Ukupna vrednost svih rezervisanih aranžmana građana Srbije koji su na čekanju zbog pandemije je oko 150 miliona evra, najveći deo se odnosi na Grčku, Tursku i Egipat, a mali deo na Španiju, Italiju,...
Inostrane medije retko šta interesuje o domaćoj privredi, osim kineskog prisustva u Srbiji. A ko uspe da popiše sve kineske poslove na ovim prostorima, zaslužio je nagradu za dostupnost informacija o ovoj svetskoj siliKina u Srbiji bez sumnje ima jako dobru reputaciju, čak i u aktuelnoj svetskoj krizi. Čelično bratstvo Srbije i Kine, kako ga naziva predsednik Vučić i generalne simpatije srpskog javnog mnjenja ne treba da iznenade, imajući u vidu višegodišnji suživot sa miroljubivim „komšijama Kinezima“ iz tržnih centara i sve intenzivnije prisustvo Kine u Srbiji. Tim prokineskim vetrovima koji duvaju kroz Srbiju svakako doprinosi svakodnevno papagajsko (razume se smišljeno) ponavljanje predstavnika srpske vlasti o milijardama investicija koje stižu iz Kine i koje će doprineti privrednom rastu i otvoriti nova radna mesta. Ovaj drugi deo rečenice jeste tačan. Međutim, ono što veliki broj građana ne zna, jeste da nije reč toliko o investicijama, koliko o basnoslovnim kreditima kineskih banaka koje će za nekoliko godina početi da otplaćuju upravo oni, građani Srbije. A zaduživanje budućih generacije građana kod kineskih finansijera je samo jedan od problema, kad je reč o odnosima između dve zemlje.Sa preuzimanjem smederevske železare, RTB Bor i udaranjem temelja u kinesku fabriku guma usred banatskih oranica i vojvođanske žitnice, postavilo se pitanje zagađenja koje emituju te kompanije, uticaja na životnu sredinu i zdravlje stanovništva i prećutne saglasnosti lokalnih vlasti koje očito ne haju za otrove koji ne razaznaju vlast i opoziciju.Finansijski, kao i ekološki aspekt kineskih aktivnosti dobijaju sve više na značaju, budući da je nemoguće ispratiti sve aranžmane kineskih kompanija na važnim državnim infrastrukturnim poslovima u Srbiji, u obrazovanju, energetici, IT-u, rudarstvu…Sve je poznato, i ništa nije poznatoNovinar i istraživač Džejkob Mardel, koji putuje celom dužinom „novog puta svile", kaže da ni u jednoj zemlji kroz koju prolazi kineski „Pojas i put" nije video toliko prokineskog raspoloženja kao u Srbiji.„Mislim da ga u Srbiji ima više nego bilo gde drugde. Imam teoriju, koju doduše treba testirati, da je prokinesko raspoloženje veće tamo gde je državna kontrola medija jača“, rekao je za „Novu ekonomiju“ Mardel, koji je učestvovao na Beogradskom bezbednosnom forumu 18. oktobra prošle godine.Jedna od najčešćih primedbi na kineski način poslovanja je transparentnost. Kad je reč o Srbiji, sve su informacije tu, ali i nisu tu. Šta to znači? Zainteresovani i osrednje digitalno pismeni čitalac bi vrlo lako mogao da nađe koliko nas košta kineski kredit, iznos kredita, kamata. Čak i ceo ugovor. Saznao bi da kineska strana ima pravo da dovede svoje radnike i podizvođače, da neće platiti PDV na uvoz repromaterijala i slično.Međutim, ono što je problem, svi ovi poslovi su dogovoreni iza vrata, u direktnim pregovorima tima Aleksandra Vučića i kineskih vlasti. Pošto nije bilo javnog tendera, na koji bi se javile i ostale zainteresovane građevinske kompanije ili finansijeri, ne možemo znati koliko bi zaista koštala deonica Obrenovac - Ljig. Ne bi sigurno više od 430 miliona evra, na koliko se sad procenjuje, ali možda bi neko gradio za manje. Dakle, ne znamo koliko je posao preplaćen i ko se tu sve ugradio.Transparentnost Srbija je prošle godine upozorila da sporazumi o zajmovima sa Kinom, vredni više od milijardu evra, zaobilaze Zakon o javnim nabavkama