Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Državni sekretar Branislav Blažić preminuo od posledica koronavirusa

Branislav Blažić, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine, preminuo je danas pre podne od posledica COVID-19, izjavio je ministar Goran Trivan, a preneo Kurir.Blažić je, kako se navodi, pre pet dana bio priključen na respirator na Infektivnoj klinici u Beogradu.Blažić je iz Kikinde, grada koji je jedno od žarišta epidemije korona virusa u Srbiji, ali već godinama živi i radi u Beogradu. Bio je smešten u Infektivnoj klinici u Beograd.Branislav Blažić rođen je na današnji dan 1957. godine u Kikindi, završio je Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu i po obrazovanju je bio specijalista opšte hirurgije.Bio je oženjen i otac troje dece.Narodni poslanik bio je u više saziva Skupštine, kao i predsednik opštine Kikinda od 2004. do 2008. godine.Jedan je od osnivača Srpske napredne stranke i član predsedništva Srpske napredne stranke.

Srbija

Ekonomisti: Pomoć privredi racionalna, dotacije od 100 evra upitne

Mere Vlade Srbije za pomoć privredi su u skladu sa međunarodnom praksom, odmerene i pravovremene, pod uslovom da krenu što pre da se primenjuju, ocenjuju Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta Srbije i Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu i bivši guverner Narodne banke Srbije.Oni su gostujući na N1 naveli i da je mera dotiranja svakog punoletnog građanina sa 100 evra nije dovoljno odgovorna, te da bi ta sredstva možda trebalo usmeriti na socijalno najugroženije. Ta svota bi, navodi Altiparmakov, bila dovoljna da 150.000 građana koji ostanu bez posla godinu dana dobijaju naknadu za nezaposlenost.Altiparmarkov ocenjuje da je Srbija u mnogo boljoj poziciji od većine zemalja regiona da navedene mere sprovede, da ima izbalansiran budžet i da može da izdrži i dodatno zaduživanje kako bi paket mera sprovlea u delo."Glavni rizik je što niko ne zna kako će se ova kriza odvijati. Taj najbolji scenario podrazumeva da će se kriza završiti za mesec, dva, međutim nikako ne znamo kako će se dešavati u Evropi i svetu", navodi Altiparmarkov i dodaje da će ova kriza biti veća od one iz 2008. godine.Šoškić je naveo da je osnovni cilj da se pojedinci i preduzeća sačuvaju od bankrotstva, a kao jedan od najvažnijih problema vidi potencijalan nastanak nelikvidnosti unutar privatnog sektora, zbog čega je važno da svi namiruju svoje obaveze. Veruje da je ovo samo privremeni šok, koji će proći, kao i da se potrudimo da sve vratimo što pre u momenat koji je bio pre krize."Krajnje je neizvestan kraj ove krize, koliki će pad da se desi, tako da sve ove mere koje je država preuzela na sebe,  ako se postave u nivo BDP-a možda ne predstavljaju alarmantan nivo zaduženosti, ali moramo biti spremni na to da pad ekonomske aktivnosti može biti takav", kazao je Šoškić.

Srbija

dm drogerije rade i dalje u tržnim centrima

Kompanija dm je izmenila radno vreme svih svojih prodajnih objekata tako da će dm drogerije u zemlji raditi već od 7 časova do najkasnije 15 časova radnim danima i do 13 časova vikendom.Pored apoteka i supermarketa, dm drogerije su jedini prodajni objekti koji su i dalje otvoreni za vas u skoro svim tržnim centrima u zemlji zbog značaja proizvoda koje kompanija ima u svom asortimanu. Sve detalje o aktuelnom radnom vremenu možete da pronađete na zvaničnom sajtu kompanije www.dm.rs ili putem linka. Kompanija će prilagođavati svoje poslovanje merama Vlade Republike Srbije o ograničenju kretanja građana u cilju suzbijanja i sprečavanja širenja korona virusa (COVID-19) i radno vreme svojih filijala pravovremeno ažurirati u skladu s novim odlukama. U cilju očuvanja javnog zdravlja, kompanija dm drogerie markt će nastaviti da posluje ispunjavajući sve preporučene higijenske standarde. 

