Vlada Kosova donela je juče odluku da u potpunosti otvori granice sa Albanijom, Severnom Makedonijom i Srbijom, piše radiomitrovicasever.com.Prema toj odluci, od državljana tih zemalja se neće zahtevati da se testiraju kada ulaze na Kosovo.“Usvojena je odluka o otvaranju granica Kosova sa Albanijom, Severnom Makedonijom i Srbijom”, navodi se u saopštenju iz Kancelarije kosovskog premijera.
Gradi se najveći rečni tanker nove generacije na svetu, dužine 135 metara u zrenjaninskom brodogradilištu Šipjard Begej (Shipyard Begej), nekadašnjem brodogradilištu Begej, saopštila je uprava brodogradilišta, saznaje agencija Beta.Brod težak 855 tona, da je na projektu izrade zaposleno 160 radnika, a naručilac je naftna kompanija "Šel" (Shell) preko brokera iz Belgije, je novinarima direktor brodogradilišta Marko Gudović."Brod radimo iz dva dela, a u drugom našem brodogradilištu, u Perlezu, ćemo sredinom septembra sastaviti plovilo i obaviti porinuće", rekao je Gudović.Istakao je da su svi radnici u brodogradilištu, kojih je 160, iz Srbije i da je u planu da se taj broj poveća na 250 zaposlenih."Počeli smo i realizaciju projekta dve barže za suvi teret, dužine devedeset metara, za dve godine uradili smo projekat samohotke za suvi teret i za sledeću godinu imamo potvrdjena četiri nova projekta", kazao je Gudović."Rubikon šiping kompani" (Rubikon Shipping Company) iz Beograda postalo je vlasnik imovine "Brodogradilišta Begej" u stečaju 2016. godine kada je odluku o tome doneo Odbor poverilaca prihvativši ponudu "Rubikona", čija je vrednost bila 96 miliona dinara.Od prošle godine kompanija "Rubikon", po početnoj ceni od 177 miliona dinara, postala i vlasnik brodogradilišta "Šipjard eks 4M" (Shipyard Bomex 4M) u Perlezu, koje je takodje bilo u stečaju."Počeli smo i realizaciju projekta dve barže za suvi teret, dužine devedeset metara, za dve godine uradili smo projekat samohotke za suvi teret i za sledeću godinu imamo potvrdjena četiri nova projekta", kazao je on.Istakao je da su svi radnici iz Srbije, da je trenutno zaposleno 160 radnika i da je u planu da se taj broj poveća na 250 zaposlenih.
Zbog negodovanja sa kojim je bila suočena izmena pravila u Parking servisu, dvojica programera su pokrenula aplikaciju Parking kazna, koja bi korisnicima poslala notifikaciju ukoliko se registarski broj njihovog automobila nađe na sajtu Parking servisa. Nekoliko dana nakon pisanja o toj aplikaciji, stigao je odgovor u vidu dodavanja nove funkcije u zvaničnu aplikaciju tog preduzeća, piše portal eKapija.Izmena pravila u Parking servisu, odnosno njegova digitalizacija, izazavala je negodovanje, jer umesto da olakša ceo sistem, dodatno ga je zakomplikovala i otežala vozačima funkcionisanje. Ta izmena je podrazumevala da vam kazna za parkiranje više neće biti zakačena za brisač, već će takva informacija stajati na sajtu preduzeća. To je značilo da vi treba da redovno posećujete taj sajt i proverite da li vam je kazna naplaćena.Ekipa koja je stajala iza kreiranja aplikacije Parking kazna je odustao od razvoja svog proizvoda, jer veruje da nema potreba da postoje dve aplikacije koje nude indentičnu uslugu.„Verujemo da je nezavisna inicijativa za izradu aplikacije Parking Kazna možda i doprinela da Parking Servis odreaguje adekvatno. Nadamo se da će kvalitet usluge koju nudi Parking Servis kroz njihovu aplikaciju biti na zadovoljavajućem nivou. Ukoliko se pokaže da zbog lošeg kvaliteta usluge i dalje bude postojala potreba za dodatnom aplikacijom, mi ćemo nastaviti sa radovima“, napisali su kreatori Parking kazne.Podsetimo, Parking servis je objavio svoju novu aplikaciju koju razvija, a ukida već postojeću "Start-Stop", iako su im funkcionalnosti slične.