Srbije. Transparentnost je tada istakla da su narodni poslanici i građani Srbije informisani o tome kakvi su uslovi kredita koji su predstavljeni kao povoljni, ali da obrazloženje na sadrži podatke na osnovu kojih bi mogli da zaključe da li je ukupna vrednost radova realno procenjena, ili bi mogla biti manja, da se do izvođača došlo kroz otvoreni tenderski postupak.Da stvar bude gora, vlast je ovakvu politiku sklapanja poslova nedavno legalizovala, donoseći leks specijalis koji za važne infrastrukturne poslove dozvoljava zaobilaženje javnih nabavki. I to ide naruku ne samo Kinezima, već i drugim vladama čije kompanije u Srbiji dogovaraju kredite od kojih se običnom čoveku zavrti u glavi.Mardel misli da postoji rizik od toga da kineski kapital doprinese korupciji u državi u koju se ulaže, mada smatra da je situacija u Srbiji po tom pitanju znatno bolja nego u drugim delovima sveta. „Ali u isto vreme, postojeća korupcija u Srbiji može samo da se pogorša zbog krupnih i prikrivenih zajmova i ugovora“, kaže Mardel. Sumnjivi partneriOno što je još zanimljivo, Vlada Srbije ulazi u aranžmane sa kineskim kompanijama koje nemaju baš čistu prošlost.Na primer, kompanija Yinlong Lanzhou Guangtong New Energy, koja treba da preuzme vlasništvo nad Ikarbusom, prema pisanju svetskih medija, u vlasništvu je firme Zhuhai Yinlong koja je umešana u velike finansijske skandale. Zhuhai navodno dobavljačima nije platio 155 miliona evra.Zatim, kompanija China Machinery Engineering Corporation (CMEC), koja treba da sprovede projekat vezan za sakupljanje i prečišćavanje kanalizacionih otpadnih voda u Beogradu, radila je na više projekata širom sveta koji su kritikovani zbog navodne korupcije ili lošeg izvođenja radova. Samo prva faza ovog posla u Beogradu košta 271 milion evra.Kineski CMEC trenutno je angažovan i na izgradnji novog bloka B3 u Termoelektrani Kostolac. Možda najzanimljiviji je primer kompanija China Communications and Construction (CCCC), kojoj su povereni višemilionski građevinski poslovi u Srbiji. Ova firma je gradila Pupinov most, a gradi i autoput Požega - Preljina i prugu Novi Sad - Kelebija, projekte vredne oko 1,7 milijardi dolara. Ne treba reći da se za ovo Srbija zadužila kod kineske Eksim banke.Kompanija je u svetu dovođena u vezu sa korupcijom, maltretiranjem radnika u inostranstvu i ugrožavanjem životne sredine.Takođe, CCCC se nalazila na crnoj listi Svetske banke od 2009. do 2017. godine zbog „prevarljive poslovne prakse“, što znači da u tom periodu nije smela da učestvuje u izgradnji nijednog projekta koji finansira Svetska banka. Zdravorazumsko je pitanje - kako je onda takva kompanija dobila posao u Srbiji?Investicije na zelenoj livadiKineske kompanije su aktivne u javnom sektoru. Primera radi, zainteresovane su vrlo za izgradnju metroa, ali tu se biju sa Francuzima. Kineska kompanija PowerChina, koja je sa Vladom Srbije sklopila memorandum o razumevanju za projektovanje beogradskog metroa, zainteresovana je i za izgradnju koridora „Vožd Karađorđe" koji treba da spoji koridore 10 i 11, a njegova izgradnja koštaće od 1,7 milijardi evra, do više od dve milijarde evra. Kineska kompanija Shandong International Economic & Technical koja je izgradila deonice auto-puta Obrenovac - Ub i Lajkovac - Ljig, gradiće podzemne garaže u Beogradu. Detalji posla nisu poznati, ali ako je reč o privatno–javnom partnerstvu, to znači da će Kinezi naplaćivati parking u centru Beograda. Mora se reći, istine radi, da su Kinezi realizovali ili najavili i veliki broj grinfild investicija. Javnosti je možda najpoznatija Mei Ta koja je dobila izdašne subvencije od Vlade