Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Udovički: Kasno je za minimalac u maju

Ekonomske mere koje je Vlada do sad preduzela ili najavila kao odgovor na posledice Covid-krize nisu toliko „obilate“ kao što se mnogima čini, ocenjuje Kori Udovički, bivša guvernerka NBS i osnivač Centra za visoke ekonomske studije u Beogradu (CEVES).Sveža likvidnost mora da se ubrizga u sistem sad, u vremenskom rasponu merenom danima, a ne nedeljama.  Vlada mora da nadoknadi izgubljeno vreme kroz efikasna i, ako treba, kreativna administrativna rešenja koja će omogućiti hitnu aktivaciju garantovanih kredita, kao i promptnu isplatu minimalaca, na primer kao „negativni porez“. Novac mora da se „štampa“ i to sad, dok to još može da deluje. Srbija ima „rezerve“ i deviza i poverenja čija je namena upravo da se u ovakvom trenutku iskoriste. Vlada već mora da priprema nove mere jasno usmerene na spasavanje zdravog tkiva privrede  (npr. kroz otkup potraživanja), kao i da jasno iskaže solidarnost od manje ka više pogođenim građanima.  Umesto univerzalne isplate od 100 EURa i obećanja da se plate u javnom sektoru neće dirati, potrebno je povećanje nadoknada za nezaposlenost i socijalnu pomoć. Paket mera u zemlji čije su mere protiv zaraze među najdrastičnijim, a koja potrebe „gađa sačmaricom“, tj. kroz široki zahvat ciljnih grupa, mora da bude obiman. Naše mere obuhvataju šire grupe od onih kojima je pomoć neophodna jer naš institucionalni aparat nije pripremljen za brzo a fino usmeravanje sredstava  Ali stepen u kom će mere, i kad se aktiviraju, zapravo dosegnuti do onih kojima je pomoć potrebna, čini se prilično ograničen. Povećani troškovi budžeta i odložena naplata poreza povećava budžetski deficit za samo 6,7% BDP-a (oko 3,1 mlrd EUR) što uz procenjene autonomne efekte krize na prihode, i uz smanjenje ranije planiranih troškova (uprkos povećanim troškvima u zdravstvu!) povećava ukupan deficit za 8,6% BDP-a (oko 4 mlrd EUR). Takvi deficiti mogu se videti i u daleko manje kriznim uslovima.  Pri tome, jedan deo će biti vraćen kad privredni subjekti koji uspešno prebrode krizu otplate odložene poreske obaveze. Nadalje, ukoliko mere, kad budu sprovedene, uspeju u nameri da podstaknu kreditiranje privredi za 4,8% BDP-a (oko 2,2 mlrd EUR), to bi za Srbiju koja ima plitka finansijska tržišta bio značajan iznos. U malo razvijenijim tržištima ovi iznosi su mnogo veći--npr. Češka planira da ubrizga kredite u iznosu od 14% BDP-a.  U svakom slučaju, bankarsko kreditiranje svakako ne opterećuje deficit u ovoj godini, a u budućnosti će ga opteretiti samo u iznosu aktiviranih garancija. Kreditna likvidnost do mnogih neće stići skoro (ili uopšte). Iako je NBS počela sa ozbiljnim ubrizgavanjem likvidnosti u finansijski sistem još početkom marta, nova likvidnost za sada dospeva samo do ograničenog broja najpouzdanijih bankarskih klijenata, sa otvorenim kreditnim linijama. Nova likvidnost neće se preliti od banaka ka privredi dok ne zažive garancije države koje će spustiti rizik za banke na prihvatljivi nivo, tim pre što je rani i široki moratorijum na otplatu dugova pojačao neizvesnost. To će svakako uzeti još neko vreme a biće potrebna posebna administrativna agilnost da bi krediti dosegli duboko u sektor MSP. Čak 50% mikro, manjih i srednjih preduzeća (MSP)u Srbiji ne koristi bankarske kredite, a dobar deo onih koji ih koriste nisu redovni klijenti.  Može li se osmisliti mehanizam, kao što ga je uspostavila Švajcarska, pomoću kog bi banke ili bar Fond za razvoj, izdavali kredite u visini do određenog procenta prijavljenih prošlogodišnjih prihoda – u jednom danu? Neophodno je da Vlada preispita nameru da se konkretne uplate „minimalaca“ vrše tek u maju, jer one su najsigurniji način da pomoć stigne do onih kojima treba, i to brzo.  Reč je o uplati minimalne zarade po svakom zaposlenom kod preduzetnika u sistemu paušalnog oporezivanja i u sistemu poslovnih knjiga (oni koji plaćaju porez na stvarni prihod) MSP, kao i o polovini minimalne zarade za one na prinudnom odmoru kod velikih preduzeća. Ova će mera, ako se uspešno sprovede, ubrizgati značajnih 1,8% BDP-a (oko 800 mln EUR), nažalost rasutih na veliki broj subjekata, uključujći i one koji i sada dobro posluju. Samo će, iz nepoznatih i teško zamislivih razloga, biti izuzeti preduzetnici koji se nalaze u sistemu PDV (?!). Mora postojati način i da se uplata izvrši promptno, na primer preko poreske uprave, makar kao „negativni porez“.  Administriranje, iz bilo kog razloga, na primer, da bi se pravno ex-ante obezbedilo da sredstva stvarno budu isplaćena zaposlenima—nedopustiv je razlog za otezanje. Administrativno ograničavanje isplate „minimalca“ na one koji nisu otpustili više od 10% zaposlenih nepotrebno je, a opteretiće baš one kojima pomoć najviše treba među produktivnijim firmama.  Namera da se u najvećoj mogućoj meri zaštiti zaposlenost je, naravno, na mestu, ali sama činjenica što se pomoć uplaćuje u proporciji sa brojem zaposlenih već bitno pomaže da se postigne ovaj cilj. Onima koji već plaćaju minimalne zarade, zadržavanje zaposlenih pod ovim uslovima neće praviti razliku, pa tih 10% neće delovati. No, kod preduzeća sa većim platama, tj. onima koji su do sad bili u stanju da ostvaruju veće zarade po zaposlenom, ograničavanje znači da pomoć neće dobiti ako su u većim teškoćama.  Još ako im se uskrati pristup likvidnosti, nedostatak obrtnog kapitala gurnuće ih u neplaćanje, a moguće i nesolventnost.  Dok je rasutost pomoći privredi verovatno bila neizbežna, izdašnost i rasutost mera pomoći stanovništvu teže je opravdati.  Mera koja se trenutno zove „fiskalni podsticaj“, prema kojoj se isplaćuje subvencija građanima (po 100 EUR) neće imati nikakav podsticajni efekat još dugo, dok se ne osmisli način na koji će se takva isplata učiniti.  