img
Broj 129, April 2026.
Broj 129, April 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

„Matorci“ stigli na Instagram, mladi otišli na TikTok

Ocena medijske i digitalne pismenosti građana Srbije je relativno dobra, pokazuje najnovije istraživanje CeSID-a. Najveći broj mladih vreme provodi na društevnim mrežama, dok stariji građani prednost daju televiziji. Bolna tačka medijske pismenosti je neproveravanje izvora medijskog sadržajaIstraživač i izvršni direktor Centra za istraživanje i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar rekao je da rezultati istraživanja nisu doneli velika iznenađenja:“Ono što mi volimo da istaknemo jesu promene koje se dešavaju između generacija. Imamo mlade ljude koji dnevno provode u proseku oko 2 sata na društvenim mrežama i starije od 50 godina koji su isto toliko vremena uz televiziju. U ciljnoj grupi građana do 60 godina starosti, 60% njih je tokom dana barem jednom na Fejsbuku i Jutjubu, a 54% na Instagramu. Među decom između 12 i 18 godina imamo 44% korisnika Tik Toka. Ta društvna mreže je tinejdžerima sada mnogo atraktvnija od Instagrama.”Prema njegovim rečima, Fejsbuk je u jednom momentu imao mlađe ljude kao dominantnu grupu korisnika, a sada se smatra "televizijom među društvenim mrežama”. Mlađa populacija se sa Fejsbuka preselila na Instagram koji je vrlo atraktivan:“Međutim kada je Instagram prošrio ciljnu grupu, mladi su počeli da se okreću Tik Toku. To je kao kada smo mi ranije izlazili u neke klubove i kada tu počnu da dolaze, kako se tada govorilo, matorci, onda se mi mlađi povlačimo na druga mesta. Dakle ovo o čemu govorimo je naše okruženje i mi treba da ga razumemo kako bismo dali odgovore na pitanje kako unaprediti digitalnu pismenost.”Na skali od 0 do 1, ispitanici starosti od 12 do 60 godina ocenili su svoju medijsku pismenost sa 0,68."Ocena medijske i digitalne pismenosti je relativno dobra. To je onaj utisak koji građani imaju sami o sebi. Međutim kada se uđe u finese, vidi se i bolne tačke. Jedna od njih je neproveravanje izvora medijskog sadržaja. Svaka druga osoba to čini retko ili nikada. Zatim, ljudi često ne upoređuju da li ono što piše u naslovu odgovara sadržaju teksta. Oni ne stižu to da urade ili ne prepoznaju kao važno”, rekao je naš sagovornik.Klačar navodi i da je za istraživače bilo iznenađenje to što se ljudi relativno loše snalaze u elektronskom bankarstvu – svega 38% odsto ispitanika koristi e-banking. Digitalna pismenost je, po definiciji, snalaženja u digitalnom svetu, mogućnost reprodukcije i mogućnost kreacije, a kod nas je najlošija u onom delu koji se odnosi na kreaciju:“Lošije nam je, na primer, znanje potrebno za podizanje klipova na Jutjub ili znanje o pripremi bloga. Visoka je percepcija u delu koji zovemo orijentisanje u digitalnom prostoru i relativno visoka u reprodukciji, ali kada se dođe do kreacije, vidi se nedostatak tog finijeg znanja. Ono što nas definiše kao digitalno pismene jeste sposobnost da se snalazimo u sve tri navedene sfere. Jako je važno da razumemo šta se dešava sa našimo podacima kada ih negde ostavimo, kako funkcioniše algoritam društvenih mreža koji nas dovodi do određenih sadržaja i kakav trag ostavljamo u digitalnom prostoru”, dodaje Bojan Klačar.Ističe da to istraživanje treba da ohrabri obrazovne instucije u kreiranju odgovarajućih programa, ali i roditelje da sebe opismene kako bi znanje o medijskoj i digitalnoj pismenosti mogli da prenesu na svoju decu.

Srbija

Ženska platforma za razvoj Srbije obeležava 20 godina rada

Od 20. do 22. novembra Ženska platforma za razvoj Srbije obeležava dvadesetogodišnjicu postojanja i delovanja, uz podršku i u saradnji sa Fondacijom Friedrich Ebert i Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Women), te podršku Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Norveške i Britanske ambasade, navodi se u saopštenju te organizacije.Jubilarno okupljanje biće decentralizovano održano u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Novom Pazaru i u Mionici. U skladu sa propisanim merama zaštite od virusa Covid-19, konferencija će biti istovremeno uživo i onlajn. Očekuje se da u rad konferencije na ovaj način bude uključeno blizu 200 učesnica i učesnika.Naziv konferencije „FEMINIZAM.POBUNA.PROMENA.“ inspirisan je tekstovima nedavno preminule naučnice i sociološkinje Marine Blagojević-Hjuson „Poluperiferija i rod: pobuna konteksta“. Biranjem ovog citata, njene saborkinje i saborci u borbi za rodnu ravnopravnost i razvoj joj još jednom odaju počast i šalju poruku da njene ideje nastavljaju da žive.Ovogodišnja konferencija nove strateške ciljeve postaviće u četiri ključna stuba: - Temelji, - Zelena ekonomija i odgovornost za razvoj, - Socijalna sigurnost i blagostanje i - StvaranjeNeka od pitanja kojima će se baviti biće vladavina prava, antidiskriminacija, decentralizacija i organizacija države i društva, izgradnjom saradničkih i solidarnih sistema u društvu, kao i ljudskom bezbednošću.Konferencija će biti završena usvajanjem dokumenta koji će biti osnova za budući rad aktivistkinja i aktivista Ženske platforme za razvoj Srbije, a koji će ih voditi do 2025. godine. 