Srbije, najpre 21 milion evra 2015. godine, pa još 11 miliona pre nekoliko meseci. Kompanija je takođe dobila na poklon 14 hektara zemljišta, besplatnu infrastrukturu, besplatnu vodu i odnošenje smeća na tri godine, finansiranje učenika na praksi i druge olakšice, a Srbija se odrekla prihoda na osnovu carina, poreza i taksa, objavio je Istinomer. Ali, ponavljamo, nije to specijalni tretman samo za kineske kompanije, već i za ostale strane investitore.Xingyu Automotive Lighting Systems u Nišu gradi fabriku za proizvodnju prednjih LED svetala za automobile, za koju će dobiti 16,4 miliona evra. Kompanija se obavezala da će zaposliti 1.000 ljudi, zaključno sa 2026. godinom.Najavljen je i dolazak i velike kineske kompanije iz oblasti proizvodnje eksplozivnih materijala, koja će u strateškom partnerstvu sa beogradskom firmom Rudex otvoriti na prostoru nekadašnjeg vojnog kompleksa u okolini Boljevca, najmoderniju fabriku za proizvodnju industrijskog eksploziva. Ovdašnje vlasti puno očekuju i od industrijskog parka u Beogradu, za koji je već napravljeno mešovito srpsko-kinesko preduzeće. Dakle i ta investicija će koštati poreske obveznike Srbije.Disajni problemiVerovatno jedna od najkontroverznijih investicija Kine je izgradnja fabrike guma u Zrenjaninu, čiji je investitor Šandong Linglong.Osim što je kineska kompanija besplatno dobila zemljište vrednosti najmanje osam miliona evra (inače oranice A kategorije koje su konvertovane u građevinsko zemljište) fabrika guma gradiće se usred plodnih oranica Vojvodine. I to u gradu koji već godinama ima ozbiljne probleme sa pijaćom vodom i prečišćavanjem otpadnih voda.Lokalna organizacija Građanski preokret, u pravom malom ratu sa pokrajinskom administracijom, na kraju je uspela da iščupa informaciju da Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine ne poseduje studiju o proceni uticaja na životnu sredinu buduće fabrike guma. Kako je to moguće, možemo samo da nagađamo.Optužbe zbog zagađenja Kineze prate i u Smederevu i u Boru. Prema nedavnom pisanju CINS-a, Ministarstvo zaštite životne sredine pokrenulo je postupak protiv kompanije Zijin Bor Copper zbog ispuštanja opasnih materija u vazduh u novembru 2019. i januaru 2020.Ministarstvo je kompaniju kontrolisalo više puta, a najmanje pet puta je utvrdilo propuste otkako je rudarski basen privatizovan krajem 2018. Dok nadležni prebacuju odgovornost jedni na druge, životi 45 hiljada građana Bora su ugroženi.Ono što je važno napomenuti, Kinezi nisu došli u Bor i Smederevo juče, nego pre nekoliko godina, pa ima više osnova pitati lokalne i nacionalne nadležne institucije šta piše u ugovoru sa kompanijom. Da li su nadležni uradili sve što je do njih i zašto ne rade lokalne stanice za merenje. Ovo naravno ne oslobađa Kineze odgovornosti, ali čini se da je problem i u srpskim institucijama koje se prave mrtve.Zašto ovo kažemo? „Nova ekonomija“ je razgovarala sa iskusnim stručnjacima iz oblasti rudarstva. Većina smatra da kineske kompanije ne žele da se zamere lokalnom stanovništvu, niti da krše baš tako očigledno ekološke propise na pragu Evropske unije, ka čijem tržištu gledaju. I kao što je pokazala praksa sa istraživanjem uticaja na životnu sredinu budućeg rudnika bakra Čukaru Peki pored Bora, reaguju brzo na svaku primedbu stručne javnosti. Na samo jednu primedbu upućenu resornom ministarstvu da će planirani način otkopavanja u rudniku uništiti lokalna sela, Kinezi su brzo promenili metodu otkopavanja. Dakle ako ćutimo mi, ćute i oni. A zašto ćute organi države Srbije koji su plaćeni da brinu o javnom zdravlju i korišćenju nacionalnih resursa, to nije pitanje za Kineze.