Srbija

Henkel Srbija zatvara pogone na dve nedelje

Kompanija Henkel Srbija objavila je da će svoju fabriku u Kruševcu zatvoriti na dve nedelje, u cilju zaštite zdravlja i bezbednosti svojih zaposlenih. Pogledajte koje kompanije su još prestale sa radom:Sve više kompanija u Srbiji prekida proizvodnjuU skladu sa odlukom, proizvodni pogoni će danas prestati sa radom, dok će logistika nastaviti da radi smanjenim kapacitetom, a kako bi obezbedila snabdevanje gradjana neophodnim proizvodima, navedeno je u saopštenju.U fabrici u Kruševcu će se kao i do sada, naglašeno je, nastaviti primena svih ostalih mera propisanih od strane Svetske zdravstvene organizacije, Kriznog štaba za suzbijanje novog korona virusa i nadležnih organa.Henkel zapošljava više od 52.000 ljudi širom sveta, a prošle godine ostvario je prodaju veću od 20 milijardi evra i operativni profit veći od 3,2 milijarde evra.

Srbija

Vlada Srbije zabranila neovlašćene izjave o koroni

Vlada Srbije donela je odluku da je za sve informacije u vezi sa koronavirusom isključivo zadužen Кrizni štab na čijem je čelu premijerka Ana Brnabić."Sva obaveštenja javnosti daje predsednica Vlade ili lica koje ovlasti Krizni štab", navodi se u Zaključku Vlade od 28. marta, a koji je objavljenom u Službenom glasniku od utorka.U Zaključku se kaže da svi gradonačelnici, predsednici opština i štabovi za vanredne situacije jedinica lokalne samouprave sve informacije u vezi sa novim virusom u njihovim mestima šalju isključivo i samo Kriznom štabu.Isto treba da rade i sve zdravstvene ustanove, zdravstveni radnici ili pravna lica koje obavljaju zdravstvenu delatnost.Vlada upozorava da se sva obaveštenja o preduzetim zdravstvenim merama i drugim informacijama data od strane "neovlašćenih lica" ne mogu smatrati "tačnim i proverenim", a prema onima koji takva obaveštenja daju moguća je primena "propisa koji se odnose na odgovornost i pravne posledice za širenje dezinformacija u periodu vanrednog stanja".

Srbija

Rampa za pčelare starije od 65 godina

Pčelari stariji od 65 godina do daljeg ne mogu da idu u svoje pčelinjake. Ovo je potvrdio Savez pčelarskih organizacija Srbije pozivajući se na saznanja iz Ministarstva poljoprivrede. Starosna granica od 65 godina odnosi se na pčelare u naseljima od više od pet hiljada stanovanika, kao i one koji imaju više od 70 godina i žive u naseljima gde je manje od pet hiljada stanovnika. Iako su kažu na početku epidemije imali podršku ministarstva poljoprivrede i predsednice Vlade da stariji mogu u pčelinjake, ali pod strogim uslovima, tok epidemije je takav da se to ne može dozvoliti. “Žalimo zbog ovakve odluke, očekujemo katastrofu na mnogim pčelinjacima, ali tražimo i pomoć države takvim pčelarima nakon završetka epidemije, kao što će se pomoći mnogima koji su zbog epidemije bili sprečeni da ostvare svoje prihode u poljoprivredi”, navodi se u saopštenju SPOS-a. Ovo udruženje poziva pčelare starije od 65 godina da probaju na pronađu nekog ko bi im makar uradio nužne poslove u pčelinjaku, a mlađe da pokažu solidarnost i pomognu starijima. Pčelari mlađi od 65 godina mogu normalno da odlaze u pčelinjake i tokom policijskog časa ali za to moraju da podnesu zahtev. 

