img
Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Zrenjaninci traže da se iz odluke o ispravnosti vode izuzmu nalazi lokalnog vodovoda

Organizacija "Građanski preokret" apelovala je na Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i Sanitarnu inspekciju da proveru ispravnosti vode u Zrenjaninu izvrše sopstvenim uzorkovanjem i analizama u akreditovanim laboratorijama, odnosno da odluku o ukidanju zabrane korišećnja vode za piće ne donose na osnovu dokumentacije koju je priložio JKP "Vodovod i kanalizacija" Zrenjanin."Pozivamo Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo da iz odlučivanja o ovom pitanju izuzme svoje odeljenje u Zrenjaninu, koje je pod snažnim pritiskom lokalne vlasti da ukine zabranu korišećnja vode za piće pre opštih izbora zakazanih za 21. jun", navodi se u saopštenju .Organizacija ocenjuje da su JKP "Vodovod i kanalizacija" Zrenjanin i gradska vlast Zrenjanina "više puta tokom prethodnih godina grubo obmanjivali javnost" u vezi s ispravnošću vode i radom postrojenja za njeno prečišćavanje."Verovati njihovim tvrdnjama i dokumentima, bez provere od strane stručnih autoriteta i analiza rađenih van Zrenjanina, bilo bi opasno igranje sa zdravljem stanovništva", dodaje "Građanski preokret".Ta organizacija navodi i da će nakon eventualne odluke o ukidanju zabrane za piće zrenjaninske vode zahtevati, a po potrebi i samostalno organizovati, proveru kvaliteta te vode u inostranim akreditovanim laboratorijama.Gde je nestala voda donirana Zrenjanincima?

Srbija

NBS objavila listu sistemski značajnih banaka u 2020. godini

Narodna banka Srbije objavila je listu devet banaka koje smatra „sistemski značajnim", što znači da bi pogoršanje njihovog finansijskog stanja ili prestanak rada imali ozbiljne negativne posledice na stabilnost finansijskog sistema. Kao i prošle godine, sistemski značajnim proglašene su Banca Intesa, Unicredit, Komercijalna, Societe Generale, Vojvođanska, Rajfajzen banka, AIK banka, ERSTE banka i Poštanska štedionica. Od banaka koje su identifikovane kao sistemski značajne u Republici Srbiji zahteva da održavaju dodatni osnovni akcijski kapital u visini od 1% ili 2% rizične aktive banke, u zavisnosti od stepena njihove sistemske značajnosti.Za Intezu, Unikredit i Komercijalnu banku ovaj procenat iznosi dva odsto, a za sve ostale sistemski značajne banke jedan odsto.Narodna banka Srbije, najmanje jednom godišnje, preispituje zaštitni sloj kapitala za sistemski značajne banke i metodologiju za utvrđivanje sistemski značajnih banaka.Kori Udovički: Krediti nedostižni za većinu privrede

