img
Broj 132, Jul 2026.
Broj 132, Jul 2026. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Donacije MUP-u: Sukob interesa izaziva sumnju na korupciju

Kada dolazi do situacije da firme i pojedinci koji su na različite načine interesno povezani sa Ministarstvom unutrašnjih poslova doniraju to ministarstvo, pored nezakonitosti ta praksa je problematična i po više osnova, piše list Danas.Kako se dodaje, sumnju u koruptivnu delatnost bude rupe u Zakonu o donacijama i humanitarnoj pomoći i to u sadejstvu sa netransparentnim poslovanjem državnih organa.Podseća se i da je priču o donacijama državnim institucijama MUP-u koja stiže od firmi koje on treba da kontroliše pokrenula Balkanska istraživačka mreža  BIRN. Novinari BIRN-a su naime došli do podataka da je jedna od firmi koja je uplaćivala donacije MUP-u Partizan Tech, čiji je vlasnik trgovac oružjem, Slobodan Tešić, koji se trenutno nalazi na crnoj lisnti Sjedinjenih Država, koji je ranije bio i pod sankcijama Ujedinjenih nacija.Tešiću inače, kako se podseća MUP izdaje dozvolu za trgovinu oružjem, a ništa manje nije sporna ni donacija koju je ministarstvu uplatila firma Auto Čačak, od koje je za potrebe policije pre tri godine kupljeno više od 700 vozila pod uslovima koji su kasnije proglašeni tajnom.Među dobrotvorima se kako je BIRN objavio i pet građevinskih firmi koje se trenutno nalaze pod istragom da su od Srbijagasa bez tendera dobili poslove izgradnje gasovoda i prema pisanju Insajdera bili su vredni oko 200 miliona evra. U tužilaštvu za organizovani kriminal na pitanje BIRN-a rekli su da policija ne postupa prema njihovim urgencijama.“Ključan odgovor na pitanje da li je u pitanju kupovina usluga preko donacija može da ponudi jedino analiza postupanja ministarstva u konkretnim slučajevima, kaže ekonomista i bivši član Saveta za borbu protiv korupcije Danilo Šuković.Prema njegovim rečima treba proveriti javne nabavke koje su dobijale firme koje su uplaćivale donacije i postupanje policije u tim i drugim slučajevima.“Problem sa korupcijom je što se ona teško dokazuje u uređenim društvima, dok je u Srbiji u kojoj su veći poslovi države obavijeni velom tajne, to gotovo nemoguće,” kaže Šuković.Kako dodaje, upravo ta netransparentnost ponajviše budi sumnju da se u tom slučaju radi o korupciji. “U svim bitnijim državnim organima i kompanijama koje sa njima posluju se nalazi isti, zatvoreni krug ljudi. I to je tako već 75 godina. Svi oni su povezani između sebe,” kaže član Saveta za borbu protiv korupcije Dušan Slijepčević.Kako ocenjuje, ako neko dobronameran želi da diskutuje o načinu na koji se obavljaju poslovi, biće ili ignorisan ili proglašena za državnog neprijatelja.“Stvoren je jedan začaran krug i bojim se da će to tek da ostavi posledice na ovo društvo,” navodi Slijepčević.Prema njegovim rečima Vlada Srbije verovatno neće odgovoriti na inicijativu Agencije za izmenu zakona koja je predviđala i formiranje javnog registra sa ciljem da se donacije učine transparentnim, što je predloženo još pre četiri godine.Zakonom o doancijama i humanitarnoj pomoći iz 2001. godine najviše pažnje je posvećeno poreskom tretmanu doniranog novca i robe, ali se ne predviđaju nikakve restrikcije u tom pogledu, jer se nijednim članom ne spominje mogućnost sukoba interesa.Agencija za borbu protiv korupcije je pre četiri godine predložila Vladi Srbije da se pozabavi i tim problemom.