Kad bude imala efekat, on će biti mali jer plaćanje imućnijim domaćnistvima, osim što je nepravedno, nema efekta.  Biće uštedjen, ili u dobroj meri potrošen na uvoznu robu. S druge strane, zaštita najugroženijih, pogotovo onih koji su do krize radili „na sivo“ je neophodna. Bolje ciljanje potreba u građanskom segmentu sasvim je moguće. Srbija ima izgrađene kanale za pružanje socijalne pomoći, i njih sad treba da proširi i ojača.  Razumljivo je oklevanje sa ulaskom u veliki deficit i obaveze, ali novac mora da se „štampa“ i to sad, dok štampanje još može da pomogne.  Što više čekamo, veći deo privrede zapašće u nesolventnost, a tada će za „štampanje“ biti kasno.  S obzirom na decenijama staru nesposobnost Srbije da se uklopi u svoje finansijske mogućnosti, razumljivo je da sad vlast i mnogi ekonomisti žele da zaštite teško stečenu „stabilnost“. Međutim, „čvrsta ruka“ sad može postati samopovređivanje. Novac je, makroekonomski gledano--fikcija. On kruži od jednog do drugog privrednog subjekta i u svakom trenutku služi za to da proizvedena dobra „stignu“ do onih koji žele i mogu da ih kupe.  Sa padom ekonomske aktivnosti, smanjuje se „kruženje“ novca pa država mora svojim intervencijama da ga ubrizgava i utiče na količinu koja kruži, a samim tim na to koliko se traži i kupuje robe.  To sprečava dalji pad proizvodnje i ublažava kako pad javnih prihode tako i rast nesolventnosti privrednih subjekata. „Štampanje“ novca proizvešće određenu inflaciju i to je ovog puta (u razumnoj meri) poželjno.  Rast cena je sad potreban da bi se sprečio preterani pad nekih cena (znači pad tražnje), iako će zbog toga cene drugih proizvoda da narastu.  Da nema potrebe da se uvoz plaća devizama, inflaciju bi trebalo pustiti da naraste sve dok ne krene ozbiljnije da remeti računice preduzećima (neću licitirati koji je to nivo, ekonomisti o tome mogu dugo da raspravljaju). Problem može biti nespremnost, ili nesposobnost, domaćeg finansijskog sektora da isposreduje potrebnu likvidnost od NBS (štamparije) ka državi. U tom slučaju, tu su globalna finansijska tržišta ili MMF. Ne treba zazirati ni od povećanja duga. Svi će iz ove krize izaći zaduženiji.  Strani dug je prebacivanje platežne moći Srbije iz budućeg u sadašnje vreme, a domaći dug je prebacivanje platežne sa jednih građana (budućih poreskih obveznika, ili svih građana, zbog inflacije) na druge (one koji danas prime pomoć). U svakom slučaju, u takvu preraspodelu platežne moći se ulazi da bi se danas više proizvelo, tj. da bi sve skupa, sa današnjom i sutrašnjom proizvodnjom imali više da potrošimo.  Naravno, mala zemlja kao Srbija i te kako mora da vodi računa o kursu i rezervama, i to najpre, održavanjem poverenja u svoju spoljno-platežnu sposobnost.  Šta to sad tačno znači u ovim uslovima nije sasvim jasno, jer ceo svet izbačen je iz ravnoteže--štampaju se i dolari i evri. Svi će donekle biti pogođeni inflacijom. Treba samo nekako ulivati više poverenja od drugih. Svakako, doskorašnja snažno pokazana makro-finansijska disciplina stvorila je „kapital“ u izgrađenom poverenju koje sad treba „držati u rezervi“, za slučaj da moramo da se zadužimo da ojačamo stvarne rezerve. Ishitrene populističke mere i nedostatak transparentnosti nam, pak, ne idu na ruku.  Šteta je što je NBS prestala da objavljuje podatke o dnevnim intervencijama na deviznom tržištu (još početkom januara, iz neubedljivih razloga). No i za održanje spoljne ravnoteže, preterana čvrstina u ovim neobičnim istorijskim uslovima nije poželjna.  Naime, Covid-kriza urušila je kapacitet proizvodnje celog sveta. Uvozna tražnja svake zemlje smanjiće se usled njene sopstvene smanjene ekonomske aktivnosti, a izvoz će da se smanji srazmerno padu aktivnosti kod trgovinskih partnera.  U principu, što je neka država uspešnija u održanju proizvodnje, to će negativni uticaj na trgovinski bilans biti blaži. U slučaju da zbog toga uvoz padne manje nego izvoz, neophodno je da se tražnja usmeri na domaće, umesto na spoljno tržište određenom depresijacijom.  No, pad izvoza zavisi i od njegove robne strukture.  U našem slučaju, srećom, ne zavisimo mnogo od turizma, a izvozimo hranu kao i mnogo „nevidljivih“ usluga koje se još uvek traže i mogu da se proizvode—naročito IT, i zabavni i medijski programi.  S druge strane, u našem izvozu zastupljene su i neke delatnosti koje su sad snažno pogođene: Beograd izvozi logističke i transportne usluge, a proizvodnja automobilske opreme (za automobilima je globalna tražnja stala) bitna je za mnoga manja mesta.  U ovim uslovima trgovinski bilans najbolje brani se finim strukturnim merama (nikako preprekama trgovini). U naporu da održi proizvodnju, država treba naročito da se usredsredi da pomogne izvozicima kako sa likvidnošću, tako i u održanju neprekinutim njihovih lanaca vrednosti.  Takođe, treba razmotriti i mere koje mogu da smanje uvoz luksuzne robe, moguće kroz poresku politiku, ali svakako time što se već imućnima neće povećavati kupovna moć.  U tom smislu, mere usmerene na povećanje građanske solidarnosti išle bi na ruku i trgovinskom bilansu. Još jedna stvar je u ovom trenutku izvesna. Čak i ako Vlada uspe da „popravi vreme“ pa sad uspešno ubrizga likvidnost, predstoji joj rešavanje neizbežno rastuće nesolventnosti u privredi.  Pored svih gorenavedenih zadataka, Vlada će morati da sve pažljivije i finije razgraničava kojim subjektima pruža pomoć, kao i da se pripremi za dublje i složenije „hirurške zahvate“. Ministarstvo privrede mora već sad da jača kanale kroz koje će da otklanja uska grla, podržava kritične igrače a reže gde mora, kao i mehanizme nadzora javnosti. Sinergetsko i koordisano obavljanje takvog mnoštva zadataka zahtevaće da različiti delovi države funkcionišu kao sistem--uz jasne zadatke, pravila igre, ali i autonomiju, za svakog igrača u sistemu--bez improvizacija.