Srbija

Kompanija Imlek neće smanjivati otkupnu cenu mleka

Kompanija Imlek, najveći proizvođač mleka i mlečnih proizvoda u regionu, usled novonastale situacije u zemlji neće smanjivati otkupnu cenu mleka svojim kooperantima, saopštila je ta kompanija.Takođe, neće biti smanjivanja otkupnih količina mleka, te će ta kompanija kao i do sada, nastaviti sa redovnim prikupljanjem mleka od svojih farmera.Kompanija podseća da sarađuje sa oko 4.000 farmera-kooperanata na teritoriji Republike Srbije, a dnevni otkup mleka je blizu million litara.

Srbija

ICT Hub pokrenuo onlajn platformu eHUB

Centar za razvoj tehnološkog preduzetništva i inovacija ICT Hub je, u cilju prilagođavanja novonastalim okolnostima izazvane koronavirusom, lansirao onlajn platformu za razmenu znanja o inovacijama, dizajnu poslovnih modela i transformaciji poslovanja, pod nazivom eHUB. Platforma će pokriti i brojne teme koje se tiču digitalno i tehnološki osvešćenog društva, ali i onima koji to žele da postanu, a koje će dodatno pomoći korisnicima da se adaptiraju na promene koje su zadesile čitav svet, kao i na novi način rada.U sasopštenju se navodi da će registrovani korisnici na  ovoj platformi imati pristup stučnim tekstovima i studijama slučaja koje je razvio ekspertski tim ICT Hub-a, kao i video materijalima sa lekcijama za mlade, mala i srednja preduzeća i startape.U okviru platforme eHUB, biće dostupne i objave za sve aktuelne meetup formate koje ICT Hub održava u saradnji sa svojim partnerima."Pokrenuli smo ovu platformu kako bismo na jednom mestu razmenili znanja i iskustva stečena tokom proteklih godina. Zahvaljujući platfomi, zajedno ćemo tragati za konkretnim načinima i metodologijama uz pomoć kojih pojedinci i kompanije mogu da se prilagode novonastalim okolnostima. Budući da je nužda oduvek bila majka inovacije, ono što će napraviti najveću razliku u vremenima koja su ispred nas, jeste upravo sposobnost brzog i preduzetnog prilagođavanja", istakao je direktor ICT Hub-a Kosta Andrić.Platforma će svake nedelje biti ažurirana novim sadržajima, relevantnim vestima iz zemlje i sveta, kao i korisnim linkovima, dok će članovi eHUB zajednice biti u mogućnosti da predlažu nove teme i pravce razmišljanja, kao i da o njima diskutuju u posebno osmišljenoj sekciji -  eHUB zajednica.

