Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Dok direktori sede u kućama, mi smo žrtvovani

Intervju sa dr Radetom Panićem, anesteziologom i predsednikom Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Rade Panić o krizi u našem zdravstvu (AUDIO)Koliko su, zapravo, naše institucije bile spremne na početku ove krize?Rade Panić: To je, u stvari, ključno i krucijalno pitanje, na koje mi ukazujemo u ovih pet godina otkad sam ja predsednik Sindikata. Poslali smo nebrojeno mnogo dopisa u kojima ukazujemo na ono što je, čini nam se, najveći problem našeg zdravstvenog sistema -- a to je nedostatak zdravstvenih radnika. Otprilike, to znači da bi svi zdravstveni radnici koji se trenutno nalaze na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trebalo da budu zaposleni. A vlast je, čak, pozivala i zdravstvene radnike koji su otišli iz zemlje, zato što nisu mogli da se zaposle. Oni su odavde otišli najpre zato što su bili jako nezadovoljni uslovima rada, pa tek potom zbog veće plate. Dugo smo se suzdržavali, otkad je počela ova epidemija, odnosno pandemija, da ne bi bilo da koristimo ovu nesreću da pričamo o svojim problemima. Međutim, upravo je ona ogolila sve probleme o kojima smo godinama govorili, i na koje smo ukazivali. Zato sada ministar priča da je za dve nedelje zaposleno 2.200 lekara, što apsolutno ne može biti istina. Dakle, Ministarstvo zdravlja i vlast se igraju statistikama. Predstavljaju nam da su zaposleni zdravstveni radnici -- koji se zapošljavaju na 3 ili 6 meseci, zbog povećanog obima posla, pa ih posle toga vraćaju “na biro” i zapošljavaju druge -- a zapošljavaju se ljudi kao što je Branko Radun, istoričar, u Opštoj bolnici u Subotici, ili u Kraljevu čitav građevinski sektor...Kakvu ulogu u tome imaju upravljačke strukture u zdravstvenim ustanovama?RP: Na prvom mestu se radi o izboru i postavljanju direktora, zato što su oni neposredni rukovodioci, i njih Ministarstvo ovlašćuje da upravljaju javnom imovinom, kakve su zdravstvene ustanove u državnoj svojini -- kao i sredstvima koje te ustanove dobijaju. A radi se o sredstvima iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, građanima poznatog kao obavezno zdravstveno osiguranje. Više od 80% tih direktora je u v.d. funkciji, iliti funkciji vršioca dužnosti. Međutim, zakon je decidan da se na toj funkciji može ostati najviše šest meseci, i to samo u jednom izboru, a posle toga se ili imenuje drugi vršilac dužnosti, ili se raspisuje novi konkurs. Zapravo je upravni odbor taj koji bi u svakoj ustanovi trebalo da izabere direktora, a onda samo da svoj izbor prezentuje ministru, koji to odobrava. Kad smo u Ministarstvu postavili pitanje zašto je toliki broj direktora u zdravstvenim ustanovama u v.d. statusu, profesor Vekić (državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, prim. nov.) nam je vrlo jasno odgovorio da direktore vršioce dužnosti ministar može lako da smeni, dok je, ako upravni odbor izabere direktora, i to ministar aminuje, ta procedura značajno teža. U takvim uslovima, gde direktori svako jutro ili svaki dan brinu da li će ostati na toj funkciji, imamo poslušnike, politički podobne, interesno postavljene direktore, koji nemaju svoj lični integritet -- a to se najviše videlo sada, u ovoj krizi.Kako funkcioniše sistem nabavljanja opreme i testova, i koji tu problemi dolaze do izražaja?RP: Niko u svetu trenutno ne izjavljuje da ima dovoljno opreme, niti da je lako doći do nje -- a mi u medijima stalno slušamo izjave gde naši zvaničnici kažu baš to. Ja pre ovoga, kao anesteziolog, dobijem jednu hiruršku masku, sa kojom odradim svih osam sati koliko sam na poslu. Pravilo kaže da ta maska vredi, odnosno da je funkcionalna, dva sata. Kada pričamo o opremi, čak i u ovih poslednjih 7 dana, u kojima možemo da kažemo da je oprema stigla, svi oni su u svojim izjavama odgovarali da opreme ima -- ali i naglasili da se ona nalazi u magacinima. Znate, to što je oprema u magacinima zdravstvenim radnicima, i građanima koje ti zdravstveni radnici leče, ne znači ništa. Zašto imamo osnovanu sumnju? Zato što ćemo na ulici videti puno građana koji nose maske koje su kvalitetne, i koje su samo za bolnicu. A kada bismo počeli da pričamo o pojedinim medijima i njihovim novinarima, onda bismo videli da ti ljudi nose takozvane partikularne, PP3 i PP4 maske, i maske sa filterima... Malo podataka imamo o javnim tenderima, i do tih podataka je teško doći, ali smo sigurni da bi se, kada bi se neko ozbiljno pozabavio nabavkama u zdravstvu, jasno videlo da mnogo novca putem korupcije odlazi u privatne džepove -- umesto da se on ulaže u to da obezbedimo kvalitetnu, Ustavom zagarantovanu, najmoderniju zdravstvenu zaštitu za sve građane.U celoj ovoj situaciji, nekako kao da su respiratori stekli kultni status. Kako se naša zemlja organizovala s nabavkom ovih aparata?RP: Vlada je donela uredbu kojom krši sve naše propise i dozvoljava upotrebu neadekvatnih aparata, koji kod nas ne mogu biti registrovani i koji nisu predviđeni da se koriste na našem tržištu. Da li smo smeli da koristimo te respiratore koje smo dobili, da li smo imali adekvatne priključke i opremu -- a posebno i najbitnije, da li smo imali adekvatne servisere? To su mašine koje su predviđene da rade duže vremena, ali nisu predviđene da rade neprekidno. Takođe, to su life saving mašine -- dakle, aparati koji spašavaju život, i koji su direktno povezani na pluća pacijenta. Zato je vrlo bitno kakvi su protoci i pritisci, i šta se sve na njima koristi. Međutim, ono što je u svemu najbitnije -- mogli smo mnogo jeftinije da prođemo. To smo mogli tako što bismo imali zaštitnu opremu, tako što bismo edukovali naše građane, i tako što bismo na vreme i vrlo organizovano napravili trijažne centre. Ako je epidemija bila daleko kada je bila u Kini, onog trenutka kada je došla u Italiju nam je već bila u komšiluku. Dakle, imali smo vremena da se pripremimo. Ministarstvo, i oni koji je trebalo da se dobro organizuju to nisu uradili, a respiratori su dobri za marketing. Respiratori su dobri za manipulaciju, zato što su jako skupi -- iako nije istina ono što smo slušali u medijima, da su proizvođači podigli cene, i da nije moguće naći te aparate. U Evropi, čak, imamo firmu koja ih proizvodi, a koja ih i dalje ima na lageru.Čuju se mišljenja da su, u ovoj situaciji, lekari i drugi zdravstveni radnici na neki način žrtvovani.RP: Sindikat vodi akciju kako bismo osigurali da nijedna žrtva ne ostane bezimena, a svačije podatke stavljamo i na svetski memorijalni sajt. Smatramo i jako osećamo to da su zdravstveni radnici u ovom trenutku žrtvovani, i da se koriste da bi se pokrili mnogobrojni nedostaci u zdravstvenom sistemu. Ti nedostaci su bili prisutni i pre ove epidemije, a sada su samo vrlo vidljivi. U poslednje vreme čujemo svašta, od toga da su se zdravstveni radnici navodno zaražavali van ustanova -- u inostranstvu, na skijalištima -- sve do najnovije tvrdnje, koja je da zdravstveni radnici ne znaju da koriste opremu. Ja na taj bezobrazluk... Čak i da kažemo da ne znaju, to nije njihova krivica. Ovo je oprema koju mnogi od nas koriste prvi put, a zakonska je obaveza svakog poslodavca da obuči radnika kako da koristi novu opremu. Prvi je Predsednik Srbije počeo da priča o tome da, navodno, jedan mali broj zdravstvenih radnika beži od svojih radnih obaveza, i da ne želi da radi. Ako neko ne radi i beži od svojih obaveza, radi se upravo o tim poslušnicima, direktorima, koji su postavljeni na razne načine, iz interesa... Direktori sede zaključani u svoje kancelarije, sede kod kuće i telefonom izdaju naredbe šta da se radi. Nije problem u onome što je Krizni štab predložio kao mere koje treba sprovesti, već je problem u sprovođenju tih mera. Kada uzmete da direktorka “Laze Lazarevića”, u pisanom obliku, zabranjuje upotrebu rukavica... Zamislite, u zdravstvenoj ustanovi! Takvu istu situaciju imate u mnogim drugim ustanovama -- u Narodnom frontu, u Ćupriji, u Vranju... Ja sam nabrojao samo nekoliko ustanova, a u većini širom Srbije je tako. Dakle, vrše se ogromni pritisci na zdravstvene radnike da manje koriste zdravstvenu opremu. I onda izađe profesor Tiodorović, i kaže da zdravstveni radnici ne znaju da koriste opremu -- apsolutno neprihvatljivo, neprimereno i nekolegijalno.

