Kako se ponašati prema deci tokom epidemije?
Intervju sa Aleksandrom Baucalom, profesorom razvojne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, za podcast “Dan posle” (link na audio intervju). Razgovarao: Aleksandar GubašDan...
Srbija
.jpg){kind=small}
‘Gorenje’ u Valjevu danas nastavilo proizvodnju
Fabrika rashladnih uređaja "Gorenje" u Valjevu danas je nakon tri nedelje pauze zbog epidemije koronavirusa nastavila proizvodnju, prenose Večernje novosti.Kompanija "Hisens Gorenje" je navela da je dvoje njihovih radnika u toj fabrici pozitivno na korona virus, da su u dobrom zdravstvenom stanju, a da su zaraženi u "porodičnom okruženju" tokom tronedeljne obustave proizvodnje. "Iako su naši zaposleni zaraženi van radnog mesta, u skladu sa propisanim merama, 14 kolega koji su pre obustave proizvodnje sa njima bili u kontaktu, upućeni su u samoizolaciju od 28 dana", saopštilo je "Gorenje".Bez znakova oboljenja u samoizolaciji se nalazi još jedan zaposleni koji je tokom odmora bio u kontaktu sa zaraženim osobama, a dodatna mera predostrožnosti je da će se na radna mesta vratiti samo zaposleni čiji članovi domaćinstva ne rade u zdravstvenim ustanovama."Oni će posao obavljati od kuće, ako priroda radnog mesta to dozvoljava, ili će do kraja vanrednog stanja biti na prinudnom odmoru i primati 70 odsto plate", javljaju Novosti.Sindikat zaposlenih u ovoj valjevskoj fabrici prethodno je na poslodavce apelovali da se sa nastavkom proizvodnje otpočne 27. aprila, obzirom da se period vrhunca epidemije u Srbiji "najrizičniji za zaposlene" još uvek očekuje.Sindikat zaposlenih u "Gorenju" je naveo da je primio veliki broj pritužbi radnika koji se boje za svoju bezbednost, a zaposleni navode da ih u trenutnom vanrednom stanju policijski čas lišava slobodnog vremena. Sa proizvodnjom će tokom ove nedelje nastaviti i sve fabrike kompanije "Hisens Gorenje" u Evropi, a kompanija je saopštila da dobija "veoma ohrabrujuće signali sa evropskog tržišta", zbog povećane tražnje rashladnih uređaja koji se proizvode upravo u fabrici “Gorenje” u Valjevu.Otpušteni radnici iz Hačinsona u Rumi
Ko je uhapšeni direktor Gerontološkog centra u Nišu
Direktor Gerontološkog centra Niš Milan Stevanović uhapšen je danas zbog summmnje da je izvršio krivično delo teško delo protiv zdravlјa lјudi u vezi sa krivičnim delom prenošenje zarazne bolesti, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ovo je prvo hapšenje u državnim institucijama zbog propusta tokom zdravstvene krize izazvane pandemijom koronavirusa.Kako se navodi, sumnja se da on kao ovlašćeno lice doma za stare "nije preduzeo sve neophodne mere i radnje kako bi sprečio širenje COVID-19", usled čega je u ovoj ustanovi zaraženo 135 korisnika usluga i četvoro zaposlenih.Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 časova i on će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Nišu.Pokrajinski sekretar za zdravstvo Vojvodine Zoran Gojković je na redovnoj konferenciji za novinare izjavio da je veliki broj zaraženih posledica neprofesionalnog odnosa, kao i da je naknadno utvrđeno postojanje niz nepravilnosti u radu tog centra"Dozvoljavane su posete štićenicima doma od strane rodbine, dozvoljavani su izlasci štićenika van doma, što je od samog početka epidemije bilo strogo zabranjeno. Nažalost, imamo indicija i da su se krili simptomi bolesti kod nekih korisnika u samom početku infekcije", naveo je Gojković, i dodao da je za krivično delo za koje se direktor tereti zaprećena kazna do 12 godina zatvora.Do danas je bilo poznato da je u Gerontološkom centru Niš bilo zaraženo šest korisnika i dvoje zaposlenih, a da je cela zgrada bila u karantinu, podsećaju Južne vesti.Portal južnasrbija.info piše da je Milan Stevanović diplomirani ekonomista, nekadašnji istaknuti funkcioner Demokratske stranke Srbije u Nišu, koji je naknadno istupio iz te partije i pristupio Srpskoj naprednoj stranci (SNS).Bio je vršilac dužnosti direktora Narodnih novina pre privatizacije, većnik u niškoj Gradskoj opštini Palilula u jednom mandatu i član jedne od plaćenih komisija u istoj opštini u drugom mandatu. Stevanović je direktor Gerontološkog centra Niš postao u oktobru 2017. godine, nakon serije kadrovskih promena na vrhu te institucije, a tokom mandata sadašnjeg ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića.