Srbija

Cene goriva u padu, mogu se očekivati dodatna pojeftinjenja

Cene goriva se obično projektuju u odnosu na dva tzv. fjučersa, to jest ugovora za isporuku za sledeći mesec - West Texas Intermediate (WTI) i Brent Crude, kao i kroz dažbine koje pojedinačna država naplaćuje za promet naftnih derivata.Oba indeksa su u protekla tri meseca izgubila oko dve trećine vrednosti, usled cenovnog rata između Rusije i Saudijske Arabiej, koji je izbio nakon nemogućnosti da kroz OPEC postignu zajednički dogovor.Tako je barel WTI-ja početkom januara na svetskim tržištima vredeo oko 63 dolara, dok se sada prodaje za oko 20,5, dok je brent pao sa skoro 70 na nešto više od 22 dolara po barelu.U SAD i drugim državama gde su akcize praktično nepostojeće, svaki ovakav šok izaziva proporcionalan pad ili skok cene benzina čim se lager potroši.Cene goriva padaju i u celom regionu, različitom stopom.Prema podacima sajta Globalpetrolprices.com, prosečna cena benzina u Rumuniji u periodu od 2. do 30. marta pala je sa 1,07 evra po litru na 0,95 evra po litru. Vlasti Rumunije su 30. marta uvele posebnu meru kojom se tokom vanrednog stanja, proglašenog 16. marta, zabranjuje rast cena goriva, preneo je Romania Insider.U Bugarskoj je cena benzina tokom istog perioda pala sa 1,11 evra po litru na 1,02 evra po litru, prema podacima istog globalnog veb-sajta za upoređivanje cena.Od ponoći 30. marta u Crnoj Gori pojeftinile su sve vrste goriva, javila je RTCG. Ministarstvo ekonomije Crne Gore saopštilo je da evrosuper pojeftinjuje za 15, a evrodizel devet evrocenti po litru.U naredne dve nedelje, cena BMB 98 iznosiće 1,03 evra po litru, BMB 95 će koštati 0,99 evra, a evrodizel 0,96 eura po litru."Prema odredbama Uredbe o načinu obrazovanja maksimalnih maloprodajnih ciena naftnih derivata, naredni obračun će se obaviti 13. aprila , a eventualno izmenjene vrednosti naftnih derivata važiće od 14. aprila", saopštilo je Ministarstvo ekonomije Crne Gore.Cene goriva u Hrvatskoj takođe padaju, piše Jutanji list. Cene su se 31. marta kretale od 7,65 do 8,33 kune (1,0-1,09 evra) za litar Eurosupera 95, a litar dizela od 8,08 do 8,34 kune (1,0-1,09 evra). Time se nastavio nagli pad cena od prošle nedelje.Radio Sarajevo javilo je 10 marta da su cene goriva u Bosni i Hercegovini, u skladu sa ranijim najavama, pale za 0,25 konvertibilnih maraka (0,13 evra) po litru.  Prema podacima Federalnog ministarstva trgovine, maloprodajne cene benzina na pumpama kretale su se od 1,91 do 2,36 (0,97 – 1,20 evra) kovertibilnih maraka po litru, a dizel je koštao od 1,66 do 2,36 konvertibilnih maraka (0,84 – 1,20 evra) po litru.Prema podacima Globalpetrolprices.com, cena dizela u BiH 30. marta bila je 1,081 evra po litru.

Srbija

Srbija preusmerila 55 miliona za nabavku laboratorijske opreme

Država Srbija preusmerila je 55.607.000 dinara iz budžeta, namenjenih za fitosanitarnu inspekciju, u tekuću budžetsku rezervu iz koje će ih isplatiti Direkciji za nacionalne referentne laboratorije.U Službenom glasniku je objavljeno da se ova prenamena sredstva vrši radi obezbeđivanja nedostajućih sredstava potrebnih za nabavku opreme za rad laboratorije za molekularnu dijagnostiku, a u cilju ublažavanja posledica bolesti COVID-19.O realizaciji ovog rešenja staraće se Ministarstvo finansija.

Srbija

Turističke agencije vraćaju vaučere umesto novca

Više od 100 hiljada turističkih aranžmana koje su uplatili naši građani za proleće je otkazano, a kada prođe vanredno stanje izazvano pandemijom koronavirusa oni će moći da se dogovore sa agencijom oko obeštećenja.  "Biće im ponuđeni vaučeri kojima će moći da iskoriste odloženo putovanje ovog leta ili u narednih godinu dana", objašnjava za portal Nova ekonomija Aleksandar Seničić iz Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbij (YUTA).Kako navodi Seničić, sada su otkazana putovanja do 15. maja a šta će se dalje dešavati sa aranžmanima za leto zavisiće od mera države koja je uvela vanredno stanje i zatvorila granice.Povraćaj novca nije "realna opcija" jer turističke agencije zbog novonastale situcije već imaju problema sa likvidnošću. Kakvo će biti rešenje za one koji su uplatili takozvane "first minute" aranžmane tek će se videti, dodaje on."Tu je problem što je novac odmah prebačen stranim partnerima i hotelijerima, zavisimo od situacije u zemlji u koju je bilo planirano putovanje", objašnjava Seničić, navodeći da je sada teško prognozirati kada će najpogođenije zemlje kao što su Italija i Španija da se vrate na turističku mapu.Za one koji su odavno isplanirali i uplatili odmor na pojedinim egzotičnim destinacijama na koje sada ne mogu da otputuju problem je što neće biti obeštećeni."Za destinacije kao što su recimo  Zanzibar ili Maldivi, gde nije proglašeno vanredno stanje, avio kompanije normalno lete, hoteli su spremni za dolaske putnika pa imaju pravo da naplate troškove u slučaju otkazivanja. Ti troškovi padaju na teret putnika, svugde u svetu je tako", objašnjava Seničić.Veliku štetu pretrpeće i domaći hotelijeri jer su u ovoj situaciji otkazani i dolasci stranih turista. Prve procene govore da je šteta skoro tri miliona evra.