Srbija

Samo 6 odsto građana Srbije nastavilo da plaća kredite

Mogućnost da privremeno zaustave otplatu obaveza prema bankama iskoristilo je 94% građana koji imaju obaveze prema bankama, dok je nepunih 6% izričito tražilo da nastave sa otplatom, saopštilo je danas Udruženje banaka Srbije.„Vrlo slično su reagovala i preduzeća. Za moratorijum se opredelilo 92,9% firmi, a 7,1% izjasnilo se da želi i dalje da plaća svoje obaveze. Firme koje su odlučile da nepromenjeno plaćaju obaveze ka bankama su veće kompanije, tako da one čine oko 30% ukupne kreditne zaduženosti privrede“, izjavio je Vladimir Vasić, generalni sekretar UBS.Predstavljeni podaci su zbirni, odnosno na nivou čitavog bankarskog sektora. Kada se posmatraju banke pojedinačno procenti variraju, ali ne u većoj meri. Svakako se može zaključiti da je velika većina korisnika bankarskih usluga odlučila da primeni zastoj u otplati obaveza, navodi UBS.„Iz ove statistike vidimo da su ljudi želeli da budu oprezni i da su smatrali sigurnijim da se odmah opredele za moratorijum, umesto da čekaju dalji razvoj situacije. To ne znači da su oni zapali u teškoće sa otplatom svojih obaveza prema bankama, već da su reagovali sa namerom da spreče svaki rizik. S obzirom na politiku plata u državnim i javnim službama i uz mere pomoći za preduzetnike, mala i srednja preduzeća, imamo razloga za optimizam i veru da platežna sposobnost neće biti ozbiljnije ugrožena“, dodao je Vasić.Ukupna suma na koju se odnosi moratorijum iznosi oko 2 milijarde evra, što je podrška bankarskog sektora građanima i privredi da savladaju otežane uslove svakodnevnog života i poslovanja, koji su izazvani epidemijom Covid-19.

Srbija

Fijat traži od Vlade Srbije još 40 dana dodatnog prinudnog odmora

Menadžment kompanije Fijat Krajsler zatražio je od Vlade Srbije  saglasnost za dodatnih 40 dana, uz zakonom već predviđenih 45 dana plaćenog odsustva za zaposlene tokom jedne godine, a koji su, zbog epidemije virusa, od sredine prošlog meseca izvan fabričkih hala, saznaje Danas.Onlajn izdanje Danasa podseća da je Fijat Krajsler prošle godine, zbog pada plasmana „fijata 500L“ i na evropskim tržištima, od Vlade Srbije tražio i dobio saglasnost za dodatnih 87 dana plaćenog odsustva, koje se zaposlenima u toj kompaniji plaća sa 65 odsto od prosečne plate u minulih godinu dana.Radnicima Fijat plastika koji posluje u sastavu FCA Srbija plaćeno odustvo plaća se sa 60 odsto od prosečne zarade.Fijat Srbija: Podrška teška dve milijarde evra

Srbija

Jura ne prekida „tradiciju“ loše reputacije

Radnici u fabrici automobilskih kablova južnokorejske kompanije Jura u Nišu okupili su se ispred fabrike i zatražili bezbedne uslove rada, javio je N1.  Radnici su tražili da budu na bezbednom odstojanju i da ne rade na traci i najavili su da će štrajk nastaviti i danas.N1 je javio da je Jura radnicima ponudila bonus do 1.000 dinara po radnom danu, 2.000 za rad subotom, za pet povezanih dana bonus od još 1.000 dinara, a za deset bonus od 2.000 dinara.N1 je takođe preneo da je Slaviša Pajović, jedan od radnika koga su trebali da intervjuišu povodom protesta, priveden i da mu je određen pritvor od 48 sati. Pajović se pre toga obratio grupi radnika okupljenih ispred ulaza Jure pred, kojima je rečeno da se ipak uvodi treća smena i rad subotom, ali su se razišli i krenuli u pogone kada je rečeno da rukovodstvo odustaje od rada subotom.Jura se vraća na posao, ali u jednoj smeni Povodom uslova rada u Jurinim fabrikama oglasio se i Savez samostalnih sindikata Srbije. Savez se dopisom obratio Kriznom štabu za suzbijanje koronavirusa i predsednici Vlade Ani Brnabić. U dopisu se navodi da menadžment u pogonima „vrši pritisak“ na radnike da svakog dana dolaze na posao „prepunim autobusima, bez ikakve zaštite“.„Pri tom, radnike ucenjuju, za dolazak na posao uz rizik po sopstveno i zdravlje porodice poslodavac obećava bonuse od 5.000 dinara nedeljno, a za nedolazak na posao kazna je ostajanje bez posla i zarade“, piše u dopisu.Prema Savezu, u fabrici u Leskovcu, prema podacima od zaposlenih, osam zaposlenih pozitivno je testirano na koronavirus i postoji opasnost da ta fabrika postane „ne samo žarište, već i katastrofa za zaposlene“.   Predsednik Saveza Ljubisav Orbović apelovao je u dopisu na Krizni štab i predsednicu Vlade da se preduzmu mere i zaštiti zdravlje zaposlenih i njihovih porodica.Jura je odlučila da u Leskovcu vrati na posao 200 od ukupno 2.800 radnika. Radnici su reagovali i rekli da se u fabrici ne poštuju preporuke Vlade Srbije i da između zaposlenih nema razmaka od dva metra.Jura je fabriku u Leskovcu otvorila 2010. godine, za šta je dobila subvencije države od 7.000 do 10.000 evra po radnom mestu. Jura ima i dve fabrike u Nišu i jednu u Rači Kragujevačkoj, u kojima radi oko 6.000 radnika.Ni u toalet bez dozvole