Srbija

Sremci žale za stočnom proizvodnjom zbog viška kukuruza

Poljoprivrednici u Sremu ove godine mogu dobro da zarade od prodaje kukuruza, ali žale za vremenima kada su tu žitaricu uzgajali za prehranu životinja i bavili se stočarstvom koga u tom regionu više gotovo i nema, piše poral Agroklub."Nekada je bilo nezamislivo da nemamo krave u štali. Prodavali smo mleko, sir. Sada mleko kupujemo u prodavnici kao da ne živimo na selu. Ali zlatno vreme stočarstva je odavno prošlo, pa tako sada kukuruz lagerujemo, čuvamo, prodajemo kad treba", kaže Jovica Petrović, poljoprivrednik iz Buđanovaca.Sremci su zadovoljni ovogodišnjim prinosom. Kažu da je rodilo više od šest tona kukuruza po jutru, a i trenutna cena je dobra. Od prodaje kukuruza mnogi su već nabavili repromaterijal za sledeću proizvodnu godinu, a značajne količine su i lagerovane. Sada kada ga ima dosta šteta je, kažu paori, što u Sremu više nije razvijeno stočarstvo i što je uzgoj svinja skoro ugašen.Bez svinja nekada nije bilo skoro nijedno domaćinstvo u Sremu. Tada se na njivama najviše gajio kukuruz, kao i sada, s tim što su se najveće količine koristile kao stočna hrana. Od prodaje stoke se mnogo više zarađivalo nego od prodaje kukuruza.Mnoga sela u Sremu, a i širom nekadašnje Jugoslavije, bila su poznata po kvalitetnim tovljenicima, a bilo je i više prerađivačkih kapaciteta, pa se nije previše brinulo za prodaju. Pored uzgoja svinja, razvijeno je bilo i govedarstvo.VLADA RASPOREDILA 36,7 MILIJARDI ZA POMOĆ POLJOPRIVREDI Bilo je to, kažu paori u Sremu, srećno vreme, kada su nakupci su iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije dolazili na kućnu adresu i otkupljivali stoku."Sada imamo kukuruza, ali nemamo stoke, a sa ovolikim rodom se nešto mora uraditi. Ja sam obrao deo u klipu i prodaću ga na proleće, ako 'usfali' novca za prolećnu setvu, ostalo je ovršeno", kaže Jovica Petrović.Kako se dodaje, stočni fond u Srbiji se godinama smanjivao, ali se situacija poboljšava u zadnje vreme poboljšava. Prošle godine u decembru, u odnosu na decembar 2018, bio je veći ukupan broj goveda za 2 odsto i svinja za 4 odsto.Ukupan broj ovaca, kako se objašnjava manji je za 4 odsto, koza za 2 odsto i živine za skoro 3 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek 2009. - 2018, ukupan broj goveda manji je za 2,5 odsto, svinja za 9 odsto, koza za 12 odsto i živine za 13 odsto.

Srbija

Vrednost građevinskih radova u Srbiji opala skoro za petinu

U trećem kvartalu 2020. godine, vrednost izvedenih radova u Srbiji opala je za 18,9 odsto u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj pad iznosi 17,2 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.Posmatrano prema regionima u Srbiji, u trećem kvartalu vrednost izvedenih radova povećana je u Beogradskom regionu i to 2,8 odsto, dok je vrednost opala za 6,3 odsto u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, u Vojvodini je opala za 22,1 odsto, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji za 47,1 odsto u poređenju sa istim kvartalom prošle godine.Od ukupne vrednosti građevinskih radova, na teritoriji Republike Srbije izvedeno je 95,8 odsto, dok je preostalih 4,2 odsto izvedeno na gradilištima u inostranstvu.Ukupna vrednost radova izvođača iz Srbije, za radove koji su izvođeni na teritoriji Srbije i inostranstva, opala je za 17,6 odsto u tekućim cenama, dok u stalnim cenama taj pad iznosi 15,8 odsto u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine.