Srbija

Ako šamaraju na ulici, šta li se tek dešava iza zatvorenih vrata?

Intervju sa Milošem Jankovićem, advokatom i bivšim zamenikom Zaštitnika građana za prava lica lišenih slobode, za podcast “Dan posle”Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Miloš Janković o policijskoj torturi (AUDIO)Što se tiče ovog slučaja šamaranja u policijskim kolima... Mnogi ljudi kao da su skloni mišljenju da svako kršenje mera donetih u borbi protiv pandemije treba što strožije tretirati i kažnjavati. Šta nije u redu sa tim pristupom?Miloš Janković: Bio sam član Komiteta Ujedinjenih nacija za prevenciju torture, i vršio posete raznim zemljama -- od Filipina, do Kambodže, Azerbejdžana, Rumunije, i tako dalje, da ne nabrajam… I to neko iskustvo meni govori da je kod nas, na balkanskim prostorima, posebno izražena jedna strast ka kažnjavanju. Kad govorimo, na primer, o ovom snimku, mnogi će se -- to čak rade i vaše kolege novinari -- osvrtati na ono što je prethodilo šamaranju. Reč je o tome da, kada govorimo o zabrani mučenja i zlostavljanja, ne možemo kao argument koristiti to šta je taj neko uradio, osim u onom delu koji se odnosi na to da će tom licu nadležni organ izreći određenu kaznu, koju treba sprovesti u skladu sa pravilima. Ništa više što bi bilo na štetu tog lica, i što bi njemu nanelo bol i patnju, bilo fizičku ili psihičku, mu se ne sme nametati. Znači, ako je određeno lice lomilo retrovizore -- što je bila priča u ovom konkretnom slučaju -- to lice, naravno, treba da bude sankcionisano. To je pitanje zaštite imovine građana Republike Srbije, i policija je dužna da, u skladu sa pravilima struke, primeni sve mere koje je neophodno primeniti. Ukoliko je reč o fizičkoj sili, ona mora biti minimalna, srazmerna, i neophodno potrebna za ostvarenje određenog cilja. Dakle, onog momenta kada je određeno lice sputano, tog momenta se prema tom licu ne sme činiti ništa što bi imalo obeležje fizičkog ili psihičkog zlostavljanja. Međutim, nešto što je ovde jako važno, i na šta sam, vršeći svoju funkciju zamenika ombudsmana, često ukazivao -- biće jako loše ako se cela ova priča o šamaranju svede na pitanje jednog policajca, i na pitanje političkog obračuna sa rukovodstvom policije. Naravno da je rukovodstvo jako, jako odgovorno u svemu ovome, ali je takođe odgovoran i ceo lanac koji toleriše takvo postupanje. Pa, između ostalog, i kolega koji je bio pored tog policajca koji šamara uhapšeno lice.Kad smo već kod tih reakcija -- iz policije i od Ministarstva, pa do ostalih nadležnih -- šta bi oni trebalo da urade u ovoj situaciji? Sa druge strane, šta je realno očekivati da će se desiti s tim policajcem?MS: Najmanji problem Srbije bi bio kada bi ovo bio izolovani incident, i problem tog jednog službenika policije, i bilo bi divno kada bismo kažnjavanjem tog službenika rešili problem. Ne kažem da kazna ubuduće neće imati preventivno dejstvo u odnosu na tog policajca, koji nije trebalo da radi to što je uradio, jer svakako nije bio ugrožen od strane lica koje sedi na zadnjem sedištu -- i to, pretpostavljam, sa lisicama. Međutim, ovde mora da se postavi jedno pitanje, a to pitanje nije ni kako je ministar reagovao -- da li je to bilo zlostavljanje ili “nedolično ponašanje”, kako ga je on opisao -- već zašto ceo sistem dozvoljava takve stvari. Jer, ako se to događa na ulici, šta li se tek dešava iza zatvorenih vrata?Šta bi u ovakvim slučajevima trebalo da uradi institucija Zaštitnika građana? Da li postoji još neka institucija koja bi trebalo da reaguje po službenoj dužnosti?MS: Kontrola mora biti višestruka. Ona ne može biti samo institucionalna, u smislu da je sprovodi sam organ čiji se rad i kontroliše. Znači, ako u MUP-u postoji Sektor unutrašnje kontrole -- a on i treba da postoji, svakako je neophodan -- pored njega moraju da postoje i određeni eksterni mehanizmi. Svaki interni kontrolni mehanizam je ipak pod direktnom nadležnošću rukovodstva organa -- a nedostaci u radu, koje kontrolni mehanizam treba da pronađe i ispita, uglavnom podrazumevaju i nedostatke u rukovođenju. Zato je neophodno da postoje nezavisni državni mehanizmi koji bi vršili tu kontrolu. Jedan od njih je Zaštitnik građana, koji shodno Ustavu i zakonu ima sva ovlašćenja da istraži upravo ovakve slučajeve. Ono što bi bilo za očekivati, i što bih ja lično, na primer, uradio da sam trenutno zamenik Zaštitnika -- odmah bih pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti postupanja policijskih službenika. Okolnost da je Sektor unutrašnje kontrole već pokrenuo postupak ne znači da ombudsman treba da obustavi svoj rad i da čeka rezultate. Naprotiv, istraga i jednog i drugog organa treba paralelno da se vrši.Prema vašem utisku, da li je sada, u vanrednom stanju, veća učestalost slučajeva policijskog nasilja? Da li se, možda, vanredno stanje koristi kao neka vrsta paravana za maltretiranje -- ili možda, baš naprotiv, policija postupa obazrivije nego ranije?MS: O tome nemam puno podataka, premda se, po podacima kojima raspolažem, čini da nevladine organizacije nisu dobile neki značajniji broj pritužbi na postupanje policije. Ja lično mislim da su, zbog nedostatka propisa, njihovog manjka jasnoće i dostupnosti, i njihove protivurečnosti, policijski službenici trenutno dovedeni u jako, jako nezgodnu situaciju. Ono što su mi govorili prijatelji koji su se vraćali iz inostranstva, pa su bili u dvadesetosmodnevnoj izolaciji, je da su policijski službenici koji su sa njima komunicirali bili jako kulturni, jako ljubazni i korektni. Zamerke tih ljudi su bile na to što nisu dobili rešenja, što nisu znali po kom osnovu su u samoizolaciji, a nije bilo zamerki na rad policije. Sve ove pojedinačne slučajeve, koji su uočeni kao nešto što, kako ministar kaže “ne priliči radu policije”, a za koje bismo mi koji se bavimo torturom i zlostavljanjem mogli da kažemo da predstavljaju krivično delo -- njih sve treba prijavljivati policiji. Naravno, očekivao bih i da se u ispitivanje tih slučajeva uključi i Zaštitnik građana. On ne može biti samo nemi posmatrač, i neko ko daje hvalospeve radu i