Srbija

Sava Centar prodat Delta holdingu

Delta holding je novi vlasnik Sava centra, koji je otkupio po početnoj prodajnoj ceni od 17,5 miliona evra, javlja portal Nova.rs.Najveći kongresni centar u Srbiji prodat je iz trećeg pokušaja, a predviđeno je da kupac u adaptaciju i rekonstrukciju tog zdanja uloži najmanje 50 miliona evra u roku od pet godina.Novi vlasnik takođe, prema ugovoru, ne sme da menja namenu kompleksa na Novom Beogradu, obzirom da uživa zaštitu."Prilikom zaključenja ugovora sa kupcem će se ugovoriti kazna u novčanom iznosu od 20 odsto postignute kupoprodajne cene, za slučaj da budući kupac ne ispuni u celosti ili delimično preuzete obaveze, kao i da se na ime obezbeđenja za eventualno plaćanje ugovorne kazne dostavi prvoklasna bankarska garancija", navodi se u javnom oglasu koji je objavio Grad Beograd.Delta holding je prethodno objavio da će učestvovati na javnom nadmetanju za Sava centar, iako su strani konsultanati ocenili da će renoviranje zog zdanja koštati više od 60 miliona evra i da je cena koju je grad zahtevao "izuzetno visoka". 

Srbija

Na Infektivnoj klinici popunjeno 90 odsto kapaciteta

Situacija u vezi sa koronavirusom je vrlo nepovoljna i izuzetno nestabilna, a na Infektivnoj klinici popunjeno je 90 odsto kapaciteta, izjavio je direktor Kliničkog centra Srbije (KCS) Milika Ašanin, piše Danas.„Bolnički kapaciteti su pretrepani, u bolnici na Zvezdari smešteno je 395 pacijenata, Bolnica „Dr Dragiša Mišović“ smestila je 331-og“, rekao je Ašanin na RTS-u i objasnio da je najveći broj zaraženih u prvom talasu u jednom danu bio 445, u drugom 467, a juče je taj broj bio „pet puta veći“.Direktor KCS je dodao da se ostale klinike tog kliničkog centra neće pretvarati u kovid bolnice jer moraju da leče veliki broj „nekovid“ pacijenata.Ašanin je pohvalio ubrzanu izgradnju bolnice u Batajnici, ali i istakao da nije dovoljno izgraditi zgradu i uneti opremu, već u bolnici treba da rade kvalitetni i iskusni medicinski radnici.

Srbija

EK: BDP Srbije ove godine pada za 1,8 odsto, naredne se vraća na nivo pre krize

Prognoza Evropske komisije (EK) ukazuje da će privreda Srbije ove godine imati umereni pad od 1,8 odsto, usled relativno kratkog trajanja najstrožih mera za suzbijanje koronavirusa, kao i značajnoj podršci za ublažavanje posledica krize.Prema objavljenim Jesenjim ekonomskim prognozama za zemlje Evrope, tokom 2021. godinu se očekuju povratak srpske ekonomije na nivo pre izbijanja krize, odnosno ekonomski rast od 4,8 odsto.Taj rast će se zasnivati na investicionoj i ličnoj potrošnji, dok se za 2022. godinu očekuje dalje povećanje bruto domaćeg proizvoda od 3,8 odsto.Kako navodi EK, pad ekonomije Srbije u 2020. godini ograničili su relativno mali udeo turizma u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti, kao i dobra poljoprivredna sezona.U izveštaju o Srbiji navodi se i da će pad ekonomije i značajne fiskalne mere za ublažavanje krize dovesti do znatnog privremenog rasta deficita države od oko 9 odsto u 2020. godini.Takođe, kako se radnici koji trenutno ne traže posao smatraju neaktivnim, očekuje se da će stopa nezaposlenosti doživeti smanjenje.Imajući u vidu stopu oporavka, ukidanje mera za ublažavanje posledica krize i povećanje prihoda iz poreza, deficit Srbije će pasti na oko 3 odsto BDP-a u narednoj godini, a zatim 2,5 odsto BDP-a u 2022, predviđa EK.BDP Srbije je u drugom tromesečju pao za 6,4 odsto usled posledica mera, nakon znatnog rasta od 5,1 odsto u prvom kvartalu, dok kratkoročni indikatori ukazuju da se ekonomska aktivnost oporavljala tokom leta.Pad je delimično nadoknađen većom potrošnjom vlade i pozitivnim doprinosom neto izvoza, a kao razlog se navode veliko smanjenje lične potrošnje i investicija.Najveći pad BDP-a u regionu imala je Hrvatska sa 9,6 odsto, dok su druge zemlje regiona poput Rumunije i Mađarske doživele pad privredne aktivnosti od 5,1 i 6,4 odsto.Prognoza navodi da će, zbog većeg deficita i pada privredne aktivnosti, javni dug Srbije porasti na 61,5 odsto BDP-a u 2020. godini, a zatim početi da pada za oko jedan procentni poen godišnje.

