Agencija za borbu protiv korupcije je u toku 2019. godine Upravi za sprečavanje pranja novca uputila 9 zahteva koji su se odnosili na sumnju u nesrazmeru primanja i imovine funkcionera i povezanih lica koja je prijavljena Agenciji, objavljeno je u godišnjem izveštaju Uprave za 2019. godinu. Takođe, u istom periodu Uprava je Agenciji dostavila samo jednu informaciju zbog sumnje u postojanje imovine koja nije prijavljena Agenciji.
NLB Grupa zabeležila je u 2019. neto profit od 193,6 miliona evra, saopštila je kompanija. Sve članice na tržištima jugoistočne Evrope poslovale su profitabilno, doprinoseći rezultatima grupe sa značajnih 39%, navodi se u saopštenju. NLB Banka u Srbiji je prošle godine ostvarila profit od 4,1 miliona evra, a za poslovanje NLB Grupe na srpskom tržištu je značajno pomenuti i akviziciju Komercijalne banke čija realizacija za sada teče u skladu sa planovima. „Nadzorni odbor je veoma zadovoljan dobri, poslovnim rezultatima NLB Grupe u 2019. godini, uspešno završenim procesom privatizacije, ispunjenjem poslednjih teških obaveza prema Evropskoj uniji, a bilo je tu i drugih važnih prekretnica. Fokus grupe ostaje - podržati sistemsku ulogu na svim tržištima na kojima grupa posluje. NLB Grupa aktivno traži nove poslovne prilike i reaguje na digitalne trendove, kao i očekivanja i potrebe klijenata, čemu u prilog govori i brze i efikasne reakciije Grupe na pojavu novog korona virusa - COVID-19 u martu 2020. godine" kazao je Primož Karpe, predsednik Nadzornog odbora NLB-a.
Kompanija SBB saopštila je da su smetnje i problemi sa internetom primećene tokom dana posledica sajber napada na njihove servere, a da je signal svim korisnicima stabilizovan nakon što je utvr...
Pedsedavajuća Delegacije Evropskog parlamenta za Srbiju Tanja Fajon pozvala je danas države Zapadnog Balkana da omoguće rad parlamenata tokom trenutne zdravstvene krize izazvane koronavirusom, prenosi portal European Western Balkans."Pozivam vlasti država Zapadnog Balkana da osiguraju ustavnu ulogu parlamenata u nadgledanju mera preduzetih za borbu protiv COVID-19. Suspendovanje demokratije nije opcija u ovim teškim vremenima", napisala je Fajon na Tviteru.Izvestioc Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik je, u reakciji na njen tvit, dodao kako je plenarna sednica Evropskog parlamenta u pripremi, kao i da će ove nedelje evropske institucije nastaviti da prati razvoj događaja na Zapadnom Balkanu.Prema Bilčikovim rečima, nacionalni parlamenti moraju da nadziru mere preduzete za borbu protiv širenja i uticaja COVID-19, jer oni predstavljaju "glas građana".“Demokratija ne sme da bude žrtva pandemije”, zaključio je izvestilac za Srbiju.European Western Balkans podseća da su od izbijanja pandemije početkom marta sa redovnim aktivnostima nastavili parlamenti Albanije, Bosne i Hercegovine i Kosova, a da je u Crnoj Gori nastavio da se sastaje kolegijum predsednika, koji okuplja i predsednika tamošnje Skupštine i predsednike poslaničkih grupa.Parlamenti Srbije i Severne Makedonije, koji su prethodno raspušteni zbog raspisivanja redovnih, odnosno vanrednih izbora, nisu ponovo sazvani čak ni povodom proglašavanja vanrednog stanja u ove dve zemlje.U Srbiji je predsednica Narodne skupštine Maja Gojković obrazložila neodržavanje sednice preporukama Vlade o neokupljanju većeg broja ljudi.Svih 27 parlamenata zemalja Evropske unije učestvovali su u donošenju vanrednih mera u državama članicama.
Specijalno za Novu ekonomiju: Vojislav Lazarević, predsednik Izvršnog odbora Addiko bank a.d. Beograd Situacija u kojoj smo se našli je jedinstvena po mnogo čemu u istoriji i veoma je nezahval...
Fondacija Ana i Vlade Divac otvorila je konkurs „Solidarnost pre svega“ uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške sa ukupnim raspoloživim fondom od 1.850.000 dinara.Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške podržaće sa ukupno 1.850.000 dinara, lokalna udruženja građana, neformalne aktivističke grupe i medije u realizaciji projekata koji će pomoći zajednicama da iskažu građansku solidarnost tokom krize u Srbiji izazvane koronavirusom. Realizacijom projekta, korisnici sredstava promovisaće solidarnost, podsticati druge da se aktivno uključe u pomoć zajednici u kojoj žive i pomagati najugroženijima u ovoj krizi. Ovaj vid podsticaja takođe će pomoći da se realizuju već započete ili ostvare nove inicijative koje će imati širok uticaj na zajednicu i pomagati građanima da se odgovorno i solidarno suoče sa krizom. Na konkurs se mogu prijaviti udruženja građana, mediji i neformalne grupe građana okupljene oko zajedničke ideje da pomognu građanima u suočavanju sa kriznom situacijom.Zainteresovani mogu dodatno da se informišu putem sajta Fondacije www.divac.com/solidarnostpresvega, a na linku se može preuzeti formular za predlog projekta i dalje konkurisati slanjem projekta na imejl solidarnost@divac.com.Konkurs je otvoren do 20. aprila u 16 časova, a projekte je potrebno relizovati od 01. aprila do 15. jula 2020. godine.