Organizacije civilnog društva - članice Koalicije za dobročinstvo (Fondacija Ana i Vlade Divac, Trag Fondacija, Smart Kolektiv, Catalyst Balkans, Srpski filantropski forum i Forum za odgovorno p...
Intervju sa Đorđem Vukadinovićem, narodnim poslanikom i glavnim urednikom Nove srpske političke misli, za podcast “Dan posle” Razgovarao: Aleksandar GubašŠta se događalo u Skup...
Mobi Banka a.d. Beograd omogućila je svojim potrošačima izvršavanje instant plaćanja na prodajnim mestima putem unapređene aplikacije za mobilno bankarstvo, navodi se u saopštenju Narodn...
Iako je merama vlade zabranjen rad šoping molova, pojedini operateri ne pristaju da spuste rentu svojim zakupcima, piše Danas.List navodi da su vlasnici TV Promenada iz Novog Sada zakupcima nastavili da naplaćuju punu cenu zbog čega su se zakupci pobunili, a i sam gradonačelnik Miloš Vučević uputio je vlasnicima, NEPI Real Estate Project One, dopis u kojem apeluje da snize cenu zakupa. Danas navodi da nije poznato da li će kompanija to i učiniti.List navodi da su rente snizili u Big Fashion centru i Aviv parkovima gde će zakupci platiti rentu srazmerno broju dana koliko su radili.U TC Ušće su zakupce obavestili da će im osnovnu zakupninu i troškove marketinga sniziti za 50 odsto za mart, a da su za april oslobođeni svih obaveza jer tržni centar nije radio. U ovom tržnom centru zakupci plaćaju baznu rentu, a uz to troškove održavanja i marketinga. Kako se navodi u tekstu, velike firme mogu u pregovorima dobiti ustupke, ali će problem biti za male zakupce koji imaju jedan lokal u tržnom centru.
Države regiona će morati da pruže pomoć šoping centrima, lokalne franšizama, brendovima i distributerima kako bi preživeli trenutnu ekonomsku krizu i kako bi zadržali svoje radnike, navodi se u...
Domaće kompanije su za mesec dana vanrednog stanja, od 15. marta do 15. aprila, izvezla robu u vrednosti od 882,2 miliona evra, pokazuju podaci Uprave carina u koje je agencija Tanjug imala uvid. ...
„Dan devojčica“, manifestacija međunarodnog karaktera koja je posvećena prevazilaženju rodno specifičnih stereotipa u sferi rada i zanimanja, realizovana je deseti put u Srbiji. Manifestacija ima...
Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije će tokom ove godine opasti za 2,5 odsto, pod uslovom da se restriktivne mere za sprečavanja koronavirusa u Evropi ukinu do kraja juna. U slučaju da se mere produže do avgusta, pad ekonomske aktivnosti bi se beležio i u celom trećem kvartalu, zbog čega bi BDP Srbije paod 5,3 odsto, navodi se u poslednjoj analizi Svetske banke.Ta međunarodna finansijska institucija navodi da će sve države Zapadnog Balkana 2020. godine ući u recesiju, da će u optimističnom scenariju BDP regiona zbirno opasti za oko tri, a u pesimističnijem scenariju za 5,7 odsto, što bi predstavljalo krizu ozbiljniju od Svetske ekonomske krize 2008. i 2009. godine.Svetska banka navodi će u Srbiji kratkoročno izvoz robe opasti za 12 odsto, a za uvoz 17,8 odsto. Prihodi od saobraćaja i turizma bio bi manji za oko 30 procenata, a doznake bi mogle da opadnu za oko 20 procenata.Zbog smanjnjenja tih priliva, kao i stranih direktnih investicija, fiskalni deficit do kraja godine može da poraste za 7,3 odsto, ukupno na 63,9 odsto BDP-a.Da bi ubrzao ekonomski oporavak od COVID-19 i održao viši srednjoročni rast, Srbija mora da se pozabavi dugogodišnjim strukturnim problemima, dodaje Svetska banka."Upravljanje državnim preduzećima, posebno komunalnim preduzećima, i