Srbija

Vlada Srbije sprema pomoć od 4,8 milijarde za EPS

Vlada Srbije je u predlogu rebalansa Budžeta za 2020. godinu predvidela subvencije "javnim preduzećima u sektoru električne energije" u iznosu od ... , što predstavlja presedan u planiranju javnih finansija.Prema mišljenju konsultanta Bogdana Petrovića, ove subvencije mogu samo da budu usmerena na Elektroprivredu Srbije."Toga nikad nije bilo do sada, a to može da bude samo EPS, obzirom da drugo (javno preduzeće u tom sektoru), Elektromreže Srbije, nemaju problema".Podsećamo, Elektroprivreda Srbije je verovatno najznačajnija kompanija u domaćoj privredi, a prošle godine je na nivou grupe zabeležila gubitak od 3,9 milijardi dinara ili oko 33 miliona evra.Petrović je u svojim analizama za Novu ekonomiju Poslovanje Elektroprivrede Srbije: Monopol, a pravi gubitke "Ili će se povećati naknada za obnovljive izvore energije ili će gubici morati da se reše subvencijama. Naknada do sad nije povećana, a konstantno se aktiviraju novi vetroparkovi, koji su odobreni pre nekoliko godina", zaključuje Petrović.Prošle godine je za otkup struje od povlašćenih proizvođača iz obnovljivih izvora energije putem takozvanih "fid-in tarifa" plaćeno 13,3 milijarde dinara.Tarifa koju EPS naplaćuje od krajnjih korisnika je 9,33 pare po kilovat-satu prodate struje.Međutim ta tarifa stoji nepromenjena još od 2015. godine, dok je nabavka električne energije od povlašćenih proizvođača u ovom periodu povećana osam puta.

Srbija

UTAS: Državi hvala na brzoj reakciji, ali rešenja za turističke agencije još nema

Ministarstvo trgovine, telekomunikacija i usluga usvojilo je predlog rešenja za turističke agencije u iznosu od 150 miliona dinara subvencija za polise osiguranja. U udruženju turističkih agencija UTAS kažu za Novu ekonomiju da problem u vezi sa dobijanjem licenci i polisa osigruanja i dalje nije rešen.“Mi to ne smatramo kao dobro rešenje jer neće sve agencije biti pokrivene tom vrstom pomoći. Sa druge strane postoji problem u tome što ne možemo svi da dobijemo ponude osiguravajućih društava”, izjavila je za Novu ekonomiju Marija Matijević iz Udruženja turističkih agencija Srbije (UTAS).Prema njenim rečima, nakon sastanka UTAS je zamolio svoje članice da u cilju usaglašavanja sa zakonom i u skladu sa savetom ministarstva, osiguravajućim društvima što pre upute mejlove sa svojim podacima."Niko od nas nije dobio pozitivan odgovor. Odgovoreno je da ili nisu u situaciji da izađu u susret ili da mogu da nam pošalju obrazac, ali da reosiguravač iz inostranstva zahteva da se u vidu hipoteke deponuje imovina u vrednosti od 300 hiljada evra za najmanju agenciju", kaže Matijević.Prema njenim rečima, u slučaju manje agencije koja opslužuje do hiljadu putnika, za osiguranu sumu od 200 hiljada evra agencija bi morala da stavi pod hipoteku 300 hilajda evra. Kako dalje objašnjava, u slučaju da je osigurana suma 400 hiljada, hipoteka bi bila 600 hiljada evra."Smatramo da jedna mala agencija ovo apsolutno ne može da ispuni, bez obzira na subvencije, ne vidim kako će ta hipoteka moći da se upiše i da se stavi toliko sredstava pod hipoteku", objašnjava predstavnica UTAS-a.TURISTIČKE AGENCIJE BEZ NOVIH LICENCI SE BRIŠU IZ REGISTRA Dodaje da mnogo agenicja koje posluju u unutrašnjosti Srbije ima u svom vlasništvu nekretnine, ali da je procenjena vrednost kvadrata tamo niža, pa bi se u tom slučaju došlo u situaciju da pod hipoteku treba da se stavi pola jednog naselja."Praktično nemamo uslov za pribavljanje polisa. Neće biti pokriveno mnogo agencija, verovatno dvadesetak do trideset, dolazimo do znatnog smanjenja organizatora putovanja," kaže Marija Matijević.Taj broj prema njihovim podacima sada iznosi oko 400 turističkih agencija, a u problemu su i manji posrednici u putovanjima koji se popularno nazivaju subagentima. Oni kako dodaje sagovornica Nove ekonomije apsolutno ne bi bili obuhvaćeni tom vrstom državne pomoći."Dolazimo do gašenja radnih mesta, što nikako ne smatramo dobrim rešenjem. Ako se svi organizatori putovanja prebace u posredničke poslove njihov broj će se znatno povećati i opet neće biti dovoljno posla, pa će doći do gašenja firmi," upozorava predstavnica UTAS-a Marija Matijević.Prema važećem zakonu predviđene su obavezne garancije putovanja za organizatore i turoperatere. Dozvole za rad turističkih agencija istekle su 1. oktobra i od tada traje borba njihovih predstavnika da se reši poroblem u vezi sa polisama osiguranja koje su im neophodne u daljem poslovanju.Čedomir Savković