Ministar Siniša Mali odgovarao je jutros na Instagramu na dosta pitanja o Programu ekonomskih mera za smanjivanje negativnih efekata prouzrokovanih pandemijom virusa Covid19, a veliki broj pitanja se odnosio na uslove pod kojima možete dobiti "korona minimalac". Evo pitanja i priređenih odgovora Siniše Malog.Mali je rekao da preduzetnici imaju pravo na direktna davanja (tri minimalca) pod uslovom da nisu nigde zaposleni (da nemaju Ugovor o radu) i da nisu penzioneri. PITANJE: Da li ova sredstva u vidu minimalca su nepovratna sredstva ili poslodavac ima obavezu da vrati novac za godinu dana, pošto kruži takva informacija?SINIŠA MALI: Nepovratna su sredstva. PITANJE: Da li svi privatnici moraju da plate radnicima minimalac,i šta se dešava ako ne uplate? SINIŠA MALI: Nenamensko trošenje sredstava koja su uplaćena na namenski račun predstavlja prekršaj za koji poslodavac može biti kažnjen kaznom u visini od 30% do 70% primljenih sredstava, a ne manje od 500.000 dinara za pravno lice, odnosno 100.000 dinara za preduzetnike. Sa druge strane, poslodavac koji ne isplati dobijena sredstva zaposlenima, biće u obavezi da ih vrati u budžet Republike Srbije. PITANJE: Da li će minimalac biti isplaćen zaposlenom koji ima potpisan Ugovor o delu?SINIŠA MALI: Neće, samo za zaposlene sa Ugovorom o radu. PITANJE: Imaju li naši zaposleni pravo na minimalac ako smo im isplatili plate za mart? Može li se ta plata preknjižiti za neki kasnije mesec?SINIŠA MALI: Poštovani, imaju pravo. Direktna davanja koja su isplaćena na namenski račun moraju da se iskoriste za isplate zarada i naknade zarada, u tom istom mesecu kada ih je država isplatila. Sa druge strane, Uredba ne reguliše visinu isplata zarada zaposlenih, a poslodavac odlučuje i o tome za platu iz kog meseca će biti iskorišćena ta sredstva. PITANJE: Da li preduzetnik paušalac koji nema zaposlenih radnika tj. sam obavlja delatnost mora da se prijavi ili za tu grupu ide po automatizmu.SINIŠA MALI: Ide po automatizmu, samo je neophodno da se opredelite preko portala Poreske uprave za namenski račun ukoliko imate račune u više banaka, a ukoliko imate račun u jednoj banci, onda ga Poreska uprava otvara za vas.PITANJE: Hvala na pomoći za radnike a od čega će živeti vlasnici zanatlije dok je vanredno stanje?SINIŠA MALI: I zanatlije imaju to pravo, osim ako nisu još negde zaposleni ili imaju status penzionera.
Protiv sam univerzalnog davanja svima, rekla je za N1 Gordana Matković, bivša ministarka rada i socijalne politike i ekspert za socijalnu politiku, upitana o meri vlade od sto evra svakom punoletnom g...