Srbija

Korona je „stres test“ za preduzetnike

Naredni meseci biće svojevrsni „stres test“ za preduzetnike i mikro preduzeća i država treba da učini sve što može da im pomogne da prežive, kaže za Novu ekoomiju Milivoje Čalija, vlasnik brenda „Anđeli“. Pitanje da li se može očekivati da preduzetnici i mala preduzeća zaista ne otpuste zaposlene zbog ovih 250 evra u toku tri meseca, pošto su upravo dobili prvu ratu, Čalija smatra „pitanjem od milion dolara“. U više navrata su sa naše strane, kroz Facebook grupu “Glas preduzetnika” i kroz peticiju koja je nastala iz ove inicijative, dolazili predlozi koji nisu bili bazirani na podeli novca, već na oslabađanju od obaveza za poreze i doprinose tokom trajanja vanrednog stanja i tri meseca posle ukidanja vanrednog stanja, kaže Čalija.Prelozi grupe „Glas preduzetnika“ su bili sledeci: da se mikro i malim preduzećima i preduzetnicima otpiše porez na dohodak, doprinosi i porezi dok traje vanredno stanje, plus tri meseca od dana ukidanja vanrednog stanja; da se odloži naplata PDV-a dok traje vanredno stanje plus tri mesecaod dana ukidanja vanrednog stanja i da se omogući otplata PDV-a na rate; da se mikro i mala preduzeća i preduzetnici oslobde naplate komunalnih naknada i ostalih nameta opstina i gradova dok traje vanredno stanje plus tri meseca. Uz sve ovo, predlagali smo da država ne isplati obećanih 100 evra po punoletnom građaninu, već da osmisli vaučerski model u toj vrednosti za kupovinu domaćih proizvoda i usluga. Na taj način bi se dala vrlo konkretna podrška domaćoj privredi.Ukoliko dođe do ukidanja vanrednog stanja ući ćemo u letnji period koji je tek za par industrija “visoka” sezona. Otud su naši zahtevi bili formulisani oko 3+3 ideje. Ovako, sve će se svesti na mogućnosti preduzetnika i njihov etos, da li će u ovom trenutku “braniti” firmu od zatvaranja, “braniti” zaposlene ili pokušati da “odbrane” i jedno i drugo. Sektor malih privrednika u Srbiji zapošljava 629.000 ljudi, kaže Milivoje Čalija.

Srbija

Deca se ugojila u vanrednom stanju, pola išlo u krevet u ponoć

Od uvođenja vanrednog stanja veći broj đaka ima teškoće da zaspi, deca kasnije ležu, ali i kasnije ustaju. Više vremena provode uz telefone i kompjutere nego u redovnim okolnostima, ali su sačuvali zdrvatstvene navike koje su imali pre uvođenja vanrednog stanja, pokazuje istraživanje Srpskog saveza profesora fizičkog vaspitanja i sporta.Istraživanje zdravstvenih navika realizovano je od 26. do 29. aprila, a onlajn anketu je popunilo 4.097 učenika petog i sedmog razreda, i prvog razreda srednje škole.Oko 70 odsto đaka svoje zdravstveno stanje ocenjuje kao odlično i veoma su zadovoljni svojim životom.Od zdravstvenih tegoba, đaci se najmanje žale na vrtoglavicu, do se sa nervozom i razdražljivošću, više od 60 odsto đaka suočava jednom mesečno.Svaki drugi učenik smatra da je tokom vanrdnog stanja ostao na istoj tećini, trećina smatra da su se ugojili, a 18 odsto da su smršali. Čak dve trećine đaka u Beogradu i Vojvodini više od dva sata provede koristeći elektronske uređaje za izdradu domaćih zadataja, fejsbuk, četovanje...Radnim danima do 21 sat na spavanje ide samo pet odsto đaka, ali u ponoć i kasnije leže 57 odsto učenika iz Južne i Istočne Srbije, 52 odsto iz beogradskog regiona i trećina i Vojvodine. 