organizaciji države. Naravno, jako je dobro biti deo sistema, ali mislim da je neophodno imati određenu kritičku svest, i da je to i prevashodno uloga Zaštitnika građana. Takođe bih očekivao i da se nevladinim organizacijama omoguće posete licima koja su bila zlostavljana, i da im se omogući obilazak svih ustanova gde se nalaze lica lišena slobode, kako bi dobili realnu sliku šta se tamo događa.Da li su neke kategorije stanovništva u većem riziku da im se dese situacije prekoračenja policijskih ovlašćenja -- kategorije kao što su, na primer, mladi, Romi ili migranti?MS: Moraću da vam kažem svoj subjektivni utisak, jer nekih egzaktnih statistika nema. Znači, reč je o ličnom stavu, a ne nekom demagoškom stavu koji sam usaglašavao sa drugim ljudima. Smatram da je u srpskom društvu, kada su u pitanju policija i zatvorske vlasti, napravljen jako veliki pomak napred sa aspekta svesti o zabrani torture. Pazite, ja sam sa svojim timom, u čijem su sastavu bili predstavnici NVO, vršio nenajavljene posete u Zabeli, u sedmom paviljonu, i nismo imali podatke da su zatvorenici bili zlostavljani -- kao što se jako često dešavalo par godina pre toga. Ipak, policija je dosta kritična. Mislim da bi policija trebalo da omogući veću transparentnost u svom radu, i mi smo kao institucija Zaštitnika građana svojevremeno i upućivali preporuke u tom smislu. Na primer, dali smo preporuku da se prilikom vršenja policijskih ovlašćenja, kada se primenjuje sila -- da policajci postupaju sa kamerama, i da se te primene sile snimaju. To bi, sa jedne strane, omogućilo da se utvrdi na koji način policajci primenjuju fizičku snagu, i druga sredstva za primenu sile, a sa druge i to da, ukoliko su oni svoja ovlašćenja pravilno primenjivali, i oni izbegnu neprijatnosti koje bi mogle da postoje ukoliko njihovo postupanje ne bi bilo dokumentovano. Odmah da vam kažem, tortura nikad neće biti nešto na šta ne treba obraćati pažnju, i što nije neophodno kontrolisati. Nje će uvek biti, samo u manjoj meri. A sa druge strane, što se tiče pitanja koje ste postavili, za naročito povredive grupe -- pre deset, petnaest godina je postojao jako, jako negativan stav u odnosu na LGBT populaciju. Međutim, mislim da se čak i na tom planu, koji sam ja smatrao za nešto što će biti jako teško promeniti u našem društvu, ipak dosta promenilo. Ne znači da oni ne mogu biti u nepovoljnijem položaju, za očekivati je -- ali mislim da to nije jedna eklatantna razlika. Ono što je ostao problem, to jeste pitanje osoba sa mentalnim smetnjama i osoba sa invaliditetom, pre svega u zatvorskim ustanovama. Ignoriše se jedna stvar, a to je da zatvori nisu mesto za smeštaj osoba sa mentalnim smetnjama.Pomenuli ste u ovom razgovoru izraz “tortura”, koji zvuči onako prilično žestoko... Kako se zapravo u pravnoj terminologiji definiše tortura, i šta sve ta definicija obuhvata?MS: Prvi član Konvencije protiv torture Ujedinjenih nacija daje jasnu i egzaktnu definiciju toga šta tortura jeste. Ja vam je neću citirati, pošto je jako obimna, ali mogu da je parafraziram. Znači, tortura predstavlja namerno nanošenje fizičke ili psihičke boli od strane službenog lica, ili bilo koga drugog uz pristanak ili saglašavanje službenog lica, a radi zastrašivanja, iznuđivanja iskaza -- odnosno, sa određenim ciljem, da se od žrtve nešto dobije -- ili, na kraju, zbog bilo kog oblika diskriminacije. Konkretno, u ovom slučaju, očigledno je da je tu bila namera da se privedeno lice zastraši, da mu se pripreti da promeni svoje ponašanje, ili je to bila određena sankcija za ono što je on prethodno uradio... Dakle, tim slučajem ne treba da se bavi samo Sektor unutrašnje kontrole, niti samo ombudsman, niti samo nevladine organizacije -- nego bi tim slučajem trebalo da se bavi i pravosudni sistem, odnosno tužilaštvo.U poslednje vreme je više međunarodnih organizacija i stranih medija skrenulo pažnju na kršenja ljudskih prava u Srbiji tokom vanrednog stanja. Sad imamo i ovaj najnoviji primer, dopis dvadeset i jednog poslanika Evropskog parlamenta komesaru za proširenje, kojim se skreće pažnja na situaciju u Srbiji. Da li mi postajemo neka vrsta evropske crne ovce po tim pitanjima?MS: Znate šta, to da li smo crna ovca ili ne je kvalifikacija... Ali, ono što sam u svom prethodnom radu kao zamenik Zaštitnika građana -- odnosno kao neko ko je bio deo tima kojim je rukovodio Saša Janković -- ono šta smo tada radili,  je to da smo ukazivali na postojanje značajnog kršenja ljudskih prava u Republici Srbiji, pa čak i ignorisanja prava. Ovde čak dolazimo u situaciju da se zapitamo da li se pravo uopšte primenjuje, da li važi pravo ili važi neka individualna odluka. Sad je, na primer, suspendovan rad Narodne skupštine Republike Srbije -- po kom to osnovu? Došlo je do jedne pogubne centralizacije vlasti, i ishodište svega ovoga sigurno neće biti u liberalizaciji, to je nemoguće. Institucije u Srbiji kao da ne postoje… Ja zaista ne vidim perspektivu da ćemo mi živeti u jednoj državi u kojoj postoji podela vlasti, u kojoj postoje nezavisne institucije, i u kojima ljudska prava nisu nešto što za šta smatramo da nam je nametnuto.Dakle, možemo da zaključimo da ste vi pesimista da će se za naše generacije tu stvari postaviti onako kako bi trebalo?MS: Nijedno doba, naravno, nije bilo sjajno... To da li je neko pesimista ili optimista je možda pre pitanje da li je neko realan ili nerealan. Mi možemo da uvezemo lekare, možemo da uvezemo inžinjere -- ono što je po meni najveći problem Republike Srbije, je to da se sudije i tužioci ne mogu da se uvezu. Oni ne mogu da se naprave u roku od petnaest dana. Jedan od stubova ovog društva, u toj trojnoj podeli vlasti, sudstvo, je u katastrofalnom stanju. Mnogi govore -- da se zadržim na tome da mnogi govore, da nema mene u tome -- da tužilaštvo bukvalno nemamo... Ipak, mi moramo da radimo, kako bismo stvorili uslove da naše potomstvo jednog dana živi u malo boljoj situaciji nego što je ova današnja. A za to malo bolje je potrebno puno našeg rada -- savesnog, čestitog i korektnog -- da bismo napravili i taj mali korak.