Proizvodnja voća i povrća u Srbiji nastavlja se i tokom pandemije korona virusa, jer postoji povećana tražnja, a intenzivno se radi i na realizaciji svih ranije ugovorenih poslova uprkos povećanim troškovima u lancu snabdevanja, transportu, otežanom kretanju radnika, kao i manjku radne snage, rečeno je danas na onlajn panelu Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID).Gubici na tržištu postoje usled prestanka rada ugostiteljskog sektora i pijaca, dok su maloprodajni lanci morali da prilagode poslovanje skraćenom radnom vremenu, čemu su i dobavljači morali da se prilagode, rečeno je na panelu koji je održan u sklopu Projekta za konkurentnu privredu, u okviru inicijative „Svet hoće domaće“.Na panelu „Industrija svežeg voća i povrća: prepreke i prilike u doba krize“ istakuto je i da izvoz ipak nije zaustavljen, uprkos neizvesnosti vremena potrebnog za isporuku, kao i za proveru dokumentacije.Glavnu šansu, kako je naglašeno, predstavlja veći plasman robe na domaćem tržištu i izvoz u zemlje koje trenutno ne mogu da uvoze robu iz Španije, Italije i drugih zemalja koje su značajnije pogođene virusom.„Ministarstvo poljoprivrede intenzivno radi na rešavanju svih prepreka kako bi proizvođači mogli kontinuirano da rade. Tome doprinosi ubrzavanje procesa izdavanja dozvola za kretanje, pomoć starijim poljoprivrednicima, a velika očekivanja imamo i od Elektronske pijace Srbije koja je počela sa radom pre nekoliko dana i koja će značajno unaprediti plasman proizvoda u ovim otežanim okolnostima“, rekao je rukovodilac Grupe za kvalitet, deklarisanje i označavanje hrane Ministarstva poljoprivrede Branislav Raketić.Podseća se i da inicijativa „Svet hoće domaće“, pokrenuta septembra 2018, predstavlja važno mesto za promociju i edukaciju domaćih proizvođača visokokvalitetne hrane.Prateći trenutne okolnosti, USAID-ov Projekat za konkuretnu privredu, kroz seriju ovih onlajn panela nastaviće da podržava lokalnu prehrambenu industriju, ukazujući na ključna pitanja i pomažući proizvođačima da se lakše snađu u trenutnoj situaciji, navedeno je u saopštenju.
Intervju sa Aleksandrom Baucalom, profesorom razvojne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Aleksandar Baucal o deci u vanrednom stanju (AUDIO)Jedan od izazova koje ova vanredna situacija postavlja pred decu jeste i ugrožavanje privatnosti. U kući im je sad teže da se na neko vreme izoluju od ostalih ukućana, a pojavio se i novi potencijalni problem sa slanjem video-snimaka i fotografija u okviru onlajn nastave, gde isto postoje određeni rizici -- neko dete možda neće baš želeti da njegovi snimci budu dostupni u Vajber grupama sa hiljadama članova. Kako ih tu zaštititi?Aleksandar Baucal: Prvo, hajde da razdvojimo onlajn okruženje i porodično okruženje. Dakle, u onlajn okruženju važe ista pravila kojih treba da se pridržavamo i van ove situacije. Čim Vaša deca počnu da koriste telefone i društvene mreže, već je pravi trenutak da sa njima razgovarate o tome koje su moguće opasnosti, i šta je neka vrsta kućnog reda kada ste u digitalnom prostoru. Tako da u ovoj situaciji samo treba da primenjuju ista ta pravila koja je već trebalo da nauče. Što se tiče onlajn nastave, treba imati poverenja da Ministarstvo i škole koriste određene servise, koji ipak imaju neki razuman nivo sigurnosti. Naravno, sad je pitanje šta se tačno koristi -- ali, s druge strane, treba imati razumevanja i za škole i za Ministarstvo, jer niko nije ušao u ovu situaciju spreman. Niko je nije očekivao, i niko nije mogao da napravi čitav novi sistem za bezbednu onlajn komunikaciju. Zato mislim da u ovoj situaciji je važno da nastavnici, i roditelji pre svega, obrate pažnju na moguće pretnje po privatnost. Dakle, da vode računa koja se platforma koristi, i ko je sve u toj grupi, ako je to Vajber grupa. Ako je to Gugl učionica, onda ko se registrovao, i na koji način se to proverava -- ko sve može da vidi, recimo, taj snimak koji šalje njegovo dete.