Srbija

Očekuje nas oporavak od traume i veća upotreba tehnologija

Svi ćemo morati da prođemo kroz oporavak od traume, pojačani strah i neizvesnost zbog mogućeg gubitka posla i novog talasa zaraze, ali mnoge  profesije će nastati sa novim uslovima života i pojačanom upotrebom tehnologija, ocenili su učesnici nove epizode 5GTalks "Budućnost poslova i veština".Tomislav Longinović, pisac klinički psiholog i profesor slavistke na  Wisconsin - Madyson Univerzitetu, kazao je da nastavak rada u nedostatku leka i vakcine isto nosi traumatske posledice usled straha od zaraze i donošenja virusa kući.On je istakao da moramo da računamo da otpornost koja je značajna odlika malih naroda kao što je Srbija jer smo navikli na invazije, bombardovanja i slične stresne događaje.Porast rada preko digitalnih platformi će biti enorman zbog zahteva za distanciranjem, dodao je on. Kako je kazao, socijalna dimenzija života će se pretvarati u online forme."Bićemo upućeni na porodicu i mali krug prijatelja, a sa svima ostalima ćemo komunicirati preko platformi, smatra profesor Longinović.Srđan Janicijević, CEO i osnivač Mokrogorske škole menadžmenta nije se u potpunosti složio sa profesorom Longinovićem navodeći da je potreba za socijalnom interakcijom veća od socijalne distance.“Želja za interakcijom i ličnim kontaktom, za socijalnom i emocionalnom razmenom, neuporedivo je veća od straha od hipotetičke katastrofe koja preti zarazom”, rekao je Janićijević.Na pitanje koje nove kompetencije se sada traže, on je rekao da je uz povećanu tehnološku pismenost, izražena potreba za emocionalnom inteligencijom i razumevanjem ljudi oko nas. U praksi se to ogleda u solidarnosti sa ljudima  koji trenutno trpe gubitke u lancu proizvodnje. Trauma je nešto što se teško zaboravlja, a od nas kad smo otporni se očekuje da je zaboravimo i idemo dalje, kazala je Jasmina Nikolić, CEO Agile Humans, koja je govorila o organizacijskoj otpornosti u krizi. "Otpornost nije bajka. Zvuči kao fensi reč, ali jedini način da organizacija bude otporna jeste da zaštiti ljude, strukturu i finansije. Žilavost se obezbeđuje finansijskim rezervama i rezervnim planovima,  integritetom organizacije", kazala je ona. Ona je posavetovala kompanije da drže organizacije u nestabilnom formatu, bez rigidnih obrazaca. Važno je inisistirati na mrežnoj organizaciji, samoorganizaciji i samoregulaciji timova i osećanu dužnosti da se bude zdrav i tako odgovoran prema drugome, navela je ona. Krstinja Ščepanović, izvršni HR direktor OTP banke kazala je da je Covid-19 “ubacio banku u vatru” jer je trebalo sačuvati zdravlje zaposlenih kod kuće i u isto vreme razvijati tehnologije i učiti zaposlene da ih koriste u novim okolnostima. Ona se složila sa Janićijevićem da je karantin omogućio da se zaposleni upoznaju sa online platformama, ali da su ljudi socijalna bića koja bi se vrlo rado vratila starim navikama. “U šali kažemo da smo se sada digitalizovali kao građani i kao firma  više nego u pretodnih pet godina, ali da će nam zameniti prethodni život - mislim da neće”, ocenio je izvršni HR direktor OTP banke 5Gtalks je multidisciplinarna i multimedijalna platforma za razgovor koja se bavi tehnološkim, ekonomskim i sociološkim aspektima i uticajima novih tehnologija čije će omasovljenje omogućiti uvođenje 5G mreže.5G Talks je zajednička inicijativa Natali Delić i Nataše Kažić, dve konsultantkinje u domenu inovacija koje zajedno imaju više decenija iskustva u telco industriji sa aspekta kako tehnologije tako i biznisa, kao i ICT Hub-a, centra za inovacije i tehnološko preduzetništvo iz Beograda.

Srbija

APR otvara šaltere 11. maja

Od ponedeljka, 11. maja, Agencija za privredne registre nastaviće rad sa strankama putem šaltera u sedištu Agencije u Beogradu i organizacionim jedinicama, od 9 do 15 časova, saopštila j...

Srbija

Letovi Er Srbije od 18. maja

Kompanija Er Srbija najavila je danas da će u ograničenom obimu obnoviti redovni putnički avio-saobraćaj od 18. maja, uz povećanje broja letova u okviru reda letenja od 1. juna, prenosi N1.  Kako se na...