Srbija

Delta Holding predao ponudu za Sava Centar

Kompaniaj Delta Holding je predajom ponude za kupovinu Sava Centra, na javnom tenderu koji je objavio Grad Beograd, potvrdila spremnost da prihvati cenu od 17,5 miliona evra i obavezna ulaganja od 50 miliona evra, koji su postavljeni kao uslov u javnom konkursu, navodi se u saopštenju.Ta kompanija dodaje da će, prema proceni stranih konsultanata koje su angažovali, investicija za renoviranje Sava Centra biti veća od 60 miliona evra."Cena koju je tenderom predvideo Grad Beograd izuzetno je visoka i verujemo da je to razlog što se tokom celog postupka prodaje do sada nije javio nijedan zainteresovani investitor, izuzev naše kompanije", kaže Živorad Vasić, viši potpredsednik Delta Holdinga.Ukoliko na tenderu dobije priliku za to, Delta planira kompletno renoviranje najvećeg kongresnog centra u Srbiji, a investicija predviđa zamenu staklene fasade, izradu novih elektroinstalacija, kao i pogona za hlađenje i grejanje, uvođe kompletno novih multimedijalnih instalacija.Delta se kao potencijalni investitor obavezala na očuvanje arhitekture objekta i njegovog spoljašnjeg izgleda, kao i na zadržavanje postojeće namene."Spremni smo da rekonstrukcijom zadržimo izgled i namenu, a da unutra stvorimo jedan novi Sava Centar, koji će uključiti savremene digitalne komunikacije, restorane i kafiće, rent-a-car agencije i usluge turističkih vodiča, odnosno sve ono što gost očekuje da dobije u jednom modernom kongresnom centru. To je uslov da Beograd ponovo postane najvažnija destinacija za poslovne i kulturne događaje u ovom regionu, sa skupovima za više od 5.000 gostiju i svim koristima koje takvi događaji donose Beogradu, njegovoj privredi i stanovnicima" kazao je Vasić.