Poverenica uputila inicijativu da se osobama sa autizmom omogući kretanje
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković uputila je inicijativu Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da se roditeljima dece sa autizmom i odraslima sa autizmom u vreme policijskog časa omogući kretnja u ograničenom vremenu, prenosi agencija Beta. Kako se navodi u saopštenju, to kretanje bi bilo omogućeno u blizini mesta stanovanja zbog održavanja dnevne rutine i navika koje su za njih vrlo važne."Poverenica ističe da bi se navedeni problem mogao rešiti slanjem zahteva za izlazak na posebno odredjen telefonski broj, nakon čega bi stigla SMS poruka o dozvoli za izlazak u periodu od sat vremena. Na ovaj način bi se olakšalo roditeljima i starateljima da dobiju dozvolu koja bi u formi SMS poruke bila validan dokaz u slučaju kontrole, da mogu biti napolju i u periodu opšte zabrane kretanja", dodaje se.Poverenica je ocenila da bi takvo rešenje moglo da posluži i za neke druge slučajeve izdavanja dozvola za kretanje, ukoliko pandemija potraje.U inicijativi je navedeno da je neophodno da se centri za socijalni rad uključe u zaštitu osoba sa autizmom u slučaju da njihovi roditelji ili staratelji obole od korona virusa.Za Novu ekonomiju je o problemima osoba sa autizmom govorio Dario Rosi iz udruženja “Autizam - pravo na život”: Nema volje da se oformi registar autizmaDeca sa autizmom na popravku zuba čekaju 6 meseci
Budžet Beograda umanjen za 20 milijardi dinara zbog vanrednog stanja
Gradsko veće Grada Beograda usvojilo je Odluku o izmenama i dopunama gradskog budžeta za 2020. godinu, kojim je smanjilo proektovane prihode i rashode za 20,3 milijarde dinara (oko 172,64 miliona evra), objavljeno je na portalu Beoinfo.Budžet Beograda sada iznosi 122,8 milijardi dinara, izjavio je zamenik gradonačelnika Goran Vesić, koji je dodao da su gradski čelnici vodili račun da "socijalna davanja, kao i sva davanja kojima se omogućava nesmetano funkcionisanje vitalnih funkcija organa Grada Beograda i našeg komunalnog sistema ostanu netaknuta".On je naveo da je Gradsko veće postupilo u skladu sa proglašenim vanrednim stanjem, uputstvima Vlade Srbije i "činjenicom da je zbog situacije u kojoj se nalazimo smanjena privredna aktivnost".Vesić je naglasio da su smanjeni prihodi i rashodi Grada Beograda za 20,3 milijarde dinara i da budžet sada iznosi 122,8 milijardi dinara umesto 143,1 milijardu dinara, koliko je bio planiran za ovu godinu.Smanjenje prihoda i rashoda, u najvišem iznosu je planirano smanjenjem sredstava koja su bila namenjena dokapitalizaciji, odnosno uvećanjem osnivačkog uloga kod javnih komunalnih preduzeća, kao i za nove kapitalne izdatke, tako da je samo po tim osnovama izvršeno ukupno smanjenje za 16 milijardi dinara."Pored toga, najveće smanjenje sredstava izvršeno je i na ime donacija, dotacija i transfera, koji su umanjeni u iznosu od 2,2 milijarde dinara, a koje se najvećim delom odnosi na sredstva za korisnike čije funkcionisanje je redefinisano, odnosno ograničeno u uslovima vanrednog stanja", rekao je Vesić.On je ponovio da se isplate zaposlenima u komunalnom sistemu Beograd u punom iznosu odvija i u uslovima vanrednog stanja."Kratko rečeno, smanjenje je izvršeno na planiranim investicijama, ali ne u oblasti infrastrukture, već na drugim investicijama koje su bile planirane" rekao je Vesić i dodao da "to ne znači da deo planiranih investicija neće biti realizovan, već da će samo neke investicije biti odložene".Prema njegovim rečima, svi radovi koji su započeti će biti završeni, neke investicije biće pomerene za sledeću godinu, neke za kraj tekuće, ali će sve biti realizovane.Zamenik gradonačelnika je naveo da se još ne može znati kakve će posledice vanredno stanje imati po javne prihode lokalnih samouprava, a da će se verovatno početkom jeseni ocenjivati da li će se budžet još smanjivati ili će se beležiti prihodi na koje sada ne računaju.
Ko nas više „voli“ u koroni: Peking ili Moskva
U Srbiji, zemlji kandidatu za ulazak u EU koja se poslednjih godina udvarala i Moskvi i Pekingu, jako je vidljiv presek konkurentnih "korona virus diplomatija", piše Gardijan.Kako se ubrzava pandemija korona virusa, vodeći igrači gledaju kako da upotrebe "meku moć" i "pomoć" da ispune svoje spoljnopolitičke ciljeve, piše britanski list u članku pod naslovom "Kako se korona virus diplomatijom Rusija, Kina i EU takmiče za naklonost Srbije.EU time pokušava da dokaže da priče o evropskim vrednostima i solidarnosti nisu samo prazne priče, za Kinu to je promena narativa da predstavi zemlju kao rešenje za korona virus, ne njegov uzrok, navodi list. Rusija koristi skromnije resurse sa maksimumom efekata, sa ruskim vojnim vozilima koja se kreću kroz Italiju ili avionom punim opreme poslatim u SAD koji je delimično proizvela kompanija pod sankcijama. Amerikanci, usredsredjeni na sebe pod administracijom Donalda Trampa, u velikoj su meri odsutni iz igre korona virus diplomatije, navodi list.Kako piše Gardijan, prvo su Kinezi došli u Beograd sa avionima punim opreme i šest medicinskih stručnjaka da pomognu da se koordiniše nacionalna politika za suzbijanje širenja korona virusa, predsednik Srbije pun emocija poljubio je kinesku zastavu iz zahvalnosti i kritikovao Evropu zbog nedostatka pomoći.Zatim su došli Rusi koji su avionom dopremili