizma je izašao iz boce

Dokumentarni film „Forum“ reditelja Marcusa Vettera prati tokom dve godine 81-godišnjeg Klausa Švaba, osnivača kontroverznog Svetskog ekonomskog foruma, dok radi na ostvarenju svoje misije - poboljšanja stanja u svetu.Ma koliko ovakav poduhvat delovao previše uopšteno i možda utopijski, Švab mu već decenijama pristupa otvorenog srca i sa velikim entuzijazmom, dovodeći u Davos ključne aktere globalne politike i ekonomije. U vreme rasprostranjenog populizma i sve većeg nepoverenja u elite, on piše pismo klimatskoj aktivistkinji Greti Tunberg nakon njenog pojavljivanja na Svetskom ekonomskom forumu 2019, te započinje dijalog između generacija koji daje nadu. „Forum“ svoju regionalnu premijeru imati u selekciji „Front page“ na Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs, koji se ove godine održava od 3. do 10. septembra na nekoliko lokacija u Beogradu i onlajn. O ovom ostvarenju razgovarali samo sa rediteljem Marcusom Vetterom.Kako ste došli do ideje za ovaj film? Očigledno ste zainteresovani za ekonomske teme, kojima ste se bavili i u ranijim ostvarenjima, ali ova tema ipak ide do samog vrha po značaju za čovečanstvo.Ideja je došla od Kristijana Bica, producenta filma. Pre pet godina on je upoznao Klausa Švaba i predložio da napravimo film o njemu i instituciji koju vodi. Do tog trenutka Svetski ekonomski forum, sa sedištem u Ženevi, nikad nije dopustio nekoj ekipi dokumentarnog filma da ih snimi unutar prostorija. Profesor Švab se složio s tim, ali pod uslovom da film ne bude samo portret njega kao ličnosti, već da predstavi Svetski ekonomski forum kao celinu. Međutim, od tog trenutka je bilo prošlo puno vremena. Predmet obrade filma je bio toliko kompleksan da nije bilo lako naći pravi pristup. Početkom 2017. Kristijan Bic mi se obratio i pitao me da uradim film, jer sam se već bavio sličnim kompleksnim temama i filmovima kao što su „The Court“ o Međunarodnom sudu pravde u Hagu, odnosno „The Forecaster“o zaduživanju država na globalnom nivou. Obećao sam da ću se sastati sa Klausom Švabom, verovatno najuticajnijim i čovekom s najviše kontakata, koga zapravo niko ne poznaje. U startu sam bio skeptičan. Pitao sam se šta to tačno Svetski ekonomski forum radi, šta to „oni na vrhu“ sređuju iza zatvorenih vrata. Ima li sve to nekih konkretnih rezultata, ili samo vode gomilu razgovora? Zanimalo me je da čujem viziju koja je Švaba pokrenula pre 50 godina kada je sve počelo. Kada je bio mladić, te 1971. je imao ideju: „Šta bi se desilo kada biste razgovarali sa najmoćnijim menadžerima o etici, da li biste uspeli da usmerite svet u boljem smeru?“. Usvojio je model iz biznisa sa više lica koji upravljaju organizacijom, gde će se kompanija posvetiti ne samo svojim deoničarima, već takođe i zaposlenima, okruženju i civilnom društvu. Mogao sam da vidim da je i pola veka kasnije uveren u tu ideju. Posvetio joj je čitav život. Pitao sam se u kom trenutku je njegova ideja propala. Ili možda uopšte nije propala, a radi se samo o predrasudama zbog kojih smo toliko kritični povodom okupljanja kontroverzne elite u Davosu? Ali zašto onda ne primećujemo da se svet menja na bolje? Hoće li Klaus Švav priznati da je njegova vizija skrenula s puta? U vremenu tokom kojeg je narod na izborima proterao elitu iz kancelarija, kada je poverenje u sistem poljuljano, pomislio sam: ovo je prava tema u pravom trenutku. Film bi mogao oslikati „duh vremena“, baveći se čovekom koji je posvetio život, i pitajući se može li pojedinac da inicira promenu i inspiriše druge da urade isto - pre svega najmoćnije ljude na svetu. Da, pomislio sam da je ova tema vredna dugometražnog dokumentarnog filma.Šta je, po vašem mišljenju,  specifično za ovaj istorijski trenutak u kome se nalaze čovečanstvo i njegove političke, odnosno ekonomske elite?Mislim da živimo u važnom istorijskom trenutku. Ljudi gube poverenje u elite. Duh populizma je izašao iz boce. Čini se da se neće vraćati nazad. Nejednakost je dostigla tačku posle koje nema povratka. Elita i establišment su nadglasani, dok su na izborima poverenje dobili ljudi poput Bolsonara i Trampa. Političari nisu želeli da se dogodi kriza. Dali su sve od sebe da krizu pokriju štampanjem velikih količina novca.  