Srbija

Milione sudskih izvršnih predmeta preuzimaju javni izvršitelji

U naredne dve godine skoro milion starih izvršnih predmeta biće prebačeno javnim izvršiteljima, a neki od tih predmeta su stariji od 15 pa i 20 godina, prenele su Večernje novosti. Kako se dodaje, većina tih predmeta odnosi se na komunalne usluge, čija se kamata tokom godina nagomilala, pa se postavlja i pitanje da li građani treba da je plate zbog toga što su sudovi radili sporo."Javnim izvršiteljima do sada su prosleđena 4.573 predmeta po osnovu izvršne isprave i 22.266 predmeta po osnovu verodostojne isprave (komunalna potraživanja)", izavila je Bojana Stanković, portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu.Poverioci su najčešće kako se dodaje "Infostan", "Parking servis", "Vodovod", "Beogradske elektrane", Javni servis RTS (za TV pretplatu), kao i jedna banka u stečaju.Taj sud inače, kako se dodaje važi za najopterećeniji sud u izvršnoj materiji. U 2020. godini, od ukupno 7.523 predmeta po osnovu izvršne isprave, u radu su ostala 2.022, a po osnovu verodostojne isprave još njih 174.487.Kako je Novostima izjavilo nekoliko izvršitelja, oni imaju najavu da će u naredne dve godine dobijati po sto predmeta mesečno po čoveku, samo iz Prvog osnovnog suda u Beogradu. Da je problem zamršen smatraju u Udruženju za zaštitu portrošača "Efektva".RAZVEZIVANJE "GODRIJEVOG ČVORA"Prema mišljenju pravnika Udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva" Jovana Ristića u ovom slučaju je veliki problem što se javnost obaveštava o prebacivanju starih predmeta na izvršitelje, što je kako smatra trebalo da se desi još od stupanja na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju."To prebacivanje starih predmeta sa sudija na izvršitelje nije laka operacija, lakše je reći nego učiniti i zato to verovatno mora da se radi po nekim fazama i ima svoja određena pravila. Mora da se izvrši trijaža tih predmeta", kaže za sagovornik Nove ekonomije.  On podseća da prema zakonu uslove za prebacivanje na izvršitelje ispunjavaju samo oni predmeti u pogledu kojih je doneto rešenje o izvršenju. Podseća i da kod donošenja tog rešenja postoji i uslov da iznos potraživanja mora da bude veći od dve hiljade dinara, da bi uopšte mogao da pređe kod izvršitelja. U slučaju da su potraživanja manja, onda ne mogu kod izvršitelja i ne sprovode se. Prema Ristićevom mišljenju tu fali i jedna jako važna "priča" koja se u javnosti nije vodila, a to je "kršenje prava na suđenje u razumnom roku". Ono je kako podseća počelo da se razvija pod uticajem prakse Međunarodnog suda za ljudska prava u Strazburu i potom ušlo u zakonodavstvo evropskih država. PANČEVCI PROTIV TOPLANE I SUDOVA: GREJANJE ODJAVILI, ALI MORAJU DA PLATE "U ovom slučaju kada sud toliko dugo ne postupa po predmetima a dužan je da postupa, a izvršni postupak je po zakonu sitan postupak, onda se zaista postavlja pitanje kršenja prava na suđenje u razumnom roku", napominje sagovornik Nove ekonomije. Ristić kaže da to pitanje mogu da postave i poverilac i dužnik, jer poverilac, na primer 15 godina nije došao do svojih sredstava, a dužniku su se nagomilavale kamate koje su postale astronomski velike, pa nastaje svojevrsni "Gordijev čvor" koji je teško razmrsiti. "Ima i jedna stvar koja se dešavala u poslednjih godinu dana. Mogli ste da je vidite kada su komunalna preduzeća počela da nude reprograme dugova. Vrlo je zanimljivo što je obavezni deo reprograma bio otpis kamate", podseća pravnik "Efektive". Prema njegovim rečima, niko nije pričao zašto se u tom slučaju kamata otpisuje, nego su potrošačima samo ponuđeni ti reprogrami. To je kako kaže bio jedan elegantan način da se izađe iz problema, ali nikada nije rečeno zašto. "Ponuđen je reprogram ali je zapravo problem ležao u tome što, kada se prenesu ti predmeti od pre 15 ili 20 godina, kamate padaju na leđa potrošača", dodaje Ristić.OTPISIVANJE KAMATADug kako objašnjava treba da se plati, ali su kamate koje su nastale krivicom sudova treba da se otpišu, jer se u suprotnom sudovi kako napominje "izlažu nekim neprijatnim opasnostima da ljudi zatraže svoje pravo po pitanju kršenja prava na suđenje u razumnom roku"."Ne može da se dešava da neko ne radi 10 ili 15  godina, pa da onda samo slegne ramenima i nekom drugom prebaci vruć krompir. Meni je to zapravo crvena lampica koja onako već duže vreme bljesne", kaže pravnik "Efektive". Prema njegovim rečima, o "milionima" nerešenih sudskih predmeta koji su se nagomilali iz raznih razloga govori se i uvek kada se dolazi do izmena Zakon o izvršenju i obezbeđenju.Kako su prenele Večernje novosti i neki izvršitelji smatraju da bi otpis kamata građanima mogao da bude doboro rešenje za rešavanje zaostalih predmeta čiji broj, kako se napominje ide i do jednog miliona.Čedomir Savković

Srbija

Udruženje radnika na internetu predalo zahteve Ministarstvu finansija

Udruženje radnika na internetu podnelo je danas svoje zahteve Ministarstvu finansija i Vladi Srbije, koji se tiču obustave postupaka poreske kontrole, donošenja i izvršavanja poreskih rešenja nad frilenserima. Udruženje takođe traži početak dijaloga o pravnom statusu radnika na internetu, definisanju strukture i finansijskih stopa za obračunavanje njihovog poreza i doprinosa.Podsećamo, Poreska uprava je sredinom oktobra objavila da će oporezivati fizička lica sa primanjima iz inostranstva za period od proteklih pet godina.Predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar izjavio je da frilenseri žele da plaćaju porez, ali da je pitanje "kako i koliko", kao i da retroaktivna naplata petogodišnjeg poreza podrazumeva "enormne cifre". Obzirom da poreznici na trenutnu visinu poreske stope nameravaju da računaju i kamatu, to bi značilo da bi morali da daju do 80 odsto svih prihoda koje su ostvarili u tom periodu, kaže Pogačar.Dodaje i da su poreznici, prema informacijama koje imaju, obaveze obračunavala "protivzakonito i protiv načela same Poreske uprave" i da su sva ta rešenja "ništava". "Osnovni zahtevi tiču se obustava naplate i postupcima poreske uprave do početka pregovora (sa Vladom Srbije). Mi smo došli pre svega da razgovaramo i da se dogovorimo. (Slobodno mogu da kažem) za sve iz Udruženja i van njega da žele da uđu u legalne tokove, ali se nikako to ne može raditi na ovaj načnin", kaže Pogačar.On smatra da je mnogo ljudi trenutno pod udarom "i zdravstvene krize i Poreske", što može da se manifestuje "i na ekonomske i na socijalne načine", kao i da Vlada Srbije ove mere ne može da sprovede. Pogačar navodi i podatak da je preko 100.000 obuhvaćeno ovim merama, da je broj verovatno i veći, a da su do sada imali uvid u šest ili sedam problematičnih poreskih rešenja."U okviru  prihoda su računati i neki troškovi koje su dobijali za putovanja... Računali su bukvalno sve što ste dobijali na devizni račun, i to su smatrali za prihode. Nikakve pravne argumentacije nisu uvažavali niti obrazlagali i to tako nameravaju da sprovode", rekao je Pogačar.Katarina Pavlović iz stručnog tima Udruženja radnika na internetu navodi da Poreska uprava u postupcima kontrole kršila osnovna poreska i upravna načela, a da verovatno rade po nekom modelu, što se vidi iz nelogičnosti u rešenjima."Nisu se obazirali na činjenice koje bi išle u korist poreskih obveznika, pogrešno su obračunavali kamate, nekad od datuma kada se primi novac umesto od datuma kada dug dospeva (30 dana), vrlo često se dešavalo da lica primaju novac u dolarima, a da u zaključcima stoje evri"... nabraja Pavlović.Ona navodi da su žalbe na rešenja tek nedavno podnete i da još uvek nemaju informacije kako će drugostepeni organi po njima odlučivati, kao i da države u Evropi različito rešavaju ovo pitanje."Vladi Srbije ćemo prezentovati sve modele koje postoje u drugim zemljama i obrazloženja zašto, na primer, (paušalni sistem oporezivanja) nije primenjiv za ovu kategoriju radnika", kaže Pavlović.Na pitanje da li mogu da dokažu navode pojedinih članova udruženja, da su pokušavali da plate porez, ali da ni sama Poreska uprava  njihovom mestu stanovanja nije znala kako se on obračunava, Pavlović dodaje da država mora da se zapita zašto 97,7 odsto frilensera nije plaćalo namete."Ne mogu da tvrdim odgovorno da sva lica nisu znala, ali je većina pokušavala od Poreske da dobije informacije. Čak i kada su ih dobijali, one često nisu bile tačne. Ne može se reći da je 99 odsto građana svesno želelo da da čini prekršaj - to je onda i problem edukacije stanovništva i rada Poreske uprave. Znamo da (Poreska uprava) ima mogućnost, u skladu sa zakonom, da šalje opomene obveznicima, što vrlo često čini kada je u pitanju porez na imovinu, ali ih nikada do sad, po našim saznanjima, nije poslala fizičkim licima koje ostvaruju prihod iz inostranstva", kaže Pavlović.Ona je ocenila i da problem za frilensere ne predstavlja samo porez, već i doprinosi koje država pokušava da naplati za petogodišnji period, tokom kog oni nisu imali nikakvu socijalnu zaštitu."Frilenseri sve do decembra prošle godine nisu imali mogućnost ni da im se prizna staž, a ni to sada nije rešeno na adekvatan način. Znamo za slučaj jednog poreskog obveznika, koji je redovno uplaćivao (porez), koji nam se javio, ne zato što je imao problem, već zato što je tri godine pokušavao da izvuče zdravstvenu knjižicu i da mu se prizna staž. Ako država misli da je sistemski rešila pitanje tako što svaki radnik na internetu treba da izgubi tri godine i da ide od institucije do institucije moli, šalje dopise, sastanči... to znači da sistem ne postoji", zaključila je Pavović.