manje važne ali ipak dobrodošle resurse vojnim avionima uz veliku medijsku propraćenost. Konačno su došli Evropljani ukazujući da su tu bili sve vreme i da su znatno više sredstava dali nego Rusija i Kina zajedno.U Srbiji je, navodi list, sve počelo 15. marta kada je predsednik Aleksandar Vučić proglasio vanredno stanje. Istog dana je predsednica EK Ursula fon der Lajen u saopštenju nagovestila zabranu izvoza medicinske opreme iz EU bloka, što je razbesnelo Vučića i izazvalo njegove emotivne kritike upućene Uniji.Vučić je rekao da evropska solidarnost ne postoji da je to bajka i da je poslao pismo jedinima koji mogu da pomognu, a to su Kinezi. On je od Kine tražio materijal, opremu i savete za borbu protiv pandemije i ubrzo zatim avion je sleteo u Beograd.Jedan evropski diplomata na službi u Beogradu rekao je da to nije baš nešto što bi želeli da čuju od vlade koja tvrdi da radi sve što može da udje u EU. Medjutim, kako ukazuje Gardijan, bilo je kritika i u Španiji i Italiji oko nedostatka koordinisanog evropskog odgovora na korona virus, a za one koji su van bloka kao što je Srbija to odbijanje se osetilo još snažnije.Kina je rado uskočila u taj prostor, navodi Gardijan. Srpski zvaničnici kažu da kineski stručnjaci koji su ostali u zemlji sada vode vladinu politiku odgovora na korona virus. Za razliku od većine u Evropi Srbija sledi kineski model izolacije čak blagih slučajeva korona virusa u velikim privremenim bolnicama, radije nego da poveri ljudima da se samoizoluju.Kinezi su preporučili i karantin tipa onog primenjenog u Vuhanu, rekao je jedan srpski zvaničnik, ali to je bilo odbačeno zato što srpska javnost to ne bi prihvatila, ali je zato uveden strogi policijski čas i pun karantin za starije.Obećano masovno testiranje još nije razradjeno i ima izveštaja da je procedura testiranja haotična, piše Gardijan, medjutim, kako navodi, srpski zvaničnici se nadaju da će rana primena strogih kineskih mera značiti da će zemlja izbeći epidemiju velikih razmera kao onu vidjenu u zapadnoevropskim zemljama.Rusija je, ukazuje list, takodje poslala pomoć uglavnom u obliku rastvora za dezinfekciju za bolnice i ulaze stambenih zgrada. U Moskvi opozicija se žali da Kremlj šalje opremu u inostranstvo radi propagandnih poena dok lekari kod kuće nemaju osnovne stvari. U Srbiji pomoć je dobrodošla, mada se ima osećaj da je pompa oko isporuka možda preuveličana u odnosu na njenu pravu korist.Od Vučićevog ispada, EU takodje radi na tome da pokaže kako je pomogla Srbiji. Delegacija EU je ukazala da je dato više od 200 miliona evra u poklonima i preko 250 miliona evra u zajmovima da se pomogne medicinskim objektima poslednje dve decenije. Laboratorija koju je finansirala EU, preusmerena je za potrebe laboratorije za testiranje na korona virus. Dodatnih 93 miliona evra je EU obećala u kratkoročnom i srednjoročnom periodu u borbi protiv korona virusa i njegovih posledica.
Više od 80 rešenja pristiglo na konkurs ‘Budi I TI heroj’
Više od 80 predloga kompanija, organizacija i preduzetnika koji žele da pomognu državi u borbi protiv koronavirusa pristiglo je na adresu Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj, pre...
Finansijske istrage protiv 23 osobe u Beogradu u prošloj godini
Tokom prošle godine doneta je naredba o pokretanju finansijskih istraga protiv 23 osobe u odnosu na 33 osobe u 2018. godini, pokazuju podaci posebnog odeljenja za borbu protiv korupcije pri Višem tužilaštvu u Beogradu, saznaje Politika.Pored toga u ostalim predmetima je identifikovana i oduzeta protiv pravna imovinska korist od izvršilaca krivičnih dela u 2018. u iznosu 1,84 miliona dinara i 3350 evra, a izvršioci su u obavezi da obeštete oštećene u iznosu nešto većem od osam miliona dinara.U toku 2019. od okrivljenih je oduzeto nešto preko milion dinara na ime protivpravne imovinske koristi, a odlukom suda okrivljeni su u obavezi na obeštećene od 11,7 miliona dinara.U ove sume nisu uračunati iznosi iz sporazuma o priznanju krivičnih dela koje sud nije još potvrdio, kao ni vredni predmeti i imovinska korist čije se oduzimanje traži u podnetim optužnim aktima.Zloupotreba krivičnog položaja je najčešće koruptivno krivično delo zbog kojeg posebna odeljenja za borbu protiv korupcije pri višim tužilaštvima u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu pokreću postupke. Najveći broj krivičnih prjava za borbu protiv korpucje podnose građani, pa MUP, ostali organi i institucije.
Zašto će nam javni dug skočiti na 60 odsto BDP
Na kraju 2019. godine dug opšteg nivoa države Srbije iznosio je 24,4 milijardi dolara, tj. 52,9 procenata BDP-a. Samo tokom prošle godine dug opšte države je povećan za 1,0 mlrd evra u odnosu na kraj 2018, najviše usled povlačenja kredita stranih vlada i neto zaduživanja na domaćem finansijskom tržištu, ali i uticaja (nepovoljne) promene deviznih kurseva, pokazuje najnovija analiza javnog duga u 2019. godini koji je uradila Parlamentarna budžetska kancelarija. Stanje javnog duga treba gledati u kontekstu pandemije korona virusa i najavljenih mera Vlade Srbije jer novca za to trenutno nema i Vlada Ane Brnabić će morati prilično da se zaduži. Iako se povećao u apsolutnom smislu u odnosu na kraj 2018. godine, sadašnji nivo javnog duga predstavlja značajno smanjenje, kako u apsolutnom, tako i u relativnom smislu u odnosu na kraj 