nivo i performanse javnih investicija su glavna uska grla. Većina javnih preduzeća još uvek nema stalnozaposlene, profesionalne menadžere... Prioriteti za javna ulaganja nisu uvek dobro određeni i ne sprovode se u skladu sa praksom dobrog menadžmenta. Mreže socijalne sigurnosti treba ojačati i bolje ih finansirati... Konačno, potrebna je sveobuhvatna reforma obrazovnog sistema kako bi se odgovorio na sve veći nedostatak veština", navodi se u analizi.Najgore projekcije za ekonomsku aktivnost imaju Crna Gora i Albanija, za koje Svetska banka u najboljem slučaju predviđaju pad BDP-a od 5,6 i pet procenata.Ovaj rezultat je posledica činjenice da su pandemijom najozbiljnije pogođeni sektori turizma i suluga, koji čine čine oko 50 procenata ukupne zaposlenosti u pet od šest zemalja u regionu, i 75 procenata u Crnoj Gori.Najmanji pad Svetska banka predviđa Severnoj Makedoniji, koju u boljem scenariju očekuje kontrakcija od 1,4 odsto.Međunarodni monetarni fond je u svom preliminarnom izveštaju o posledicama pandemije na globalnu privredu predvideo da će srpski BDP pasti za oko tri procenta. Vlada Srbije, sa druge strane, ocenjuje da će domaća ekonomska aktivnost opasti za 1,8 odsto, a da će udeo javnog duga u odnosu na BDP biti ispod 60 odsto.Svetska banka: Doznaka iz inostranstva ove godine manje za petinu
Srbija je pala za osam mesta i nalazi se na 70. mestu od 117 zemalja u međunarodnom istraživanju Indeks otvorenosti budžeta (Open budget index - OBI), objavila je Transparentnost Srbija. Transparentnost Srbija je saopštila danas da je Srbija u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100. Ta ocena je za pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je Srbija imala skor 43 i nalazila se na 62. mestu na listi. Usled toga pada, sada smo svrstani u grupu zemalja sa „minimalnom transparentnošću budžeta“.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71. Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45.Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo 2 poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), iako je i ta ocena u rangu "ograničena otvorenost budžeta".Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa. Činjenica da je došlo do poboljšanja u pripremi budžeta za 2020, i da je Skupština nedavno usvajala završne račune budžeta, ukoliko postane stalna praksa, uticaće na popravljanje skora u narednim istraživačkim ciklusima, navodi se u tekstu na sajtu Transparentnost Srbija.Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26).U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom Covid–19, transparentnost budžeta postala je još važnija – ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene – što trenutno u Srbiji nije slučaj, da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže – što je izostalo u slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima, i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni.Istraživanje otvorenosti budžeta je jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.Kompletno istraživanje možete pogledati na linku OVDE
Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 Vlade Republike Srbije objavio je danas Instrukciju za organizovanje javnog gradskog, prigradskog i lokalnog prevoza u primeni mera prevencije, spreč...
Nakon informacije da će da će privremena Kovid bolnica iz Merkura u Vrnjačkoj Banji biti premeštena u bolnicu Agens u Mataruškoj Banji, oko stotinak meštana okupilo se juče ispred hotela...
