Broj 126, Decembar 2025.
Broj 126, Decembar 2025. Pretplata
MOJ NALOG
Logo
SHOP 0 0 RSD
Search

Srbija

Srbija

Povrtarima u Srbiji treba tržište, Fejsbuk nije dovoljan

Povrtari od države Srbije traže da im obezbedi tržište za plasman proizvoda, a ne novčanu pomoć, piše Agroklub."Ne treba nama novac, nama treba da nam država sada obezbedi plasman za ovo što imamo. Uvoz je zabranjen, pa bi mi sada mogli da našim proizvodima pokrijemo tržište. Sada nam trebaju zadruge, da se udružimo. Možemo mi prodavati robu preko društvenih mreža, ali nije to to. Hajde da sada mi 'uskočimo' na naše tržište i tako ublažimo posledice koje po nas povrtare mogu biti pogubne - poručuje proizvođač salate Antun Markić iz Rume.Uvođenjem vanrednog stanja, zatvaranjem zelenih pijaca, restorana i hotela mnogi povrtari su u velikom problemu. Prete im ogromne štete. Antun Markić ukrasnu zelenu salatu, za koju je imao obezbeđeno tržište, sada nema kome da proda. Kaže, salata će završiti u smeću.Markić je samo jedan od mnogobrojnih povrtara u Sremu koji će zbog trenutne situacije imati velike štete u ovogodišnjoj proizvodnji.Evropski poljoprivrednici trpe štetu zbog korona virusa  Nije teško izračunati koliko ću ove godine izgubiti. Ako imamo između 15 i 20 hiljada struka ukrasne salate i da uzmemo da je prosek 25 dinara po komadu, računica je jasna - dodaje Markić.Kako se navodi u tekstu, opština Ruma obećava pomoć, a pomoć je najavio i  resorni ministar poljoprivrede, mada nije precizirano o kakvoj pomoći je reč.- U narednom periodu ćemo videti, da li će biti plasmana, nadamo se da hoće i mislim da hoće. U svakom slučaju i opština će izaći u susret svakom, kome je ta pomoć potrebna, naravno u skladu sa mogućnostima, a svakako da smo i pre ovoga izašli sa merama podsticaja i kontrole zemljišta, osiguranja, vraćanja kamata na kratkoročne kredite radićemo i posle ove situacije - kaže Slađan Mančić, komandant Štaba za vanredne situacije u Opštini Ruma.Ministar pravi elektronsku pijacuMinistar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je za RTS da će tim stručnjaka pokušati da do kraja nedelje stavi u funkciju "elektronsku pijacu Srbije", odnosno sistem koji će povezati prodavce, kupce i one koji su spremni da dostave robu, koja sada nije dostupna jer su pijace zatvorene zbog epidemije koronavirusa.Branislav Nedimović je rekao, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da se pravi elektronska pijaca za celu Srbiju, gde će povrtari i voćari moći da ponude ono što je na tržištu.- Tu ćemo uvezati i one koji žele da kupe, one koji žele da prodaju, ali i one koji će otpremati tu robu od tačke A do tačke B - rekao je Nedimović.Ministar poljoprivrede napominje da kretanje robe nije zabranjeno.- Ako proizvođač ima nešto u ponudi, on će to da prijavi elektronski. S druge strane, imate tražnju. Imamo i dodatnu kategoriju, a to su lica koja su spremna to da prevezu. Imamo i dosta skladištara koji imaju slobodne prostore - ističe Nedimović.

Srbija

Ne vraća se novac za uskršnja putovanja

Turistički aranžmani otkazani su najmanje do 15. maja pa svi oni koji su ranije uplatili putovanja za uskršnje i prvomajske praznike moraće da sačekaju završetak vanrednog stanja da bi putovali.Deo putnika je imajući u vidu pandemiju koronavirusa koja je pogodila i svet i našu zemlju prihvatila da pomeri putovanja za leto, dok manji deo putnika insistira na vraćanju novca, rekao je za RTS Aleksandar Seničić iz Nacionalne asocijacije turističkih organizacija Srbije (JUTA). Kako će oni biti obeštećeni, vrednosnim vaučerima ili na neki drugi način biće poznato u maju.Ti vaučeri glasili bi na ime putnika i na iznos novca koji je uplatio agenciji, a koristili bi se do kraja sledeće letnje turističke sezone.  "Putnici ne bi gubili ništa, to je model koji nude kolege u Evropi i svetu pa čak i najveće  avio-kompanije", ističe Seničić.Do sada je, kako je Seničić nedavno rekao za portal “Nova ekonomija” otkazano više od 100 hiljada aranžmana.  Povraćaj novca najmanje je realna opcija za otkazane aranžmane jer turističke agencije zbog novonastale situcije već imaju problema sa likvidnošću. Kakvo će biti rešenje za one koji su uplatili takozvane „first minute“ aranžmane tek će se videti.„Tu je problem što je novac odmah prebačen stranim partnerima i hotelijerima, zavisimo od situacije u zemlji u koju je bilo planirano putovanje, objasnio je Seničić, navodeći da je sada teško prognozirati kada će najpogođenije zemlje kao što su Italija i Španija da se vrate na turističku mapu.Za vaučere koje država daje za odmor u Srbiji, koje su mnogi uzeli upravo za april ili maj, će verovatno biti doneta uredba o produženju važnosti.