Srbija

Privrednici traže da se požuri sa antikriznim merama

Privrednici iz različitih sektora zatražili su ovih dana bržu primenu antikriznih mera za sprečavanje ekonomskih posledica krize. Klub Privrednik smatra da mere treba da budu jednostavne i lake za primenu bez suvišnog administriranja (kao mere NBS). Takođe, direktori najvećih domaćih kompanija okupljeni u ovoj asocijaciji savetuju da teba ubrzo započeti rad na merama koje će se primeniti posle okončavanja vanrednog stanja radi inteziviranja investicionih aktivnosti i poboljšanja privrednog ambijenta.Ekonomske mere koje je donela Vlada Srbija su dobre, ali je sad važno da država bude efikasna u njihovoj primeni bez odlaganja, ocenili su bankari na trećoj onlajn konferenciji u organizaciji Francusko-srpske privredne komore na temu: mere vlade za preduzeća iz ugla banaka. Prisutni privrednici ukazali su i na značaj vremena trajanja vanrednog stanja i pandemije koronavirusa, kao važnog parametra, navodi se na sajtu Francuske privredne komore.Osnivač i predsednik kompanije “Buck”, Darko Budeč, ocenio je da je značajan deo usvojenih ekonomskih mera podrške privrednicima u Srbiji – dobar. On, kako je naveo, smatra da je ovo samo deo mera i da će biti potrebno da se ekonomski program produži, ali tek kada vidimo koliko su prve mere bile uspešne.“Treba krenuti u primenu mera odmah, punom snagom. Inerciju nam daje i činjenica da smo pre ove krize imali stabilnu ekonomiju koja raste. Sada treba da krenemo ‘punom parom’ i fokusiramo se na ekonomski deo, a potom na socijalni deo. Ključni problem kome treba da se posvetimo jeste – likvidnost privrede. Sve mere treba da budu brze, snažne i usmerene upravo na ojačanje likvidnosti”, istakao je Budeč.“Većina ekonomskih mera koje je usvojila država je dobra. Međutim, sada je veoma važno da vlada bude efikasna u njihovoj primeni", ocenio je prvi čovek Rajfajzen banke u Srbiji Zoran Petrović .Kako je rekao, najave da će deo njih biti ostvaren sredinom maja, da se čeka desetak dana na sve detalje mera, to nije dobro. Zajedno sa konkretnim merama, mora da se pošalje poruka poverenja. Mere su na papiru dobre, one se odnose na mnoge stvari vezane za likvidnost, poput odlaganja plaćanja poreza i doprinosa, što je veoma dobro. Takođe, dobra mera je i plaćanje minimalne plate radnicima, ili 50 odsto minimalca za velike kompanije”, navodi Petrović.On ističe da je veoma dobra mera i garantna šema za kredite privredi, koju treba primeniti na najbolji mogući način, jer smo svedoci da se sa time muče i velike i jake ekonomije.