Srbija

Samo 13 odsto ugostiteljskih objekata pravilno odlaže otpad od hrane

U Srbiji veoma mali broj objekata u kojima se priprema i služi hrana koristi usluge operatera za prikupljanje otpada od hrane, pa tako NALED sa državnim institucijama radi na regulisanju sistema pravilnog odvajanja i odlaganja ove vrste otpada koji, navodi se u saopštenju. Početkom novembra je pokrenuta jednogodišnja akcija prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, sa ciljem smanjenja emisije 750 tona ugljen-dioksida.Objekti iz sektora ugostiteljstva i maloprodaje, ali i domaćinstva, su najveći generatori otpada od hrane u Srbiji.„Iz ugostiteljskog sektora čak 99 odsto otpada od hrane završi na deponiji, gde proizvodi ogromnu količinu opasnih gasova koji zagađuju okolinu“, objašnjava Jelena Kiš, predsednica Saveza za zaštitu životne sredine NALED-a.Istraživanja pokazuju da samo 13 odsto ugostiteljskih objekata koristi usluge operatera za sakupljanje i pravilan tretman otpada od hrane. Zato NALED kroz projekat „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“ predlaže rešenja među kojima je prvi korak unapređenje zakonskog okvira u oblasti upravljanja otpadom od hrane, koji će obavezati kompanije koje proizvode i služe hranu na pravilno odvajanje ovog otpada, uz postavljanje potrebne infrastrukture, kao što su kante za odvajanje otpada životinjskog i biljnog porekla, kao i zbrinjavanje otpada u saradnji sa operaterom. A pored ovih rešenja, potrebno je poboljšati i sistem inspekcijskog nadzora.NALED je pozvao sve organizacije i kompanije koje pripremaju ili služe hranu na teritoriji Beograda i Novog Sada da daju svoj doprinos ovom cilju, tako što će sav otpad od hrane koji proizvedu predati na zbrinjavanje ovlašćenom operateru sistema upravljanja otpadom, kompaniji EsoTron, koja će po promotivnim uslovima zbrinuti otpad na neškodljiv način.Projekat se sprovodi u saradnji sa kompanijom EsoTron i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom - develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.

Srbija

Profesor planira da svim osnovcima u Srbiji obezbedi besplatne udžbenike

Patent profesora Kavčića, čitač magnetskih memorija, nezakonito je koristila globalna kompanija "Marvel“ i nakon višegodišnjeg suđenja dobio je spor i odštetu od 750 miliona dolara. Od dela novca želi da obezbedi besplatne udžbenike za osnovce u Srbiji, piše RTS.Fondacija "Alek Kavčić" već godinama donira računare Matematičkoj gimnaziji u Beogradu, a sada planiraju besplatne udžbenike za sve školarce širom Srbije."Udžbenici moraju biti besplatni, to je tako u svim zemljama, čak i u zemljama zapada. Čak ni u Americi – bastionu liberalnog kapitalizma, ne postoji slobodno tržište udžbenika. Mi smo od tržišta udžbenika, od jedne obaveze, napravili slobodno tržište gde se sada nadmeću razni izdavači, ko će više udžbenika da proda za osnovce“, ističe Aleksandar Kavčić, inženjer i naučnik.„Pošto su svi ti udžbenici isti, generalno isti, odobreni od Ministarstva, jedini način da dođe do diferencijacije nekog udžbenika u odnosu na drugi je korupcija", dodao je Kavčić.Na tržištu udžbenika, tvrdi, obrće se veliki novac i to oko sto miliona evra godišnje. Nnapraviti udžbenike za celu osnovnu školu košta najviše milion evra od naknade autorima udžbenika, do odobrenja ministarstva.Ako sve bude po planu, kompleti knjiga za osnovnu školu, koji se već pišu, biće dostupni na internetu sledeće školske godine.Profesor Kavčić smatra da će uz podršku roditelja, nastavnika i sindikata ovaj cilj ostvariti.