Srbija

Penzioneri više ne mogu da izdrže

Intervju sa Nadeždom Satarić, socijalnom radnicom i predsednicom upravnog odbora udruženja Amity, za podcast “Dan posle"Razgovarao: Aleksandar GubašDan posle - Nadežda Satarić o starijima u izolaciji (AUDIO)Jučerašnji dan je obeležila vest iz Gerontološkog centra u Nišu, u kome je došlo do masovnog izbijanja zaraze virusom Covid-19. Kako su regulisane procedure za domove u ovim situacijama, i šta je to tamo pošlo po zlu?Nadežda Satarić: Nad svim domovima za smeštaj odraslih i starijih, bilo da su državni, bilo da su iz privatnog sektora, ako imaju licence -- a u ovom slučaju se radilo o licenciranom gerontološkom centru -- nad njima ingerenciju ima Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Što se tiče toga ko kontroliše njihovo postupanje, taj posao obavlja inspekcija pri Ministarstvu rada. Pored njih, kontrolu može da vrši i Zaštitnik građana kao nezavisan organ, a tu su i sanitarne i zdravstvene inspekcije.Znam da su, čim je proglašeno vanredno stanje, odmah zabranjene posete u domove, kao i izlazak korisnika van ustanove. Takođe znam i da je bilo zabranjeno da se u ustanovu unosi bilo šta sa strane. Dakle, formalno se bila obezbedila potpuna zaštićenost, da ni slučajno ne bi ušla korona. Ovo što se dogodilo, to isključivo može da se pripiše ljudskom faktoru, to je ono što je zatajilo. Konačno, oni su to danas i rekli -- da je direktor ustanove dozvolio posete, pa čak su pomenuli i da je u posetu svojim roditeljima dolazio neko ko je bio u Italiji, u Milanu! To je potpuno skandalozno. Tako nešto je potpuno nedopustivo, i ja nemam drugi komentar -- jer je taj koji je bio u poseti naneo toliko zlo, i to ne samo svojim roditeljima, a sa njim i taj direktor koji je to dozvolio...U javnosti se postavilo pitanje načina postavljanja direktora u ovakvim institucijama.NS: Jasno mi je da tu politička podobnost odlučuje da li će neko biti na nekoj rukovodećoj poziciji ili ne, ali meni smeta to što se dozvoljava da samo ta politička podobnost bude dovoljna. U redu, ako je on član tamo stranke, neka bude... Ali, neka on bar bude stručnjak. Taj čovek mora da ima svest da je odgovoran za živote tolikog broja ljudi, i to kojih -- visokorizičnih! Ipak, ovaj slučaj je izuzetak. Mi imamo četrdeset državnih gerontoloških centara i ustanova za smeštaj odraslih i starijih, i među njima imamo i sasvim suprotne primere. Jedan primer dobre prakse je, recimo Gerontološki centar Subotica. Oni svojim korisnicima nisu zabranili komunikaciju sa srodnicima i dragim osobama, nego su im čak svesrdno pomogli, i sve vreme im pomažu da održe tu komunikaciju. Otvorili su Skajp linije, i njihovi zaposleni su tu da pomažu onim starijima koji ne znaju da koriste tu tehnologiju. Tako da su svi njihovi korisnici u kontaktu preko Skajpa, i vide se i čuju sa svojim milima i dragima izvan doma.Kakva je situacija sa primenom mera na one sugrađane koji nisu institucijama? To jest, u kakvoj su sad situaciji stariji koji su zatvoreni po kućama?NS: Najpre želim da kažem da sam duboko ubeđena da najveći broj starijih, preko 99 posto njih, dosledno poštuje tu odluku. Ono što su naša iskustva, pošto smo pre nedelju dana otvorili telefonsko savetovalište za podršku starijim osobama -- psihološku, socijalnu, ljudsku, kakvu god… Mi razgovaramo sa ljudima koji žive zatvoreni u svojim stanovima -- posebno oni koji žive u staračkim domaćinstvima, ili koji žive sami. Ti ljudi nam se sada javljaju -- pogotovo oni koji žive u malim stanovima u gradskim sredinama, u višespratnicama, u nekim potkrovljima bez terase -- i govore da ne mogu više da izdrže da ne izlaze. Svakodnevno nas zovu, i prijavljuju nam kakve simptome imaju, i to nisu samo psihički simptomi. Govore nam da osećaju nervozu, da imaju nesanicu, znojenje, da im se javlja svrab, drhtavica... Oni nam govore da jednostavno ne mogu, ne mogu da izdrže, i da ne znaju šta da rade. Da moraju da izađu napolje. Pa me onda mole da, ako mogu, šaljem poruke nadležnima, da ih puste makar po sat vremena dnevno da izađu, da prošetaju oko svoje zgrade. Čak i predlažu kada bi to moglo da bude -- u vreme policijskog časa, kada su svi ostali, mlađi građani u kući.Sa kojim se još problemima susreću stariji građani, pored te nemogućnosti izlaska iz kuće?NS: Neformalni negovatelji -- to su deca, snahe, zetovi, unuci -- koji brinu o bolesnim i zavisnim starijima, a sa kojima ne žive u istom stanu ili čak ni na istoj opštini, ipak imaju neke svoje radne obaveze. I onda kada treba posle posla da dođu, da izvrše večernju negu i da spreme svoju dragu osobu za počinak -- tada je već policijski čas, i oni više ne mogu da se kreću. Dozvole za kretanje, koje je država počela da daje onima koji vrše negu, stižu sporo, i to su ogromni izazovi. Bojim se da ćemo starije, time što im ne damo da izađu, a negovateljima ne damo da se kreću i da dođu do njih, sve da bismo ih zaštitili od korone -- da ćemo dozvoliti da oni, nažalost, završe pre vremena zbog nekih drugih stvari. Eto, javljaju nam se stariji, koji imaju primanja ispod 15.000 dinara, i nemaju nikoga od srodnika ko bi mogao da dođe i da im nabavi neophodne namirnice, a oni ne mogu da izlaze -- izuzev to jednom nedeljno. Dakle, oni nama kažu da su zvali volontere, iz kriznih štabova pri opštinama, koji su došli, uzeli su novac, obavili su im kupovinu po spisku koji su dobili, vratili kusur i dali račun... I onda ti nesretni ljudi meni kažu: “Znate, kupio mi je paštetu koja košta 70 dinara, a ne onu od 39, najjeftiniju -- i ja više ne smem da ga zovem, jer onda neću imati novca da rasporedim za sve što treba.” Takođe, javljaju nam se ljudi koji zimi žive u svojim stanovima, pa kada dođe proleće imaju vikendice ili kuće u svojim selima, i tamo provode prolećno vreme. Recimo, tamo imaju neke bašte koje obrađuju… Mnogi od njih nisu tamo otišli pre 15. marta, jer je bilo hladno vreme -- posebno oni koji nemaju kola. Sad, međutim, nema ni javnog prevoza... I oni se sad pitaju da li ima šanse da odu iz Beograda u svoje mesto, i da tamo žive i obrađuju svoju zemlju, jer im mnogo znači mogućnost da doprinesu svom domaćinstvu. Javljaju se i starije osobe koje se bave pčelarstvom, i treba im da odu da vide svoje pčele, da ih dohrane, prihrane ili šta već... Dakle, ima jako puno tih pojedinačnih slučajeva. Otuda, na kraju, opet moj apel nadležnima -- dajte, život ne može da čeka...Kako stariji koji žive sami izlaze na kraj sa problemom usamljenosti?NS: Ljudi mi kažu: “Nisam čuo živu ljudsku reč u prethodnih mesec dana. Zovemo mi i kol centre, ali se javlja snimljeni glas.” Mnogima znači samo da im se kaže neka lepa reč, da ih ohrabrimo, da im otvorimo neku perspektivu i mogućnost -- da postoji jedna, druga varijanta, stvari koje mogu da urade da olakšaju sebi. Zbog toga smo i pokrenuli naše telefonsko savetovalište za starije i njihove neformalne negovatelje.Sve što radimo, radimo zahvaljujući podršci koju imamo od Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, na čemu sam im ja veoma zahvalna. Kada god pričam sa neformalnim negovateljima, i razgovaramo o tome ko je taj ko najviše brine o zavisnoj starijoj osobi -- to uglavnom budu žene. Ja im onda savetujem da je ovo sada zgodna prilika, jer su i muškarci više u kući -- bilo zbog policijskog časa, bilo zato što rade od kuće -- da preraspodele taj posao. Neka se malo i muškarci uključe. Bitna je ta preraspodela neplaćenog negovateljskog posla -- i sa žena na muškarce, ali naravno i sa porodice na državu. Sad je, u ovim uslovima, makar dobra prilika za to da muški članovi porodice preuzmu deo tereta, jer je to veoma iscrpljujući, i fizički i psihički naporan posao.Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nagovestila je da će stariji stanovnici EU možda morati da ostanu u izolaciji sve dok se ne pronađe vakcina protiv koronavirusa. Ako to zaista bude tako, u Evropi i kod nas, kako će izgledati naša svakodnevica posle ukidanja vanrednog stanja -- ako i dalje budemo morali da se uzdržavamo od kontakata sa najstarijim članovima porodice?NS: Mene je to rastužilo, kada sam to čula. Naravno, svi ćemo morati da poštujemo takvu meru ako bude doneta... Ali, zamislite samo koliko je porodica u kojima stariji članovi brinu o svojim unucima i praunucima dok su roditelji na poslu. Sada je još vanredna situacija, i ti roditelji su kod kuće, pa mogu da budu sa svojom decom -- ali jednom kad se roditelji vrate na posao, srednjoj generaciji će i te kako nedostajati to što neće moći da dođe starija osoba, da pomogne i da se poigra sa decom. Mislim da će se to negativno odraziti i na decu, jer odrastanje uz baku i deku mnogo znači, drugačije je kada toga nema... Mnogima će faliti i to što, recimo, stariji članovi porodice neće biti tu da spremaju ručkove kao što to inače čine.Dakle, nisam sigurna da bi to bilo Bog zna kako pozitivno. Isto tako bismo mogli da kažemo: “Eto, deca sede kod kuće i uče, pored svojih televizora, imaju svoje kompjutere -- šta će nama desetine hiljada učitelja i nastavnika? Uzmimo stotinak, da država uštedi.” Možda nam to zapravo i kažu, pa ćemo videti šta će biti posledice. Isti je princip i ovde, jednostavno se zanemari taj ljudski momenat, i gleda se da se bude pragmatičan i praktičan. Ako do toga dođe, navikavaćemo se na to, ali ja to ne mogu da prihvatim, i ne mogu ni da zamislim -- da mi se onemogući da vidim svoje unuke...Ova emisija se zove “Dan posle” jer na neki način želimo da sagledamo viziju onoga šta nas čeka jednom kad bude ukinuto vanredno stanje. Šta mislite, da li će cela ova situacija, u kojoj su se stariji našli u fokusu pažnje javnosti, uticati na svest društva o ovoj demografskoj grupaciji?NS: Mi imamo iskustva sa ovakvim situacijama. Ja se vrlo dobro sećam i velikih boginja, to je bila epidemija ‘72 godine, u tadašnjoj Jugoslaviji, pa se sećam devedesetih -- ili, da pomenem nešto skorije, uzmimo bombardovanje ‘99. Ogromna solidarnost je bila tada, delili smo svi sa komšijama sve. Delili smo i cigarete, jer tada nije imalo gde da se kupi… Sa istim tim komšijama, kada je sve to prošlo -- često im se nismo ni javljali posle toga. Dakle, nisam sigurna. Sada je pažnja i pozornost svih na prvom mestu na starijima, ali ne znam koliko se time čini dobro tim ljudima. Ne u ovom momentu, nego kasnije... Nisam sigurna da li će se ovo, možda, i negativno odraziti, pa da će mnogi mlađi kazati: “Pa, čekajte, oni sve čine da zaštite starije, a šta sa nama koji još treba i te kako da radimo i da dajemo?” Bojim se da će to možda biti i kontraproduktivno. Tako da, nisam sigurna kako će nam biti dan posle, ali ono u šta jesam sigurna, je ono što ću ja raditi kad sve ovo prođe -- i te kako ću promovisati da se ti ljudi ponovo vrate na staro. Da imaju ritam, da šetaju svaki dan, i da daju svoj doprinos i svojoj generaciji i mlađima -- ali i da budu zahvalni za međugeneracijsku solidarnost, koju su im sada pokazali mlađi, komšije i volonteri, i svi koji su im se našli i izlazili im u susret.A šta mislite, koliko će ova iskustva imati efekta na budućnost sistema socijalne zaštite i društvene brige o starijima?NS: Mislim da su ovo sve velike naučene lekcije, koje i dalje učimo svaki dan. Naravno, ovi protokoli koje smo sada napravili će važiti i za svaku novu pandemiju i epidemiju... Svakako da je to dobro, i verujem da ćemo ubuduće biti spremniji, i da u nekim budućim okolnostima i prilikama nećemo imati ispade poput ovoga u Gerontološkom centru Niš.Stariji i njihovi neformalni negovatelji se mogu obratiti Amity telefonskom savetovalištu svakog radnog dana od 16 do 19 sati na broj telefona 062-854-5420.