Fiskalni savet Srbije objavio je da su u usvojenom rebalansu budžeta Srbije za ovu godinu date trenutno najbolje moguće ekonomske i fiskalne projekcije, ali malo je verovatno da će se one u potpunosti ostvariti, a kao "najveća i nepovratna" greška istaknuta je pomoć države od 100 evra svakom punoletnom gradjaninu koji to bude želeo."Sada usvojeni rebalans ocenjujemo kao iznudjeno, prelazno rešenje, kom je osnovni cilj pravovremena realizacija antikriznog paketa mera države", navedeno je u oceni uredbe Vlade Srbije o rebalansu, koju je uradio Fiskalni savet.Iz Fiskalnog saveta upozoravaju da još nije poznato koliko će da traje epidemija, niti kakav će ona imati uticaj na pad BDP-a Srbije i umanjenje javnih prihoda, kao i da nije isključeno ni to da će Vlada u cilju zaštite zdravlja stanovništva i pomoći privredi morati da donosi nove fiskalne mere koje će uticati na promenu javnih rashoda i zaduživanja države u 2020. godini.Podseća se i da su u ovoj godini planirani i parlamentarni izbori "nakon kojih se po pravilu usvaja rebalans koji prati promene u organizaciji nove Vlade, a kada sve ovo bude poznato budžet će morati ponovo da se menja, ovaj put na sistematičan način"."Najveća i nepovratna greška usvojenog rebalansa jeste predvidjena isplata 100 evra punoletnim gradjanima Srbije. Još prilikom ocene paketa antikriznih mera Fiskalni savet je nedvosmisleno ukazao na to da je isplata 100 evra punoletnim gradjanima višestruko štetna", podsetili su iz Fiskalnog saveta, kao i na to da su Vladu Srbije savetovali da od te mere odustane.Prema njihovoj oceni, ta mera je ekonomski neefikasna, jer ne može da utiče na osetno i održivo ubrzanje domaće privrede, socijalno nefokusirana, jer najveći deo sredstava nije usmeren ka objektivno materijalno ugroženim gradjanima kojima je zaista potrebna finansijska pomoć, fiskalno neodgovorna jer nameće dodatno i veliko zaduženje zemlje u godini u kojoj će i fiskalni deficit i javni dug imati snažan rast."Zbog toga sada ocenjujemo da je najveća greška usvojenog rebalansa to što on u vremenu izražene ekonomske neizvesnosti sadrži ovu izuzetno skupu i neprimerenu meru. Podsećamo i na to da država nema raspoloživih sredstava za ovu isplatu, pa će morati da se zadužuje da bi je finansirala – a taj dug će s kamatom vraćati svi poreski obveznici u narednim godinama", naveli su iz Fiskalnog saveta.Dodaje se i da je planirano veliko povećanje deficita budžeta Republike na oko sedam odsto BDP-a (više od tri milijarde evra), prvenstveno posledica usvojenih antikriznih mera.Rebalans budžeta predvidja relativno velike promene i na javnim prihodima i na javnim rashodima koje će za posledicu imati snažno povećanje deficita s prethodno planiranih 20 milijardi dinara na 381 milijardi dinara.Pojednostavljeno posmatrano, kako su naveli iz Fiskalnog saveta, planirane promene u budžetu mogu se podeliti na dve grupe: na promene koje nastaju usled neposrednog uticaja krize i na promene usled sprovodjenja paketa mera za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije.Rebalansom se predvidja da će prva grupa promena imati približno neutralan uticaj na deficit. S jedne strane, usled pada privredne aktivnosti očekuje se pad javnih prihoda u odnosu na prvobitni budžet, ali s druge strane planira se i slično smanjenje rashoda (umanjenje javnih investicija za četvrtinu uz uštede na rashodima za nabavku robe i usluga)."Dakle, praktično svo predvidjeno veliko povećanje deficita u 2020. može se pripisati sprovodjenju (opravdanih) mera za podršku privredi i (neopravdanoj) isplati 100 evra punoletnim gradjanima", smatraju iz Fiskalnog saveta.
Epidemiolog Branislav Tiodorović kazao je da će kafićima i restoranima biti omogućen rad u ponedeljak, 4. maja, uz mere socijalnog distanciranja u baštama i svih drugih mera predsostrožnosti u zatvorenom.One je na redovnoj konferenciji posvećenoj koronavirusu najavio da će odmah nakon prvomajskih praznika početi da radi železnički i drumski saobraćaj, a da će te sedmice profunkcionisati i gradski saobraćaj u većim gradovima u Srbiji.Tržnici centri bi trebali da budu otvoreni krajem sledeće nedelje, 8. maja, uz poštovanje socijalne distance rigorozniju primenu dezinfekcionih sredstava, kao i uz nošenje maski i rukavica.Sedmicu nakon toga, 11. maja, počeće da radi oko jedne trećine vrtića, a biće omogućen i boravak u školama za decu do 12 godina.Tiodorović je naveo da bi aviosaobraćaj u Srbiji mogao da startuje 18. maja.Prema njegovim rečima, od danas je građanima dozvoljen boravak u parkovima i na šetalištima, uz pridržavanje mera distanciranja, kao i treninzi na otvorenom, a odluka o sportskim aktivnostima u zatvorenom će biti doneta "uskoro". Navodi se da su ovo za sada preliminirani datumi, koji će biti precizirani na sastanku Kriznog štaba, koji bi nakon toga trebali da budu odobreni od Vlade Srbije.