Srbija

A11: Propisi o vanrednom stanju odstupaju od Ustava

Srbija nije imala potrebu da uvodi vanredno stanje i da građanima ograničava ustavna prava, a rizike od širenja COVID-19 je mogla da tretira Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti i pratećim podzakonskim propisima, navodi se u najnovijoj analizi Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11.Ta nevladina organizacija navodi da Uredba o merama za vreme vanrednog stanja i Naredba o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Republike Srbije nisu na jasan način označile od kojih se to Ustavom garantovanih ljudskih prava odstupilo, niti da li u odnosu na ta odstupanja i potencijalne povrede postoji mogućnost sudske zaštite. "Ova dva nova propisa ne pružaju adekvatan odgovor na pitanje da li je i zašto je uvođenje vanrednog stanja... bilo opravdano, neophodno i legitimno", navode u A11.Dodaje se i da su navedeni propisi neprecizno definisani, da ne pružaju obrazloženje zašto je bilo koja od mera uvedena u odnosu na određene kategorije stanovništva, kao i da ne ostavljaju mogućnost pojedincima se pravnim putem zaštite."Uvođenjem vanrednog stanja i pratećim propisima odstupilo se kako od prava na slobodu kretanja, tako i od prava na slobodu i bezbednost ličnosti, na način koji stvara stanje pravne neizvesnosti i nepredvidljivosti", navodi A11 pozivajući se na presude Evropskog suda za ljudska prava i odluke Komiteta za ljudska prava.Navodi se i da je Uredbom o prekršaju za kršenje Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica na teritoriji Srbije propisano da se za isto delo učinilac može kazniti i u prekršajnom i u krivičnom postupku, princip od kog se po Ustavu "ne može odstupiti ni u kom slučaju".A11 takođe upozorava da Srbija nije ni obavestila depozitare međunarodnih ugovora koje je potpisala o odstupanjima od ljudskih prava u vreme vanrednog stanja, "što dodatno otvara prostor za pravnu nesigurnost i potencijalno dodatna ograničenja ljudskih prava o kojima građani nisu još uvek obavešteni". "Uz puno razumevanje složenosti situacije prouzrokovane borbom protiv epidemije zarazne bolesti COVID-19, pozivamo Vladu Republike Srbije da hitno pristupi izmenama važećeg pravnog okvira uspostavljanjem mehanizama za zaštitu ljudskih prava od kojih se odstupilo", zaključuje se u saopštenju. 

