img
Broj 127, Januar 2026.
Broj 127, Januar 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

SBB: Položen test kvaliteta, rekordno korišćenje usluga tokom vanrednog stanja

Kablovski operator SBB saopštio je da je njihova mreža održala visok kvalitet usluga tokom vanrednog stanja, iako su internet saobraćaj i gledanje televizije u realnom vremenu povećani su za 50 odsto, gledanje sadržaja iz Video kluba za 65 odsto, a usluge premotavanja sadržaja za petinu.Ta kompanija navodi i da su korisnici tokom ograničenja kretanja usled panedmije koronavirusa telefonirali češće nego ranije, tako da je u fiksnoj telefoniji zabeležen skok od rekordnih 85 odsto.SBB navodi i da su primetne i promene u gledanosti kanala, i da, iako su nacionalni kanali zadržavaju svoje visoke pozicije gledanosti, ono što se tokom vanrednog stanja posebno isticalo jeste informativa."Prema merenjima TV beat-a, N1 je skočio sa petog na treće mesto, a na četvrtom mestu plasirala se najmlađa televizija Nova S, koja je osim informativnih imala i veoma gledan zabavni i serijski program", dodaje se u saopštenju.SBB navodi da je njihova mreža dokazala kvalitet i pouzdanost usluga, kao i da veruju da će u "svakoj prilici u budućnosti pokazati da mogu da se nose sa svim izazovima i da odgovore svim potrebama korisnika".

Srbija

Janković (Nektar): U ovoj krizi će nastati nove uspešne kompanije

Svaka kriza je prilika. Kao što su 2008. nastale mnoge sada velike kompanije poput Ubera, Whats upp-a, Instagrama, siguran sam da će i sada u 2020. godini nastati kompanije koje će biti uspešne za pet do deset godina, ocenio je Mihailo Janković, menadžer godine u 2019. i direktor Nectar grupe koji je bio gost novog online formata „Ask an expert“ Srpske asocijacije menadžera. U sastavu Grupe poslujuNectar, Heba, Fructal i Bio Panon."Možemo da posmatramo ovu krizu kao vetar za vatru – neke će vetar ugasiti, a neke će rasplamsati, dodao je on.On je kazao da su promene u poslovnoj zajednici velike u ova dva meseca, pogotovo kod industrija koje su značajno oštećene svim dešavanjima, poput turizma, ugostiteljstva, travel industrije u totalu. Hotelska industrija ove godine na globalnom nivou u narednih deset meseci planira minimalne prihode, a za sledeću godinu više nego duplo manje u odnosu na prošlu godinu. To znači da će naredne dve godine biti u velikim izazovima, ocenio je Janković.   Kako je rekao, biće zanimljivo videti da li će preispitati svoje usluge, da li će napraviti iskorak u biznis modelima i načinu na koji funkcionišu. On je podvukao da menažmnent kompanija u krizi kao što je pandemija mora da se spusti među ljude.Janković (Nektar): Kupovali smo domaće jabuke, čak i kad su skuplje od uvoznih "Očekuje se da neposredni rukovodioci prenesu poruku, ali je potrebno i da se ljudi sa vrha spuste među zaposlene. Morate da osetite ljude, da vidite je l imaju strah, da li ih hvata panika, da li brinu, da li pričaju o tome i najvažnije je da se obrade sve stresne situacije". Plašim se da će se posledice osetiti ne samo u broju preminulih, izgubljenih radnih mesta, već i zbog neobrađivanja svega i držanjem u sebi, da će biti zdravstvenih posledica. I mi kao kompanija, ali i svi kao pojedinici kad to prepoznamo treba da pomognemo, dodao je Janković. Prema njegovim rečima, za zaposlene je važno kako se kompanija gde rade ponašala prema njima u vreme krize, da li je vodila računa o zdravlju i omogućila im sve uslove da se nastavi sa funkcionisanjem po izmenjenim načinima. Zaposleni imaju potrebu za sigurnošću, brinu o sebi i svojoj porodici, gledaju da li je to uzeto u obzir, da li je to iskomunicirano, posle toga dolaze potrebe za pripadanjem, da li se zaposleni indentifikuje sa kompanijom u kojoj radi, da li je ona donirala, pomogla i da li se na kraju dobro zbog toga oseća. Tek kad je ispunjen taj nivo potreba, može se očekivati veće poverenje.  "To isto važi i za potrošače. Svi vidimo ekspanziju odgovornog ponašanja prema zajednici i svim stejkholderima i te stavke će doprineti u ciklusu donošenja odluka ka kom brendu idemo", naveo je direktor Nektar grupe. 