Deo građana Srbije smatra da im moratorijum na otplatu kredita nije potreban, povećao se broj onih koji su ga odbili, piše portal B92.net. Osim toga, sada su informisaniji o tome na koji način to da ...
Kanadska istraživačka firma "Medgold risorsis", pronašla je na jugu Srbije preliminarne rezerve od oko sedam miliona tona rude, sa oko 680.000 unci, odnosno blizu 19,3 tone zlata, vredne nešto više od milijardu dolara u okviru projekta nazvanog "Tlamino", piše portal Sputnjik.Oni su najavili izradu preliminarne studije izvodljivosti, koja bi te rezultate trebalo i da potvrdi.Istovremeno, i kanadska geološka kompanija "Tedijan" saopštila je da je postigla dogovor o kupovinu srpske geološke firme EFPP, koja poseduje istražna prava na lokalitetima Kizevak i Sastavci, u okolini Raške.Što se tiče Projekta "Tlamino", kako je ustanovljeno, sadržaj zlata na tom mestu iznosi oko tri grama po toni. Ležišta sa gramom zlata po toni, ako je prate odgovarajuće količine rude, smatraju se profitabilnim.Kompanije iz Ujedinjenog Kraljevstva, rukovodiće izradom i preliminarne studije izvodljivosti, ali i dodatnih metalurških studija, budući da postoje ozbiljne naznake da se na tom mestu kriju daleko veće količine tog plemenitog metala.Ova kanadska firma ima sporazum o zajedničkom ulaganju s kompanijom iz svoje zemlje "Fortuna silver", u čijem se posedu nalaze rudnik zlata i srebra "San Hoze" u Meksiku i peruansko ležište srebra "Kailoma"."Medgold" je, prema sporazumu sa kanadskim "Fortuna silverom", koji u Argentini razvija i projekat otvaranja rudnika zlata "Lindero", obavezan da u dalja istraživanja ove oblasti investira osam miliona dolara.Prema tom sporazumu, "Fortuna" bi, u zamenu za finansiranje geoloških istraživanja na jugu Srbije, mogla da stekne 70 odsto vlasništva u Projektu "Tlamino".
Danas je poslednji rok za plaćanje treće rate poreza na imovinu u Srbiji, koji važe za građane, preduzetnike i pravna lica, piše Danas.Ono vlasnici imovine koji nisu dobili poreska rešenja za tekuću godinu treba da uplate isti iznos kao i za prethodni kvartal.Iznos koji se uplaćuje određuje se na osnovu prošlogodišnjeg poreskog rešenja.Za kašnjenje uplate poreza na imovinu računa se zatezna kamata koja je na godišnjem nivou 11,25 odsto.Porez na imovinu plaća se kvartalno, u roku od 45 dana od dana početka tromesečja.Mnogim građanima prestonice Srbije rešenje za porez na imovinu još uvek nije stiglo, podseća portal N1."Postupak dostave je u toku i očekuje se da će do kraja meseca svi građani dobiti svoja poreska rešenja", rekli su za taj portal u Sekretarijatu za javne prihode Grada Beograda.Dodaju da za sada nema zastoja, jer se radi o postupku koji traje.PORESKA PRIKUPLJA BRDO PODATAKA, A NE KORISTI TO NA TERENU
Crna Gora će u subotu, 15. avgusta otvoriti granice sa sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom, Albanijom i Severnoj Makedonijom, rekao je u jutarnjem programu televizije Vijesti direktor Instituta za javno zdravl...