Što se tiče privatnosti u porodici, to je možda najosetljivije pitanje za tinejdžere, jer oni imaju određenu razvojnu potrebu za privatnošću. Ukoliko im je u kući moguće obezbediti da imaju svoju sobu, onda je ta soba svet njihove privatnosti. Čak i ako to nije moguće, oni su dovoljno zreli da mogu da budu u svom svetu, iako su fizički sa nama. U tom slučaju im treba obezbediti određeno slobodno vreme -- vreme koje će provesti sami sa sobom ili sa svojim drugarima, preko društvenih mreža.Kad smo već pomenuli onlajn nastavu… To je nešto što je potpuno novo iskustvo, i nama kao zemlji, odnosno našem obrazovnom sistemu, a takođe i deci i roditeljima. Kakva su dosadašnja iskustva -- šta su se pokazali kao plusevi, a šta kao minusi?AB: Veliki plus je to što su Ministarstvo i nastavnici reagovali tako brzo -- ako me sećanje ne vara, mislim da je bilo samo jednog dana kada nije postojala neka aktivnost. To je veliki plus, jer je naš sistem, i naše društvo, često vrlo inertno i reaguje se prilično sporo, s puno lutanja. I ovde je, naravno, bilo lutanja, ali to je sasvim normalno -- jer niko, kažem, nije mogao da očekuje, niti da se pripremi za situaciju u kojoj se nalazimo. Čitav obrazovni sistem se našao na nekom nepoznatom terenu. Dakle, sve što bismo na ovu temu mogli da kažemo za cilj ima da istakne šta bi u budućnosti moglo da se unapredi, a ne da se bilo kome nešto zameri.Ipak, ono što je minus, to je da su sada roditelji -- i deca, naravno -- dodatno opterećeni obrazovanjem, iako deluje da imaju manje časova i manje angažovanja. Kad je u pitanju nastava preko TV ekrana, tu je dete u jednoj vrlo neobičnoj situaciji. U normalnim okolnostima, kad je ono u školi, tu je nastavnik koji pomaže detetu da usmeri svoju pažnju ka onome što se dešava u učionici, i onome što se uči. Takođe, tu su i druga deca, koja isto gledaju tog nastavnika i paze na času. Međutim, kada je dete samo pred ekranom, ono mora unutar sebe da ima kapacitet da usmeri svoju pažnju -- da ne odluta, nego da prati, uči, zapisuje... Tako da ovakav sistem rada zahteva mnogo više od dece nego redovna škola, i mislim da je veliki broj dece imao problem i sa motivacijom, i sa praćenjem i razumevanjem.Druga stvar je da u toj situaciji roditelji, u stvari, moraju da zamene nastavnike, i tu su oni dobili dodatnu ulogu. Oni moraju da obezbede da dete vodi računa, da prati nastavu i moraju redovno da proveravaju koji su domaći zadaci, i tako dalje… Što se tiče nastavnika -- u nekim slučajevima su se nastavnici koji predaju istim odeljenjima dogovarali o količini zadataka koje daju deci, a u drugim, izgleda, ta koordinacija između nastavnika nije bila baš uspešna, pa neki roditelji signaliziraju da su njihova deca dobijala od svakog nastavnika, po njihovoj proceni, preveliki broj domaćih zadataka, koji onda previše opterećuje i decu i porodicu.Tako da tu očigledno ima nekih stvari koje nisu bile najuspešnije, ali kad se uzme u obzir to da smo se ovako iznenada našli u ovoj situaciji, i da pre toga nismo imali nikakva, ili smo imali vrlo minimalna iskustva s digitalnom nastavom, možemo da kažemo: “OK, skočili smo u bazen -- ne plivamo baš za umetnički dojam, ali ostali smo s glavom iznad vode i doplivali do drugog kraja.” Sada ovo iskustvo treba da bude prilika da se dalje razmišlja o tome kako pripremiti obrazovni sistem za situacije kao što je ova, a još važnije -- kako iskoristiti iskustva s digitalnom nastavom, koja su se stekla u ovoj iznudici, u redovnoj nastavi, kakva će biti kad se svi vratimo u normalne okolnosti.Sad smo već prešli u ono zbog čega ova emisija nosi naziv “Dan posle”. Dakle, nas pored ove sadašnje situacije, i svih njenih aspekata, interesuje i kako će se ona odraziti na svet posle vanrednog stanja i pandemije. Kako će izgledati naš obrazovni sistem kad sve ovo prođe?AB: Jedna opcija je svakako da će se sve samo vratiti na staro, i kad je u pitanju obrazovanje. Ta opcija nije malo verovatna, ona je, štaviše, veoma verovatna -- zato što je obrazovanje jedan glomazni sistem, u kome postoji jaka tradicija. Dakle, ono što se dešava u školi, a to sada vidimo na TV ekranima -- taj način školovanja i učenja je nešto što traje decenijama, i tu postoje generacije i generacije nastavnika koji su školovani da rade na taj način. U obrazovanju postoji jedna jaka inercija, i ona će se aktivirati kada se sve vrati u neke normalne okolnosti, i zato postoji velika verovatnoća da će se obrazovanje posle krize vratiti u stare tokove. Međutim, taj povratak u normalne okolnosti sada pruža jedan prostor da se ta jaka tradicija makar eventualno obogati praksama, iskustvima i modelima koji su izgrađeni kroz ovaj period. Ipak, pitanje je da li će to moći da bude na nivou čitavog obrazovnog sistema, ili će sve ostati na nivou pojedinačnog nastavnika. Naravno da je bolje ako to postane jedna promena koja će da bude opšta za sve škole, i za sve nastavnike i učenike, ali nisam siguran koliko je to verovatno. Da bi se to desilo, neko bi morao da ima