Srbija

‘Zastava oružje’ tvrdi da su obezbeđeni svi uslovi za nastavak proizvodnje

"Zastava oružje" ocenila je da su navodi iz teksta ʺOružarima prvi radni dan maske i rukavice na kašičicuʺ, po kojima ta fabrika nije spremno dočekala nastavak proizvodnje u dve smene, "dezinformacije i neistine".Kako se navodi u demantiju, rukovodstvo "Zastava oružja" je pre proglašenja vanrednog stanja preduzelo "hitnu i kontinuiranu nabavku" zaštitnih rukavica, maski, dezinfekcionih sredstava za zaposlene i radni prostor, kombinezona za dezinfekciju, dozera, dezinfekcionih barijera i vizira. "Sve preventivne mere zaštite, shodno preporukama Kriznog štaba Fabrike, koji je formiran 15. marta 2020. godine, a pre proglašenja vanrednog stanja i Odlukama generalnog direktora, a u skladu sa preporukama Vlade Srbije i nadležnih institucija i Ministarstva zdravlja su sprovedene i kontinuirano se sprovode preporukama Kriznog štaba, koji zaseda svake nedelje", navodi se u saopštenju.Dodaje se i da su fabriku obišli direktor Regionalne privredne komore, republički sanitarni inspektor, epidemiolog Instituta za javno zdravlje i predstavnik odeljenja Instituta za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju, a da je ta komisija utvrdila da je "Zastava oružje" preduzela sve neophodne mere zaštite zaposlenih i radnog prostora, kao i da postoje svi uslovi za obavljanje nesmetanog rada u fabrici, uz nastavak poštovanja preporuka nadležnih institucija. Podsećamo, predsednik oružarskog sindikata Dragan Ilić je za dnevni list Danas naveo da zaposlenima prvog radnog dana nije merena temperatura na ulazu u pogon, a da su zaštitne maske i rukavice radnicima deljene "na kašičicu"."Tek oko devet, deset sati poslovođe su odlazile u magacin po maske i rukavice za radnike koji su na posao došli nekoliko sati ranije", rekao je Ilić i dodao da su radnici dobijali pamučne maske sašivene u "Namenskoj".On je kazao da mu nije poznato da li su pamučne maske korisne u suzbijanju širenja zaraze poput hirurških maski za jednokratnu upotrebu, kao i da je ta oprema bila "u nekom magacinu" i da se radnici "žale da mirišu na buđ".Prema navodima sindikata, oni radnici koji inače nose zaštitne rukavice u svom radu prvog radnog dana nisu dobili hirurške rukavice, a Ilić je naglasio da će sve navedene primedbe izneti na sastanku fabričkog kriznog štaba, kako bi se nedostaci što pre otklonili.