Broj komercijalnih 5G uređaja na globalnom tržištu skočio je 20 odsto samo u julu, pokazuju poslednji podaci Globalne asocijacije dobavljača mobilne opreme (GSA).Na kraju jula u prodaji je bilo 162 uređaja u odnosu na 135 na kraju prethodnog meseca, preneo je Telecompaper. Od toga, 113 su telefoni što je 27 više nego mesec dana ranije. Tri telefona su unapređena tako da mogu da ponude 5G uz adapter.Registrovani uređaji dolaze u 18 formata: telefoni, unutrašnji CPE, spolji CPE, laptopovi, dronovi, roboti, TV, kamere, USB modemi isl. Što se tiče spektra, 75,5 odsto uređanja radi na spektru od 6 GHz,a 22,3 percent support mmWave, with 16.8 percent supporting both.
Sjedinjene Američke Države i Slovenija potpisale su u četvrtak sporazum o bezbednosti 5G mreže - poslednji u nizu sporazuma između Vašingtona i nekih evropskih prestonica o uklanjanju kineskog telekomunikacionog giganta Huawei iz izgradnje 5G mreže, piše Politico.Potpis je deo posete američkog državnog sekretara Majka Pompea Sloveniji sa čijim je zvaničnicima razgovarao i o nuklearki Krško.Slovenačka vlada obećala je da će ispitati mogu li dobavljači 5G opreme da budu pod uticajem strane vlade, jesu li transparentni u svojoj korporativnoj strukturi, poštuju li prava intelektualne svojine i imaju li etičko ponašanje.Sporazum nije obavezujući, ali naglašava da je Ljubljana u korak s Vašingtonom, koji smatra da kineska kompanija i njena 5G oprema predstavlja pretnju drugim zemljama zbog mogućeg špijuniranja i hakerisanja. Podsećamo, nedavno je Velika Britanija zabranila upotrebu Huavej 5G opreme.Huawie: U Britaniji stop za 5G opremu, u Srbiji glavni dobavljač Telekoma Nacionalni operater, Telekom Slovenija, uoči državne posete američkog sekretara, najavio je ugovor sa evropskim konkurentom Huaveija, švedskom firmom Ericsson."Glavna među pretnjama je Komunistička partija Kine koja pokušava da kontroliše ljude i informacije, kao i naše ekonomije," izjavio je američki državni sekretar Mike Pompeo novinarima na Bledu, malom letovalištu, severno od slovenačke prestonice.Pakt o 5G bezbednosti „koristiće ljudima ove zemlje i svima nama da razmenjuju informacije“, rekao je.Pompeo je u poseti i Češkoj, Poljskoj koje već podržavaju američki pristup "rešavanja" problema zvanog Huavej. Isti pakt je sklopljen i sa Rumunijom, Estonijom i Letonijom.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) raspisala je novi konkurs za Star Venture program namenjen malim i srednjim biznisima sa ciljem da pronađe startape sa visokim potencijalom i mobiliše globalnu ekspertizu u nameri da pomogne firmama u početnoj fazi njihovog razvoja, piše portal startit.Program uključuje pristup mentorstvu, tehničko savetovanje, savete o mehanizmima finansiranja, pristup proširenim mrežama klijenata i partnera, preduzetnika, rukovodioca na visokom nivou i međunarodnoj mreži soft-landing programa.Izabrani startapi imaće priliku da kroz program steknu adekvatna znanja i povežu se sa međunarodnom mrežom kupaca i partnera. Startapima će biti omogućeno da nauče više o strategiji i planiranju, prikupljanju finansija, menadžmentu, zaštiti intelektualne svojine i licenciranju, marketingu, komunikacijama, digitalizaciji, ljudskim resursima i mnogim drugim korisnim lekcijama za razvoj biznisa.Pravo da se prijave imaju svi startapi koji postoje do dve godine, imaju registrovan biznis, čiji promet ne prelazi milion evra i koji ima perspektivu da uz mentorsku pomoć postane konkurentan ne samo na domaćem, već i globalnom tržištu.Star Venture je podržao preko 140 kompanija u ranoj fazi širom Egipta, Jordana, Tunisa (takozvane regije Južnog i Istočnog Sredozemlja) i Zapadnog Balkana u kojima je program trenutno aktivan.Rok za prijavu je 30. septembar, a formular i dodatne smernice se nalaze na EBRD sajtu.