Srbija

Niko ne brine o zdravlju ugroženih građana

Intervju sa Danilom Ćurčićem, programskim koordinatorom Inicijative A11, za podcast “Dan posle”Koje kategorije stanovništva su najpogođenije sadašnjom situacijom?DĆ: Od svih socijalno ugroženih grupa, najugroženiji su Romi koji žive u neformalnim naseljima, jer često zavise od rada u neformalnoj ekonomiji -- na primer, od skupljanja sekundarnih sirovina -- dakle, od zarađivanja novca koji zavisi od dana do dana. Tako da su, u ovim uslovima, sa privredom koja je potpuno stala i nemogućnošću da se radi, oni onemogućeni da obezbede osnovnu egzistenciju svojim porodicama.Ono što je u tim neformalnim naseljima poseban problem, pored ekonomskog aspekta, je pristup električnoj energiji i vodi. Postoje procene da najmanje 25.000 Roma i Romkinja živi bez pristupa vodi i kanalizaciji -- što, naravno, podrazumeva da oni nikako ne mogu da se bave preduzimanjem preventivnih higijenskih mera za suzbijanje epidemije. A, eto, danas smo imali priliku da čujemo, kako je doktor Kon rekao, da ne postoje nikakve posebne mere koje se preduzimaju u neformalnim romskim naseljima, i da će se mere preduzimati jedino ukoliko u njima dođe do pojave virusa. Ono što je još jedan, povezan, problem jeste to da u ovim naseljima često ne postoji mogućnost samoizolacije unutar jednog domaćinstva, budući da kuće često podrazumevaju samo jednu prostoriju, u kojoj svi žive zajedno. Takođe, često se radi o višegeneracijskim porodicama -- tako da ne postoji ni mogućnost da se mlađi udalje od starijih, i to može da predstavlja dodatni problem, s obzirom na podložnost ove kategorije stanovništva virusu. Najviše zabrinjava to da, kako smo danas konkretno čuli, nema nikakvih posebnih mera koje se preduzimaju u ovim naseljima. Da im se makar obezbedi pristup vodi, na neki način bi se umanjili potencijalni rizici po zdravlje. Međutim, nema ni toga, očigledno...Da ne govorimo o tome da jedna od osnovnih mera koja se navodi jeste preporuka ljudima da ostanu kod kuće, a pritom postoje delovi stanovništva koji nemaju gde da se sklone, nemaju svoju kuću...DĆ: Da, druga grupa ljudi koja je dosta ugrožena, slično kao i Romi, jesu beskućnici, koji nemaju gde da se sklone. Nismo uspeli da vidimo da postoje posebni programi za zbrinjavanje beskućnika. A takođe, imajući u vidu da većina beskućnika u Beogradu ima hronične bolesti, oni su, na sve ostalo, i zdravstveno posebno ugrožena kategorija. Međutim, očigledno je da za sada nema nikakvih mera koje se preduzimaju, iako država ima obavezu da, kada sprovodi mere koje se odnose na sprečavanje širenja koronavirusa, te mere prilagođava onima koji su posebno ugroženi.A kakva je situacija sa onim delom stanovništva koji ne pripada ranjivim kategorijama po pitanju siromaštva, ali su zato ugroženi time što boluju od nekih hroničnih ili teških bolesti?DĆ: Jedan zajednički odgovor je taj da se država njima ne bavi, a pojedinosti zavise od okolnosti u kojima se nalaze. Ono što je situacija sa ljudima koji žive u siromaštvu -- a u Srbiji je visok broj ljudi koji žive u siromaštvu, ili se bave neformalnom ekonomijom -- jeste da oni sa svojim socijalnim davanjima koja primaju, ako ih primaju, ni na koji način ne mogu da preguraju od početka do kraja meseca. Jednostavno, socijalna davanja u Srbiji su toliko mala da ne mogu da pokriju najosnovnije potrepštine. Tako da su ti ljudi sada, posebno u ovoj situaciji, kada moraju da troše više novca -- na higijenske proizvode, na različite mere i sredstva zaštite, i slično -- zapravo dodatno ugroženi. To sad otvara dodatni problem, vezano za različitu ekonomsku snagu opština i gradova u Srbiji. Jednokratna novčana pomoć u Srbiji zavisi od toga gde stanujete -- iznos te pomoći nije isti u Beogradu, i u Boru ili Bujanovcu. Stoga su, u ovoj sada situaciji, posebno ekonomski ugroženi oni koji žive u mestima koja su i inače siromašnija. Oni će zavisiti isključivo od te jednokratne novčane pomoći, koja je toliko niska da ne može ni na koji način da odgovori na njihove probleme. Dakle, umesto toga, u Zakonu o socijalnoj zaštiti postoji mogućnost da država iz budžeta transferiše sredstva lokalnim samoupravama, kako bi one mogle da isplaćuju adekvatnu pomoć najugroženijima. Međutim, do toga očigledno nije došlo.Pored svega toga, posebno su ugrožena raseljena lica sa Kosova, a najpre oni koji žive u neformalnim kolektivnim centrima. To su ljudi koji su, na neki način, ispali iz sistema: oni više nisu ničija nadležnost -- formalno jesu raseljeni sa Kosova, s obzirom da su izbegli 1999. godine, međutim, nisu u sistemu zaštite koju pruža Komesarijat za izbeglice. Zapravo, oni trenutno zavise isključivo od toga da li će iko uspeti da im pruži podršku da prođu kroz ovu krizu koja trenutno postoji.Kakva je situacija s migrantima?DĆ: Kod migranata je situacija malo zamršenija, i pre svega nedovoljno transparentna -- jer su centri, suštinski, zatvoreni. Informacije koje imamo nam govore da su neki kampovi prenaseljeni, da postoji prevelik broj ljudi koji su na jednom mestu, i da ne postoji nikakva diferencijacija između tražilaca azila i migranata, a imate različita prava u zavisnosti od toga da li ste tražilac azila ili ne. Međutim, trenutno ne postoji nikakva razlika u tretmanu, koliko smo uspeli da vidimo -- odnosno, da čujemo, pošto trenutno ne postoji nikakva mogućnost da se išta vidi u ovim centrima. Prema informacijama kojima raspolažemo, nije dovoljno jasno razrađen plan potencijalne izolacije -- zapravo, sprečavanja da, ako je neko ko je zaražen ušao u centar, ne zarazi i druge.Koliko su u ovom trenutku dostupne razne socijalne službe i oblici podrške, kao što su obilasci socijalnih radnika, novčana pomoć, pomoć u kući, narodne kuhinje, i slično... Šta od toga trenutno funkcioniše, a šta ne, i kako funkcioniše ono što funkcioniše?DĆ: Ne postoji jedinstvena informacija o tome na koji način sve te različite službe funkcionišu. Neki centri rade na jedan način, neki na drugi, i mi sad pokušavamo da utvrdimo kako koji radi -- na primer, neki primaju zahteve onlajn ili telefonom, neki su otvorili mesne kancelarije...  