2014. godine, kada je počela fiskalna konsolidacija kroz smanjenja penzija i plata u zaposlenih u javnom sektoru.Javni dug je dug države, čine da direktan dug nastao zaduživanjem države i indirektne obaveze po davanju garancija.Javni dug čine državne obveznice (12,5 mlrd. evra) i krediti uzeti od stranih država (9,5 mlrd. evra).Najveći deo duga se koristi za budžetsku podršku i unapređenje javnih finansija, dok se krediti uglavnom koriste za restrukturiranje javnih preduzeća, putnu strukturu i otplatu dugova nastalih u vreme SFRJ.Među državama kojima Srbija duguje najviše su Emirat Abu Dabi, Kina, Rusija, Kuvajt i Azerbejdžan. Obaveze prema ovim poveriocima su u 2019. godini povećane za skoro pola milijardi evra.Republika Srbija ima značajan deo indirektnih obaveza, koje nastaju kao posledica izdatih garancija na zaduživanje javnih preduzeća (EPS, Putevi Srbije, Železnice, Srbijagas itd), ali i na zaduživanje preduzeća u kojima Srbija ima samo jedan deo (FIAT, Air Serbia). Ove indirektne obaveze iznose oko 1,5 milijardi evra, a prošle godine je aktivirano 91,6 miliona evra garancija. Vlada Srbije je 31. marta objavila detalje ekonomskog paketa pomoći privredi u iznosu u 5,1 milijardi evra, što predstavlja 11 procenata srpskog BDP-a (procentualno, među većim paketima u svetu).Fiskalni savet predviđa da će Vlada Srbije morati da se zaduži za dodatnih 3 milijarde evra, kojih trenutno nema u budžetu, da bi ovaj paket sprovela u delo.Uzimajući u obzir neizbežnu privrednu kontrakciju (Bečki institut za međunarodnu politiku i privredu predviđa za Istočnu Evropu kontrakciju od 3-5 procenata kao optimističnu prognozu, odnosno 10 procenata kao pesimističnu), ovo bi najverovatnije moglo da pogura nivo javnog duga na 60 procenata BDP-a, predviđa Fiskalni savet.S ozbirom na to da će zaduživanje preko država biti smanjeno, Srbija će verovatno morati da se zadužuje putem emitivanja obveznica. U poslednjih pet godina Srbija popravila rejting na međunarodnom tržištu hartija od vrednosti, tako da danas ima rejting BB+ (Standard and Poor’s, Fitch) ili Ba3 (Moody’s).Ipak, obveznice sa ovim statusom se i dalje smatraju rizičnim i sugerišu da kod dužnika postoji značajna verovatnoća da neće moći da isplati sav dug, što će povećati cenu zaduživanja mimo trenutne već povećane potražnje za novcem na svetskom tržištu. Kamatna stopa na desetogodišnje državne obveznice R. Srbije je na kraju 2019. iznosila manje od 2 procenta.Izvor. Parlamentarna budžetska kancelarija; WIIW; FS.
Vlada Srbije još traži rešenje za turističke aranžmane
Država Srbija traži model za nerelizovane turističke aranžmane,koji će biti privatljiv i za agencije i za putnike koji su uplatili aranžmane, ali zbog pandemije korona virusom ne mogu da ih realizuju, rekao ...
Privrednici od danas mogu da traže pomoć države
Privrednici Srbije od danas mogu da se prijave za državnu pomoć u okviru ekonomskih mera za saniranje posledica uticaja virusa korona na privredu Srbije.Svi zainteresovani moći će da se prijave, i to kroz poresku prijavu, koju i inače popunjavaju.Vlada Srbije usvojila je u petak tri uredbe kojima se precizira primena mera za podršku privredi u vanrednom stanju nastalom zbog pandemije virusa korona.Privrednici mogu da se prijave za odlaganje plaćanja poreza i doprinosa na zarade za april, maj i jun, odnosno maj, jun i jul (ako su već isplatili martovske plate). Uslov je da od 15. marta do prošlog petka nisu smanjili broj zaposlenih za više od 10 odsto. Odloženi porez će se naplaćivati od 4. januara sledeće godine u 24 mesečne rate.Ova uredba reguliše i isplatu minimalnih zarada za preduzetnike, paušalce, preduzetnike poljoprivrednike i zaposlene u mikro, malim i srednjim preduzećima koje će država isplatiti u maju, junu i julu. Po pola minimalca dobiće zaposleni u velikim preduzećima koji su dobili rešenje o prekidu rada (što nije isto kao i otkaz).ŠTA URADITI DA BISTE SE PRIJAVILI I DOBILI PORESKE OLAKŠICE I MINIMALAC ZA RADNIKE?Najjednostavnije rečeno, pošto se odlaže plaćanje poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada do 04.01.2021, pri popunjavanju poreske prijave, kao dan početka plaćanja poreza stavićete taj datum. I to je sve što treba da uradite. Samim tim, prijavljujete se automatski i za novčanu pomoć u iznosu od 30.000 dinara.Pravno lice koje se opredeli da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja podnosi praktičmp Pojedinačnu poresku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima (dalje u tekstu:Obrazac PPP-PD) za prihode iz radnog odnosa posebno od Obrasca PPP-PD za prihode van radnog odnosa, tako da se na jednom Obrascu PPP- PD ne iskazuju zajedno prihodi iz radnog odnosa i prihodi van radnog odnosa.Pravno lice koje se opredeli da koristi Fiskalne pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u Obrascu PPP-PD za prihode iz radnog odnosa za obračunski period – mesec za koji koristi fiskalne Pogodnosti i direktna davanja iz ove uredbe u polju 1.4. – datum plaćanja, unosi datum 04. januar 2021. godine.Doprinosi čije plaćanje je odloženo u skladu sa ovom uredbom, smatraju se plaćenim za svrhu ostvarivanja prava po osnovun penzijskog i invalidskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja, ostvarivanja prava za slučaj nezaposlenosti i ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom.