-270x152.jpg)
Crédit Agricole proglašena je najboljom bankom u zapadnoj Evropi i Francuskoj za 2020 godinu od strane međunarodnog magazina Euromoney osvojivši „Nagradu za izvrsnost“, navod...
Kraljevina Norveška će kroz projekat "Noveška za vas - Srbija" podržati 68 preduzetnika, mikro i malih preduzeća u manje razvijenim opštinama u Srbiji sa 525.000 evra, namenjenih unapređ...
Izvoza svinjetine iz Srbije četiri meseca gotovo da nije bilo, smanjen je za 97,6 odsto, dok je uvoz povećan za 8,3 odsto, pri čemu je uvoz iz Nemačke udvostručen, piše portal eKapija.Cena svinjskog mesa u junu pala je širom Evrope. Pandemija je uticala i na ovo tržište, posebno zbog zaraze radnika u najvećim nemačkim i holandskim klanicama, zbog čega je i Kina kao najveći kupac prekinula da uvozi meso iz ovih zemalja.Postoji mogućnost da će višak mesa koji ostaje u tim evropskim zemljama, uticati i na cenu i količinu svinjetine širom Evrope, pa tako i u Srbiji i Hrvatskoj.Cene svinjetine na nivou EU u junu pale su za 1,5 odsto u odnosu na maj, a na godišnjem nivou za 9,5 odsto. U Holandiji je godišnji pad već 23 odsto, a u Nemačkoj 8,3 odsto.Prosečna cena uvoza svinjetine u Kinu povećana je sa 1,48 evra koliko je bilo u novembru 2018. godine, na 2,47 evra u junu 2020. Najveći dobitnici ovog rasta cena su zemlje izvoznice u Kinu, i to Španija, SAD, Nemačka, Brazil, Kanada, Danska, Holandija, Čile.Srbija je na početku 2019. godine imala 2,79 miliona svinja što je u poređenju sa 2018. godinom bilo povećanje od 4,3 odsto.U deficit u trgovini svinjetinom Srbija je ušla 2008. godine, međutim 2014. godine se pojavila velika nada da će fond svinja biti obnovljen izvozom u Rusiju. Do toga nije došlo, a sada se ostvaruju rekordne vrednosti uvoza.Kumulativan deficit u trgovini svinjetinom iznosio je 215 miliona evra, ali je samo u poslednje tri godine iznosio 131,4 miliona evra, uz tendenciju da se iz godine u godinu nižu novi rekordi u uvozu i vrednosti deficita. Srbija je, prema podacima iz 2017. godine, i dalje veliki i intenzivni uzgajivač svinja, makar Vojvodina, Šumadija i Zapadna Srbija, mereno odnosom broja svinja prema broju stanovnika.
Pozorišne predstave, koncerti i filmske projekcije biće dozvoljeni na otvorenom, kao i u zatvorenom, uz poštovanje fizičke distance. Odluku bi trebalo da potvrdi narednih dana i krizni š...
Poslodavci su u obavezi da primene mere zaštite za sprečavanje širenja pandemije, ali te mere nisu svuda sprovedene kako treba, piše Politika. Ako imate smenu u fabrici od osam sati, on...