jasan plan. Morao bi da zna kakvu promenu hoće, i za koje od ovih novih praksi koje su se sad razvile želi da budu deo te neke “nove normalnosti” u koju ćemo se vratiti. Kako Ministarstvo u ovom trenutku jeste preokupirano time kako da se “preživi”, pod znacima navoda, ova situacija, moguće je da će oni u tu fazu “dana posle” ući pre svega s jednim osećanjem umora -- da su, eto, preživeli ovu krizu, i da će onda podržavati taj povratak na staro. Naravno, bila bi šteta da se sve ono što smo u ovoj situaciji naučili i saznali ne iskoristi da se obrazovanje malo unapredi, ali ne bih mogao da kažem da ne bih razumeo ukoliko se nakon ove krize škole budu vratile na staro.Šta bi od ovih iskustava, vezanih za onlajn nastavu i nastavnike sa ekrana, moglo da bude najzanimljivije, ili najizazovnije za dalje razvijanje i primenu? Bilo je nekih komentara da deca sadašnje generacije vrlo zanimljivo komuniciraju sa nastavnicima sa ekrana -- da, na primer, kad im nastavnik sa ekrana nešto priča, kada im zadaje zadatke i kaže: “Deco, je l’ ste to uradili?”, oni odgovaraju ekranu “Jesmo!” ili “Nismo!”AB: Ja se nadam da mi sada razgovaramo o mlađoj deci (smeh). Ako razgovarate sa ekranom, a stariji ste...To je onda već zabrinjavajuće (smeh).AB: Da, ne sluti na dobro (smeh)… Na primer, neki od tih časova su bili vrlo zanimljivi. Recimo, ako je u pitanju čas istorije ili biologije, mi tu vidimo da bi bilo dobro ukoliko bi obrazovni sistem imao jednu bazu takvih snimljenih tematskih celina, u kojima, eto, neki dobar nastavnik biologije na lep način objašnjava ćeliju kao jednu tematsku jedinicu. Taj jedan snimak od petnaest minuta bi, onda, mogao da bude resurs za sve nastavnike koji će svojim učenicima predavati tu lekciju. Oni bi taj film mogli da prikažu svojim đacima, ili da ga deca čak pogledaju kao deo domaćeg zadatka, pa da, kad dođu u školu, taj nastavnik iskoristi ono što TV nastava nema -- a to je interakcija i komunikacija. Potom taj nastavnik na času može da porazgovara sa decom, i da ih pita šta su razumeli, šta im je bilo teško, kao i da im da neke dodatne primere i objašnjenja. Dakle, to može biti jedna dobra stvar, odnosno jedan resurs koji bismo preneli iz ove situacije u budućnost. Druga stvar je korišćenje digitalnih servisa. Sada je, na primer, veliki broj nastavnika otkrio da može da pošalje domaći zadatak preko Gugl učionice, i to je jedan način da mi digitalno obrazovanje ugradimo u veliki broj predmeta. Međutim, ono što definitivno mislim da smo primetili, jeste to da je naša škola dominantno predavačka. Dakle, ono što mi vidimo sa naših TV ekrana prosto nije obrazovanje za 21. vek. Mi sada možemo da vidimo da se deci u školi uglavnom prikazuje jedno visokoapstraktno i složeno naučno znanje, i da deca često ne mogu to da prate, niti razumeju zašto je važno da to nauče. Mislim da je sada veliki broj roditelja imao prilike da vidi kako pretežno izgleda nastava u našim školama, i da obrazovanje koje je u velikoj meri takvo na neki način nije relevantno za buduće živote njihove dece. Tako da, iako ta stvar nije vezana za ovu situaciju, mislim da ona može biti korisna. Sada smo svi mi, kao građani, razumeli šta to deca uče u školi -- i, što je važnije, na koji način se uči u školi -- i to možda može biti dobra platforma da se o tome pokrene jedna malo šira diskusija.A budućnost nosi gomilu novih problema -- od mogućih novih pandemija, preko klimatskih promena, do društvenih, na koje se sve treba prilagođavati...AB: Tako je. Evo, mene je, recimo, iznenadilo to što, od svih časova koji su bili na televiziji, nijedan nije imao veze sa ovom trenutnom situacijom. A ona je, na primer, mogla da se iskoristi za neko predavanje iz geografije… Zaista mislim da su u ovoj celoj situaciji mogli da nađu dosta inspiracije. Međutim, naša škola se tu zaista pokazala kao nekako odvojena od života, i nastavnici su nastavili da predaju sve ono što bi predavali i inače. Da je obrazovni sistem reagovao, to je moglo da bude drugačije. Recimo, ako je ionako trebalo da deca uče nešto o ćelijama, ili o virusima -- onda su mogla da uče nešto o tome šta je taj virus korona, i kako on utiče na našu ćeliju... Trebalo je da iskoristimo priliku da povežemo ono što učimo sa onim što nam se trenutno dešava.
Međunarodni monetarni fond predviđa da će svetska privreda doživeti pad privredne aktivnosti od 3 procenta u 2020. godini kao posledicu pandemije korona virusa. Za Srbiju se takođe predviđa privredni pad od ...