Srbija

Predstavljen paket za pomoć privredi vredan 5,1 milijardi evra

Ministar finansija SIniša Mali objavio je danas da će paket ekonomskih mera za podršku privredi zbog krize izazvane koronavirusom biti vredan 5,1 milijardu evra (608,3 dinara), što je polovina godišnjeg državnog budžeta i 11% bruto-domaćeg proizvoda (BDP).On je na konferenciji za novinare je naveo da su mere pretežno namenjene očuvanju postojećeg nivoa zaposlenosti i kao pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima.Finansiranje mera će se vršiti iz postojeće budžetske rezerve, zaduživanjem na domaćem i stranom tržištu kapitala, ali Mali nije rekao kakva će raspodela ovih troškova, odnosno koliko će koji od naveddenih izvora učestvovati u finansiranju paketa.Prva mera tiču se poreske politike i za njih će biti namenjeno 1,3 milijade evra, putem odlaganje plaćanje poreza na zarade i doprinose u periodu trajanja vanrednog stanja a ne manje od tri meseca, odlaganje plaćanja poreza na dobit u drugom kvartalu tekuće godine i oslobađanje od plaćanja PDV-a za sva preduzeća koja su na neki način donirali zdravstvenim naporima za kontrolu bolesti.Država će te obaveze početi da naplaćuje od januara 2021. godine, a privredni subjekti će ovako nastala dugovanja moći da isplate u 24 mesečne rate.Drugi paket mera se odnosi na direktnu pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim preduzećima koja, kako Mali navodi, zapošljavaju 900.000 ljudi u Srbiji. Ta preduzeća će dobiti za sve svoje radnike po tri mesečne plate u minimalnom iznosu, odnosno oko 90.000 dinara po zaposlenom direktno na račun. Prva "rata" te pomoći se može očekivati sredinom maja.Takođe, za zaposlene u velikim preduzećima koji su usled krize dobili otkaz, država će plaćati 50% plate za osiguranje od nezaposlenosti, obzirom da su poslodavci dužni da barem tri meseca uplaćuju 60% prethodne plate.Kao treće, država će kroz Fond za razvoj izdvojiti 2,2 milijarde evra za direktnu podršku likvidnosti sistema, koji će se plasirati putem jeftinih kredita privredi, poljoprivrednim gazdinstvima i zadrugama, po kamatnoj stopi od 1%.Mali je rekao i da se trenutno sa komercijalnim bankama prekovara o garantnim šemama u iznosu od dve milijarde, putem kog bi država garantovala vraćanje kredita za obrtna sredstva i likvidnost. Svi programi će se promenjivati samo na preduzeća koji od početka vanrednog stanja nisu smanjili broj zaposlenih za više od 10%, a ministar nije isključio mogućnost dodatne pomoći pojedinačnim sektorima koji su najteže pogođeni krizom "bilo da su to ugostitelji, povrtari, mlekari". Srbija će "nakon krize", kroz četvru meru, svakom punoletnom građaninu isplatiti bespovratnu pomoć od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, što će državu koštati oko 700 milijardi dinara.Kompanijama će biti omogućeno da izdaju korporativne obveznice, a država će u njih potencijalno investirati kada bude videla ponudu ovih hartija od vrednosti, dodaje Mali. Ministar je najavio i skoru promenu regulative koja bi preduzećima omogućila ovaj vid finansiranja u budućnosti.Na konferenciji je takođe rečeno da su privrednici, ekonomisiti i različita poslovna udruženja davali preporuke, a da je 90% najvažnijih uvršteno u paket mera.Mali je podsetio da ovo nisu jedini mere koje je Srbija preduzela u trenutnoj zdravstvenoj krizi, pored penzija, moratorijuma na otplatu kredita i povećanja plata zdravstvenim radnicima, dodao je da u javnom sektoru neće biti smanjenja plata ili  otpuštanja, kao i da će država "poštovati sve obaveze prema privrednim subjektima iz postojećih ugovora",Mali je kazao da očekuje da sa ovim merama Srbija "nakon završetka krize u što kraćem vremenu stane na noge i nastavi da raste po stopama kakve su bile pre par nedelja".