Pravi novinari neće podleći samocenzuri
Intervju sa Pericom Gunjićem, glavnim i odgovornim urednikom Cenzolovke, za podcast “Dan posle” (link za audio intervju).Razgovarao: Aleksandar GubašJedanaestog aprila, pre dvadeset i jednu godinu, a takođe za vreme vanrednog stanja, ubijen je Slavko Ćuruvija. Kako se vi, kao višegodišnji saradnik pokojnog Ćuruvije, sećate tog dana?Perica Gunjić: Tih dana je zaista bilo vanredno stanje, i delimično je po nekoj atmosferi podsećalo na ovo danas. Ta neka jeziva tišina, koja je vladala gradom dobrim delom dana -- kada su najavljivana bombardovanja, ili kada su ljudi prosto ostajali u stanovima... Mada, nije baš sve bilo isto, pošto tada nije bilo zabrane kretanja kao danas, ali je istovremeno ta jezovitost imala veze i sa tim što je, i tada, opasnost dolazila od nekog nevidljivog neprijatelja. Danas je to virus, a tada su to bili nevidljivi bombarderi. Slavko Ćuruvija je praćen i prisluškivan, ne samo tih nekoliko dana pre ubistva, nego je to zvanično počelo od jeseni prethodne godine, a tokom suđenja za njegovo ubistvo smo imali prilike da čujemo da je to trajalo i dosta duže. Sećam se te jeze, i tog straha kod mnogih novinara... U tom trenutku je bombardovanje tek bilo počelo pre nekih dvadesetak dana, pa su mnogi ljudi mislili da je to samo početak krvavog obračuna sa svim kritičarima Miloševićevog režima. Taj strah, ta jeza koju su mnogi posle toga osećali opstala je, ja mislim, i dugo posle toga. Verovatno i dan danas mnogi ljudi pomišljaju na to kolika je moć tajnih službi u ovoj zemlji, koje su se i tada, na takav drastičan način, obračunavale sa nekim političkim neistomišljenicima ili kritičarima režima. Posle Ćuruvije taj obračun nije išao dotle da su ljudi ubijani, ali možemo videti mnoštvo jasnih signala da je to, kako bih rekao, srce tame ove države i dalje veoma veoma aktivno, i da određuje sudbine mnogih ljudi -- pa i cele ove države. Dakle, nažalost, nije samo vanredno stanje, i nije ova zlosutna tišina kao što je sada... Nije to jedini, kako bih rekao, strah, i jedina jeziva stvar, nego je to prosto i sama struktura ovog sistema, koja je na neki način ostala nepromenjena.Još jedna stvar koja povezuje 1999. i 2020. godinu je ličnost Aleksandra Vučića. On je u vreme ubistva Ćuruvije bio ministar informisanja, a sada je, formalno, predsednik države -- ali je neformalno zapravo on taj koji usmerava sve resore Vlade, pa tako i informisanje. Kako bi izgledalo poređenje Vučića nekad i sada, što se tiče odnosa prema medijima?PG: U to vreme, devedesetih, su posledice po medije, kao što je bilo i to ubistvo Slavka Ćuruvije, ponekad bile drastičnije. Nepunih godinu dana pre toga je donesen taj Zakon o informisanju -- to je bilo u oktobru ‘98. godine -- koji je, u stvari, služio isključivo za obračun sa medijima. Tu je, pre svega, na udaru bio Slavko Ćuruvija i njegov Dnevni telegraf, i kasnije Evropljanin, ali i drugi nezavisni mediji. Jedan od najodgovornijih ljudi, ako ne i najodgovorniji, za jedan takav zakon bio je, naravno, ministar informisanja Aleksandar Vučić, koji je tada, na vrlo beskrupulozan način -- u vreme kada je isto najavljivano ratno stanje, zbog sukoba na Kosovu, i tako dalje -- pretio medijima, onako bezočno, i te pretnje sprovodio u delo. Ne znam koliko ljudi danas znaju, tada je zabranjen Ćuruvijin Dnevni telegraf -- to je bilo čak i pre tog Zakona o informisanju, jedno nedelju dana. Posle toga su tako drakonske kazne, u stotinama hiljada dolara po jednoj presudi, donošene protiv medija... I u tome svemu je jednu od glavnih uloga igrao radikal Aleksandar Vučić. On je veoma vešt u propagandnom ratu. Dakle, on je kompletnu medijsku scenu, koju relativno dobro poznajem, prekomponovao -- videćete da je veoma uspešno uspostavio svoje medije, koji ga kompletno podržavaju, bez ikakvih naznaka da bi ijedan od njih, ikada, zbog bilo čega njega lično mogao da kritikuje. Ne samo što je stvorio svoje medije, pa i sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, nego je stvorio i kompletnu tu scenu -- paralelna novinarska udruženja…Da, čak se i slično zovu udruženja! Zajedničko im je to “UNS”, a samo se početak razlikuje -- pa tako, sem UNS-a i NUNS-a, imamo i režimski PROUNS...PG: Da, upravo tako. To je jedan od tih, često lukavih, načina da se skrene pažnja i da se stvari prikažu suprotnim od onog kakve zapravo jesu. Vi imate udruženja sličnih imena, imate Fejsbuk stranice... Postoji čitava armija “botova” koja radi na Fejsbuku -- i na Tviteru, pošto je Tviter ugasio nekih 8500 naloga ljudi koji rade za Srpsku naprednu stranku. Uopšte, preko društvenih mreža imate različite načine na koje deluje ta propaganda, sve vreme praktično zavaravajući građane.Nov momenat, u celoj ovoj medijskoj situaciji, je i ova najnovija najava Kriznog štaba, da će se ubuduće konferencije za medije održavati bez novinara -- navodno, iz straha za njihovu bezbednost. Kako su uopšte do sada izgledale te njihove konferencije, i kako će izgledati sada kad se pitanja budu slala mejlom?PG: To je, ja mislim, ispunjenje vlažnih snova ove vlasti. Otprilike -- “Da ih više ni ne vidimo, a kamoli da nas nešto