Zapravo, različiti su načini funkcionisanja u onim mestima u kojima postoje mesne kancelarije. Međutim, ono što je glavni utisak, to je da, kao i pre ove krize, u centrima za socijalni rad imamo manjak zaposlenih, koji u ovoj situaciji vrlo verovatno ne mogu da odgovore na sve potrebe. Informacije iz pojedinačnih gradova i opština, koje smo do sada uspeli da prikupimo, govore da oni trenutno nisu u mogućnosti da u punom kapacitetu pružaju usluge socijalne zaštite.Narodne kuhinje, makar u Beogradu, prilagodile su se -- opet, različita su postupanja – ili se prilagođavaju epidemiološkoj situaciji, pa je smanjen broj dana u kojima se izdaju obroci -- makar je to bila poslednja informacija kojom smo raspolagali -- dok se za one dane kada nije bilo kuvanja delio suvi obrok za korisnike. Sad, tu postoji poseban problem, vezan za dolazak do distributivnih centara za podelu hrane, s obzirom da javni prevoz u Beogradu ne radi, tako da će ljudi ili ići peške, ili će da pronađu nego drugo prevozno sredstvo, koje će verovatno biti bicikl, ako ga imaju...Verovatno sličan problem s transportom pogađa i one koji zavise od pomoći u kući koja im dolazi -- i ne samo zbog javnog saobraćaja, koji ne postoji, nego i zbog ograničenog broja sati u toku dana u kojima je moguće kretanje...DĆ: Tako je! To je ozbiljan problem, za koji, kako smo shvatili, još uvek nije došlo ni do kakvog razrešenja. Što se tiče, na primer, dozvola za kretanje, koje se izdaju za one koji moraju da obavljaju poslove u vreme policijskog časa... Za sada, koliko smo uspeli da čujemo, oni koji se bave pružanjem pomoći u kući -- kao i druge organizacije koje pružaju direktnu podršku korisnicima kao što su beskućnici -- oni, u suštini, nemaju definisano radno vreme, a oni koji nemaju radno vreme nemaju mogućnost da dobiju tu dozvolu -- da im se dozvoli da i za vreme zabrane kretanja izađu, i pruže podršku ljudima koji su u potrebi. Kao što sam rekao, to je ozbiljan problem, i nekako se do sada nije dovoljno ni razgovaralo o tome. Problemi su, pre svega, u pogledu toga što ne postoji posebna, jedinstvena procedura, kao što postoji za privredna društva, koja bi postojala za udruženja građana, i za sve druge koji su pružaoci usluga socijalne zaštite, gde bi oni jednostavno mogli da apliciraju i da dobiju dozvolu za kretanje. Dostavljači hrane za restorane -- koji i dalje rade -- su pre uspeli da reše te dozvole, odnosno, pre su dobili dozvole za kretanje nego ljudi koji rade sa beskućnicima, pružaju usluge pomoći u kući, ili neke druge usluge...Šta se u ovoj situaciji dešava s nasiljem u porodici, sada kad je cela Srbija zaključana po kućama?DĆ: Ono što smo uspeli da čujemo od ženskih organizacija, odnosno organizacija koje se bave pravima žena i nasiljem, jeste da određeni porast nasilja postoji. Međutim, ono što je zapravo problem, na koji se nekako stalno vraćamo, jeste da, kao što sam malopre pominjao za centre za socijalni rad, i narodne kuhinje -- isto tako je i sa sigurnim kućama, i sa nekim drugim servisima... Dakle, mi nemamo u potpunosti jasne informacije o tome šta na koji način funkcioniše, one su nam date parcijalno. Bilo bi jako korisno kada bi nadležno ministarstvo, ili drugi koji su nadležni u ovoj oblasti -- kada bi oni transparentno, javno i jasno ukazali na ono što je zapravo stanje u ovim oblastima. To su sve otvorena pitanja, na koja mi trenutno nemamo dovoljno jasne odgovore.Koliko solidarnost koju su neki delovi stanovništva pokazali prema najranjivijima u celoj ovoj situaciji može da bude osnov za neke pozitivne promene u budućnosti?DĆ: Veliko je pitanje šta će se desiti na kraju. Da li će čitav ovaj, da kažem, pozitivan talas, koji se pojavio kao odgovor na ovu situaciju u kojoj se nalazimo -- da li će samo splasnuti posle završetka ove krize? Ili će, na neki način, opstati, pa dovesti do nekih novih inicijativa, i do unapređenja sistema zaštite onih koji su najugroženiji -- to ostaje da se vidi. Međutim, mislim da je pravi odgovor na to pitanje da je najpre jako važno da država pokaže šta je solidarnost. Znate, nama se stalno govori da treba da budemo solidarni jedni sa drugima. To je sada postala dosta popularna reč, i kod državnih funkcionera, svuda nas “zasipaju” tom solidarnošću preko sredstava javnog informisanja... Ali, na kraju, kad zapravo saberemo sve ovo o čemu danas pričamo, mi shvatimo da te solidarnosti nema, odnosno da je država ne pokazuje, i da ne pruža na isti način zaštitu onima koji su najugroženiji. Ona nije solidarna, i ne daje dobar primer, već je ova solidarnost koja dolazi od strane građana, aktivističkih grupa i udruženja neka vrsta incidenta, odnosno reakcije -- upravo na odsustvo državne brige za one koji su najugroženiji.Kad smo već kod države, na koje načine, i u kojim sve oblastima, bi odnos države prema ovim kategorijama mogao da se promeni nabolje posle pandemije? Šta bi država Srbija tu mogla da uradi?DĆ: Srbija bi mogla mnogo toga, međutim, utisak je da se ništa zapravo neće promeniti. Kad pogledamo mere koje su usvojene do sada -- u pogledu sprečavanja, odnosno smanjivanja posledica epidemije koronavirusa -- vidimo da se one odnose na privredu. Vidimo da država, kao i uvek, čitav teret krize planira da prebaci na građane -- na one koji su zaposleni, odnosno na one koji su socijalno ugroženi, kao što smo pominjali. Tako da je veliko pitanje, u stvari, šta ćemo mi dobiti od svega ovoga. Ipak, ono što je, verovatno, neka vrsta -- na neki čudan način -- benefita čitave ove krize, jeste to da je sada dosta jasnije sve ono o čemu se priča kada se govori da država mora da bude više socijalna, a manje država koja štedi na onima koji su najugroženiji. Da je univerzalan pristup zdravstvenoj zaštiti, ili pitanje univerzalnog dohotka -- koje je, nekako, do sada tretirano kao neka teorijska utopija -- da su to, u stvari, vrlo realna pitanja, i vrlo realni odgovori na situaciju u kojoj se nalazimo. Jasnije je da odgovori na čitavu ovu, do pre nekoliko meseci potpuno nezamislivu, globalnu situaciju leže upravo u onome o čemu mi danas pričamo --  u poštovanju ljudskih prava, načelu nediskriminacije onih koji su najugroženiji, u solidarnosti, socijalnoj pravdi... Dakle, u svemu onome što su neke vrednosti na kojima su zasnovana društva u kojima živimo.