Srbija

Kakve veze predsednik Vučić ima sa zlatnim rezervama

Od izbijanja korona krize, svakih sedam dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić uverava građane Srbije da imamo više novca nego druge zemlje, da su javne finansije u dobrom stanju i da Srbija ima dovoljno deviznih rezervi i rezervi zlata. Time se kod običnog građanima stvara utisak da se za zlatom i deviznim rezervama, u krizi kao što je aktuelna. može posegnuti po potrebi i novac trošiti za povećanje plate lekara i ostale potrebe budžetskih korisnika.  "Srbi ne mogu da veruju da je Srbija ekonomski uspešna. Mi ćemo imati problema, ali ćemo imati manje problema nego drugi, lakše ćemo ih prevazići jer imamo punu stabilnost javnih finansija. Imamo dovoljno i deviznih rezervi. Sećate se da ste mi se smejali kada sam rekao da ćemo kupovati zlato? Imamo u Bernu, tako da možemo sada to zlato u pare da pretvorimo. Zlato je sada najbolje, pa bakar, nafta ne postoji", kazao je predsednik Srbije ponovo preksinoć u gosotvanju na TV Prva.Međutim, zlato koje je deo deviznih rezervi ni u kom slučaju ne mogu koristiti za potrebe budžeta Srbije. Niti o sudbini zlata odlučuju predsednik Srbije i Vlada Srbije."Ukazujemo da za finansiranje plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija ne mogu da se koriste, niti se koriste devizne rezerve Republike Srbije, navela je NBS u odgovoru na pitanje Nove ekonomije.NBS navodi da je Zakonom o Narodnoj banci Srbije, između ostalog, regulisano i upravljanja deviznim rezervama.Članom 50. Zakona, propisano je da Narodna  banka Srbije odlučuje o formiranju i korišćenju deviznih rezervi, kao i o upravljanju i raspolaganju tim rezervama, u skladu s monetarnom i deviznom politikom i smernicama za upravljanje deviznim rezervama, na način kojim se doprinosi nesmetanom ispunjenju obaveza Republike Srbije prema inostranstvu. Dakle, iz deviznih rezervi se ne mogu vršiti nikakva plaćanja Republike Srbije u zemlji.Zakonom je takođe propisano da Narodna banka Srbije upravlja deviznim rezervama u skladu s načelima likvidnosti i sigurnosti, te iz toga proizilazi njihova osnovna svrha, a to je očuvanje stabilnosti domaćeg finansijskog sistema.Zlatom, u smislu ovog zakona, smatraju se zlatne poluge, zlato na računima Narodne banke Srbije u inostranstvu i kovano zlato.Kako je navedeno na sajtu NBS, devizne rezerve NBS se NE MOGU koristi za:- investicije u privredu (kreditiranje privrede, prodaja deviza po posebnom kursu), - kupovinu stanova, isplaćivanje plata, penzija...- podsticanje proizvodnje (pomaganje postojećim firmama),- kao zaloga za neke druge kredite,...jer bi time izgubile svoju funkciju održavanja stabilnosti i postale novčana masa koja pokreće inflaciju.Na samom sajtu NBS se navodi da devizne rezerve kojima upravlja NBS služe za:- izmirenje obaveza Republike Srbije prema inostranim poveriocimaIz deviznih rezervi vrše se plaćanja glavnice i kamate po kreditima koje Republika Srbija dobija od inostranih kreditora, npr. za izgradnju puteva, rekonstrukciju bolnica, škola i sl. Kreditni ugled zemlje i mogućnost dobijanja jeftinih kredita zavisi od njene sposobnosti da na vreme izmiruje obaveze prema inokreditorima;- održavanje stabilnosti kursa dinaraStabilnost kursa dinara održava se transakcijama koje NBS vrši na međubankarskom deviznom tržištu s ciljem ublažavanja preterane dnevne promene kursa dinara prema evru i obezbeđivanja neophodne likvidnosti. Transakcije podrazumevaju prodaju ili kupovinu evra;- održavanje stabilnosti bankarskog sistemaBanke imaju obavezu da deo svojih deviza drže na računima kod NBS, što znači da NBS garantuje da će ta izdvojena sredstva biti isplaćena klijentima banaka u slučaju poremećaja u poslovanju banaka;- zaštitu od nepovoljnih uticaja međunarodnih finansijskih krizaVisok nivo deviznih rezervi NBS obezbeđuje ublažavanje negativnih efekata svetske finansijske krize na privredu i građane Srbije, jer, u slučaju da banke nemaju dovoljno deviza, NBS može koristiti devizne rezerve radi povećanja njihove devizne likvidnosti;- finansiranje deficita u robnoj razmeni sa inostranstvomImajući u vidu da privreda Srbije znatno više uvozi nego što izvozi, razlika u vidu trgovinskog deficita može se finansirati iz deviznih rezervi. To znači da uvoznici mogu od banaka da kupuju devize za potrebe plaćanja uvezene robe i usluga.Ukupne bruto devizne rezerve na kraju februara iznosile su 14,7 milijardi evra, dok su neto devizne rezerve (devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka) iznosile 13,45 milijardi evra. Od toga, više od 30 tona je u zlatnim polugama čija je vrednost  1,45 milijardi evra. Činjenica je da je NBS poslednjih godina kupovala zlato, a intenzivno u poslednje dve godine, upravo da bi se spremila za teška vremena i potencijalno novu ekonomsku krizu. Podsećamo, predsednik Vučić je guvernerki Tabaković tokom 2018. sugerisao da kupuje zlato jer u slučaju nove ekonomske krize u svetu, zlato najviše vredi.NBS nije prodavala zlato od 2005. godine, već je u okviru svoje politike formiranja deviznih rezervi kontinuirano (osim tokom 2010. godine) povećavala učešće zlata u deviznim rezervama kupovinama zlata iz domaće proizvodnje, naveli su u NBS za Novu ekonomiju u aprilu 2019.Rumuni traže da im se vrati zlato, a evo gde se čuvaju rezerve Srbije Narodna banka Srbije može izvoziti i iznositi u inostranstvo, kao i uvoziti i unositi iz inostranstva, zlatne poluge i zlato u neprerađenom i kovanom obliku.Narodna banka Srbije može u zemlji kupovati i prodavati zlatne poluge, a može koristiti i usluge pretapanja i izlivanja zlatnih poluga.