pitaju.” To je potpuno besmisleno... Malopre smo pričali o obesmišljavanju medija, i novinarskog posla uopšte, i tek je ovo sada vrhunac toga. Nadam se da se to neće održati, i da ćemo nekako uspeti to da promenimo -- odnosno, da ćemo nekakvim pritiskom na vlast uspeti se izborimo za to da informisanje ponovo stane na noge. Međutim, ne deluje mi kao da će se to uskoro dogoditi.Sve i kad imaju informacije, koliko, u ovoj situaciji, mediji slobodno izveštavaju? Koliko je jak problem autocenzura?PG: Mislim da je autocenzura sada mnogo veća, naročito posle hapšenja Ane Lalić, i da je to bila poruka koju su oni tada hteli da pošalju. Dakle, evo šta vam se može dogoditi -- možete da provedete jednu ili više noći u policiji, da vam pokupe telefone, laptopove i sve živo... Poruka je: “Saznaćemo sve o vama, i ako mislite da vam se to isplati, vi izvolite i pišite kritičke tekstove.” Verujem da su tu poruku tako razumeli mnogi novinari, i verujem da je autocenzura sada mnogo raširenija -- ali se isto tako nadam da pravi novinari, naravno, neće tome podleći.Kakva je situacija sa fizičkim napadima?PG: Poslednji i nadrastičniji fizički napad je, naravno, bilo paljenje kuće Milana Jovanovića, i pre toga prebijanje Željka Matorčevića -- urednika sajta na kome su Milan i Željko objavljivali tekstove o Dragoljubu Simonoviću, koji je na kraju optužen za to paljenje kuće. Ti fizički napadi na novinare, nažalost, nisu toliko retki -- ja sam prilično ubeđen da ih ima mnogo više nego što mi znamo, zato što se ponekad o njima i ne govori. Međutim, pored njih su veoma opasne pretnje i jezivo zastrašivanje koje mnogi novinari doživljavaju -- i to, pre svega, novinari lokalnih medija. Imamo slučaj u Inđiji -- Verica Marinčić, novinarka Inđija kafea, je mesecima praćena i na različite načine zastrašivana od strane jednog čoveka, kome se nije dopalo to što je ona objavila fotografiju njegovog bahato parkiranog automobila. Tortura koju ona prolazi, od prošlog leta -- to praktično traje i do danas -- je zaista jeziva, i to, nažalost, nije jedini slučaj takvog zastrašivanja u našoj zemlji. Toga ima jako mnogo, a najveći problem, kažem, imaju ljudi u lokalnim medijima, koji su praktično napadnuti sa svih strana.Može li država, i da li uopšte želi da uradi nešto po pitanju tih napada?PG: Država na to ne reaguje efikasno. Odnosno, najčešće ne reaguje nikako -- i kada dođe do nje, to nekako nestane u fiokama tužilaštva i policije, i stvari se tu završe. Tako da se, recimo, pretnje kao što su “Treba vas sve pobiti!” predstavljaju kao slobodno izražavanje mišljenja -- bukvalno se na sudu iznose takva objašnjenja. To je sve deo atmosfere u kojoj novinari danas rade, i pravo je čudo da, da pomenem i neke lepe stari, da ipak postoje -- pored tih lokalnih novinara, kojima se zaista divim, jer su neverovatno hrabri -- da kod nas, ipak, postoji nekoliko ozbiljnih i profesionalnih medija. Ne samo ovih najvećih, kao što su N1 i Danas, nego i manjjih istraživačkih centara, kao što su CINS, KRIK ili BIRN.Sad mi nešto pade na pamet. CINS, KRIK i BIRN su sve skraćenice od četiri slova, koje sadrže slovo “i”. Ne bi me začudilo da sada vlast osmisli neku agenciju za istraživačko novinarstvo od četiri slova…PG: I sadržaće slovo “i”… (smeh) Apsolutno, to je verovatno sledeći korak.Kad smo kod sledećih koraka... Budući da se ova emisija zove “Dan posle”, i da se ne interesuje samo za ovo što se dešava sada, za vreme vanrednog stanja, nego i za ono što će biti posle -- na šta će ličiti naši i svetski mediji dan posle kraja krize?PG: Koji će mediji kod nas preživeti ovu krizu, i ovakvu vlast -- to je veliko pitanje... Verujem da mnogo njih neće preživeti, pre svega na lokalu, naročito ako ovo potraje. Za par meseci -- ako se tada završi ova kriza, a nadam se da hoće -- kada mediji budu u finansijskim problemima, ono što možemo od vlasti da očekujemo je samo da ih dokrajči. A ne da im pomogne, kao što to rade mnoge države -- pošto su mediji, naravno, u problemima u celom svetu...Takođe, pre svega medijska slika, ali i uopšte slika našeg društva, zavise od toga da li će doći do nekih ozbiljnijih promena posle koronavirusa. Pretpostavljam da je mogućnost takvih promena vezana i za mogućnost održavanja izbora -- koji su sad odloženi, i pretpostavljam da će biti održani posle završetka ove krize, što je možda na jesen, ili ne znam već kad... Pritom, uopšte ne mislim da bi oni koji bi u tom slučaju došli na vlast bili mnogo bolji prema medijima. Nikad ne treba zaboraviti da je ovakvu medijsku scenu počela da pravi, u stvar,i prethodna vlast. Mislim pre svega na tabloide i njihov uticaj, koji je tada počeo da se širi -- da bi onda podivljali od 2012. do danas, i postali ovako besprizorni kao što jesu. Ipak, promena je apsolutno neophodna, i jedini način, čini mi se, da se zadrži profesionalizam medija jeste u tome da dođe do ozbiljnih, sistemskih društvenih promena.
Otpušteni radnici iz Hačinsona u Rumi
Početkom aprila, tokom vanrednog stanja, u fabrici francuske kompanije Hačinson (Hutchinson) u Rumi otpušten je veći broj radnika pre isteka ugovora na određeno vreme, zbog smanjenog obima posla, pi&s...