.jpg){kind=small}
Sredinom aprila iz plastenika voćara stižu prve jagode, međutim zbog vanrednog stanja zabrinuti su za plasman voća. Usled zatvaranja pijaca, proizvođači jagoda ne znaju šta će sa rodom, pa su njihovi dnevni gubici ozbiljno počeli da rastu.- Gajimo jagode na 20 ari, ulaganja su bila velika, a prihod će biti nikakav. Voće i povrće ne može da čeka bolje dane i strategiju za pomoć koja u startu kasni, za nas je već kasno. Jer rod samo što nije, a nemamo kako da ga prodamo - kaže za RINU Mina Ranković iz čačanskog sela Prijevor, a prenosi Ekapija.Ugledni stručnjak za jagodičastvo voće dr Aleksandar Leposavić, za "Novosti" pojašnjava da su voćari u svetu već osetili drastične posledice, pa tako trenutna situacija sa virusom najviše pogađa proizvođače jagode iz Španije. Naime, proizvođači ove voćne vrste iz njihovog glavnog proizvodnog regiona, okoline grada Huelva, suočeni su sa ogromnim padom tražnje, a španska jagoda danima stoji netaknuta na trgovačkim rafovima širom Evrope.O situaciji u Srbiji i sa kojim problemima će se proizvođači susretati, dr Leposavić kaže da je "pred nama prilično neizvestan period".Naši proizvođači i prerađivači u mnogo su većoj meri podložni negativnom uticaju aktuelnih dešavanja. Problem sa obezbeđenjem radne snage, nasleđeno i ne baš dobro stanje u proizvodnim zasadima maline i kupine, koje su dugo godina bile okosnica izvoza srpske privrede je evidentan - naglašava dr Leposavić.Ukoliko kriza potraje, kaže naš stručnjak, preporučuje se da se na vreme pripreme skladišni kapaciteti i da se obezbedi dovoljno ambalaže za prijem i smrzavanje robe u slučaju nedostatka ljudstva i nemogućnosti normalnog funkcionisanja proizvodnog procesa u prijemnim i prerađivačkim centrima u Srbiji.On dodaje da bi konkretna pomoć države bila od presudnog značaja za opstanak svih aktera u lancu proizvodnje. Iskustvo drugih zemalja, a posebno Francuske i njihova najava aktivnog uključivanja države u proces otkupa bi, po njegovom mišljenju i kod nas povoljno uticala na proizvodni ciklus.Pored ostalog, aktivnim uključivanjem države i strogom kontrolom proizvodnje, prerade i izvoza, a pri tome vodeći računa i o sopstvenom interesu, sprečile bi se i zloupotrebe o kojima svake godine, na različite načine, komentarišu sa jedne strane proizvođači, a sa druge izvoznici voća iz naše zemlje, zaključio je dr Leposavić.
Jedna od nazjavljenih mera finansijske podrške privrednicima koje je Vlada Srbije obećala tiče se se povoljnih kredita namenjenih povećanju likvidnosti kompanija 264 milijarde dinara ili 2,25 milijard...
Filmski centar Srbije (FCS) pozvao je Vladu Srbije da formira fond solidarnosti za pomoć slobodnim audiovizuelnim umetnicima, u koje ubraja glumce koji nisu u stalnom radnom odnosu u nekom od pozorišta, kompozitore, scenariste, reditelje, snimatelje i mnoge druge radnike srodnih zanimanja.FCS napominje da bi takva mera mogla da očuva stvaralačku infrastrukturu u Srbiji, obzirom da su trenutno otkazana sva snimanja filmova, serija, reklama, statiranja, pozorišne predstave, javni nastupi, koji su često autorima jedini izvor prihoda."U tom kontekstu, FCS smatra da Vlada Srbije treba da posmatra slobodne umetnike ne samo kao ravnopravne privatne privredne subjekte, koji trpe posledice nastale situacije u vezi sa pandemijom koronavirusa, i na koje će se odnositi sve najavljene subvencije, povlastice i druga davanja, već da ima i vidu je ovo sektor posebno pogođen pandemijom, te da će i nakon ukidanja vanrednog stanja ovom sektoru biti potrebno i najviše vremena da počne da ostvaruje prihod", navodi se u saopštenju.FCS podseća da su odmah po početku krize tražili pomoć za distributere i prikazivačima kinematografskih dela, koji su prvi počeli da trpe finansijsku štetu zbog zabrane okupljanja, u vidu odlaganja plaćanja doprinosa za zaposlene, taksi, oslobađanja PDV-a."Ubrzo, FCS je zamolio i razmatranje pružanja pomoći veoma ugroženim sektorima audiovizuelne industrije, koji su značajno doprineli učešću kreativne industrije u BDP-u zemlje, a to su rental kompanije, producentske kuće, kao i srodne delatnosti poput filmskih i TV studija, scenografskih i kostimografskih radionica, postprodukcionog sektora, i drugih, koji imaju oko 5.000 zaposlenih radnika", dodaje se u saopštenju.