Srbija

Teško do slobodnog termina za onlajn kupovinu namirnica

Policijski čas i karantin podstakli su građane Srbije da namirnice kupuju sve više preko interneta. Iako je usluga ograničena na samo na određene gradove, slobodni termini za kupovinu se brzo "razgrabe". Gomex nudi onlajn za lekare, policiju, sudije...U Gomexu trenutno funkcioniše online prodaja ali samo za ograničen broj korisnika koji obavljaju neku funkciju od značaja za lokalnu zajednicu (lekari, policija, sud, tužilaštvo i sl. ), navode za Novu ekonomiju u ovoj kompaniji.Uslugu nismo širili pošto ne postoje kapaciteti da se zadovolje sve potrebe zainteresovanih. Fokusirali samo se na uži broj korisnika, kako bi na taj način smanjili njihove kontakte sa drugim licima, a time i mogućnost širenja zaraze.“Univerexport isporučuje na teritoriji Beograda, Vršca i Novog Sada „On line kupovina osnovnih životnih namirnica trenutno predstavlja najtraženiju uslugu u zemlji. Elakolije, online servis kompanije Univerexport omogućio je ovu uslugu na teritoriji Beograda, Vršca, Novog Sada i prigradskih naselja, navode u ovom lancu.Potreba za ovom uslugom trenutno prevazilazi sve kapacitete, uz činjenicu da se svaki dan ulažu maksimalni napori da se poveća i omogući realizacija što većeg broja porudžbenica unutar termina, kažu u Univereksportu.Kako navode,  sve se ovo čini uz prilagođavanje uredbama i naredbama Vlade Republike Srbije i kretanju unutar dozvoljenog vremena koje se razlikuje od opštine do opštine.  "I pored svega toga, slobodni termini se vrlo brzo popune. Ono što dodatno onemogućuje realizaciju većeg broja porudžbenica jeste i činjenica da prosečne potrošačke korpe svih koji poručuju rastu i do 300-400%, što prosečno vreme za pripremu porudžbenica značajno produžava", rekli su u ovom trgovinskom lancu.Univerexport: Broj zahteva za porudžbenicama je porastao preko 300%, dok je prosečan račun porastao između 50 i 100%  ukoliko poredimo period za vreme i pre zdravstvene situacije u zemlji.U ovoj kompaniji podsećaju da učešće onlajn prometa robe široke potrošnje u ukupnom prometu još uvek nije kao na nivou ostalih sektora koji svoj biznis već odavno generišu putem tog kanala. "Prehrambena industrija svugde u svetu još uvek ima dominantni deo u tradicionalnim formatima,“ podvlače u Univerexportu.Onlajn kupovina u DIS-u radi u Borči, Rakovici i PožarevcuOnlajn kupovina u DIS-u preko https://online.dis.rs/ radi samo u Borči, Rakovici i Požarevcu po principu “poruči i preuzmi”. Kako kažu, razmišljaju o unapređenju tog servisa.Merkator uveo Pokupi porudžbinuMercator – IDEA online prodavnica postoji u Beogradu i Novom Sadu. Funkcioniše tako kupac najpre odabere šta želi da kupi, a nakon toga odabere i neki od slobodnih termina za dostavu. Zbog ogromne potražnje, koja prevazilazi kapacitete IDEA Online prodavnice, slobodni termini se vrlo brzo popune.Tokom vanrednog stanja, svesni činjenice da naši potrošači traže online kupovinu, pokrenuli smo uslugu „Pokupi porudžbinu”. Tako kupci IDEA Online prodavnice, kada nema termina za dostavu, svoju zapakovanu porudžbinu mogu da preuzmu i na infopultovima, u Mercator hipermarketima u Beogradu i Novom Sadu, rekli su u Idei.Ovaj oblik preuzimanja porudžbine dostupan je u terminima od 9 do 11h, 11 do 13h i od 13 do 15 časova.Maxi povećava kapacitete online isporukeKupovina putem Maxi online prodavnice je omogućena u Beogradu. Sve veći broj građana kupuje na ovaj način, a potražnja je poslednjih nedelja uvećana nekoliko puta, kažu u kompaniji Delez. Proizvode je moguće poručiti do nedelju dana unapred u skladu sa raspoloživim terminima. U želji da izađemo u susret potrebama najvećeg broja kupaca i da na njih odgovorimo u što kraćem roku svakodnevno povećavamo kapacitete online isporuke, poručuju iz Maksija.

Srbija

Tržni centri usmeravaće prodaju na onlajn poslovanje

Ritejl sektor globalnog tržišta nekretnina je među prvima osetio posledice ekonomske krize izazvane panedijom koronavirusa, sketor poslovnog prostora takođe beleži značajne gubitke, dok industrijsko-logistički i rezidencijalni sektori doživljavaju stagnaciju sa potencijalnim gubicima u budućem periodu, navodi se u analizi koju je objavio Novaston.U publikaciji "Kako preživeti 'korona' situaciju" koju je objavila ta kompanija navodi se da su se pod uticajem krize sve privredne grane, industrije i sektori grupisale u tri prinudne oblasti.- Prva na čiji razvoj i evoluiranje ova kriza utiče pozitivno i omogućava ubrzan razvoj, a u koje se ubrajaju zdravstvena nega i farmacija, IT usluge, elektronska trgovina i telekomunikacije i mediji.- Druga čiji će pripadnici preživljavati stagnaciju sa neizvesnim pomakom, a gde spadaju prehrambena industrija, poljoprireda, energetski sektor, finansijske usluge i konsalting.- I treća, najšira oblast u koju spadaju sve grane koje će se suočiti sa drastičnom recesijom, a u koje spadaju ugostiteljstvo, turizam, idustrija zabave, potrošačke usluge, automobilska industrija, veleprodaja i maloprodaja, transport, metalurgija i rudarstvo, elektronika i građevnarstvo."Industrija nekretnina svoje mesto u ovoj podeli pronalazi na granici između druge i treće grupacije, te se u zavisnosti od tipa sektora o kome se radi, trenutno suočava sa stagnacijom ili velikim gubicima... Dok širom sveta veliki proizvodni lanci menjaju namenu svojih proizvodnih pogona... u Srbiji je, kao i drugim delovima sveta, u prethodne dve nedelje svoja vrata je zatvorio najveći broj tržnih centara, restorana i maloprodajnih objekata, ostavivši opretivnim samo prehrambene prodavnice, drogerije i apoteke", navodi se u analizi.Novaston dodaje da se preostali ritejleri, suočeni sa poteškoćama u održavanju poslovanja, usmeravaju prodaju na onlajn kanale, a da će mnogi brendovi i mali lokalni trgovci od uticajem ove krize "zauvek zatvoriti svoja vrata".Sektor poslovnog prostora se takođe susreće sa značajnim gubicima, između ostalog i zato što globalno preusmeravanje kompanija na rad od kuće ostavlja na stotine hiljada kvadrata praznim, a vlasnike tih prostora u neizvesnosti po pitanju prihoda od njihovog izdavanja."Ono što je sigurno je da koronavirus neće direktno i nepovratno uništiti koncept rada u tradicionalnim kancelarijskim prostorima, ali će veliki globalni eksperiment rada od kuće zasigurno izvršiti uticaj na budućnost tradicionalne tipologije kancelarija, kada se sumiraju potivni i negativni uticaji ove globalne promene na savremene obrasce poslovanja", dodaje se u analizi.Pojedine fabrike nastavljaju sa radom nesmetano dok god poseduju zalihe repromaterijala, ili mogu da ih nabave od drugih snabdevača, međutim, problem će nastati kada se ove zalihe budu iskoristile i počne da se postavlja pitanje da li se uopšte mogu nabaviti na drugom mestu.Skladišteni prostori koji su izdati pre krize ostaju popunjeni, ali je upitna platežna moć zakupaca koji se sa krizom suočavaju u svojim sferama, na duži vremenski rok."Na drugoj strani rezidencijalni sektor će zasigurno biti pogođen očekivanim smanjenjem platežne moći stanovništva pod uticajem kraha u privredi i velikim umanjenjima zarada i otpuštanju koje predstoji. Očekivano je i da banke prilagode svoje kreditne politike novonastaloj situaciji, sa posebnim osvrtom na naplatu dugovanja koja su trenutno pod moratorijumom, te je ugrožena i buduća povoljnost kreditnih aranžmana u post-pandemijskom periodu", ocenjuje se analizi.Novaston navodi i da će eksperti iz čitave instrustrijepred sobom imati težak zadatak sagledavanja svih aspekata krize i pronalaženja globalnog rešenja, uz sveobuhvatno sagledavanje činjenica, predviđanja i pouka koje se mogu izvući iz cele situacije, kako bi se pripremili za buduće trendove.Novaston u analizi podseća da poslednje procene rasta globalne ekonomije u ovoj godini iznosi samo 0,4%, što bi bio najsporiji rast od ekonomske krize 1982. godine."Ipak smatra se i da će se, posle velikog pada u drugom tromesečju, svetska privreda oporaviti do kraja godine. Za Srbiju se, za sada, predviđa godišnji pad ekonomske aktivnosti od blizu 2%, a ukupni deficit za 2020. godinu mogao bi biti na nivou od 9% bruto domaćeg proizvoda", dodaje se u analizi.