Srbija

Kupovina preduzeća mora da se prijavi, ali nema kazne za kršenje rokova

Kompanije su i dalje dužne da republičkoj Komisiji za zaštiti konkurencije tokom vanrednog stanja podnose prijave koncentracije i zahteva za pojedinačno izuzeće, ali trenutno ne mogu snositi posledice svog kršenja rokova koji su propisani zakonom, navodi se u saopštenju.Dodatno, preduzeća ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima vezanih za sektorske analize.Takođe, rokovi koje Komisija ima za preduzimanje upravnih radnji vezanih za okončanje postupka ili za odlučivanje u istim postupcima, a koji ističu za vreme vanrednog, smatraće se isteklim kad 30 dana nakon prestanka vanrednog stanja.Dostavljanja dokumenata u upravnom postupku od kojih počinju da teku rokovi koji se ne mogu produžiti, kao što su rešenja, zaključaci kojima se okončava postupak, zaključaci o zaštiti podataka, a koje su izvršene tokom trajanja vanrednog stanja, smatraće se izvršenim 15 dana od dana prestanka vanrednog stanja."Stranke u postupku ne mogu snositi posledice svog nepostupanja u rokovima određenim zaključcima ili drugim nalozima Komisije... uključujući postupke pokrenute po zahtevu stranke i postupke pokrenute po službenoj dužnosti. Pravilno i potpuno utvrđivanje činjeničnog stanja je u interesu stranke, te (ih) Komisija poziva da postupaju blagovremeno u meri u kojoj je moguće u okolnostima vanrednog stanja", dodaje se u saopštenju.- učesnici na tržištu Komisija će nastaviti da rešava o pravima i obavezama učesnika na tržištu u skladu sa zakonom, pri čemu će dosledno primenjivati Uredbu.

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.