Srbija

Digitalna Srbija: Kreće upis na prvi gejming master program

Inicijativa „Digitalna Srbija“ i Univerzitet u Kragujevcu najavljuju konkurs za upis na Master 4.0 program pod nazivom Razvoj kompjuterskih igara, navodi se u saopštenju.Ovo su prve master studije iz oblasti gejminga u Srbiji nastale kroz saradnju državnih univerziteta i nekih od najpoznatijih domaćih gejming studija. Prijavljivanje zainteresovanih kandidata trajaće od 12. do 19. novembra.„Gejming, kao atraktivna i konstantno rastuća grana privrede, izazov je za mnoge mlade ljude i zahteva sve veći priliv stručnjaka koji digitalne umetnosti vide kao svoju karijeru“, rekao je rektor kragujevačkog univerziteta prof. dr Nenad Filipović.Tokom trosemestralnog programa, budući studenti će biti u prilici da slušaju predmete kao što su digitalna animacija, 3D modelovanje, principi zvuka i muzike u kompjuterskim igrama i sistemi virtualne realnosti.Akcenat će biti stavljen i na poslovne veštine potrebne za uspeh na globalnom gejming tržištu, a posebno na preduzetništvo, čiju važnost naglašava Nebojša Đurđević, direktor Inicijative „Digitalna Srbija“, organizacije koja je pokrenula projekat Master 4.0.„Srpski gejming sektor je već prepoznat kao izuzetno perspektivan i za dalje jačanje ovog sektora važno je osigurati ne samo da postojeće kompanije mogu da zaposle kadrove sa relevantnim znanjima, već i da izgradimo ljude koji će biti spremni da pokrenu nove kompanije, probiju se na globalnom tržištu i nastave da stvaraju nove poslove“, rekao je Đurđević.Program je okupio predavače sa Fakulteta inženjerskih nauka, Filološko-umetničkog fakulteta, Instituta za informacione tehnologije i Prirodno-matematičkog fakulteta, ali i predavače iz inostranstva i predstavnike softverskih kompanija među kojima su 3Lateral, Playrix RS i Ubisoft, kao i Steinbeis institut, Comtrade Digital Services i Propter.Program podrazumeva obaveznu stručnu praksu od najmanje osam nedelja u nekoj od uključenih kompanija.Pravo na upis imaju svi studenti koji su stekli visoko obrazovanje na osnovnim akademskim studijama u obimu od 240 ESPB na srodnim umetničkim ili studijskim programima iz polja tehničko-tehnoloških nauka. Kandidati neće polagati prijemni ispit, već će se rang lista utvrđivati na osnovu rezultata prethodno završenog školovanja.Planirano je da se na program upiše najviše 35 studenata – 15 školarina obezbediće Ministarstvo prosvete, pet Inicijativa „Digitalna Srbija“ (bez obaveze prakse ili zaposlenja u kompanijama koje okuplja ova organizacija), pet Univerzitet u Kragujevcu, dok će najviše deset studenata samostalno finansirati školovanje.Pored Univerziteta u Kragujevcu, na osnovu uslova Javnog poziva Ministarstva prosvete koje su ranije ove godine definisali predstavnici Inicijative „Digitalna Srbija“, Asocijacije industrije video-igara Srbije, Kabineta predsednice Vlade Srbije i nacionalne platforme „Srbija stvara“, sredstva za realizaciju dobio je i beogradski Univerzitet umetnosti u saradnji sa Matematičkim fakultetom. Upis studenata na ovaj program planiran je za početak naredne školske godine.

Srbija

Ribarstvo u Srbiji: Pada domaća proizvodnja, raste konkurencija iz uvoza

Većina ribnjaka koji su u Srbiji radili u velikim sistemima polako se gasi, prethodnih godina iz pogona je izbačeno i do 3.500 hektara ribnjaka, pa se u otežanim usloima poslovanja koje nameće pandemija smanjuje i njena proizvodnja, piše Dnevnik.rs."Svetski trendovi su da se riba iz akvakulture sve više konzumira i subvencioniše proizvodnja, da bi se podmladio riblji fond u velikim svetskim vodama", kaže direktor ribnjaka Kapetanski rit kod Кanjiže Krum Anastasov.Prema njegovim rečima, Imamo veliki potencijal za razvoj ribarstva, ali moramo učiniti sve da bar postojeće sačuvamo i bude u funkciji. Kako dodaje, u podsticajima za ribarstvo naša država treba samo da prati zemlje u okruženju, gde je konkurencija. "Uglavnom svi su oslobođeni vodoprivrednih obaveza, postoje njihovi nacionalni fondovi koji su pomešani interesi poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i subvencije za izvoz ribe, što nama stvara ogromne poteškoće", objašnjava Anastasov.Na ribnjaku Kapetanski rit u toku je izlov, a on se prostire na površini od 685 hektara. Od toga je 580 hektara pod vodom i u funkciji proizvodnje. Prošle godine to preduzeće je kupilo ribnjak u Srpskom Miletiću. Proizvodnja je prošle godine samo na ribnjaku kod Kanjiže iznosila 1.150 tona, a ove godine očekuje se oko 600 tona više."Mislim da cela ova priča u vezi sa pandemijom mora nekako da se razreši za ribarstvo. Na godišnjem nivou u Srbiju se uvozi oko 80% ribe. Zaista, pored svih potencijala koje imamo izuzetno će biti velika šteta", ukazuje Krum Anastasov.Prema njegovim rečima proizvodnja ribe u Srbiji već godinama opada, a uzrok su pre svega virusi koji se pojavljuju u ribarstvu i oni kako upozorava mogu da destkuju proizvodnju.Srbija kako se dodaje ima mogućnost da ribarstvo razvija na preko 150.000 hektara, ali prošle godine je ugašen ribnjak Svilojevo, pre toga u Novom Kneževcu, ne radi se ni u Barandi. Pre šest godina se proizvodilo i do 12.000 tona, prošle godine upola manje."Nameću se novi problemi zbog toga što je epidemija korone zaustavila prodaju, jer nema slava, svadbi i drugih skupova na kojima se konzumira riba, ljudi su uplašeni, zatvoreni u porodični krug i potrošnja ribe je veoma mala", kaže glavni tehnolog u Kapetanskom ritu, Željko Đanić.On podseća da je ova sezona jedna od težih godina koje prate ribarstvo jer je bilo hladno proleće, pa je to rezultiralo bolestima ribe početkom leta. Ribu je zakačio jedan od tri virusa, koji se javljaju poslednjih godina i napravio znatne."Jednostavno neće biti prostora za novi proizvodni ciklus, jer ga je zauzela riba koju smo već proizveli, a nismo prodali. Znači, mi idemo u jedan negativan ciklus, tako da gledajući kompletnu proizvodnju u Srbiji, rapidno će padati svake godine, ako ne nađemo neki izlaz da ribu plasiramo", upozorava Đanić.U Mađarskoj su, kako dodaje Đanić uradili dobar potez, otkupili oko 200 tona ribe od ribnjaka i jednostavno je pustili u Dunav kojem je preko potrebno obnavljanje ribljeg fonda.KOLIKE SU CENE?Tokom novembra i decembra, kada je najviše porodičnih slava, prodaja ribe bi mogla biti manja i 50%, što će prema procenama Anastasova, u ribnjacima izazvati višak od 2.500 do 3.000 tona ribe.Kilogram šarana u maloprodaji je oko 400 dinara, dok iz "Кapetanskog rita" kilogram isporučuju za 300 dinara. Riba koja dolazi iz okolnih zemalja iz Mađarske, Hrvatske, Bugarske i Rumunije, gde proizvođači dobijaju određenu pomoć države kroz evropske i nacionalne fondove, znatno je jeftinija, pa domaći proizvođači pored svih ostalih nevolja imaju i veliku konkurenciju.