Kako je Vlada Srbije našla višak od 15 miliona evra
Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, u pratnji ministra vojnog Aleksandra Vulina, na aerodromu u Batajnici svečano je dočekala pomoć iz Ruske Federacije. Ruski prijatelji počašćeni su pogačom i solju, na tradicionalan srpski način, što je dovelo do sablažnjivih slika za pučanstvo, jer su tokom konzumacije prekršeni svi mogući protokoli i mere za zaštitu od zaraze. Nakon tog čina visokog rizika, premijerka je održala prigodan govor u kojem se zahvalila ruskim prijateljima, ali nije odolela niskim pobudama pa je iskoristila priliku da se obruši na izmišljene neprijatelje.“Nemojte da budete toliko licemerni da ceo dan šetate, a onda u 20 časova izađete na terasu i aplaudirate lekarima. Hajde da više nemamo to da u Srbiji budemo kul. Kul je da po danu izlazite, a onda je kul uveče aplaudirati. Najgoru stvar ćete uraditi tim lekarima kojima tapšete. Ti lekari će zbog vas raditi umesto 12, 14 ili 16 sati. Nemojte im to raditi”, održala je premijerka vakelu neposlušnim građanima koji se odaju hipokriziji.Takvo nas vreme zadesilo: licemeri drže filipike protiv licemerja, fabrike za proizvodnju dezinformacija nariču zbog lažnih vesti, duhovni potomci Kajafe i Pontija Pilata propovedaju Hrista, a kradljivci doktorata čuvaju državnu kasu. Pored ovih pošasti koje smo sami izabrali, nama prirodne katastrofe uopšte nisu potrebne – na svojoj propasti radimo sasvim zadovoljavajuće i sami, bez ičije pomoći.Telepatske moći Ane BrnabićNe znam kojim je to naučno-istraživačkim metodama premijerka dokonala da su građani koji svako veče aplaudiraju požrtvovanom medicinskom osoblju isti oni koji su čitav dan proveli šalabazajući naokolo. Pitanje je da li bi čak i bratske kineske vlasti sa totalnom kontrolom i nadzorom građana u okviru sistema društvenog kredita bile u stanju da izgrednike lociraju ovako precizno, a kamoli premijerka zvanično demokratske države koja, koliko mi je poznato, još uvek nije uvela ovakav sistem. Biće da je Brnabić do svojih saznanja došla koristeći se svojim natprirodnim telepatskim moćima. Mada postoji još jedna mogućnost – premijerka jednostavno laže, prebacujući odgovornost sa sebe na unutrašnjeg neprijatelja. Nema efikasnijeg sredstva za borbu protiv licemerja od neistine.Iz ovog premijerkinog nastupa, kao i iz mnogih drugih poslednjih nedelja, dalo bi se zaključiti da su njoj i Vladi Srbije lekari i zdravstvo na prvom mestu. Međutim, kao i sve druge premijerkine izjave, ni ove iznenadne izlive uvažavanja medicinskog osoblja ne možemo uzeti zdravo za gotovo. Funkcioneri iz našeg državnog vrha su lingvističko saznanje o arbitrarnosti jezika shvatili nekako odveć bukvalno, pa između njihovih reči i realnosti obično zjapi ponor čije dubine ne bi uspela da istraži ni najsrčanija speleološka ekspedicija.Zdravstvo, poslednja rupa na sviraliProšlogodišnji budžet jasno govori šta su prioriteti Vlade Srbije: za zdravstvo je izdvojeno 18,3 milijarde dinara, a za vojsku preko 95 milijardi – samo pet puta više. Sredinom 2018. godine prosečna plata u policiji bila je 73.000 dinara, u vojsci 62.000, a u zdravstvu – 55.000 dinara. Dakle, plata u policiji je u proseku bila veća od plate medicinskih radnika preko 30 procenata. U međuvremenu je došlo do proporcionalnih povećanja, ali vojska i policija i dalje zarađuju više od medicinskog osoblja.Za srpske vlasti bezbednosne strukture su kudikamo važnije od zdravstva i obrazovanja, kao što i priliči državi koja teži autoritarnosti. Naprednjačke vlasti mnogo više cene građanina s puškom nego građanina sa stetoskopom, što je sasvim razumljivo ako imamo u vidu ratnohuškačku prošlost predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ministra odbrane Aleksandra Vulina, ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i mnogih drugih relikata iz mračnih devedesetih. Između militarizovanog društva i društva sačinjenog od obrazovanih građana sa dobrom zdravstvenom brigom, naši vlastodršci će uvek izabrati ovo prvo, prosto im je takav mentalni sklop.*Ovo je odlomak iz autorskog teksta Tomislava Markovića napisanog za Al Jazeera Balkans, ceo tekst možete pročitati na portalu balkans.aljazeera.net (link)
Stručnjaci iz Novog Sada istražuju psihološke uticaje pandemije
Ekipa psihologa sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu počela je da istražuje probleme i izazove u vreme pandemije koronavirusa, piše portal 021. Stručnjaci još uvek nemaju dovoljno saznanja o ...
Vučić: 11.000 ljudi ostalo bez posla u Srbiji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostovao je u jutarnjem programu na TV Prva i tom prilikom je govorio, između ostalog, o ekonomskim merama i šta nakon pandemije. Istako je da Srbija neće uzimati novac od MMF-a, najavio je nove investicije i istako važnost oporavka tržišta zemalja u koje Srbija izvozi robu. Naveo je podatak da je do sada u Srbiji oko 11.000 ljudi ostalo bez posla i da država planira da te ljude zaposli velikim investicionim ciklusom, kao i da je ideja da se sačuva bar 10 do 20 procenata ljudi koji su se vratili iz inostranstva. Vučić je izjavio da je najgori scenario da se iz krize Srbija izvuče u junu ove godine, ali da veruje da će se to desiti i ranije. Dodao je da neće biti smanjivanja plata i penzija i da će se država truditi da mnogo pomogne privatnom sektoru i rekao „Ukoliko budemo imali dobre prihode, verujem da možemo još više da ubrizgamo u privatni sektor, ali to ćemo moći da procenjujemo bolje za par dana, 15. aprila, jer tada dolazi presek PDV-a, akciza i carina.“ Tom prilikom, predsednik Srbije je rekao da če se požuriti sa otvaranjem gradilišta i najavio da će u narednih mesec dana obelodaniti jednu „fantastičnu investiciju“ koja dolazi u Vojvodinu, opisavši je kao jednu od najboljih koja je ikada došla u našu zemlju. Vučić je naveo da je za Srbiju važno da se ojača tržište Evropske unije, jer odatle dolazi najveći broj investitora, „Nemačke fabrike koje kod nas rade, Francuske fabrike, Italijanske fabrike, one moraju da imaju i tržište u svojim zemljama, moraju da rade njihove fabrike koje snabdevamo proizvodima i poluproizvodima iz Srbije. Zato je za nas važno da oni ubrizgaju mnogo novca u svoje zemlje.“ rekao je Vučić. Na pitanje voditeljke, šta je strategija za dan posle, Vučić je odgovorio da je ovo najveća kriza od 1929. godine i da Evropska unija po prvi put dozvoljava i dokapitalizaciju, vezano za takozvanu državnu pomoć, što nikada ranije nisu dozvoljavali. „Mi ćemo gledati da najmanje podignemo nivo javnog duga, jer sada u Evropi ni javni dug nije važan, ni defict više nije važan, sada je sve dozvoljeno da bi ekonomija preživela.“ izjavio je Vučić.