Srbija

Srbija od EU traži ukidanje uvoznih kvota na čelik

Srbija će od jula u Evropsku uniju moći ponovo da izvozi čelik, a domaća industrija će tada moći da na tržište zemalja članica plasira pet odsto više proizvoda od čelika nego lane. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na nedavno završenom Samitu EU-Zapadni Balkan od Evropske komisije dodatno tražio da se kvote na srpski čelik u potpunosti ukinu, obzirom da je Železara u Smederevu najveći domaći izvoznik i jedan od glavnih pokretača ekonomskog rasta, prenosi današnja Politika.Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je tom prilikom obećala da će se pozabaviti ovom molbom, kazao je Vučić.EU je od februara 2019. godine uvela globalnu kvotu za uvoz čelika iz drugih država, što znači da sve ostale zemlje, uključujući i velike svetske proizvođače poput Kine, Rusije, Turske i Brazila, mogu ukupno u Uniju da uvezu 3,3 miliona tona čelika.Srbija je samo godinu dana pre uvođenja kvote u najveći ekonomski blok na svetu izvezla oko milion tona proizvoda od čelika, ali je nakon uvođenja kvota dobila mogućnost da do 20. juna 2020. godine na tržište EU plasira samo 145.000 tona ovog proizvoda.Izvoz belih limova je pre uvođenja kvota iznosio preko 140.000 tona, a sada je, zaključno sa junom, dozvoljen uvoz samo 78.568 tona istog materijala.Naučni saradnik Instituta za evropske studije Goran Nikolić je za Politiku izjavio da je Srbija 2019. godine ukupno izvezla oko 1,5 miliona tona proizvoda od čelika i gvožđa ukupne vrednosti 925 miliona evra, od čega je oko 80 odsto završilo na tržištima EU.On naglašava da su kvote uvedene samo za nekoliko kateogrija proizvoda, ali da bi njihovo ukidanje povećao njihob izvoz za 47 odsto. "Imajući u vidu birokratsku strukturu EU, vrlo je teško da prvi čovek Evropske komisije, uprkos dobroj volji, može značajno da utiče na promenu odluke. To je tako određeno i teško će biti promenjeno", ocenjuje Nikolić.Do uvođenja kvota je došlo nakon što je SAD uvela carine na jeftin kineski čelik, koja je uzvratila istom merom.Amerika je nakon toga uvela carine i EU, a Brisel je, kao potom na predlog Evrofera, moćnog lobističkog udruženja evropskih proizvoča čelika, uveo ograničenja za čelik iz država koje nisu članice.Tako je železara u Smedervu postala "prva srpska žrtva" svestkog trgovinskog rata između američkog predsednika Donalda Trampa i njegovog kineskog kolege Si Đinpinga.

Srbija

Fakulteti počinju sa radom 15. maja, onlajn nastava do kraja meseca

Visokoškolske ustanove će početi da rade od 15. maja 2020. godine kako bi se pripremile za nastavak akademske godine, ali će se nastava do kraja ovog meseca obavljati onlajn, kao i tokom vanrednog stanja, navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete.Fakulteti, akademije strukovnih studija i visoke škole imaju obavezu da, u skladu sa preporukama Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", poštuju sve preventivne mere, kao i da obaveze studenata organizuju tako da oni budu u minimalnom broju prisutni na visokoškolskim ustanovama i u studentskim domovima, kako bi se obezbedilo održavanje socijalne distance."Na pojedinim visokoškolskim ustanovama (medicinskim, tehničkim, prirodno-matematičkim) biće neophodno održavanje praktičnih ili laboratorijskih vežbi, čiju će dinamiku definisati sama visokoškolska ustanova", dodaje se u saopštenju.Ministarstvo dnavodi da su svi studentski domovi dezinfikovani i spremni za prijem studenata u malom broju i u skladu sa preporukama vezano za COVID-19.Ispitni rokovi, počev od aprilskog, biće održani uz sve mere zaštite, a Ministarstvo prosvete obezbedilo je sredstva zaštite za sve visokoškolske ustanove i studentske domove.Oko svih mera i preporuja, predstavnici Ministarstva prosvete konsultovali su se sa relevantnim studentskim organizacijam, poput KONUS-a, KASSS-a, SKONUS-a i SKASSS-a, zaključuje se u saopštenju.