Srbija

BabyFM pobednik drugog ImagineIF! Srbija takmičenja

BabyFM uređaj za kontinuirano merenje temperature kod beba i dece pobednik drugog ImagineIF! Srbija takmičenja za startape iz zdravstvenog sektora, navodi se u saopštenju.BabyFM razvija uređaj za kontinuirano merenje temperature kod beba i dece do šest godina koji se sastoji od senzora za merenje telesne temperature i aplikacije za mobilne uređaje.U pitanju je aplikacija koja omogućava sistem notifikacija usled povećanja temperature, podsetnik i alarm za davanje leka, unos podataka o upotrebljenom leku uz matricu za interakciju lekova, kao i bazu preporuka lekara.„Naš proizvod je namenjen svakodnevnoj upotrebi, a njegovu primenu vidimo i u većim medicinskim sistemima, medicinskim i farmaceutskim studijama, dok je posebnu važnost dobio u funkciji telemedicine“, rekla je Tamara Jakovljević, jedan od članova BabyFM tima.ImagineIF! takmičenje i akceleratorski program sprovodi se gotovo deceniju u različitim zemljama širom sveta, na tri kontinenta, a po drugi put u Srbiji.Takmičenje realizuju Naučno-tehnološki park Beograd i Innovation Forum Cambridge, u partnerstvu sa Health Tech Lab organizacijom.Pobedom na lokalnom takmičenju tim je osvojio 3.000 evra finansiranja i mogućnost da učestvuje na globalnom ImagineIF! takmičenju naredne godine u Barseloni.U ImagineIF! Srbija programu ove godine učestvovalo je 12 timova koji su u prethodnih mesec dana radili sa više od 40 mentora, a njih 9 prezentovalo je svoje poslovne ideje na završnom događaju održnom 5. novembra u online formatu. Globalno finale ImagineIF! takmičenja, na kome će Srbiju predstavljati BabyFM tim, biće održano na proleće 2021. godine u Barseloni.

Srbija

Usvojen plan za izgradnju najvećeg vetroparka u zemlji

Skupština grada Subotice usvojila je Plan detaljne regulacije za izgradnju najvećeg vetroparka u zemlji za koji se očekuje da će proizvoditi struju dovoljnu za 200.000 domaćinstava, piše Politika.Vetropark će graditi privredno društvo „Maestral ring” čiji je osnivač, prema podacima Agencije za privredne registre, „Fintel energija”, a prve procene govore da je njegova vrednost oko 700 miliona evra.Prostiraće se na na 6.700 hektara zemljišta u ataru naselja Čantavir, Novi Žednik Bačko Dušanovo i Višnjevac.„Kada bude završen vetropark će proizvoditi preko 1.000 giga časova električne energije godišnje, što je dovoljno za snabdevanje 200 hiljada domaćinstava”, rekao je Predrag Radivojević, direktor Javnog preduzeća za upravljanje putevima, urbanističko planiranje i stanovanje.On je objasnio da su u proceduri izrade plana poštovani svi zakonski okviri, plan je bio na ravnom javnom uvidu, kao i na javnom uvidu. „U planu se posebno vodilo računa o zaštiti prirode, za ovako velike projekte uslove izdaje ministarstvo i oni su rigorozni.Primedbe koje su na skupštini izrečene o odstojanju od hiljadu metara od naseljenog mesta ne važe jer su ovi kriterijumi na snazi i u Nemačkoj, a tamo nema gusto naseljenih mesta.Osim toga, grad će imati korist u vidu izgradnje 100 kilometara atarskih puteva kojima će biti dopreljena oprema za 113 strujnih mesta. Takođe, za izgradnju vetroparka ’Maestral ring’ biće angažovano između 300 i 400 ljudi” dodao je Radivojević.Cena struje dobijene iz obnovljivih izvora energije (OIE) je u mnogim zemljama sveta najniža, međutim u Srbiji to nije slučaj, zbog fid-in tarifa koje znatno uvećavaju troškove. Fid-in tarife su predviđene podsticajne otkupne cene po proizvedenom kWh iz OIE koje su usklađene sa tehnologijom koja se primenjuje i koje Vlada Republike Srbije propisuje na određeni vremenski period kako bi podstakla investitore i smanjila rizik investicije.Podsticajna otkupna cena za elektrane na vetar je 9,20 evra po kWh.Putem fid-in tarifa subvencionišu se proizvođači stuje iz obnovljivih izvora, što im garantuju otkupne cene veće od tržišnih. Oni tako mogu da nadoknade sredstva uložena u investicije i tako razviju posao, obzirom da je tržište električne energije iz obnovljivih izvora u Srbiji u povoju.Tu razliku na kraju plaćaju potrošači, jer su njihovi računi za struju uvećani za taj iznos.Podsećamo, kompanija Fintel Energija a.d je 2018. godine započela na Beogradskoj berzi realizaciju prve inicijalne javne ponude akcija (IPO). Ovo je prva takva finansijska operacija na Beogradskoj berzi posle čak 78 godina, a kompanija je ponudila na prodaju 6.500.000 običnih akcija po ceni od 500,00 dinara po akciji.Solarna energija sve isplativija, u Srbiji skupa zbog fid-in tarifa