Srbija

Seljak spasava srpski BDP u 2020. godini

Srbija će zbog pandemije virusa kovid-19 imati manji pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od drugih evropskih zemalja, prvenstveno zbog strukture ekonomije, odnosno većeg učešća poljoprivrede i prehrambe...

Srbija

Milutinović (Nordeus): Sad je prilika da empatija zameni birokratiju

Šanse da se Srbija pozicionira na mapi četvrte industrije sveta kada je IT u pitanju, sada su i veće nego ranije, ocenio je za N1 direktor kompanije Nordeus Branko Milutinović. Deluje da se generalno kao društvo snalazimo dobro u krizama i kad je potrebno prilagoditi se nečemu izazovnom, iako ljudi ne vole promene, sada smo prisiljeni na njih i sami ih i želimo, kazao je. Sada je veća prilika nego ikada da empatija zameni birokratiju, kako je rekao, onu lošu, i da shvatimo šta su potrebe zaposlenih.Milutinović je rekao da je generalno sve što je onlajn i dostupno iz domova poraslo u smislu korišćenja, broja korisnika i vremena koje korisnici provode koristeći sadržaje u vremenu krize."Igre su možda i više nego drugo porasle u korišćenju, što je i dobro, jer je strašno vreme i svaka prilika da se malo opustite može samo da doprinese zdravlju", kazao je.Sada su šanse veće da četvrta industrijska revolucija može da pomogne Srbiji za pozicioniranje na mapi sveta kada je IT u pitanju, optimista samo, kazao je."U svakoj indstrijskoj revoluciji do sada je dolazilo do preraspodele bogatstva, odnosno vrednosti koje su se kreirale u društvima, to se dešava i sada i kada ova revolucija priđe kraju, ta preraspodela će se dogoditi. Mi imamo istorijsku šansu da iz nje izađemo jači, a situacija sa koronavirusom ima priliku da ubrza stvari", ocenio je.Nije problem stići do onih kojima je bliska digitalna sfera i razumeju kako mogu svoje usluge da prilagode novom dobu, dodaje, veći izazov je bio za tradicionalnije industrije i ljude koji možda nisu imali dovoljno motiva da nešto probaju."Epidemija je ubrzala to i kod nas, sada se kupuje i povrće preko interneta, što pre nije moglo, svi pokušavaju da svoje usluge prilagode novom svetu", kazao je.Trenutni presek stanja govori da su promene veće nego ranije, ljudi dobijaju sve što im treba u svojim kućama, rekao je govoreći o onlajn uslugama i dodao da deluje da se generalno snalazimo kao durštvo dobro u krizama i kad je potrebno prilagoditi se nečemu izazovnom."Ljudi ne vole promene, ali sada smo prisiljeni na promene i sami ih i želimo, jedna je od retkih takvih situacija i to će i dovesti do promena, i onda ćemo shvatiti da je dobro uvesti promene, pogotovo u pogledu toga kako radimo i kako se trgovina obavlja", ocenio je.On je istakao i da je sada veća prilika nego ikada da empatija zameni birokratiju, onu lošu, i da shvatimo šta su potrebe zaposlenih.Najveća prednost digitalnih usluga je da je sve što je digitalna usluga kao tržište može da ima korisnike i van granica države u kojoj ste."Kad možete da plasirate usluge celom svetu to je velika prednost, pogotovo ako dolazite iz zemlje koja je cela kao tržište jako mala", objasnio je.Milutinović kaže da se čini da mladi imaju manji otpor prema bilo kojim promenama i sam mi tim se bolje snalaze kad su one neophodne. "Uvek su sve nove generacije bolje i spremnije za ono što sutra nosi nego prethodne", kaže.On je ocenio da je su sada najvažniji planovi kako će se ljudi nositi sa ovom sitacijom dok ona traje."Ljudi treba da se fokusiraju na to šta rade tokom krize, empatija i solidarnost moraju da se stave u prvi plan, da se pomogne ljudima da izađu iz svega mentalno zdravi, to će se u budućnosti vraćati. Nakon toga treba postaviti pitanja koji ekonomski scenariji mogu da utiču na biznis i poslovanje i za to se spremiti što ranije i praviti korake na vreme", ukazao je on.

Srbija

Novosadski studenti medicine pomažu sugrađanima

Studenti Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dostavljaju namirnice i pružaju psihološku pomoć Novosađanima u izolaciji, javlja portal radija 021.Medicinski fakultet je ranije pokrenuo SOS kol centar radi praćenja zdravlja građana koji su u izolaciji zbog kontakta sa osobama zaraženim koronavirusom. Studenti su uočili da je takvim građanima potrebna pomoć u snabdevanju namirnicama i lekovima, kao i psihološka podrška. U tu svrhu, studenti su oformili mobilni tim.„Mobilni tim je formiran kako bi građanima koji su u samoizolaciji i kojima je neophodna pomoć u smislu nabavljanja osnovnih namirnica i lekova, ove potrepštine bile dostavljene na kućnu adresu. U komunikaciji sa ovim građanima, sa kojima smo se već dovoljno upoznali i koji imaju poverenje u nas, stekli smo utisak da smo im potrebni i da možemo da budemo od još veće koristi“, rekao je student Stefan Jakšić.On kaže da su studenti uvideli potrebu i za organizovanjem psihološke podrške građanima u izolaciji, jer se oni često osećaju nervozno, uplašeno ili usamljeno, a ponekad bi samo hteli da sa nekim porazgovaraju. „Ovaj tim takođe čine studenti volonteri našeg kol-centra, koji su prethodno prošli odgovarajuću obuku u saradnji sa studentima psihologije Filozofskog fakulteta, kao i sa diplomiranim psiholozima", kaže Jakšić.Studenti iz Novog Sada će sugrađanima biti na raspolaganju sve dok za tim postoji potreba, a kažu da tako i uče.„Smatramo da je ovo sjajan doprinos studenata medicine našim sugrađanima kojima je potrebna pomoć. Takođe, za nas ovakva aktivnost predstavlja veliku ličnu satisfakciju i smatramo da je u skladu sa našim budućim pozivom“,rekao je student Milan Milinkov.SOS mobilni tim studenata volontera dostupan je Novosađanima svakog radnog dana od 9 do 11 časova. 