Srbija

Da li će poskupeti putarine?

Dugugodišnji vršilac dužnosti direktora preduzeća Putevi Srbije Zoran Drobnjak rekao je da će od Vlade Srbije tražiti da se poveća cenu putarina za pet ili šest odsto."Putevi Srbije bi mogli više da pomognu u održavanju saobraćajnica koje su u nadležnosti lokalnih samouprava", izjavio je Drobnjak gostujući na TV Prva.  Prema njegovim rečima, to poskupljenje putarina za vozače ne bi bilo veliko, a Putevi Srbije bi imali na raspolaganju više novca za održavanje i obnovu putne mreže.  Кomentarišući izveštaj Državne revizorske institucije, u kojme je navedeno da on ne može da bude šest godina u statusu v.d. direktora, Drobnjak je rekao da je na Vladi da pokrene proceduru za izbor novog direktora. On je dodao da je već 13 godina na čelu Puteva Srbije, kao i da je imao odličnu saradnju sa svim dosadašnjim ministrima u tom resoru. Istakao je da je tokom tih 13 godina obnovljeno ili izgrađeno oko 10.000 kilometara puteva, ne računajući izgradnju novih auto-puteva. I PRIPEJD I POSTPEJD ELEKTRONSKA NAPLATA PUTARINE

Srbija

Mozzartu dodeljen sertifikat Poslodavac Partner

Kompanija Mozzart po prvi put je dobitnik sertifikata Poslodavac Partner, prestižnog sertifikata kojeg konsultantska kuća SELECTIO od 2005. godine dodeljuje organizacijama koje u svom poslovanju dostižu visoke standarde kvaliteta u upravljanja zaposlenima.Tokom 15 godina postojanja Sertifikata, postupak sertifikacije prošlo je više od 100 kompanija na 10 evropskih tržišta. Kako bi stekle status Poslodavca Partnera, kompanije prolaze kroz nezavisno ocenjivanje razvijenosti praksa upravljanja zaposlenima u pet glavnih područja – Strategija, Regrutacija i selekcija, Upravljanje učinkom, Usavršavanje i razvoj kao i Odnos prema zaposlenima, pri čemu samo organizacije koje ostvare barem 75% od ukupno mogućih bodova, ali i najmanje 70% bodova u svakom od ocenjenih područja postaju nosioci sertifikata Poslodavac Partner.Mozzart se u postupku sertifikacije istaknuo mnogobrojnim prilikama za usavršavanje koje nudi svojim zaposlenima, kao i brigom za njihovo zdravlje te aktivnostima društveno odgovornog poslovanja. Zaposleni Mozzarta imaju priliku usavršavati se putem različitih stručnih seminara te internih i eksternih edukacija, a u sklopu sektora ljudskih resursa postoji i centar za obuku s pet zaposlenih internih trenera za stručna znanja i soft veštine. Zaposleni imaju priliku koristiti teretanu u okviru poslovne zgrade, ali i dve eksterne teretane. Kompanija je angažiovana i oko društveno odgovornih aktivnosti, pa su u 2019. godini zaposleni učestvovali  u ozelenjavanju glavnog grada, igrali su košarku na UNICEF Fair Play turniru s ciljem izgradnje inkluzivnih igrališta i trčali su Mozzart Happy Run za fondaciju „Srce“.Tokom procesa sertifikacije, kompanija Mozzart posebne je pohvale dobila i za transparentno i kvalitetno vođene procesa regrutacije i selekcije. Također, sarađuju s različitim institucijama i učestvuju na manifestacijama kako bi svoje benefite i organizacionu kulturu približili kvalitetnim kandidatima na tržištu. Tako su u 2019. godini kao Platinum partner podržali evropsku konferenciju umetne inteligencije Wonderland AI Summit, a uspostavili su i saradnju s fakultetima i studentskim organizacijama kroz sponzorstvo na projektu „Case study Show“ te različite studentske prakse u dogovoru s Računarskim fakultetom Univerziteta Union u Beogradu i Filozofskim fakultetom u Beogradu.„HR sektor u kompaniji Mozzart je strateški partner biznisu. U realizaciji naše vizije i organizacionih ciljeva, zaposleni igraju ključnu ulogu i upravo nam oni obezbeđuju lidersku poziciju.  Usmereni smo ka zadržavanju najboljih zaposlenih i privlačenju novih talenata u čemu nam dodatnu vrednost svakako daje sertifikat Poslodavac Partner. Okolnosti na tržištu se sve ubrzanije menjaju, ovo je bila odlična prilika da preispitamo našu praksu. Nastavićemo sa prilagođavanjem i daljim razvojem HR procesa, kako bismo našim zaposlenima pružili ono što im je potrebno i motivisali ih da daju najbolje od sebe“, istakla je Marija Božović, Direktor sektora ljudskih resursa „Sertifikat Poslodavac Partner je samo još jedna u nizu potvrda da je Mozzart na dobrom putu jačanja reputacije poželjnog poslodavca. Svesni izazova koji na tržištu rada u današnje vreme stoje pred onima kojima žele da privuku i zadrže kvalitetan kadar, kontinuirano se trudimo da svojim zaposlenima omogućimo najbolje uslove rada i okruženje. Osim mogućnosti napredovanja i brojnih beneficija, zaposlenje u našoj kompaniji podrazumeva i rad na izazovnim projektima koji na planu njihovog profesionalnog usavršavanja predstavljaju dodatnu vrednost, a za mlade talente i naše buduće kolege ovaj sertifikat će biti dragocena smernica o tome kakvo radno okruženje nudimo“, istakla je Nataša Šaponjić Jakšić, Menadžer organizacionog razvoja „Dobijanje sertifikata govori da je naš proces regrutacije i selekcije uređen, jasan i trasparentan. Svi imaju jednake mogućnosti zapošljavanja, vrednujemo stručnosti i iskustvo, a ulaskom u proces selekcije svi kandidatu dobijaju povratne informacije. Posebnu pažnju posvećiujemo zaštiti podataka dobijenih u procesu regrutacije i selekcije, kojim upravljamo sa visokim stepenom odgovornosti i profesionalnosti“, istakla je Milica Plavšić, Menadžer za regrutaciju i selekciju Trenutno je 59 nosioca Sertifikata u Hrvatskoj, Austriji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, Rusiji, Sloveniji i Srbiji. Projekt podržavaju generalni pokrovitelj portal MojPosao i poslovni nedeljnik Lider kao medijski pokrovitelj, te Poslovi Infostud kao partner projekta. Više o projektu Sertifikat Poslodavac Partner možete doznati na stranici projekta www.poslodavacpartner.org.