Srbija

Kako paušalac podiže korona minimalac i da li se plaća dodatni porez

Uprava za trezor počela je juče isplatu minimalnih zarada za zaposlene u privatnim firmama koje su se prijavile za pomoć države. Prvi od tri minimalca, koji iznosi nešto više od 30.000 dinara, dobilo je  1.051.000 zaposlenih, a za tu namenu država je uplatila 32 milijarde dinara na račune 232.000 preduzeća koja su se prijavili za pomoć.Pojavile su se nedoumice kod preduzeća i preduzetnika kako novac podići i da li je predmet oporezivanja.Poreski stručnjaci su saglasni da je svaki prenos ovog tipa oporeziv, samo pitanje na koji način.Confida tax odit consulting je u upustvu ukazala da  se direktna davanja evidentiraju kao oporezivi prihod.U kompaniji Pausal kazali su za Novu ekonomiju da ukoliko ste preduzetnik koji vodi knjige i isplaćuje sebi platu, onda se ovaj minimalac posmatra na taj način, oporezuje se regularno kao plata. Ukoliko ste preduzetnik paušalac, porez i doprinose plaćate po poreskom rešenju i nemate dodatna oporezivanja.Ono što je važno, ako ste paušalac, novac sa namenskog računa na koji je leglo 30.000 dinara ne može se prebaciti na račun firme, već se novac mora prebaciti na lični racun. Šifra plaćanja je 241, poziv na broj ostavljate prazno.Ističe se da je poslodavac  dužan da sredstva dobijena po osnovu direktnih davanja iskoristi isključivo za isplate zarada i naknada zarada zaposlenima i to tako što će novčana sredstva prebaciti na račun zaposlenih, ističe Confida tax odit consulting u svom uputstvu o antikriznim merama države.Kako se navodi, nije predviđena mogućnost da se sredstva isplate zaposlenima u gotovini.Takođe, ukoliko poslodavac ne iskoristi primljena direktna davanja za isplatu zarade zaposlenima, nakon završetka primene mera u skladu sa Uredbom, odnosno 15. avgusta 2020. godine, neiskorišćeni iznos sredstava biće vraćen u budžet. Dakle, ovo važi za sve, bez obzira da li ste veliko preduzeće ili paušalac."Kada u maju dobijemo povraćaj za aprilske plate, na našem posebnom računu koristićemo taj novac za isplatu majskih plata (a ostatak maja platiti s našeg rašuna) ili ćemo platiti samo razliku za april i nakon što primimo novac od države ga koristi da bi platio ostatak?" Ovo je jedno od pitanja upućeno poreskim stručnjacima, na koje su u kompaniji Confida odgovorili da nije propisano kako se to mora učiniti."Prema našem mišljenju možete birati između ove dve opcije po vašoj volji. Imajte na umu da sredstva sa posebnog računa mogu biti uplaćena samo zaposlenima i ne prenosite ta sredstva na redovne račune", ističe se.