Srbija

Zarade teško padaju bez obzira na pandemiju

Aleksandra Anić, docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu za naš serijal #KomeJeTeže govorila je o zaradama i rastu minimalca. NE: Možemo li očekivati da ćemo imati niže plate zbog pandemije?Zarade su generalno rigidne na dole i one se teško smanjuju. Međutim, s obzirom na ovu novonastalu krizu, svakako se očekuje da će rast zarada tokom sledeće godine biti znatno manji nego što je bio u prethodne dve godineNE: Koji zaposleni će se prvi naći na udaru krize?Verovatnije je da će niže plaćeni zaposleni brže i lakše ostajati bez posla, ali je isto tako i činjenica da kada krene oporavak privrede da će brže rasti neformalna zaposlenost nego formalna zaposlenost. To je karakteristika neformalnog sektora da oni lakše nađu posao, ali zato i kada nastane kriza lakše i ostanu bez posla. NE: Na koji način će povećanje minimalne zarade uticati na plate u privatnom sektoru? Moguće je da će doći do blagog rasta zarada i u privatnom sektoru s obzirom na broj ljudi koji prima minimalac, ali isto tako ako brže budu ostajali bez posla oni koji rade za minimalnu zaradu, opet to može da povuče kretanje zarada u privatnom sektoru na gore. NE: Koje su razlike u zaradama u privatnom i javnom sektoru? Prosečna zarada u privatnom sektoru je oko 55.000 dinara. U javnom sektoru oko 68.000, dok postoje razlike u javnom sektoru da li su u pitanju javna preduzeća ili sektor opšte države. U javnim preduzećima je prosečna zarada oko 71.000 dinara. To je drugi kvartal 2020. godine. Da li treba regulisati rad od kuće? (VIDEO)

Srbija

Vrbas: Nema ko da upravlja postrojenjem za otpadne vode

Ekološki pokret Vrbasa uputio je zahtev novoj ministarki, Ireni Vujović da hitno produži podršku za rad postrojenja ya preradu otpadnih voda u tom gradu, jer nema nikog ko bi mogao da zameni stručnu ekipu francuske kompanije Veolia, koja je njim do sada upravljala.Kako se navodi u saopštenju, “prestiže sa nadolazećom plimom problema” i mogla bi da zakomplikuje život većini građana u opštinama Vrbas, Кula i Srbobran.U saopštenju se podseća i da je prečistač najveća ekološka investicija u regionu, jedina koja je 100% finansirana sredstvima Evropske unije, kao i da su lokalne samourprave Vrbas i Кula bile  samo u obavezi da obezbede dovoljnu količinu otpadne vode za rad, što kako se dodaje nisu učinili.“Кoliko nam je poznato, 6. novembra 2020. godine ističe Ugovor sa održavaocem prečistača, „Veolia Srbija“, koji nije produžen.”, navodi se dalje u otvorenom pismu Ekološkog pokreta Vrbas.Predstavnici tog pokreta dodaju i da im je poznato da ne postoji lokalni ili regionalni kapacitet koji bi bez pripreme uskočio i nastavio tehničku i stručnu podršku u radu postrojenja.To prema njihovim rečima znači da će sve otpadne vode koje su trenutno pod tretmanom u postrojenju, ostati bez tretmana pa bi moglo da dođe do novog prljavog udara na Veliki bački kanal gde bibi građani Srbobrana izvukli deblji kraj.Dodaje se i da je tokom kratkog perioda upravljanja postrojenjem stručna ekipa Veolie uspela da podigne nivo poslovanja, racionalizacijom i značajnim uštedama, neophodnim za održivi rad postrojenja. Sve to je, objašnajvaju neophodno za formiranje pristupačne cene tih usluga za građane i poslovne operatere, a bez prečišćavanja otpadnih voda moglo bi da se dođe u situaciju u kojoj remedijacija Velikog bačkog kanala ne bi bila moguća.“Postoji velika obaveza prema glavnom investitoru, Evropskoj Uniji. Lokalna samouprava, po našim spoznajama, nije u stanju da preuzme upravu nad prečistačem jer nema dovoljno stručnih i obučenih ljudi”, napominje se u pismu ministarki Ireni Vujović.