Srbija

Srbija na začelju Evrope i regiona po broju testiranih

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio masovna testiranja 24. marta, što je u skladu sa preporukom koju je dala Svetska zdravsvena organizacija, međutim Srbija se i dalje nalazi na začelju Evrope, kada je u pitanju broj testiranih u odnosu na broj stanovnika. Predsednik je najavio masovana testiaranja u roku od 48 sati, ali više od 10 dana kasnije i dalje nemamo rezultate, odnosno broj testiranih se nije drastično uvećao. Prema podacima sa sajta „Worldometers“, koji upoređuje zvanične podatke i statistuku vezanu za pandemiju koronavirusa, a na osnovu zvaničnih podataka država, Srbija se nalazi na začelju po broju testiranih kada je u pitanju Evropa. Trenutno je od Srbije po tom pitanju, iz regiona lošija samo Albanija, koja je sprovela deset testova manje na milion stanovnika. Iznad Srbije su Južna Afrika, Vijetnam i Kosta Rika, dok je Srbija ispred Albanije, Ekvadora i Gruzije. Ako uporedimo Srbiju sa zemljama regiona ili bivše SFRJ dolazimo do podatka da je naša zemlja sprovela manje testova od Bugarske, Rumunije, Mađarske, BiH, Severne Makedonije, Slovenije, Hrvatske i Crne Gore. U trenutku pisanja ovog teksta država je sprovela 7360 testiranja ili 842 na milion stanovnika, što je podatak koji se može videti i na sajtu Covid19.rs. Države koje su sprovele najveći broj testova su Farska Ostrva, Gibraltar i Island što nije veliki pokazatelj, kada se uzme u obzir mala populacija ovih država, zato je Nova ekonomija uporedila podatke država sa 5 ili više miliona stanovnika.  Od većih država sa pet ili više miliona stanovnika, na vrhu liste imamo:- Ujedinjene Arabske Emirate sa 22.244 testa na milion stanovnika- Norvešku sa 19.528 testova na milion stanovnika - Švajcarsku sa 18.256 testova na milion stanovnika- Izrael sa 12.667 testova na milion stanovnika - Austriju sa 11.843 testova na milon stanovnika Od zemalja iz regiona najviše testova su uradile:- Slovenija: 13.355 testova na milion stanovnika - Hrvatska: 2649 testova na milion stanovnika - Crna Gora: 2606 testova na milion stanovnikaU pitanju su takođe države sa drastično manjom populacijom od Srbije, ali zato možemo uporediti sa nekim državama sa većim brojem stanovnika poput: - Grčke: 2442 testa na milion stanovnika- Mađarske: 2307 testova na milion stanovnika- Bugarske: 2288 testova na milion stanovnika- Rumunije  2208 testova na milion stanovnika Informacije su uzete 06.04.2020 u 11:00 časova, a podatke, koji se svakodnevno ažuriraju, možete pronaći na sajtu Worldometers.info/coronavirus. 

Srbija

Ko je brži: šalter za dozvole ili traktor

Vanredno stanje i policijski čas u kome je zabranjeno kretanje za sve posle 17 časova, predstavlja veliki problem za poljoprivrednike kojima tek počinje najveći deo radova na njivama. Jedan od njih, Jovica ...

Srbija

Država produžava ugovore bez saglasnosti komisije

Vlada Srbije je dozvolila korisnicima javnih sredstava, odnosno republičkim i lokalnim institucijama, javnim preduzećima, agencijama i drugim državnim organima, da tokom trajanja vanrednog stanja bez saglasnosti posebne komisije produžavaju ugovore sa radnicima koji nisu zaposleni za stalno, objavljeno je u Službenom glasniku.Po važećoj uredbi, Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava mora da da saglasnost za bilo koju vrstu dodatnog angažovanja radnika.Novom proširenom uredbom, broj lica zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po osnovu ugovora o delu, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske i studentske zadruge ili lica angažovanih po drugim osnovama mogu se bez dodatnih dozbola održavati na nivou od 15. marta 2020. godine.