Srbija Moja prva plata

Moja prva plata ne sme da bude džeparac

Prijavljivanje kandidata u okviru Projekta "Moja prva plata" završeno je tokom vikenda, a 17.081 kandidat uspešno se prijavio za neku od 12.559 pozicija koju je ponudilo 7.524 poslodavca, saopštila je Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ).Poslodavci iz privatnog sektora sada imaju rok za selekciju i povezivanje sa kandidatima do 15. novembra, do ponoći.NSZ je pozvala sve poslodavce koji još uvek nisu završili proces selekcije i poslali ponude kandidatima da to učine što pre, kako bi se povezivanje uspešno završilo u predviđenom roku.Poslodavci iz javnog sektora će dobiti obaveštenje o daljim aktivnostima nakon 16. novembra.Jelena Žarković, profesorka Ekonoskog fakulteta, za serijal Nove ekonomije #KomeJeTeže kaže da velika odgovornost sada leži na Nacionalnoj službi za zapošljavanje."(NSZ je odgovona) da ti mladi ljudi, koji su tek izašli iz sistema obrazovanja, dođu kod pravih poslodavaca. Dakle, da to ne budu samo, da kažem, potrošene pare, džeparac, za ljude koji će ići na bilo kakav posao i prosto, eto, neće sedeti kod kuće", ocenila je Žarković.Ona je dodala i da, pored NSZ, veliku ulogu i odgovornost ima i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.Više snimaka iz serijala #KomeJeTeže možete pogledati na našem YouTube kanalu.

Srbija

Fiskalni savet: Deficit republičkog budžeta rekordno visok

Zdravstvena kriza pogodila je bužet Srbije znatno više nego što se očekivalo, pa će zbog toga biti izazov da se javne finansije ponovo stave pod kontrolu, navodi u svojoj analizi Fiskalni savet Srbije. Fiskalni savet tvrdi da je rebalansom previđen rekordno visok deficit republičkog budžeta u iznosu od 483 milijardi dinara (8,8% bruto domaćeg proizvoda). Sa druge strane, kako se navodi na nivou opšte države planiran je deficit od 492 milijardi dinara, odnosno 8,9% BDP-a.“Ovo je ubedljivo najveći fiskalni deficit Srbije od kad se o tome objavljuju podaci i veći je za oko 40% u odnosu do sada najveće ostvarene deficite iz 2012. i 2014. godine”, piše između ostalog u analizi.Prema njoj dobar deo deficita nastao je jer je zdravstvena kriza ogolila probleme gurane pod tepih, pa je tokom krize Srbija za taj sektor morala da izdvoji znatno više novca od zemalja koje sa njom mogu da se porede.“Ni problemi državnih i javnih preduzeća (Er Srbija, EPS) nisu od juče. Кriza je zapravo bila samo okidač za državnu intervenciju kojom je u 2020. pokriven deo troškova njihovog neuspešnog poslovanja što bi se verovatno desilo u nekom trenutku i da nije bilo krize”, navode članovi Fiskalnog saveta.Drugi problem prema njihovim rečima je i taj što će se godina završiti sa neodrživo velikim izdacima za plate u javnom sektoru, a BDP će najverovatnije pasti za oko 1,5%, što se kako objašnjavaju razlikuje od prognoze od 1% koju nje napravilo Ministarstvo finansija. “Ova razlika nije preterano velika, a u vremenu povećanih neizvesnosti određena odstupanja u prognozama su. Slično tome i ukupni prihodi i rashodi budžeta Republike rebalansom su kredibilno planirani,” ocenjuje Fiskalni savet.Dodaje se i da je dobro što u krizi nisu smanjene investicije u infrastrukturu, koje su rebalansom veće u odnosu na april i to za oko 27 milijardi dinara (230 miliona evra), za nabavku medicinskih aparata i opremanje kovid-bolnica (procenjeno na oko 200 miliona evra). Sa druge strane Fiskalni savet smatra i da je predloženi rebalans budžeta napravio veliki korak unazad u pogledu detaljnog i jasnog prikazivanja rashoda. Kao primer se navodi povećanje deficita Republike u odnosu na april za 850 miliona evra. Namena tih rashoda, kako kažu nije dovoljno jasna.“Nije objašnjeno na šta tačno odlazi oko 150 miliona evra povećanja neto budžetskih pozajmica (pretpostavljamo da najveći deo tih sredstava ide za Er Srbiju). Nije objašnjeno ni zašto su investicije Ministarstva odbrane povećane za oko 100 miliona evra,” kaže Fiskalni savet. Podseća se i da je Кancelarija za javna ulaganja dobila novih 100 miliona evra bez bilo kakvog objašnjenja namene tih sredstava, što je neočekivano jer se sa druge strane transparentno pokazuju investicioni projekti Ministarstva građevinarstva.SRBIJA INVESTIRA I PREKO DRINEU rebalansu se prema tumačenju Fiskalnog saveta pojavljuju nove budžetske stavke od 40 miliona evra za subvencije u elektro-energetskom sektoru, koje kako se ocenjuje najverovatnije odlaze u EPS.Subvencije za aviosaobraćaj od 35 miliona evra najverovatnije odlaze na izgradnju aerodroma u Trebinju (Republika Srpska) i druge aktivnosti, smatraju ekonomisti te instituicije i naglašavaju da bi poreski obveznici morali da imaju mnogo detaljniji uvid u trošenje njihovih sredstava.Ipak njihov stav je i da će Srbija u 2020. imati osetno veći budžetski deficit u odnosu na prosek zemalja CIE (zemalja Centralne i Istočne Evrope, 8,9% BDP-a u odnosu na 7,5% BDP-a). To je kažu neočekivano jer je naša privreda znatno manje pogođena pandemijom, ali je sa druge strane pojašnjava skupa mera isplate 100 evra svim punoletnim građanima. “Javni dug će u 2020. imati snažan rast – sa 53% BDP-a na oko 60% BDP-a što je neodrživo visok dug za Srbiju…u 2021. potrebno je planirati fiskalni deficit u narednoj godini od oko 2% BDP-a,” predložio je u svojoj analizi Fiskalni savet.