Srbija

Ministarstvo traži 30.000 dinara za samostalne umetnike

Ministarstvo kulture i informisanja predložilo je Vladi Srbije da se samostalnim umetnicima u naredna tri meseca isplaćuje pomoć u iznosu od 30.000 dinara mesečno, radi privremenog prevazilaženja efekata trenutne zdravstvene krize.U saopštenju se navodi da bi novac bio uplaćen "reprezentativnim udruženjima u kulturi" radi dalje distribucije samostalnim umetnicima, saglasno broju članova koji se vode u evidenciji tih udruženja."Napominjemo da distributeri filmova, prikazivači i producenti, kao privredni subjekti, već podležu donetim merama Vlade, te se navedeni predlog mera Ministarstva kulture i informisanja na njih ne odnosi", podsećaju u nadležnom ministarstvu.Predložene mere se, kako se navodi, odnose na obezbeđivanje egzistencije samostalnih umetnika kao nosilaca delatnosti od opšteg interesa u kulturi."Kultura je najznačajniji deo našeg nacionalnog i državnog identiteta i kao takva nema manji značaj od ostalih privrednih grana. Naprotiv, njen uticaj na sveukupni ekonomski, društveni i privredni razvoj je nemerljiv. Efekti pomoći samostalnim umetnicima prevazilaze iznos sredstava koji bi trebalo opredeliti", zaključuje se u saopštenju.Filmski centar Srbije traži fond solidarnosti za slobodne umetnike

Srbija

I ovaj Uskrs proizvođačima jaja vise kavezi nad glavom

I ovogodišnje uskršnje praznike proizvođači jaja u Srbiji dočekuju sa istom brigom kao i prethodnih godina, a to je usklađivanje kaveza za čuvanje kokošaka sa evropskim standardima. Na nedavno odrzanom sastanku Grupacije živinara u Privrdnoj komori Srbije, proizvođači su se saglasilu da se ponovo, na period 3+1 godina, odloži primena Pravilnika koji bliže uređuje način držanja koka nosilja i koji predviđa zamenu konvencionalnih kaveza novim obogaćenim baterijskim kavezima. Istaknuto je i to da se intenzivnije mora raditi na stavljanju Srbije na listu zemalja koje mogu da izvoze živinko meso i jaja u zemlje EU i da je potrebno uvesti dodatne državne mere koje bi zaštitile proizvođače u slučajevima pojave bolesti koje predviđaju uništavanje celokupnog jata.Ovo nije prvi put da se u Srbiji odlaže primena pravilnika o kavezima. EU je još 1999. donela propis kojim je zabranila standardne kaveze za koke nosilje i ostavila članicama rok do 1. januara 2012. da se prilagode novim propisima. Koke u EU se mogu uzgajati samo u posebno uređenim kavezima, u kojima koke imaju po najmanje 750 kvadratnih santimetara, kao i gnezdo ili šipku za sedenje. Mogu se uzgajati i na otvorenom prostoru.I Srbija je u proleće 2010. donela pravilnik koji je u potpunosti usklađen sa evropskim propisima i koji  zahteva da srpski proizvođači izbace stare kaveze i čuvaju koke u novim kavezima koji imitiraju prirodno okruženje koke. Međutim, u međuvremenu taj rok je pomeren na kraj 2012. a onda još jednom na decembar 2020. jer domaći proizvođači nemaju toliko novca da ispune standarde. Sad se ponovo priča o odlaganju uvođenja novih kaveza. Prema procenama Zajednice živinara, domaćim proizvođačima jaja potrebno je 50-60 miliona evra za kupovinu novih kaveza i za proširenje objekata s obzirom da se instaliranjem novih većih kaveza gubi 40% na prostoru.Osim kaveza, problem za proizvođače je i salmonela zbog koje nije moguć izvoz jaja u EU."Svih ovih godina akumulacija gotovo i da ne postoji, zbog zatvorenog tržišta, jer naša jaja ne mogu da se izvoze u EU, jer država nije uradila monitoring na salmonelu, ali i zbog neusklađenih standarda držanja koka nosilja. Mnoge farme rade na ivici egzistencije, naročito zbog niske cene jaja. Ukoliko se ne odloži primena ovog Pravilnika, jaja ćemo morati da uvozimo, jer je sigurno da svi koji to ne budu mogli da ispune, od januara ili februara sledeće godine više neće moći da posluju", kazao je za Novosti u januaru Rade Škorić iz Zajednice živinara Srbije.Prema podacima Zajednice živinara, U Srbiji je registrovano 900 živinarskih farmi samo za proizvodnju jaja. Tu se nalazi tih četiri miliona koka. Od tog broja, polovina kokošaka nalazi se kod 15 velikih kompanija. Srbija sada izveze između 45 i 50 miliona jaja u Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu."Sa novim standardima imaćemo i 36 odsto manje kokošaka na istom prostoru, ukoliko vlasnici ne prošire svoje kapacitete ili ne sagrade nove", smatra Škorić.