Epidemiolog Predrag Kon drugi put za mesec dana najavljuje ostavku, prvi put pre mesec dana zbog zatvaranja škola i sada ponovo zbog postavljanja pitanja ko je odgovoran za masovnu zarazu u Gerontološkom centru u Nišu. On je najavio je mogućnost da se povuče iz stručnog tima zbog kritika koje je pretrpeo nakon što je objavljena informacija da je korona virus zarazio veliki broj ljudi u Gerontološkom centru u Nišu, ali je iz kabineta predsednika Srbije najavljeno da će Aleksandar Vučić pokušati da ga ubedi da odustane od te odluke."Koliko vodim po fejsbuku, glavni krivac za prodor virusa u Gerontološki centar u Nišu sam ja i stručni tim. Vreme je da se povučem zbog toga i prepustim boljima da vode pandemiju. Bolje ne umem i ne znam. Ratove neću da vodim ni protiv koga, osim protiv virusa. Neprekidno pratim sve misleće ljude i kako se gnev umesto na situaciju i sam virus okrenuo prema meni i stručnom timu. Vreme je da se sklonim. Privremeno isključenje. Sve najbolje", napisao je Kon na svom fejsbuk nalogu.U međuvremenu, agenciji Beta je u Predsedništvu Srbije potvrđeno da će predsednik Aleksandar Vučić "dati sve od sebe" i da će zamoliti Kona da nastavi da radi svoj posao u teškim vremenimaPodsećamo, dr Kon je pretio ostavkom na početku marta kada je odlučno branio tezu da je zatvaranje školskih i predškolskih ustanova kontraproduktivno u ovom trenutku. “Jednostavno, nemamo situaciju porasta respiratornih infekcija u školskim kolektivima. To je pokazatelj da nema prenošenja. Takođe, svi oni podaci koji su dobijeni od kolega iz Kine koji su sve ovo preživeli govore da deca praktično da i ne obolevaju, a ono što je najkarakterističnije je da imaju infekcije, ali da nisu prenosivi", naveo je Kon 13. marta.Već narednog dana, pretio je ostavkom ako se škole zatvore na dve nedelje, ali se zalaže za zatvaranje do kraja školske godine.Ovaj poznati epidemiolog, bogatog iskustva, jedno vreme bio je i ratni epidemiolog. Pre nekoliko godina bio je na čelu Radne grupe za odbranu od gripa. Tako je 2009. godine zapretio da će podneti ostavku ako se ne vakciniše bar milion građana, imajući u vidu da se broj vakcinisanih smanjivao zbog agresivne antivakserske kampanje. “Ako je virus dosad, u dva talaščića, napao oko pet odsto stanovništva Srbije i uzeo čak 47 života, pravi epidemijski udar mogao bi da bude jači i da zahvati trećinu stanovništva", upozorio je tada Kon. Radna grupa odbila je njegovu ostavku.
Domaćim pravnim licima i ograncima stranih kompanija u Srbiji nove mere za ublažavanje ekonomskih posledica pandemije koronavirusa omogućeno je odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 04. januara 2021. godine, kao i akontacije poreza na dobit pravnih lica do predaje konačne poreske prijave za porez na dobit.U Vladinoj Uredbi o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 se ipak navodi da će firme porez morati da plate naknadno, u 24 jednake mesečne rate bez kamate.Preduzetnici koji poreze i doprinose na prihod plaćaju samooporezivanjem koji se ne opredele za isplatu lične zarade ostvaruje pravo na odlaganje plaćanja akontacija poreza i doprinosa na prihode od samostalne delatnosti, po istim pravilima, dok se paušalcima odlaže plaćanje obaveza po istom osnovu za mart, april i maj 2020. godine za početak januara naredne godine.Pravo na pogodnosti mogu ostvariti sva preduzeća koja su osnovana do 15. marta 2020. godine ili koja su do tada postali obveznici PDV, pod uslovom tog datuma do 10. aprila nisu otpustile više od 10% svojih zaposlenih.Po tekstu Uredbe, poljoprivrednici, advokati i zanatlije se smatraju preduzetnicima u smislu poreskih propisa, mogu da ostvare pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti, ako ispunjavaju preostale uslove.Ove mere mogu isporistiti svi privredni subjekti, uključujući neprofitne i sportske organizacije ,ukoliko nisu na spisku korisnika javnih sredstavaTakođe, poslodavac ne može da ostvari pravo na direktna davanja za lica angažovana po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima.Mere se odnose i na privredne subjekte koji imaju poslovnu godinu različitu od kalendarske, odnosno ako su registrovali prekid obavljanja delatnosti ili mirovanje (ako su preduzetnici) do 15. marta, ukoliko ispunjavaju sve ostale uslove propisane Uredbom.Pravo na odlaganje poreskih obaveza nemaju banke, društva za osiguranje i reosiguranje, društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima, davaoci finansijskog lizinga, kao i platne institucije i institucije elektronskog novca.