Poučen nedavnim iskustvom i stradanjem zaštićenih ptica Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike predlaže da se iznad rezervata prirode "Uvac" uspostavi uslovno zabranjena zona letova, javio je portal RTS-a.Javnost je pre nekoliko dana bila zgrožena vešću da je najmanje šest mladunaca beloglavih supova ispalo iz gnezda zbog helikoptera koji je bio u niskom letu iznad kanjona Uvca.Zoran Karić iz Fondacije za zaštitu ptica grabljivica tada je izjavio za JAvni servis da je takav potez bio protivzakonit.Zbog nove situacije Direktorat civilnog vazduhoplovstva predložio je da se 14. avgusta održi sastanak sa nadležnim organima.Tema razgovra bilo bi uspostavljanje, kako se navodi uslovno zabranjene zone iznad rejona Specijalnog rezervata prirode "Uvac".Na sastanak su pozvani predstavnici Ministarstva odbrane, MUP-a, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Zavoda za zaštitu prirode Srbije.Specijalni rezervat "Uvac" pod posebnom je zaštitom i na njemu se nalazi najveća gnezdeća kolonija beloglavog supa u Srbiji i jedna od najvećih na Balkanu.Mediji su ranije preneli da je od šet mladunaca beloglavog supa, tom prilikom spašeno samo tri.ZAŠTIĆENI BELOGLAVI SUPOVI ŽIVOTIMA PLATILI BAHATE LETOVE HELIHOPTEROM
Organizacija "Vojvođanska zelena inicijatva" osvrnula se na tvrdnje medija u Severnoj Makedoniji prema kojima je "Тrayal korporacija AD Kruševac" prošle godine besplatno preuzela velike količine opasnog otpada i eksplozivnih predmeta od jedne kompanije iz Skoplja, preneo je N1."Mi za ovaj problem ne bismo saznali da nam ekološki aktivisti iz Makedonije nisu javili za to, mi ne pratimo makedonske portale. Mi smo kontaktirali Ministarstvo zaštite životne sredine i oni su nam rekli da ta kompanija iz Srbije nema dozvolu za transport i skladištenje ekološkog otpada", rekla je autorka emisije "Zelena patrola" Milica Alavanja za TV N1.Napominje da država mora da proveri tu informaciju i dodaje da se ne zna gde se trenutno nalazi taj otpad.Makedonski portal Lokalno.mk, nedavno je objavio tekst u kome piše da je u novembru 2019. godine tamošnja valada uspela da ukloni štetno gorivo iz okoline Skoplja."Na osnovu zaključka vlade i sporazuma sa jedinim ponuđačem "Trayal Corporation AD Кruševac"- Republika Srbija, konačno je van zemlje izvezena velika količinu opasnih i eksplozivnih predmeta koji su prethodno bili u vlasništvu AD "Teas-Temko" na imanju AD "Makpetrol" u Skoplju", navodi taj portal saopštenje severnomakedonske vlade.Dodaje se da je tako država otklonila opasnost od nesreće poput one koja se nedavno desila u Bejrutu.ČEKAJUĆI ODVAJANJE OTPADA U DOMAĆINSTVIMA: KAKO RADI REGIONALNA DEPONIMA U SUBOTICI"Intrigira i to da je kompanija iz Srbije, prema informacijama iz Makedonije, potpuno besplatno preuzela taj otpad. Kako je to moguće da se nekom to isplati, ako je reč o opasnom otpadu, nadležno ministarstvo je, smatramo, trebalo da bude obavešteno o tome", dodaje Milica Alavanja.Autorka, koja već 10 godina snima emisiju "Zelena patrola", poručuje da je u ekeologiji najveći problem korupcija."Naši zakoni su relativno dobro napisani, ali je problem što se oni ne sprovode, fale nam inspekcijske službe, institucije koje će sprovoditi te zakone", rekla je Milica Alavanja.OTPAD ĆE NAS UGUŠITI
Toplički centar za demokratiju i ljudska prava zatražio je danas od Vlade Srbije "detaljne informacije o troškovima radova" na izgradnji kovid-bolnica u Batajnici i Kruševcu."Pozivamo vladu da ovog puta bude hrabra i snažna, kao što je odgovorna i brižna. Pa da uprkos svemu, izadje pred gradjane sa tačnim podacima, koliko god im to nikad ne bilo lako", navodi se u saopštenju.Toplički centar za demokratiju i ljudska prava je u više navrata tražio informacije od nadležnih institucija o troškovima nabavke medicinske opreme tokom zdravstvene krize izazvane širenjem koronavirusa.U ponedeljak je u Kruševcu počela izgradnja kovid bolnice koja će imati 500 ležajeva, za šta je po rečima premijerke Ane Brnabić, iz budžeta izdvojeno 1,7 milijardi dinara.Prethodno su i u Batajnici počeli radovi na izgradnji kovid bolnice sa oko 1.000 ležajeva koji bi po rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića trebalo da budu završeni do 1. decembra, prenosi Beta.