Srbija

IKEA Srbija ponovo otvara vrata svoje robne kuće u Beogradu

Nakon više od mesec dana od privremenog zatvaranja, robna kuća IKEA Beograd počeće sa radom od srede, 6. maja, a u skladu sa odlukama i merama Vlade Republike Srbije o relaksiranju bezbednosnih mera. Robna kuća će 6. i 7. maja biti otvorena od 10 do 17 časova, dok je od 8. maja, sa najavljenim ukidanjem policijskog časa, planirano da radi svakog dana u nedelji od 11 do 19 časova, navodi se u saopštenju kompanije. Kupovina će u robnoj kući IKEA Beograd biti organizovana tako da se poštuju sve preporučene mere bezbednosti, poput fizičke udaljenosti, nošenja zaštitne opreme i svakodnevne dezinfekcije prostora, u skladu sa preporukama nadležnih institucija.„Drago nam je da vidimo da se situacija u regionu popravlja i da, nakon Zagreba, možemo ponovo da otvorimo i našu robnu kuću u Beogradu. Zahvaljujemo se svim našim kolegama koji su radili na potpuno novim zadacima kako bi u ovoj situaciji mogli da pružaju usluge našim kupcima na novi način. Kako nam je zdravlje i sigurnost ljudi prioritet, želimo da otvorimo robnu kuću na odgovoran način, kako bi se i kupci i zaposleni osećali sigurno pri kupovini i radu. S tim u vezi, nastavićemo da primenjujemo sve bezbednosne mere i preporuke kojima smo se vodili i tokom privremenog perioda“, istakao je Strahinja Urošević, direktor robne kuće IKEA Beograd.Dućan švedske hrane i Bistro takođe će početi sa radom 6. maja, dok je otvaranje restorana planirano za narednu sedmicu. Dečja igraonica SMÅLAND ostaje zatvorena do daljnjeg.Kupcima su i dalje na raspolaganju beskontaktna isporuka proizvoda na kućnu adresu, kao i besplatno preuzimanje onlajn narudžbina u robnoj kući putem usluge Klikni i preuzmi.Dostavni centar u Novom Sadu, gde kupci takođe mogu bezbedno da preuzmu svoje onlajn porudžbine bez troškova dostave, ostaje otvoren radnim danima i subotom od 8 do 16 časova. 

Srbija

Isplata 100 evra počinje 1. juna

Prijava građana za pomoć od 100 evra počeće oko 15. maja i trajaće do 5. juna, a isplaća će početi 1. juna, objavilo je Ministarstvo finansija na svom Instagram nalogu.Pravo na 100 evra pomoći iz Paketa mera ima oko 5,5 miliona građana Srbije, Kako se navodi, Ministarstvo finansija omogućiće svim građanima koji imaju pravo na ovaj iznos, i žele da novac dobiju, da se za njega prijave elektronskim putem preko portala Uprave za trezor, ili putem telefona. Broj telefona biće objavljen pred 15. maj kada počinje da radi kontakt centar. Prilikom poziva ili onlajn prijave biće neophodno da građani ostave ime i prezime, broj lične karte i matični broj, kao i ime banke u kojoj već imaju račun, ili u kojoj žele da im namenski račun bude otvoren. 