Srbija

U ponedeljak ponovo radi škola, mnogo nedoumica

Sa postepenim popuštanjem karantina otvorilo se pitanje da li deca treba da se vrate u vrtiće i škole. Neke zemlje su počele sa vraćanjem mlađe dece. Mnoge se još uzdržavaju. Naučne studije se slažu da je verovatnoća da se deca razbole od Kovida-19 jako mala. Još nema opšte saglasnosti oko toga da li su deca efikasni prenosnici zaraze.Danska i Norveška su još polovinom aprila vratila u vrtiće i škole decu do 11 godina. Grčka, Holandija, Francuska, Belgija i Švajcarska su odlučile da isto urade od 11. maja. Isto je posle dužeg dvoumljenja nedavno odlučila i Nemačka kada je nemačka kancelarka dala zeleno svetlo za otvaranje škola, ali odluka o tačnom danu ostaje na federalnim jedinicama. U Srbiji deca u ponedeljak 11. maja mogu u vrtić, ali samo ona koja donesu potvrde da su zdrava i da roditelji moraju da se vrate na posao. Nastave u klupama neće biti do kraja školske godine, već će se odvijati online.Otvaranje u EU ide uz stroge mere. U Grčkoj u ponedeljak kreću sa radom više škole, dok će osnovne i srednje početi da rade nedelju dana kasnije. Razredi biti podeljeni u dve grupe sa najviše 15 učenika. Jedna će nastavu pohađati ponedeljkom, sredom i petkom, a druga utorkom i četvrtkom. Ovaj raspored će se rotirati na nedeljnoj bazi.Završeno vanredno stanje u Srbiji, šta je dozvoljeno, a šta ne Međutim, Španija, koja tokom karantina nije dozvoljavala da deca uopšte izađu iz kuće, još uvek ne otvara škole. Vlada Italije, koja je takođe počela da postepeno ukida karantin, još uvek ne želi da vrati decu u škole. Glavna bojazan je da će škole postati izvor zaraze, te da će deca tada lako preneti virus starijim ljudima. To bi moglo da dovede do drugog talasa zaraze.Prema izveštaju Evropskog centra za prevenciju i kontrolu zaraze, nije uobičajeno da deca zaraze ostale. Dve naučne studije koje su objavljene u časopisima Science i Lancet u kojima su zaraze praćene do “pacijenta 0” tvrde da deca nisu verovatni prenosnici zaraze. Slična istraživanja rađena na Islandu i Holandiji. U italijanskoj varošici Vo, koja broji oko 3.000 stanovnika, gde je cela populacija dva puta testirana, ni jedno od 234 dece nije bilo zaraženo.Međutim, ove studije su rađene kada su vrtići i škole već bile zatvorene. Prema istraživanjima koja su rađena u Kini veruje se da su deca podjednako efikasni prenosnici zaraze kao i odrasli. 

Srbija

Za 100 evra ne treba ime, ali treba JMBG

Još jedna izmena ako želite da se prijavite za pomoć države od 100 evra. Prvobitno je bilo predviđeno da građani prilikom prijave ostave svoje ime i prezime, matični broj, broj lične karte i naziv banke u kojoj imaju ili će otvoriti tekući račun.Prema najnovijim pravilima, to je izmenjeno i građani neće morati da ostave svoje ime i prezime, rekla je za RTS pomoćnica ministra finansija Ana Jović.Prilikom prijave, moraće da se ostavi matični broj, broj lične karte i naziv banke.Svi podaci o prijavljenim građanima idu u privremeni registar koji će biti ugašen nakon što pomoć bude podeljena.Ministar finansija Siniša Mali uverava da su podaci sigurni i da neće biti zloupotrebe. "Proveo sam sate da se napravi sistem za bezbednost i nećemo imati problem sa upotrebom podataka", kazao je ministar.Podsećamo, pravila dobijanja novca nisu ista za sve. Dok će penzionerima i korisnicima socijalne pomoći 100 evra biti uplaćeno direktno, ostali građani moraju da se prijave telefonom ili onlajn, ostavljajući gore spomenute podatke. Takav potez, prema oceni pojednih stručnjaka, mogao bi da dovede do zloupotreba.Ostavljanje broja lične karte i jedinstevnog matičnog broja bi prema oceni bivšeg poverenika i advokata Rodoljuba Šabića, moglo da stvori problem. Jer, kako je ranije ocenio za N1, ostaje nejasno ko će i na koji način obrađivati podatke prijavljenih ljudi, što otvara mogućnost zloupotrebe."Sa vašim brojem lične karte i vašim jedinstvenim matičnim brojem neko zlonamreran bez problema može dobiti par novih telefonskih brojeva na mobilnoj telefoniji i napraviti velike račune, da ozbiljnijim zlonamernim operacijama i ne razgovaramo, tipa - otvaranje bankovnog računa, davanje garancije, uzimanje kredita, šta god, ne bih sad da spekulišem o kojim zloupotrebama je moguće, ali potpuno je neprepoznatljivo kakva je svrha ovog pristupa koncepta i samim tim je ova ideja ozbiljno kompromitovana", smatra advokat Rodoljub Šabić.Kako je ministarstvo najavilo, prijava za pomoć kreće 15. maja prijavljivanjem građana na portal Trezora ili preko kol centra. Telefon će biti naknadno objavljen. 

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.