Srbija

APR: Privreda Srbije 2019. godine poslovala u plusu, neto profit pao za 13 odsto

Pored toga, već petu godinu zaredom privreda je poslovala profitabilno, s tim da je pozitivan neto rezultat, koji su privredna društva ostvarila u iznosu od 391.239 miliona dinara, smanjen za 12,8% na godišnjem nivou. Sa neto dobitkom od 682.632 miliona dinara, manjim za 5,2% od prošlogodišnjeg, poslovalo je 62.517 privrednih društava, dok je neto gubitak u visini od 291.393 miliona dinara povećan za 7,3%, a iskazalo ga je 26.649 društava. Neto rezultat nije iskazalo 15.321 privredno društvo.Godišnji bilten finansijskih izveštaja za 2019. godinu, sa zvaničnim zbirnim podacima iz izveštaja za statističke potrebe, koji sadrži podatke za 152.169 pravnih lica i 108.557 preduzetnika.informacionog sistema, preko koga je ove godine primljeno skoro 100.000 izveštaja više u odnosu na prethodnu godinu, usled izmena Zakona o porezu na dohodak građana, zbog kojih je veći broj preduzetnika prešao sa prostog na dvojno knjigovodstvo i podneo finansijski izveštaj za 2019. godinu.Privreda je već petu godinu zaredom poslovala sa pozitivnim neto rezultatom, koji su privredna društva ostvarila u iznosu od 391.239 miliona dinara, uz istovremeni porast i broja zaposlenih, kojih je u 2019. godini bilo za 30.657 radnika više u poređenju sa 2018. godinom.///////////////////////////Trend rasta ukupne domaće ekonomije nastavljen je i tokom 2019. godine. Bruto domaći proizvod u Republici Srbiji je povećan za 4,1% u odnosu na prethodnu godinu, dok je industrijska proizvodnja rasla sporijim tempom (0,3%). Pozitivna makroekonomska kretanja podržali su uvećana potrošnja i investiciona aktivnost, pre svega usled priliva stranih direktnih investicija, kao i rast spoljnotrgovinske razmene. Zadržani su niska stopa inflacije (1,9%) i stabilan devizni kurs (vrednost dinara prema evru je povećana za 0,5%, a u odnosu na dolar opala je za 1,5%).Poslujući u uslovima povoljnog poslovnog ambijenta privredna društva su nastavila trend povećanja broja zaposlenih započet pre pet godina. U 2019. godini zapošljavala su ukupno 1.171.890 radnika, što je za 30.657 radnika više u poređenju sa prethodnom godinom.Profitabilnost privrede je ostvarena iz obavljenja primarne delatnosti, obzirom da privredna društva beleže pozitivan poslovni rezultat od 570.685 miliona dinara, koji je veći za 1,9%. Pri tome, njihova poslovna aktivnost je, sa realizovanih 11.664.688 miliona dinara poslovnih prihoda, uvećana za 8,2% u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, privredna društva su iz finansiranja iskazala gubitak od 37.212 miliona dinara, koji je za 37,1% manji od prošlogodišnjeg usled znatno manjih negativnih kursnih razlika. U delu usklađivanja vrednosti imovine i potraživanja, otpisanih potraživanja i ostalih aktivnosti negativan rezultat iznosi 36.330 miliona dinara, za razliku od prethodne godine kada je dobitak bio 45.802 miliona dinara.Na nivou sektora ,sa najvećim ukupnim dobitkom poslovala su privredna društva iz sektora prerađivačke industrije, gde on iznosi 110.488 miliona dinara i veći je za 13,7%. Istovremeno, taj sektor je zapošljavao najviše radnika – ukupno njih 381.012, a pri tome beleži i najveći porast zaposlenosti – za 13.730 radnika. Zatim sledi sektor trgovine na veliko i malo, čiji je pozitivan neto rezultat od 79.198 miliona dinara uvećan za 25,6%, a uz to drugi je i prema broju zaposlenih od 222.049 radnika, koji je takođe povećan (2.676). Visoku profitabilnost beleži i sektor informisanja i komunikacija, koji je ostvario 42.501 milion dinara dobitka, uz rast od 8,2%. Pored toga, na nivou sektora je bilo 50.907 zaposlenih, što je 2.101 radnik više u poređenju sa prethodnom godinom. Uspešno je poslovao i sektor građevinarstva, a pozitivan rezultat tog sektora od 37.421 milion dinara je povećan za 49,2%, dok je broj zaposlenih (77.770), uvećan na godišnjem nivou za 5.291 radnika.Više od četiri puta je povećan pozitivan neto rezultat sektora poslovanja nekretninama, iskazan u visini od 24.743 miliona dinara, što je prevashodno posledica promene delatnosti jednog velikog sistema, koji je u prethodnoj godini poslovao u sektoru saobraćaja i skladištenja. Usled navedenog, značajan pad dobitka (78,3%) beleži sektor saobraćaja i skladištenja gde on iznosi 13.976 miliona dinara. Međutim, pozitivan neto rezultat je najviše smanjen (83,7%) u sektoru rudarstva, u kome je iskazan u visini od 18.383 miliona dinara.Sektor administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti se izdvaja prema ispoljenom rastu pozitivnog neto rezultata, koji je praćen značajnim porastom broja zaposlenih. Ukupan dobitak tog sektora je 2,1 put veći u poređenju sa prethodnom godinom i iznosi 13.280 miliona dinara, a pri tome je broj zaposlenih uvećan za 6.437 radnika, pa je zapošljavao ukupno 82.850 radnika. Najveći rast profitabilnosti je u sektoru usluga smeštaja i ishrane, u kome je realizovan preko pet puta veći dobitak u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 2.403 miliona dinara. Istovremeno, i broj zaposlenih je povećan za 2.466 radnika, tako da je poslovao sa 32.191 zaposlenim.Posmatrano prema veličini, na nivou svih grupa privrednih društava, osim mikro društava, ostvaren je pozitivan neto rezultat. Najveći ukupan dobitak od 163.376 miliona dinara beleže velika privredna društva, s tim da je on smanjen za 37,4% u poređenju sa prethodnom godinom. Pri tome, ona su zapošljavala 6.614 radnika više, što je ukupno 364.846 radnika. Tendencije pozitivnog rezultata su slične kod srednjih i malih privrednih društava, koja su ostvarila 117.244 miliona dinara odnosno 116.641 milion dinara dobitka, uz godišnji rast od 13,3% odnosno 12,3%. Međutim, broj zaposlenih je najviše povećan kod društava srednje veličine - za 20.263 radnika, tako da su ona poslovala sa ukupno 253.254 radnika. Mala društva su uvećala broj zaposlenih za 5.557 radnika i zapošljavala su 318.992 radnika. S druge strane, mikro društva, kao najbrojniji segment privrede (91.609), na ukupnom nivou su iskazala gubitak od 6.022 miliona dinara, manji za 69,4% od prošlogodišnjeg, a pri tome ukupan broj zaposlenih su smanjila za 1.777 radnika i poslovala su sa 234.798 radnika.Gledano sa aspekta teritorije, najveći pozitivan neto rezultat ostvarila su privredna društva iz Beogradskog regiona, s tim da je ukupan dobitak u visini od 184.931 milion dinara manji za 5,6% u poređenju sa prethodnom godinom. Istovremeno, ona su zapošljavala i najviše radnika (511.111), a beleže i najveći rast broja zaposlenih (13.199). Visoku profitabilnost postigla su i društva iz Regiona Vojvodine, sa pozitivnim neto rezultatom od 112.397 miliona dinara, pri čemu su broj zaposlenih uvećala za 6.392 radnika, što čini ukupno 292.728 zaposlenih. Međutim, najizraženiji rast profitabilnosti je u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, gde je dobitak povećan za 56,9% i iznosi 69.487 miliona dinara. Istovremeno, broj zaposlenih od 142.710 radnika je na godišnjem nivou veći za 5.365 radnika. U Regionu Južne i Istočne Srbije ukupan dobitak u iznosu od 25.875 miliona dinara je smanjen za 77,2%, dok je u Regionu Kosovo i Metohija iskazan negativan neto rezultat od 1.450 miliona dinara, koji je za 37,6% manji od prošlogodišnjeg.Javna preduzeća beleže na ukupnom nivou gubitak od 574 miliona dinara, za razliku od prethodne godine kada su poslovala pozitivno (3.477 miliona dinara). Međutim, i ona su iz poslovne aktivnosti ostvarila dobitak, koji iznosi 19.464 miliona dinara, mada je za 22,7% smanjen na godišnjem nivou, dok pozitivan rezultat iz finansiranja iznosi 3.510 miliona dinara i veći je za 7,0%. Ukupan negativan rezultat opredelio je gubitak iz ostalih aktivnosti od 20.746 miliona dinara, koji je pritom smanjen za 4,6%. Sa neto dobitkom su poslovala 394 preduzeća, sa neto gubitkom 134, a bez iskazanog rezultata je bilo 21 preduzeće. U javnim preduzećima (ukupno 549) je bilo zaposleno 115.474 radnika, što je za 2.284 radnika manje u odnosu na prethodnu godinu.Preduzetnici su u 2019. godini profitabilno poslovali i ostvarili su 32.710 miliona dinara dobitka. Podatke za statističke i druge potrebe dostavilo je 110.811 preduzetnika, a oni obrađeni za njih 108.557, koji su zapošljavali 210.455 radnika. Pozitivan neto rezultat beleže i ustanove koje obavljaju delatnost radi sticanja dobiti, pri čemu njihov dobitak iznosi 12.362 miliona dinara i veći je za 54,5% u odnosu na prethodnu godinu. U 1.475 ustanova bilo je zaposleno ukupno 36.814 radnika.Pozitivna kretanja u domaćoj ekonomiji u 2019. godini odrazila su se i na poslovanje finansijskih institucija, pa sve grupe aktivnih finansijskih institucija beleže pozitivne rezultate. Sektor banaka, kao dominantan deo domaćeg finansijskog sistema, ostvario je pozitivan rezultat perioda od 64.065 miliona dinara, što je za 9,0% manje u poređenju sa prethodnom godinom. Pri tome, u ukupno 26 banaka bilo je zaposleno 22.739 radnika, odnosno 136 manje nego u 2018. godini. Na tržištu osiguranja poslovalo je 19 društava, a ostvareni pozitivan rezultat od 11.357 miliona dinara povećan je za 28,2%, s tim da broj zaposlenih smanjen za 106 radnika, pa su bila ukupno 10.543 zaposlena. Davaoci finansijskog lizinga (ukupno 13) iskazali su dobitak od 762 miliona dinara, koji je za 42,7% smanjen na godišnjem nivou. Malobrojni učesnici na tržištu kapitala takođe beleže pozitivne rezultate, tako da su brokersko-dilerska društva (17) ostvarila ukupan dobitak od 7.968 miliona dinara manji za 20,0%, dok su društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim (4) i društva za upravljanje investicionim fondovima (5) povećala pozitivan rezultat i on iznosi 196 miliona dinara odnosno 76 miliona dinara.Neprofitne institucije u 2019. godini beleže bolje rezultate i iskazale su neto višak prihoda nad rashodima od 5.543 miliona dinara, koji je skoro dupliran u poređenju sa prethodnom godinom. Od ukupno 56.348 neprofitnih institucija, podatke za statističke i druge potrebe je dostavilo njih 47.082, a isti su obrađeni za 46.081 instituciju. Te institucije su svoje aktivnosti obavljale sa 16.263 radnika (15.998 u 2018.). Posmatrano prema obliku organizovanja, udruženja, društva i savezi u oblasti sporta beleže najveći pozitivan rezultat u visini od 1.853 miliona dinara, uz višestruki godišnji rast. Pri tome, njih 12.126 je svoje aktivnosti obavljalo sa 3.842 radnika. Visok pozitivan rezultat su iskazala i udruženja, s tim da on iznosi 1.791 milion dinara i za 11,9% je veći u odnosu na prethodnu godinu. Ukupno 26.363 udruženja zapošljavala su 7.703 radnika.

Srbija

Mali: Preduzećima od utorka dostupno dve milijarde garantovanih kredita

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je novom uredbom Vlade Srbije preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima obezbeđena garantna šema za kredite vrednosti dve milijarde evra.On je na konferenciji za novinare kazao da će krediti na raspolaganju privredi biti na raspolaganju prvog sledećeg radnog dana, odnosno da će za njih moći da konkurišu već u utorak. Krediti će imati period otplate od 36 meseci, a grejs period od devet do 12 meseci.Prema drugoj uredbi koju je Vlada danas usvojila obezbeđeno je i 2,6 milijardi dinara za pomoć poljoprivrednicima, koji će takođe biti dostupni od utorka.Mali je istakao da je na taj način u potpunosti završen pravni okvir za implementaciju svih planiranih ekonomskih mera, u vrednosti od 5,1 milijardi evra za podršku domaćoj  privredi.Mali je rekao i da je samo u protekla tri dana oko 113.000 privrednih subjekata prijavilo Poreskoj upravi za mere odlaganje plaćanja poreza i doprinosa i za dobijanje tri minimalne zarade za svoje radnike, a da je na adresu Fond za razvoj stiglo 300 upita za kredite za likvidnost.Ministar dodaje da je apelovao na Upravni odbor tog Fonda da se umesto jednom nedeljno sastaju dva ili tri puta sedmično, čime bi se proces odobravanja kredita za likvidnost ubrzao.Uredbe donete na današnjoj sednici Vlade Srbije biće objavljeni kasnije u toku dana.