Srbija

5Gtalks: Budućnost poslova i veština nakon korone

Nezavisna multimedijalna platforma 5Gtalks u četvrtak 7. maja, u 16.30 organizuje zoom razgovo o budućnosti poslova i veština nakon pandemije koronavirusa.  Prijava je otvorena na sledećem LINKUO tome zašto svet neće više biti isti posle korona virusa, govoriće:Tomislav Longinović, pisac, klinički psiholog i profesor slavistike i književnosti na Univerzitetu Wisconsin - Madyson Srđan Janićijević, CEO i osnivač Mokrogorske škole menadžmentJasmina Nikolić, CEO Agile Humans Krstinja Šćepanović, Executive HR Direktor OTP BankeTeme razgovora su:● Psihološki efekti krize/pandemije na radnu populaciju● Koje su profesije budućnosti, koje će profesije nestati i kako će edukacija podržati evoluciju tržišta rada● Adaptacija i inovacije kao ključ održivosti i napretka organizacija AGENDA:● Uvodna reč Natali Delić i Nataša Kažić - 4 min● Keynote Tomislav Longinović - 6 minMotivacioni govor: Ka “novoj normali”-Fireside chat sa Tomislavom Longinovićem i Natašom Kažić - 15 minTema: Psihološki efekti krize/pandemije na radnu populaciju● Fireside chat sa Srđanom Janićijevićem i Kostom Andrićem 15 minTema: Koje su profesije budućnosti, koje će profesije nestati i kako će edukacija podržati evoluciju tržišta rada● Fireside chat sa Jasminom Nikolić i Natali Delić - 15 minTema: Adaptacija i inovacije kao ključ održivosti i napretka organizacija ● Panel/Q&A sa gostima u koji su uključena i pitanja publike (Tomislav Longinović, Srđan Janićijević, Jasmina Nikolić i Krstinja Šćepanović - moderatori Nataša i Natali - 40 minZašto ova tema?5Gtalks je multidisciplinarna i multimedijalna platforma za razgovor koja se bavi tehnološkim, ekonomskim i sociološkim aspektima i uticajima novih tehnologija čije će omasovljenje omogućiti uvođenje 5G mreže.Pandemija koronavirusa i novi uslovi života i rada su se nametnuli kao akcelerator svih tih promena i vode nas još brže ka Društvu 5.0. Jedan od socio-ekonomskih efekata koji se već nazire od koga svi strahujemo je masovna nezaposlenost koja će uslediti kao posledica recesije koja će zahvatiti globalnu ekonomiju nakon pandemije. Ova činjenica i dodatna zabrinutost se kumulativno sabiraju sa već postojećim strahovima od masovne nezaposlenosti koju će prouzrokovati usvajanje naprednih tehnologija kao što je automatizacija, veštačka inteligencija, robotizacija industrija, virtuelna i augmentovana realnost, itd. Očekuje se da će nestati čitave industrije i samim tim sva zaposlenost koju one nose. Ipak, i mnoge nove profesije će nastati, a već sada postoje nove prakse koje možemo usvojiti kako bismo sprečili najgore scenarije. Spremnost da brzo učimo, nove metodologije rada, promene poslovnih strategija i modela, kao i novi pravci u obaveznoj i profesionalnoj edukaciji nam mogu pomoći da izgradimo nove veštine koje će omogućiti da zaštitimo kompanije od negativnih uticaja i da sačuvamo i stvorimo nova radna mesta. Šta je 5Gtalks?5Gtalks predstavlja otvorenu i nezavisnu platformu za razgovor, razmenu, deljenje i informisanje o svim aspektima 5G. Kroz tematske događaje, stručne tekstove i specijalizovane podkaste, ova platforma će pokušati da 5G približi široj zajednici, ali i predstavnicima najrazličitijih industrija koje će imati veliki potencijal za transformaciju i inovaciju sa ovom novom generacijom mobilne telefonije. Sve teme i sva pitanja će se obrađivati paralelno kroz tehničke, poslovne i socijalne aspekte kako bi se osiguralo pokrivanje celokupnog spektra interesovanja javnosti. Platforma će pratiti najnovije trendove u svetu, ali i samu implementaciju 5G tehnologije u Srbiji.5G Talks je zajednička inicijativa Natali Delić i Nataše Kažić, dve konsultantkinje u domenu inovacija koje zajedno imaju više decenija iskustva u telco industriji sa aspekta kako tehnologije tako i biznisa, kao i ICT Hub-a, centra za inovacije i tehnološko preduzetništvo iz Beograda.

Srbija

Korona značajno otežala studiranje u Srbiji

Većina studenata u Srbiji, čak 70 odsto, smatra da su promene koje su uvedene u visokoškolsko obrazovanje zbog pandemije koronavirusa loše uticale na njihovo sticanje znanja, gotovo četvrtina ne oseća da ima velikih razlika u odnosu na redovna predavanja, dok je samo osam odsto njih navelo da na ovaj način lakše stiču znanja, rezultati su ankete o uticaju vanrednog stanja na studiranje koje je sproveo sajt NajStudent.com. Studenti su prosečnom ocenom od 3.19 na skali do 1 do 5 ocenili svoje zadovoljstvo sprovedenim merama na visokoškolskim ustanovama usled uvođenja vanrednog stanja, a mišljenja među studentskom populacijom o tome da li je fakultet preduzeo sve neophodne mere kako su podelejena.Na pitanje koje je mere preduzeo fakultet da bi se prilagodio vanrednom stanju, skoro polovina studenata navodi da su profesori poslali prezentacije predavanja sa ili bez audio zapisa, a da svaki treći profesor drži online predavanja.Upitani šta bi fakulteti i visoke škole u ovim uslovima trebalo da preduzmu, skoro dve petine studenata smatra da bi trebalo da utiču da profesori budu dostupniji, a isti procenat smatra da je potrebno da informacije na sajtu ovih ustanova budu dostupnije.Oko 20 odsto anketiranih je imalo drugačije predloge, koji su se najčešće ticali standardizacije onlajn predavanja, uvođenja onlajn kolokvijuma ili audio zapisa uz materijale sa predavanja.Oko 43 odsto ispitanika tokom vanrednog stanja nije imalo organizovane kolokvijume na svom fakultetu, trećina je odgovorila da su organizovani samo u pojednim predmetima, a četvrtina ispitanika je za sve predmete imala kolokvijume.Blizu tri četvrtine studenata smatra da će se vanredno stanje negativno odraziti na upis naredne godine studija, oko 22 odsto njih kaže da se uticaj zdravstvene krize neće osetiti, a svega je 5 odsto smatra da će posledice biti pozitivne,Što se onih na završnim godinama i apsolvenata tiče, više od dve trećine veruje da neće diplomirati na vreme, dok pet odsto njih kaže da da će obnoviti godinu.Skoro dve trećine studenata smatra da će zbog vanrednog stanja traženje posla ili prakse biti otežano, dok 35 odsto ne smatra da će u ovoj oblasti biti značajnijih razlika. U istraživanju je učestvovalo 1.447 akademaca. Obnavljanje saobraćaja i dezinfekcija fakulteta nužni za završetak semestra