Srbija

Dodeljene nagrade KAKTUS 2020

Marketing mreža nagradila je sinoć organizacije, kompanije, institucije i agencije za najkvalitetnije i najprofesionalnije pojedinačne i integrisane kampanje na šestom festivalu integrisanih komunikac...

Srbija

Usvojen predlog novog rebalansa budžeta, deficit sada 483 milijarde dinara

Vlada Srbije usvojila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Srbije za 2020. godinu, kojim su predviđeni ukupni prihodi od 1.291,4 milijardi dinara i rashodi u visini od 1.774,4 milijardi dinara, odnosno deficit od 483 milijarde dinara.Novim rebalansom ovogodišnjeg budžeta odobrena su dodatna sredstva za prevenciju i ublažavanje posledica nastalih usled pandemije izazvane koronavirusom, navodi se u saopštenju.To se, kako se navodi, tiče i dodatnog opremanja kovid-bolnica, izgradnje bolnica u Beogradu i Kruševcu, kao i nabavke lekova i sanitetskog materijala.Takpovećane i ođe su su isplate Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za nabavku neophodne opreme i lekova u cilju sprečavanja širenja bolesti i obezbeđenja kvalitetnije zdravstvene zaštite za sve građane.Rebalansom budžeta takođe su opredeljena sredstva za kapitalne projekte, produženo sprovođenje programa mera ekonomske pomoći, dodelu subvencija za podršku radu hotelske industrije, održavanje državnih puteva, izgradnju autoputeva, kao i za direktne podsticaje u poljoprivredi.Projekcija privrednog rasta za 2020. godinu revidirana je naviše sa minus 1,8 odsto na minuu jedan odsto, a Vlada Srbije ocenjuje da bi u slučaju odsustva mera podrške privredi i stanovništvu pad bruto domaćeg proizvoda u 2020. godini bio oko pet odsto.

Srbija

O bolestima zasada jabuka od sada preko posebne aplikacije

Putem posebne mobilne aplikacije "Map My apple", voćari u Srbiji od sada će moći da dobiju stručne savete i upozorenja o mogućim bolestima svojih zasada jabuka tokom cele godine, na osnovu satelitskih snimaka i podataka meteo stanica, prenosi Radio-televizija Vojvodine.Aplikaciju je kako se dodaje razvio tim mladih stručnjaka iz Srbije a do pravog saveta i agrotehničkih mera dolazi se jednim klikom. To kako se pojeftinjuje proizvodnju i ceo proces uzgoja jabuka čini jednostavnijim i manje štetnim po okolinu.Kako bi dobili valjane informacije korisnici treba da unesu osnovne podatke o sorti koju uzgajaju, kao one o lokaciju svog voćnjaka."Na osnovu te lokacije mi korisnicima dajemo prognozu, kako vremensku, tako i prognozu za bolesti i štetočine i to do 7 dana unapred. Korisnik dobija adekvatan tretman kako da spreči i leči tu bolest ili štetočinu koja je napala njegovu voćku", kaže Jovana Đorđić iz firme "Freš Agri".SRPSKE JABUKE TEŠKO DO RUSKIH RAFOVA Dodaje se da iskustva voćara govore da aplikacija vodi računa o izboru i količini fungicida, koji su prilagođeni različitim fenofazama jabuke, uz izbor insekticida, koji ne narušava prirodnu ravnotežu. Pored agrotehničkih mera i prognoze, aplikacija nudi i redovne satelitske snimke koji pokazuju i jačinu fotosinteze u voćnjaku."To je omogućeno saradnjom sa najnaprednijim softverom na svetu koji trenutno postoji i to se na terenu pokazuje dosta dobro. Daje dobro predviđanje kada će se nešto pojaviti i kada i kako bi to trebalo tretirati", navodi Zoran Đogić, rukovodilac voćarske proizvodnje "Delta agrara".Za instaliranje aplikacije dovoljan je mobilni telefon i registracija po sistemu pretplate, a korist je višestruka.Kako se dodaje "Map my apple" jedan je od 5 najboljih startap projekata iz Srbije koji ukršta znanja agronoma sa prednostima novih tehnologija.Tim koji je osmislio ovu aplikaciju izborio se za plasman na svetsko takmičenje, gde će se predstaviti pred stranim investitorima. Do tada, marljivo rade na osvajanju domaćeg, ali i svetskih tržišta.