Šta sa subvencijama u slučaju otkaza radnicima
Srbija je uložila mnogo novca u otvaranje radnih mesta subvencijama stranim investitorima. Pitanje je da li su oni u obavezi da te subvencije vrate ukoliko otpuštaju radnike.Ekonomista Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba Libek kaže za Novu Ekonomiju da sve zavisi od toga kakvi su uslovi u ugovorima koje je država sklopila sa investitorima.“To je čisto pravničko pitanje. Ako to stoji u ugovoru, onda može da se uradi. Ako ne stoji u ugovoru, nije moguće. Zavisi od toga kako je napisano u ugovoru”, rekao je Gajić.On kaže da bi ukoliko bi država tražila od kompanija da vrate subvencije one mogle da zatraže međunarodnu arbitražu, zbog čega bi Srbija mogla da se nađe u situaciji da plaća penale. Gajić je rekao da, kada je u pitanju otpuštanje radnika, situacija zavisi od slučaja do slučaja i smatra da preduzeća ne očekuju da će se šira slika bitno promeniti posle ukidanja vanrednog stanja u zemlji. “Vrlo je verovatno da preduzeća koja otpuštaju radnike računaju na to da će posle ukidanja vanrednog stanja da se sve vrati na staro”, ocenjuje Gajić.Kada su u pitanju procene o posledicama krize zbog pandemije, Gajić kaže da se na svetskom nivou ne očekuje pozitivan razvoj i da će preduzeća odluke o otpuštanjima donositi u skladu sa time. “Ono što mi posmatramo je da agencije koje se bave ekonomskim predviđanjima ukazuju na veliku recesiju”, rekao je Gajić i dodao da se, ako se smanjuje i ekonomija Kine, ni u Srbiji ne može očekivati drugačije.
Srbija se zadužuje 301 milion evra zbog korona virusa
Republika Srbija će sledeće nedelje emitovati obveznice vredne 35 milijardi dinara (nešto više od 301 miliona evra) radi finansiranja budžetskog deficita, refinansiranja dospelih obaveza i za obezbeđivanje sredstava za sprovođenje ekonomskih mera za ublažavanje ekonomskih efekata trenutne pandemije, navodi se u Službenom glasniku.Nominalna vrednost obveznice je 10.000 dinara, a rok dospeća je jedna godina.Jedinstvena prodajna cena obveznica biće utvrđena prilikom primarne prodaje zapisa na aukciji, na bazi izvršne stope prinosa, koja još uvek nije navedena na veb-sajtu Uprave za javni dug.
Pobednici i gubitnici u industriji igara na sreću
Promet u domaćoj industriji igara na sreću opao je između 90 i 95 odsto usled odlaganja sportskih događaja, zatvaranja kladionica i slot klubova tokom zdravstvene krize
Ubuduće lakše emitovanje korporativnih obveznica
Vlada Srbije donela je na poslednjoj sednici uredbu kojom se kompanijama pojednostavljuje postupak izdavanja obveznica, koja se prevashodno tiče karakterisitka koje prospekt mora da ispuni da bi bio validan.Kompanije koje žele da na ovaj način prikupe kapital moraće, kao i ranije, da sastave i prezentuju prospekt Komisiji za hartije od vrednosta, a koji će morati da sadrži godišnji finansijski izveštaj sa revizorskim izveštajem, kao i godišnji izveštaj o poslovanju menadžmenta, ukoliko je izdavalac dužan da ga sačini.Prospekt takođe treba da sadrži konsolidovani godišnji finansijski izveštaj, ako je izdavalac obavezan da ga izradi u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo.U slučaju da se poslednji redovan godišnji finansijski izveštaj odnosi na period od 200 dana pre nego što je zahtev za odobrenje objavljivanja prospekta podnet Komisiji, izdavalac nije dužan da sačini i prikaže polugodišnji finansijski izveštaj.Informacije o izdavaocu obveznice koje moraju da se nalaze u prospektu, uključujući finansijske i revizorske izveštaje, ubuduće se mogu prikazati direktnim linkovanjem na dokumente ili javne registre, što bi takođe trebalo da ubrza proceduru. Izdavalac koji uspešno izvrši javnu ponudu dužničkih hartija od vrednosti u skladu sa prospektom čije je objavljivanje odobrila Komisija stiče svojstvo javnog društva ukoliko ga nije imao ranije i zadržava ga u periodu trajanja dužničke hartije od vrednosti.U slučaju da je izdavalac akcionarsko društvo, sticanjem svojstva javnog društva za njega ne nastaje obaveza uključivanja akcija u trgovanje na berzi.Pojednostavljena uredba će se primenjivati u svim slučajevima kada je privredno društvo donelo odluku o izdavanju dužničkih hartija od vrednosti za vreme vanrednog stanja zbog opasnosti od širenja COVID-19, odnosno u roku 180 dana od dana prestanka vanrednog stanja u Srbiji.U cilju sprovođenja ove uredbe, Komisija za hartije od vrednosti će u roku od 15 dana propisati pojednostavljenu formu i minimalnu sadržinu informacija koje treba uključiti u prospekt koji se odnosi na dužničke hartije od vrednosti.