Fiat, kompanija Fiat, automobili

Srbija

Fijat u Kragujevcu na plaćenom odsustvu do 18. maja

Radnici fabrike „Fijat Krajsler automobili Srbija“ (FCA) biće na plaćenom odsustvu do 18. maja, a da li će ono biti produženo i posle tog datuma znaće se u međuvremenu, rečeno je danas agenciji Beti u Samostalnom sindikatu te fabrike.Radnici FCA su bili na plaćenom odsustvu od 16. marta, a posle uskršnjih praznika su koristili i stare godišnje odmore.Prema rečima predsednika sindikata Zorana Markovića, u fabrici su radno angažovani, ali „redukovano“, samo radnici bezbednosti, generalnog servisa i protivpožarne zaštite.Na ulazu u fabriku se nalazi medicinska sestra koja radnicima meri temperaturu, a za zaposlene su obezbeđene zaštitne maske i rukavice.

Srbija

Počinje ispitivanje kolektivnog imuniteta građana Srbije na COVID-19

Od danas će se na teritorije sprovoditi studija koja će ispitati kolektivni imunitet građana na koronavirus, kao i procenat asimptomatskih slučajeva u populaciji. Studija će obuhvatiti 7.000 domaćinstava ili oko 17.000 građana, javlja Radio-telezizija Srbije (RTS).Za učešće može biti pozvano bilo koje domaćinstvo u Srbiji, kako bi se formirao slučajni statistički uzorak, a anketari neće dolaziti na kućne adrese, već će građani upitnike popunjavati u regionalnim zavodima za javno zdravlje.Lekari iz zavoda će prvo telefonom zvati domaćinstva, objasniti im značaj studije i pozvati ih da učestvuju. Nakon toga, ukoliko pristane, porodica će dobiti svoj termin u zavodu za javno zdravlje.Tamo će najpre potpisati saglasnost za učešće u studiji, posle toga će popuniti tri upitnika i uzeće im se od šest do deset mililitara krvi za dalje testiranje, navela je za RTS Tatjana Pekmezović, rukovodilac seroepidemiološke studije.Pekmezovićeva navodi da će se tim putem i ponavljamnjem studije na istim ispitanicima pronaći asimptomatske slučajevi, lanci transmisije u porodicama ali i percepciju od rizika bolesti u populaciji."Na osnovu toga biće fomirane mere ako se virus ponovo javi", dodaje ona.Dekan Medicinskog fakulteta Nebojša Lalić navodi da je cilj i definisati koje su to osetljive populacije na ovaj virus i koji su faktori rizika koji su doprineli lošem ishodu."Nema posebnih dužnosti koje učesnici u studiji imaju, a upitnik neće sadržati nezgodna pitanja", istakao je Lalić. Koordinaciju aktivnosti na terenu vršiće Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".