Mislim da nas progoni ova groznica štampanja, zbog koje danas ne možemo da se pomerimo. U svom drugom filmu „The Forecaster“ bavim se samoukim ekonomistom Martinom Armstrongom, koji upozorova da će velika dužnička kriza uslediti između 2020. i 2022. godine. Imam utisak da nam se sve ovo dešava pred nosom. Preveliki dug je akumuliran i doći će trenutak kada novo zaduživanje neće biti od pomoći i kada će se dogoditi neizbežno. Jedna od ključnih momenata za film je onaj u kome Švab piše pismo klimatskoj aktivistkinji Greti Tunberg, nakon njenog pojavljivanja na Svetskom ekonomskom forumu 2019. godine. Kako vidite njenu ulogu u ovim pitanjima „visoke politike“?Mislim da je Greta Tunberg uspela da približi širokom auditorijumu temu uništavanja planete, ali ona sama ne može da reši taj problem. Zajedno sa drugim mladim ljudima, kao što su oni koje podržava Svetski ekonomski forum, ona i njena generacija bi mogli da izmene tok istorije. Treba da radimo zajedno umesto što se delimo. Mladi društveni delatnici sa svojim idejama za promenu sveta trebalo bi da budu prihvaćeni od aktivista poput Grete Tunberg. Treba da uče jedni od drugih, jer su jedni drugima potrebni. Kako vidite Švabov uticaj, autoritet i stav prema važnim ljudima globalne politike u direktnom susretu?Mislim da ga ovi važni ljudi toliko vole jer ih on ne kritikuje. On je više poput domaćina koji ih poziva da se suoče sa određenim izazovom, a taj izazov je da svet bude bolje mesto. Šta oni urade na tu temu, njihov je problem. Švab im jednostavno omogućava platformu koja će apelovati na svačiju savest. Zato je voljen. On ne osuđuje. Kompanije poput Monstanta, ili osobe poput Trampa, ovde nisu zabranjene samo zbog toga što se ne „uklapaju“ u okruženje. Možda se to nekim ljudima neće svideti, ali on tako razmišlja. Koliko su ovakvi globalni susreti značajni za donošenje realnih odluka koje nešto menjaju? Ili se ipak sve dešava „iza kulisa“?Da budem iskren, nisam siguran. Mislim da je većina stvari o kojim sa razmatra nešto što može da se realizuje tek u višegodišnjem periodu.Sa druge strane ovakvog aktivizma su političari poput Trampa ili Bolsonara, koji više nisu ni anomalija na globalnom nivou. Umesto globalizma na ceni su ekonomski ratovi, poput onih između SAD i Kine. Kako vidite uticaj ovakvih tendencija na svetsku ekomoniju?Za Bolsonara i Trampa su glasali ljudi koji su se osećali napušteno. Njihov rezon bi otprilike glasio: „Vi elita, pogledajte malo i nas, ne zanima vas šta mislimo a pristajali smo na vašu igru prilično dugo. Sada je vreme za revanš i izabraćemo koga mi hoćemo, tako da vam napravimo veliku zbrku“. Ovakva situacija je duh našeg vremena, a uloga dokumentaraca je da ostavi publici da sama izvuče svoje zaključke. Mislim da nema povratka, moramo da osetimo sve efekte sloma ekonomije kako bi svet započeo novi ciklus. Ali ono što je neizbežno moramo da prihvatimo i što pre prestanemo da se borimo sa krizom. Treba je pustiti da ide svojim tokom, sa sedam godina blagostanja i sedam godina bede, tako ćemo uspeti bolje da je preživimo.Kako vidite rešenje situacije u kojoj se države sve više zadužuju do tačke pucanja?Mislim da ne postoji obrazac za izlazak iz siromaštva. Neće se završiti dobro. Postoje ljudi koji kritikuju Švaba zbog njegovih misli o „globalnom resetovanju“, u smislu da hoće da iskoristi krizu kako bi na njoj izgradio zelenu i održivu ekonomiju. Ne znam da li je to moguće. Mislim da teret dugovanja neće samo tako nestati, već će njime morati da se bave i naredne generacije. Što veći dug bude, biće veći i teret. Ali to je samo moj način razmišljanja. Sve je to previše kompleksno i niko ne zna šta će biti. Kako ljudi reaguju na film i za koje specifične teme se najviše vezuju?Neki ljudi ne mogu da prihvate to što film daje prostor ljudima iz Svetskog ekonomskog foruma da sami objasne kako razmišljaju, što opet dovodi u pitanje naše predrasude koje imamo prema tom događaju. Dosta ljudi to ipak prepoznaje i smatra da je tačno to snaga filma. 

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.