Srbija

Nova ekonomija traži veb-novinara

Nova ekonomija traži novinara/novinarku za rad na portalu.Portal novaekonomija.rs zbog povećanog obima posla traži novinara/novinarku za svakodnevni rad. Uslovi: odlično znanje engleskog jezika, dobra obaveštenost i iskustvo u dnevnom novinarstvu. Nije neophodno znanje ekonomije, niti iskustvo u ekonomskom novinarstvu.Prijave sa biografijom slati na vojislav.vuksanovic@big.co.rsUz prijavu možete poslati i primere svojih objavljenih radova, članaka ili priloga. 

Srbija

Advokati traže delimičnu obustavu rada

Grupa od 102 advokata uputila je Advokatskoj komori Srbije zahtev da pozovu sve kolege na delimičnu obustavu rada, da odbiju učestvovanje na suđenjima na daljinu, uvedenim zbog pandemije koronavirusa. Podseć...

Srbija

Kako italijanska mafija cveta u koroni

Stroge mere za ograničenje kretanja, policijske provere i prekidi letova oštetili su značajni izvor prihoda mafiji, uključujući i prostituciju, prodaju droge i iznuđivanje, ali kriminalne organizacije koriste novonastalu situaciju, ne samo u Italiji.„Virus je pokazao da ne poznaje granice, a mafija je pokazala da ih ne priznaje ni ona. Ona je kao voda, uđe u svaki procep“, rekao je general Đuzepe Governale, šef italijanskog Direktorata za istrage protiv mafije ya Politiko.Sabrina Pinjedoli, koja u italijanskom parlamentu zastupa Pokret pet zvezdica, kaže da ovaj problem ne pogađa samo Italiju: „Nema zemlje u EU koja je izuzeta. To nije samo italijanski problem“. Ona kaže da pretnja može doći i od ruske i albanske mafije.  Italijanski kriminalni sindikati, posebno kalabrijska Ndrangeta koja kontrošile meliki deo evropske trgovine kokainom, pokušavaće da kompanijama u nevolji ponude likvidnost u zamenu za deonice, kaže glavni tužilac sicilijanskog grada Mesine Mauricio De Lučija.„Mafija nudi zajam vlasniku preduzeća kada mu je potreban novac. On zna sa kime ima posla, ali misli da može da kontroliše situaciju. Greši“, rekao je De Lučija, opisujući „metod“ mafije. Ona obično onda zatraži da vlasnik unajmi nekoga, što je ponuda koju vlasnik teško može da odbije. „Ta osoba onda počne da izdaje naređenja, da menja proizvode ili ugovara renoviranje. Vlasnik se buni, govoreći da je kompanija njegova. Ali onda mu kažu da više nije“, kaže De Lučija. Vlasnik preduzeća tako postaje prestanome, odnosno paravan za mafiju, koja koristi njegove odnose sa bankama i poslovne knjige.Centralni direktorat za borbu protiv kriminala italijanske policije očekuje agresivne ulaske kriminala u preduzeća u prehrambenom lancu snabdevanja, zdravstvenoj infastrukturi, kao i u sektore medicinske opreme, hotele i restorane. Mafijaške grupe se sve više bave i ekonomijama sa visokom stopom rasta, kao što je istočna Evropa.Sabrina Pinjedoli smatra da bi i poreski rajevi i zemlje EU koje obraćaju manje pažnje na pranje novca mogli postati mete. Ona kaže da je mafija je već ušla u nemačku ekonomiju i ima jako uporište u Španiji, pretežno u hotelijerstvu i turizmu, a uspela je da uđe i u Francusku i Belgiju.„Radiće svuda gde ima kapacitet da korumpira političare, koji će pasti u zamku, ili zato što su naivni ili zato što su otvoreni za korupciju“, kaže Đuzepe Governale.Masivno ulaganje u infrastrukturu radi jačanja ekonomije takođe može omogućiti rad kompanijama koje mafijaši tradicionalno koriste kao paravan, kao što su građevina, proizvodnja cementa i transport.Governale kaže da, iako su provere javnih tendera osmišljene da iskorene kriminalna preduzeća, širok opseg planiranih ulaganja usled epidemije koronavirusa može značiti da će procesi biti zbrzani i manje je verovatno da će otkriti nelegalne poslove. Kriminalne organizacije trenutno imaju veliku prednost: lideri zemalja su zauzeti  zdravstvenim rizikom zaraze.„Mafija postaje moćna onda kada je država odsutna. To je kao princip spojenih sudova – ako nema države, prostor će zauzeti neko drugi“, kaže Governale. A Sabrina Pinjedoli smatra da za sada organizovani kriminal „nije među prioritetima Evropske komisije“.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.