Srbija

Mali: Prvi korona minimalac od četvrtka 7. maja

Isplata prve od tri minimalne zarade koju država daje poslodavcima, a oni zaposlenim, počeće u četvrtak i biće završena za dva dana, najavio je ministar finansija Siniša Mali.Za isplatu minimalnih zarada prijavilo se 237.000 poslodavaca, sa više od 1,1 milion zaposlenih, rekao je Mali gostujući na Radio-televiziji Srbije, a prenosi FoNet.On je ocenio da zbog krize uzrokovane koronavirusom u Srbiji "nije puno ljudi ostalo bez posla", kaže - Nacionalnoj službi za zapošljavanje se u poslednja dva meseca prijavilo samo 6.047 osoba.Mali je potvrdio da će prijave za dobijanje 100 evra pomoći punoletnim građanima početi 15. maja i trajaće do 5. juna, i istakao da je to neophodna mera, jer to rade i najrazvijenije zemlje sveta, a njome vlast hoće da unese optimizam među građane Srbije i pokaže da je država jaka.On je dodao da je iznos za odlaganje plaćanja poreza do sledeće godine dostigao 29,5 milijardi dinara.Penzioneri preduzetnici nezadovoljni jer neće dobiti korona minimalac

Srbija

Hoćemo na korona kafu?

Kafići i restorani u Srbiji počinju sa radom danas 4. maja, a zbog epidemije koronavirusa i gosti i zaposleni moraće da se pridržavaju brojnih mera. Gradski zavod za javno zdravlje Beograd izdaoo je i detalj...

Srbija

Kori Udovički: Krediti nedostižni za većinu privrede

Proizvodnja u toku vanrednog stanja biće niža, a broj privrednika koji će iz njega izaći prezadudženi će biti veći, nego što je moralo da bude, smatra Kori Udovički, direktorka CEVES-a I bivša guvernerka NBS.“Sad je važno da mere pomoći privredi zaista promene i olakšaju uslove njihovog poslovanja. Isplata „minimalca“ će da odigra bitnu ulogu, ali priprema sprovođenja ostalih mera, osim što kasni, ne obećava. Da bi se privrednicima koji još uvek mogu da spasu poslovanje pružila realna pomoć, država mora da preuzme ogromno povećani rizik u ovim uslovima”, kaže Udovički za Novu ekonomiju.   Veliki deo srpske privrede živi i „obrće kapital“ oslanjajući se samo na sopstvene rezerve.  To je u ovim uslovima bila do sad srećna okolnost – mala privreda u Srbiji bila je u stanju da nastavi da posluje i onda kad su na svetskim tržištima mnogi krenuli da krahiraju, jer su im presahnuli izvori kreditiranja. Međutim, te su rezerve u prethodnim sedmicama oštro smanjene.  Ako želimo da se sad ta privreda ne zaglibi u blatu nelikividnosti i međusobnih dugovanja, nešto mora istinski da se promeni u uslovima njihovog poslovanja. Za sada, olakšana likvidnost koju je NBS na vreme krenula da ubrizgava u finansijski sistem ne stiže do njih.  Ona stiže samo do najbolje uspostavljenih bankarskih klijenata. Većina srpske privrede to nije.  Skoro polovina malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, a da ne govorimo o poljoprivrednicima, uopšte ne uzimaju bankarske kredite. Od one polovine koja se zadužuje, mnogi to rade samo povremeno. Za sad, podrška kreditiranju banaka neće, kao što je najavljeno, bitnije da promeni uslove u kojima posluje srpska privreda. U ovim neverovatno neizvesnim i svakako visokorizičnim uslovima banke mogu samo vrlo oprezno proširiti krug onih sa kojima rade. I pod najboljim uslovima njihovi krediti ne bi dosegli do dobrog dela manjih, potpuno nepoznatih, ili ranjivih preduzeća, smatra Udovički.