Srbija

Uredba o podsticajima investitoru za produkciju audiovizuelnih dela u Srbiji

Vlada Srbije je 29. decembra 2019. godine na predlog Ministarstva privrede usvojila Uredbu o podsticajima investitoru za produkciju audiovizuelnih dela u Srbiji, uz prethodnu odobrenje Komisije za kontrolu državne pomoći. Prva promena ove Uredbe dolazi u januaru 2020. godine, kada Vlada produžuje rokove i usvaja izmenu, bez prethodnog odobrenja Komisije. Aprila 2020. godine Komisija odobrava ovu izmenu.Na sednici Vlade, 30. aprila 2020. godine, ponovo je doneta nova izmena Uredbe kojom se rok dodatno produžuje do 31. avgusta 2020. godine, umesto do 30. aprila kako je to prethodno bilo. Nakon razmatranja Komisija u maju odobrava ovu izmenu Uredbe, smatrajući da Predlog izmene Uredbe nije bilo potrebno prijavljivati kao državnu pomoć, s obzirom na to da su promenjeni samo određeni rokovi i time ni na koji način nije promenjena vrsta, instrument ili iznos državne pomoć. Ministarstvo privrede je zatim 21. maja 2020. godine dostavilo Komisiji novi predlog izmene Uredbe, koji je Vlada 26. juna 2020. godine svakako usvojila i ovoga puta bez saglasnosti Komisije. Zatim, 27. avgusta 2020. godine Vlada Srbije čini još jednu izmenu ove Uredbe, ovoga puta menja deo Uredbe gde se navode formati audiovizuelnog dela za koje može da se ostvari pravo na dodelu podsticajnih sredstava i definišu minimalni iznosi sredstava koje je investitor dužan da obezbedi i dodaje da pravo može da ostvari i za animiranu seriju, ako se obezbede sredstva za realizaciju projekta u iznosu od najmanje 150.000 evra po epizodi.Takođe, izmenjena je definicija formata za koje je moguće ostvariti pravo na dodelu podsticajnih sredstava i tom izmenom pravo dobijaju i dugometražni igrani film, TV film, dugometražni dokumentarni film sa trajanjem od najmanje 70 minuta.Uz to, pravo na sredstva izmenom ima i animirani film namenjen prikazivanju koji traje najmanje pet minuta, kao i animirane serije od najmanje deset epizoda koje ukupno traju najmanje 50 minuta.Komisija je na sednici 2. novembra 2020. godine odlučila da su sve prethodne izmene regularne, rekavši da nisu menjani bitni elementi Uredbe i da izmene ne utiču na dozvoljenost predmetne državne pomoći, te su sve dosadašnje izmene Uredbe u skladu sa pravilima kumulacije državne pomoći i pravilima za dodelu državne pomoći. 

Izdanja

Broj 131, Jun 2026.

Broj 131

Jun 2026.
Broj 130, Maj 2026.

Broj 130

Maj 2026.
Broj 129, April 2026.

Broj 129

April 2026.
Broj 128, Mart 2026.

Broj 128

Mart 2026.
Broj 127, Januar 2026.

Broj 127

Januar 2026.
Broj 126, Decembar 2025.

Broj 126

Decembar 2025.
Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.