Štab za vanredne situacije opštine Ruma odlučio je da iz budžeta izdvoji tri miliona dinara za otkup viška povrća od povrtara, piše Agroklub. Odluka je doneta kako bi povrtari iz Rume na ovogodišnjoj proizvodnji imali što manje gubitke. Otkupljeno povrće iz plastenika koje pristiže ovih dana, kao što su salata, spanać i tikvica, biće ponuđeno sindikatima ili podeljeno kao vid humanitarne pomoći. Za sprovođenje odluke oformljena je tročlana komisija."Cilj je da pomognemo povrtare u plasteničkoj i stakleničkoj proizvodnji. Ono što je sada aktuelno su salata, mladi luk, tikvice, spanać. Svaki poljoprivrednik koji ima problema sa prodajom robe, nek se obrati našoj Komisiji, opština će otkupiti tu robu, i to u vrednosti 200.000 dinara po svakoj kulturi od svakog domaćinstva, tako da niko neće svoj trud i novac baciti uzalud", rekao je predsednik opštine Ruma Slađan Mančić.Sanda Klještanović iz Poljoprivredne stručne službe u Rumi kaže da je u prošlom periodu većina povrtara vršila kontrolu proizvoda i dobila sertifikate i oznaku "Rumski ceger", što znači da kvalitet proizvoda nije doveden u pitanje."Svi proizvođači koji su bili u sistemu praćenja od nas su dobili sertifikat da su njihovi proizvodi zdravstveno bezbedni i time stekli pravo da na svoje proizvode stavljaju etiketu 'Rumski ceger', što znači da su prepoznati na tržištu", rekla je Klještanović.
Jedinice kruševačkog 246. bataljona za atomsko-biološko-hemijsku odbranu (ABHO) iz Kruševca angažovane su za dezinfekciju Beogradskog i Novosadskog sajma, hale Čair u Nišu, javnih površina u Nišu, Ćupriji, Kraljevu, Novom Pazaru, kao i u karantinima na više mesta u zemlji, piše portal KruševacGrad.Bataljon obavlja i dezinfekciju zgrade Generalštaba, kasarni i drugih objekata Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Na zadatku je više od 90 vojnika, i koriste 15 posebnih vozila i uređaje za dekontaminaciju, uz prateću logistiku.Komandant te jedinice major Vladimir Filipović rekao je da je jedan pripadnik bataljona zaražen koronavirusom prilikom izvršavanja zadataka u Kliničkom centru Vojvodine, gde je i zbrinut."Njegovo opšte zdravstveno stanje je stabilno i očekujemo njegov skori povratak u jedinicu", rekao je Filipović.Bataljon za ABHO je u Kruševcu prvo uključen u dodatnu dezinfekciju najugroženijih lokacija, kao što su Opšta bolnica, COVID ambulanta 14. oktobar, deo oko Hale sportova, tržni centri i glavna ulica. Dezinfekcija je počela u krugu bolnice, ulaskom dva vozila za dezinfekciju.
Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) uputio je pisma nadležnim institucijama u državi i peticiju sa skoro 8.000 potpisa, kojima se apeluje da se najstarijim pčelarima dozvoli da obilaze svoje pčelinjake tokom vanrednog stanja.U saopštenju SPOS-a se podseća da je merama ograničenja kretanja svim pčelarima starijim od 65 u naseljima sa preko 5.000 stanovnika, kao i starijim od 70 godina u naseljima sa manje od 5.000 stanovnika, trenutno zabranjeno da posećuju svoje pčelinjake."SPOS je učinio sve što je mogao: razgovarali smo sa svima, pisali dopise svima na svim nivoima, ali stav nadležnih je do danas ostao nepromenjen. Ipak, Izvršni odbor SPOS-a je odlučio da još jednom pošalje POZIV ZA SPAS SRPSKOG PČELARSTVA, i to predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Vlade Republike Srbije Ani Brnabić, ministru poljoprivrede Branislavu Nedimoviću, i ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću", navodi se u saopštenju.U pismu koje je SPOS uputio medijima piše da je merama zabrane kretanja pogođeno preko 2.800 članova SPOS-a, odnosno više od trećine pčelara koje okuplja ta organizacija, kao i da su sve države u regionu uzgajivačima pčela dozvolile izuzeti od zabrane kretanja radi posete košnicama."Nemogućnost održavanja i selidbe pčela ugroziće proizvodnju hrane, jer će oprašivanje biti ugroženo, te je za očekivati smanjenje prinosa i manjak hrane za najmanje 25% u 2020. godini. Što se tiče pčelara, ovi pčelari će u potpunosti izgubiti prihode u ovoj godini, jer je upravo april glavni mesec kada treba pomagati razvoj pčela, a mnogima od njih pčelarstvo je jedan od egzistencijalnih dopunskih izvora prihoda za život", dodaje SPOS.Radivoje Stojanović, zamenik predsednika SPOS-a, prethodno je za Novu ekonomiju ocenio da je trenutno u našoj zemlju ugroženo oko 160.000 košnica, da nemogućnost njihovog obilaska poslednjih dana koriste lopovi, odnosno da je članovima Saveza iz okoline Kragujevca i Srebrnog jezera ukradeno više od 60 košnica."Ako se nešto uskoro ne promeni biće kasno a ova godina biće izgubljena za pčelare”, objasnio je Stojanović i dodao da su mnogim njihovim članovima upravo pčele značile i dodatni izvor prihoda.Izgubljena godina za pčelare
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