Srbija

Alibaba i Džek Ma donirali Srbiji zaštitne maske i medicinsku opremu

Alibaba Fondacija i Džek Ma Fondacija donirale su Srbiji maske, respiratore, zaštitnu odeću i vizire kao podršku našem narodu u borbi protiv COVID-19. Reč je o medicinskoj opremi koja je stigla u Srbiju zahvaljujući Džeku Mau, uglednom kineskom preduzetniku i osnivaču Alibaba grupe, kompanije koja se bavi internet trgovinom i tehnologijama, saopštila je kompanija.Avion sa ovom značajnom pošiljkom zaštitnih maski iz Šangaja u Kini stigao je na beogradski aerodrom.Ova donacija je jedna u nizu dobrotvornih inicijativa Alibaba Fondacije i Džek Ma Fondacije, sa ciljem da se pruži podrška i isporuči medicinska oprema oblastima širom sveta koje su najviše pogođene virusom Covid-19. Fondacije takođe finansiraju istraživanja za lečenje virusa Covid-19, u Kini, na Institutu za infekciju i imunitet „Piter Doerti“ (Australija) i na Univerzitetu Kolumbija (SAD).Džek Ma Fondacija i Alibaba Fondacija objavile su i distribuirale priručnik sa najboljim primerima iz prakse iz Prve pridružene bolnice Medicinskog fakulteta Univerziteta u Žeđijangu za lečenje osoba obolelih od Covid-19. Priručnik se može preuzeti i na srpskom jeziku na linku https://covid-19.alibabacloud.com/.

Srbija

Sad se ne isplati imati more

Prema prognozama MMF, Srbija će kroz koronu bolje proći od većine ostalih država, a razlog bi mogao biti to što ne zavisimo od turizma i ugostiteljstva, piše Danas uz slikovitu ocenu da su na&s...

Srbija

EBRD za Srbiju namenio 750 miliona evra

Evropska banka za obnovu i razvoj odobriće veća sredstva od ranije planiranih za pomoć kompanijama u Evropskoj uniji. Zapadnom Balkanu namenjeno je zajedno sa kapitalnim ulaganjima od 1,3 do 1,5 milijardi, a...

Srbija

Kod kojih stranih država se Vlada Srbije zaduživala

Kad se samo pogledaju strane države pojedinačno od kojih je Vlada Srbije pozajmljivala novac, na kraju 2019. godine najviše smo dugovali vladama Emirata Abu Dabi, Kine, Rusije, Kuvajta i Azerbejdžana. Stranim državama Srbija duguje 4,1 milijardi evra, što čini skoro 17 procenata ukupnog javnog duga Srbije. Ukupan dug opšte države Srbije na kraju 2019. iznosio je 24,4 milijarde evra, dok je na kraju 2012. godine iznosio 18,3 milijardi evra.Prema analizi Parlamentarne budžetske kancelarije (PBK), Srbija je na kraju 2019. godine stranim državama i njihovim razvojnim fondovima dugovala 4,1 milijardi evra. Obaveze Srbije po osnovu ovih kredita povećane su tokom godine za 410 miliona evra (kada se isključi uticaj promene kursa), što čini skoro polovinu ukupnog rasta javnog duga u 2019. godini.Prema analizama PBK, udeo duga prema stranim državama u odnosu na ukupan dug raste od 2016. godine. Tada su krediti stranim vladama iznosili ukupno 3,1 milijarde evra (12 odsto ukupnog duga), dok su danas narasli na 4,1 miljardi (17 odsto). Poslednjih nekoliko godina raste zaduživanje kod stranih vladaPovećanje se odnosi na kinesku Export-Import banku, od koje je Srbija uzela kredit za putnu i železničku infrastrukturu, Fond za razvoj Emirata Abu Dabi, od kojeg je uzet kredit za budžetsku podršku, te kreditu Vlade Ruske federacije za nabavku robe i usluga za rekonstrukciju železnice koji se kupuju ekskluzivno od ruskih preduzeća. NE je već ranije pisala o tome da kineski krediti zaobilaze domaći zakon o javnim nabavkama.Za razliku od toga, obaveze prema Pariskom klubu poverilaca  (čine ga zemlje OECD-a i Rusija) i EU smanjile su se za 140 miliona evra. Ukupna obaveza prema Pariskom klubu na kraju 2019. godine iznosi 1 milijardu evra.

Srbija

Kako su se prale pare u 2019. godini

Analizom sumnjivih transakcija koje su uglavnom prijavile banke u 2019. godini u Srbiji se ponavljaju iste tipologije pranja novca kao i prethodnih godina, objavljeno je u najnovijem Izveštaju Uprave za sprečavanje pranja novca za prošlu godinu.Jedan od glavnih načina je izdavanje fiktivnih faktura ka inostranstvu iza kojih ne stoji kretanje robe. Ili, firma organizator u inostranstvu usmerava novac na srpsku firmu, obično po osnovu usluga, koji se odmah, istog dana transferiše, takođe po osnovu fakturisanih usluga na račun ostalih firmi koje su često locirane u of-šor (offshore) zonama. U ovakvim slučajevima teško se prepoznaje prava delatnost firme organizatora i pretpostavlja se da im je prava svrha prikrivanje i raslojavanje „prljavog novca“ ili aktivnosti poreskih prevara (PDV - u sistemu EU).Drugi uobičajeni način je izvlačenje novca sa računa pravnog lica preko preduzetnika. Fizičko lice otvara preduzetničku radnju, a u cilju izvlačenja novca sa računa pravnog lica koje je pod njegovom upravljačkom kontrolom.Uprava ukazuje i na  pranje novca preko fizičkih lica investitora.  Fizičko lice ubacuje novac nepoznatog porekla u izgradnju stambenih jedinica koje imaju regulisanu građevinsku dokumentaciju za izgradnju. Međutim, veća sumnja u pranje novca postoji u investiranjima u stambeno poslovne objekate koja nemaju građevinsku dozvolu. U takvim slučajevima obično nema nadzora u postupku izgradnje. Nakon izgradnje vrši se legalizacija objekata (stanovi) koji su predmet prodaje (najčešće u gotovini). U pranje para su uključeni i otkupljivači sekundarnih sirovina. Reč je o simulovanm pravnim poslovima: novac se bez jasne ekonomske opravdanosti transferiše između većeg broja međusobno povezanih pravnih lica. Na kraju se sredstva transferišu sa računa pravnih lica na račune fizičkih lica, a po osnovu otkupa sekundarnih sirovina. Lice sredstva odmah po prispeću podiže sa računa. 

Srbija

Epl: Građani Srbije drastično smanjili kretanje tokom pandemije

Kompanija Epl objavila je svoju procenu da su građani Srbije juče, 14. aprila, smanjili kretanje automobilom za dve trećine u odnosu na početak godine, a peške su na svoja odredišta dolazili tri četvrtine manje nego u istom periodu, navodi se u statističkom izveštaju koji je objavila kompanija Epl (Apple).Taj izveštaj, namenjen prevashodno vlastima i zdravstvenim institucijama kako bi bolje razumeli stanje na terenu u vreme pandemije koronavirusa, koristi depersonalizovane zbirne podatke prikupljene kroz Apple Maps, odnosno broj upita za željene destinacije na tom digitalnom servisu.Podaci za omogućavaju uvid u stanje u 63 države ili regiona.Eplovi podaci mogu se preuzeti i kao open data, u tabelarnom formatu, a dostupni su svima OVDE."Privatnost je osnovno ljudsko pravo. U Eplu takođe predstavlja jednu od naših osnovnih vrednosti, sa tako da Appe Maps ne povezuje vaše podatke sa vašim Apple ID-om, a kompanija ne čuva istoriju podataka o vašem kretanju... (Zbirni) podaci biće javno kratko dostupni, samo tokom trajanja pandemije COVID-19", navode u toj kompaniji.Prethodno su tehnološki giganti Epl i Gugl najavili da su počeli saradnju na izradi softvera za praćenje ljudi inficiranih koronavirusom i onih koji su sa njima kontaktirali.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.