Srbija

Zoran Sekulić, FoNET: Pritisci na medije rastu

Izvori informacija su sada još više zatvoreni nego inače, činjenice se jedva promaljaju kroz gustu propagandističku maglu, a politički i svaki drugi pritisci na profesionalne medije se umnožavaju, kaže za Novu ekonomiju Zoran Sekulić, direktor agencije FoNET.On kaže da je pozicija nekih medija sada još bolja, ali za medije koji nisu pod kontrolom vlasti, a koji su i inače u teškoj situaciji, stvari su sada postale teže i gore.“Medijski favoriti vlasti imaju ekskluzivnost u dobijanju informacija od prvorazrednog javnog interesa i apsolutni monopol nad sagovornicima koji su uključeni u suzbijanje  pandemije i deluje kao da se sve to kontroliše iz jednog centra”. U domenu medija vanredno stanje je upotrebljeno, da ne kažem zloupotrebljeno, za još veći pritisak na one koji nisu pod kontrolom vlasti. Ti mediji su sada još manje vidljivi nego ranije, sa još manje novca i imam jednu ozbiljnu bojazan da mi posle ove velike krize više nećemo primarno pričati o slobodi medija i izražavanja, nego ćemo pričati o pomoru medija koji nisu uspeli da prežive ovu tešku krizu, kaže Sekulić.„Bilo bi preterano da kažem da verujem u unapred smišljeni i razrađeni plan, ali sam siguran da vlast ima svest o konsekvencama po medijsku scenu koje proističu iz vanrednog stanja“. U toku vanrednog stanja imali smo dva drastična slučaja – privođenje koleginice sa portala Nova.rs i imali smo slučaj Jovane Popović koja je provela tolike puste dane u pritvoru i pred kojom je i suđenje i neizvestan ishod. U oba slučaja reč je o rigidnom tumačenje propisa, sa vrlo jasnom svešću o konsekvencama. Ne mogu, a da ne pomenem, i vladin zaključak koji je takođe imao za cilj da potpuno centralizuje i unificira informisanje. Vanredno stanje je otvorilo prostor i za selektivno tumačenje propisa, pa tako za isti prekršaj neko biva kažnjen novčano, dok se drugima sudi putem Skajpa. Na pitanje u kojoj meri mi sada iz ove ozbiljne krize javnog zdravlja ulazimo u političku krizu, Sekulić kaže da će njene razmere u velikoj meri zavisiti i od stanja stvari u ekonomiji. Ako se, posle ove pandemije, za velike svetske aktere predviđa višegodišnja recesija, to ni nas ne može da mimoiđe. Razmere recesije mogu da budu neuporedivo veće od bilo kakvih mera i injekcija, a to će onda neminovno uticati i na politiku. „Ne znam da li su se ljudi u izolaciji „oslobodili“, to ćemo da vidimo, ali primećujem veći stepen rezignacije nego što je to bilo pre ove krize. Nisam siguran da će spin doktori, koji drže glavne poluge medijske scene i na dnevnoj bazi majstorski kreiraju privide, opet uspeti sve to da natkriju. Nova „normalnost“ doneće i novu realnost“.

Srbija

Boško Živković: Helikopterski novac opasna ideja

Do sada je naša ekonomija imala povoljan vetar u jedra, kamatne stope su se smanjivale, ponuda novca je bila velika, dotok novca u Srbiju je bio značajan. Monetarna politika je bila restriktivna. Izgleda da će se stvari promeniti, kaže za Nov u ekonomiju Boško Živković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i bivši predsednik Saveta guvernera NBS.Više neće biti tako lakih uslova spolja, a oni presudno određuju našu monetarnu politiku.To dalje znači da se umesto dosadašnjeg dotoka kapitala može očekivati smanjeni dotok kapitala ili čak i iznenadno zaustavljanje priliva kapitala. Niko sada ne zna, kaže Živković, koliko će pandemija trajati, kako će se obnavljati ekonomska aktivnost u evrozoni. Mi smo visoko zavisni od evrozone i jako je važno kako ide trgovinska razmena, šta se dešava sa doznakama.Ako bi se u evrozoni razvili pesimistički scenariji, glavni problem postaje kako sačuvati stabilnost. Naša fiskalna politika biće ekspanzivna, govori se o helikopterskom novcu, a kao ideja to je jako opasno. Za razliku od krize iz 2008. godine kada je problem bio na strani tražnje, bile su niske nadnice, pad kreditne aktivnosti, loša očekivanja zbog čega su ljudi prestali da kupuju kuće, automobile,  luksuzne proizvode, sada imamo potpuno drugačiji problem, imamo problem da ponuda staje. Realni sektor se ubrzano zaustavlja. Sve ekonomske politike koje su usmerene na pojačavanje tražnje su matematički pogrešne, jer deluju na suprotnoj strani jednačine. Možete da bacate para koliko hoćete, ali nećete bitno poboljšati stvari, jer proizvodnja ne radi. Ako se ideje za stimulisanje tražnje nastave na globalnom nivou, to može dovesti do pojave koju smo videli 1980-ih godina, istovremeno inflaciju i usporeni rast, upozorava Živković

Izdanja

Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.