Kompanija Japan Tobacco International (JTI) i Ambasada Japana raspisali su po deveti put konkurs za Sakura stipendije, koje su namenjene mladim istraživačima i studentima. "Kompanija JTI veruje da i u najte...
Potrošnja struje sada je veća i za više od 20 odsto nego u uobičajenim okolnostima, pogotovo ako se uporedi sa istim periodom prošle godine, reagovala je Elektroprivreda Srbije na nezado...
Krizu izazvanu pandemijom dodatno pogoršava javni sektor svojim odlaganjem isplate dugovanja prema privatnim kompanijama, piše Danas. List navodi da najviše problema ima građevinska i...
Mercator Grupa je u 2019. godini ostvarila 2,138 milijardi evra prihoda, od čega 1,669 milijardi evra u osnovnoj delatnosti - maloprodaji, što predstavlja rast od 2,2 odsto, saopštila je kompan...
Uredba o nerealizovanim turističkim aranžmanima predviđa mogućnost da se u narednih godinu i po dana, odnosno do 31. decembra 2021. godine putniku ponudi zamensko putovanje. Ukoliko se putnik ne odluči za to, agencija je od 1. januara 2022. dužna da mu u roku od 14 dana vrati uplaćena sredstva", objasnila je pomoćnica ministra turizma Renata Pindžo. Pindžo kaže da je uredba pripremljena i puštena u proceduru i da očekuje da će biti usvojena u najkraćem roku."Odnosi se na sva putovanja zaključno sa 15. martom, obuhvata i putovanja koja su uplaćena u inostranstvu i putovanja koja su trebalo da se organizuju preko agencija u našoj zemlji. Uredba daje pravni okvir za naše agencije, koje su prodavale Srbiju kao turističku destinaciju u smislu pregovora sa njihovim inostranim parnterima. Najveća turistička šteta se očekuje u mesecima koji dolaze", kaže Pindžo.Pomoćnica ministra objašnjava da na osnovu podataka koje je ministarstvo prikupilo od pet udruženja agencija reč o 450 hiljada putovanja, a ukoliko se uzmu u obzir i agencije koje nisu članice, onda taj broj ide i do 500 hiljada. Turističke agencije traže dodatnu pomoć države "Nisu ovo idealni uslovi, ovo je jedino, pomalo iznuđeno rešenje, u cilju zaštite putnika i privredne delatnosti. Uredba predviđa mogućnost da se u narednih godinu i po dana, do 31. decembra 2021. ponudi zamensko putovanje, gde putnik sklapa novi ugovor. Ukoliko se putnik ne odluči za to, agencija je od 1. januara 2022. dužna da mu u roku od 14 dana vrati uplaćena sredsva. Putnik će moći da menja destinaciju, pratiće se epidemiološka situacija, uz doplatu za višu i eventualno vraćanje za nižu cenu. Ovo je mogućnost data putnicima i agencijama da se izađe iz ove situacije. To nije vaučer, to je njihova potvrda, kojom će moći da organizuju novo turističko putovanje", objasnila je Pindžo. Na pitanja šta se dešava ako agencija nestane ili propadne, Pindžo kaže da se sklapa novi ugovor o putovanju i da tada važe sve odredbe zakona i polisa putovanja."Važno je da se napravi pravni okvir i da se pokuša minimizirati šteta. Sigurno će mnogi građani koji su štedeli biti u nezavidnoj situaciji, mi smo analizirali našu situaciju i gledali kako su to druge zenmlje pokušale da reše, da bude što manje oštećen putnik", navela je. Govoreći o procenama kolika je šteta naneta turizmu, Pindžo kaže da se podaci prikupljaju svakodnevno i dodaje da je krajem marta Svetska turistička organizacija procenila da će pad biti 30 odsto, da bi sada već predviđali da će to biti 60 odsto."Od početka godine je prepolovljen aviosaobraćaj, preko 87 odsto je smanjeno bukiranje karata za naredni period. Kada je reč o Srbiji, mi smo fenomenalno počeli sezonu, beležili smo rast, ovo bi verovatno bila najbolja turistička godina za Srbiju. Mi smo izgubili oko milion i 300 hiljada turista i dva i po do tri miliona noćenja", navela je.
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