Srbija

Osnovano Udruženje uvoznika i distributera vina

Osnovano je Udruženje uvoznika i distributera vina koje će biti posvećeno borbi protiv monopola i obezbeđivanju pravednih uslova za tržišnu borbu, javlja portal eKapija.Pored toga, Udruženje će se baviti i zaštitom interesa domaćih vinara, organizacijom marketinških i promotivnih aktivnosti, kao i predlaganjem zakonske regulative u oblasti uvoza i distribucije vina. Jedan od ciljeva je i uvođenje evropskih i globalnih standarda trgovine vinom u Srbiji.Udruženje uvoznika i distributera vina u ovom trenutku broji 26 članova, što je više od 90 odsto svih učesnika na tržištu. Sonja Stojić (105paopet i Volver), jedan od utemeljivača ovog udruženja, kaže za Vino & Fino da za njegovo osnivanje postoji sasvim konkretan razlog.„Iako se sporadično tokom godina pominjala ideja udruženja, ove godine nas je "stisnula" zajednička muka da se konačno stvarno i udružimo. Naime, jedan učesnik na tržištu je gotovo samostalno zauzeo propisanu kvotu i tako praktično eliminisao konkurenciju. Na taj način ostalim učesnicima na tržištu je onemogućio da nastave uvoz vina, čineći njihove proizvode nekonkurentnima", objašnjava Stojić."Tako se tržište vina svelo na jednog konkurenta, što mu faktički dođe monopol, koji će imati ceo asortiman proizvoda, tokom cele godine, koji je uvezen bez 30 odsto carine“, dodaje Sonja Stojić.Obezbeđivanje jednakih uslova za sve aktere na tržištu vina biće prvi prioritet Udruženja.„To je naš prvi korak: institucionalno sređivanje pitanja kvota, poštovanje SSP-a i njegova puna primena, fer tržišna utakmica za sve učesnike trzišta, odnosno zaštita konkurencije“, zaključuje Stojić.

Srbija

N1 osuđuje govor mržnje prema novinarki Žaklini Tatalović

Televizija N1, osudila je govor mržnje i uvrede upućene novinarki Žaklini Tatalović u emisiji „Hit Tvit“ na televiziji Pink. Reagovali su i Udruženje novinara Srbije (UNS), kao i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).U emisiji koja se u nedelju u večernjem terminu emitovala na televiziji Pink, pevač Aleksandar Vuksanović, poznatiji kao Aca Lukas, nekoliko puta je u toku emisije govorio o novinarki N1 i vređao je. Sa N1 navode da je „Neshvatljivo da jedan nacionalni kanal dopusti gotovo jednočasovno prostačko i prmitivno vređanje u svom programu i da ne prekine emisiju koja se u potpunosti pretvorila u obračun sa jednom novinarkom.“ U saopštenju televizije N1 kažu da je utisak da je cela emisija smišljeno realizovana sa ciljem da se obračuna sa novinarkom N1 Žaklinom Tatalović, a u napad na N1 se spremno uključio i drugi gost Zoran Ćirijaković, dok je lider SPAS-a Aleksandar Šapić upadljivo ćutao. Dodaju da je pevač Aca Lukas pogodio ton svakodnevnih napada na televiziju N1 i njene novinare, koji dolaze od strane vlasti i provladinih tabloida. N1 zahteva od Regulatornog tela za elektronske medije (REM) da osudi ovakvu zloupotrebu nacionalne frekvencije i poziva Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost da raspravlja o ovom slučaju. O ovom događaju biće obaveštene sve međunarodne organizacije, koje se bave medijima, uključujući Međunarodne federacije novinara, OEBS, kao i nadležna tela Evropske unije, navodi se u saopštenju televizije N1.    Napad na novinarku N1 su osudili i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), kao i Udruženje novinara Srbije (UNS). NUNS navodi da je, bez obzira što se radi o tabloidnom televizijskom formatu, urednica i voditeljka emisije Verica Bradić morala već nakon prve rečenice Ace Lukasa da ga prekine i udalji iz studija."Žalosna je činjenica da ostali gosti nisu reagovali i ogradili se od bestijalnih izjava njihovog sagovornika", ocenjuju u NUNS-u. Iz UNS-a su naveli da se ovakvo vređanje ne može opravdati slobodom govora, kao i da televizija Pink snosi deo odgovornosti za ono što se desilo u emisiji. 

Izdanja

Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.