Nije u redu da Krizni štab donosi odluke o nastavi u novoj školskoj godini bez konsultacije sa nastavnicima, ocenjuju za Novu ekonomiju prestavnici sindikata prosvetnih radnika.Predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Jasna Janković, kaže za naš portal da su šolska odeljenja velika, što stvara probleme u organizaciji."Mi smo na svemu štedeli, na deci, nastavnicima, materijalnim troškovima, uvođenju vode u škole, toalet papiru, sapunima i sada kada podelite to jedno veliko odeljenje, dobijete dva odeljenja".Predsednica USPRS ocenjuje da ministar prosvete Mladen Šarčević definitivno misli da će nastavnici držati duple časove. "Pominje neku dvadesetčetvoročasovnu radnu nedelju, to prilično zbunjuje. Našt stav je da je po mnogim pitanjima sve vrlo teško izvodljivo, ne samo zbog podele, decu kasnije treba negde da smestite", smatra Janković."U pola 11 roditelj treba da dođe po svoje dete, jer nema produženog boravka. Naši boravci su ogromni, imaju po 40, 50 učenika. Ako budu radili, ko će biti u njima, da li samo jedno odeljenje?", pita se Jasna Janković.PREVAZILAŽENJE NORME ČASOVA "Mi smo računali da ćemo preko one svoje norme raditi još 50 odsto časova, tako da ja mislim da je korektno da ako se više radi da se više i plati. Da li će da se radi dve, tri nedelje, pa će onda nastavnici da faizički padnu zbog iscrpljenosti, to takođe ne znamo", kaže Janković i smatra da je iste predloge ministar mogao da saopšti pre dva meseca.D vrlo lako mogu da se preopterete nastavnici, za Novu ekonomju ocenjuje i Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija. "Postoji opravdana bojazan da će se sve svesti na nastavu sa jednom grupom pre podne, sa drugom posle podne, zatim sledi onlajn nastava i dan bi se završio pregledom domaćih zadataka. Ja se nadam da su u mnistarstvu uzeli u obzir da veliki broj nastavnika radi u dve ili više škola, neretko se dešava da su to gimnazija i osnovna škola", podseća Markov. On smatra da se funkcionalan raspored teško može napraviti bez ozbiljnije kordinacije sa direktorima škola.NABAVKA ZAŠTITNIH MASKIPredsednica Unije SPRS pretpostavlja da će se zaštitne maske koje su neophodne za nastavu tretirati kao materijalni troškovi. "Ja ću ponoviti da je sapun u školi bio civilizacijski događaj. O ubrusima za brisanje ruku da ne govorimo. Zaposlenih u obrazovanju ima 108 hiljada, svakoga dana to je najmanje toliko maski. Najlakše je prebaciti odgovornost, da su svi su krivi osim ministra", kaže Jasna Janković.Ministar je pomenuo da će maske finansirati lokalne samouprave, međutim to se razlikuje od jedne do druge opštine, kaže Aleksandar Markov. "Negde su ona redovna, negde nedostaju. Nemali broj škola se snalazi i uzima đački dinar. Plašim se da će i za maske biti ista situacija. Možda je ministarstvo trebalo da se potrudi da se centralizuje nabavka maski", kaže predstavnik Foruma beogradskih gimnazija.On podseća da je zakonom propisano da poslodavac mora da obezbedi nesmetan rad i ocenjuje da su mu nejasni stavovi Kriznog štaba."Neki članovi Kriznog štaba rekli su da učenici ne moraju da nose maske dok sede, postavlja se pitanje zašto su obavezne kada se ulazi u opštinu ili banku, a u školama nisu. Svakako je zbunjujuće", ocenjuje Markov.Samo osnovnu školu prošle godine pohađalo je gotovo 518 hiljada učenika. Od toga 257 hiljada bilo je u nižim razredima osnovne škole.Njima i nastavnicima, prema novim pravilima trebaće oko 365 hiljada zaštitnih maski svakog radnog dana.Čedomir Savković UPUTSTVO ZA POČETAK ŠKOLE: MASKA OBAVEZNA, RODITELJI DA MERE TEMPERATURU DECI
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