Srbija

Hotelijeri očekuju pomoć od najmanje 6 meseci

Mere državne pomoći za ugostiteljstvo nisu dovoljne i primenljive su samo delimično, a za očuvanje radnih mesta u hotelima i restoranima potrebna je pomoć u isplati minimalne zarade za period od najmanje 6 meseci, rekao je za eKapiju Georgi Genov, direktor Poslovnog udruženja hotelsko-ugostiteljske privrede Srbije (HORES). “Sagladavamo mere i radimo istraživanje koje bi mere bile efektivne, kako bismo predložili novi paket koji bi bio značajan za nas. Niko ne sagledava nas specifično, jer mi nismo fabrika i nećemo 1. juna početi da radimo, jer nećemo imati goste” kaže Genov.On je rekao da su hoteli u Srbiji inače i tokom zimske sezone radili umanjenim kapacitetom, da su najviše pogođeni smeštaji na Dunavu i banje i da hoteli neće moći da nastave da rade.“Hotelijeri su iscrpljeni, pred kolapsom su. Mi nismo sposobni više da investiramo, uzimamo kredite, dolaziće do prodaje hotela, jer neće moći da nastave da rade. Hoteli u Beogradu za strane turiste, za poslovne ljude, sigurno neće raditi do oktobra, u najboljem slučaju. Biće velikih problema za njihov opstanak, jer tu se radi o opstanku. Oni nemaju rezervu”, rekao je Genov.On smatra da je potrebno odlaganje plaćanja struje, zato što hoteli plaćaju angažovanu struju, čija je cena visoka i kada hoteli ne rade, i iznosi 20 – 30 hiljada evra mesečno.Genov kaže da bi hotelijerima za mesece kada ne rade trebalo da pomognu i lokalne samouprave, jer ugostitelji plaćaju “ukupno 42 fiskalna i parafiskalna nameta”, a za značajnu meru pomoći smatra umanjenje PDV-a na hranu, sa 20 na 10 odsto.“Mi smo i ovako u teškoj situaciji, nama je prosek plata 310 EUR, jer imamo problem sezonalnosti. Treba sačuvati radnike, ali i poslodavce, jer ako oni ne mogu da pokrenu biznis, nema ni radnika”, rekao je Genov.Posle krize zbog pandemije koronavirusa turizam će, kaže Genov, biti primoran da se osloni na domaće goste. Prema procenama, na globalnom nivou će cene u ugostiteljstvu pasti za 20 – 30 odsto, a normalizacija stanja može se očekivati tek početkom naredne godine.“U normalno stanje turizam će se vratiti tek od januara 2021, jer hoteli sigurno neće raditi, jeftinije im je da ne rade, a mi ne možemo da skladištimo naše usluge”, rekao je Genov i dodao da oko koraka potrebnih za promociju nakon kraja pandemije HORES već sarađuje sa Turističkom organizacijom Srbije.

Srbija

Kada nema izvršenja, „Krov nad glavom“ pomaže siromašnima

Organizacija Združena akcija „Krov nad glavom“ poznata je po svojoj borbi za pravo na dom i po tome što organizuje odbrane kuća i stanova ljudi kojima preti izbacivanje od strane izvršitelja, ali i po pružanju pomoći ljudima koji su ostali bez doma i nalaze se u teškoj materijalnoj situacji.Kada je proglašeno vanredno stanje, Krov nad glavom je zahtevao od Komore izvršitelja i Vlade Srbije da zabrane izvršenja za vreme pandemije koronavirusa. Nekoliko dana nakon toga Komora je izdala preporuku izvršiteljima da ne izvršavaju u ovom periodu i od početka vanrednog stanja nismo imali primere iseljenja ljudi. Međutim, aktivisti Krova imaju posla i u vanrednom stanju, pokrenuli su kampanju „Niko gladan, niko žedan, niko bez doma“  i pozvali građane da doniraju sredstva od kojih kupuju hranu, lekove i ostale namirnice za najugroženije. Organizacija je saopštila da su samo u petak dostavili hranu i higijenske proizvode za  50 ljudi na teritoriji Beograda. U akciju se uključuju i sami građani koji doniraju sredstva, a u petak je dogovorena saradnja sa ekipom popularne emisije Marka Žvaka, koja će takođe donirana sredstva prosleđivati Krovu.O akcijama Krova nad glavom u toku vanrednog stanja, razgovarali smo sa aktivistkinjom Ivanom Anđelković. Čime se Krov nad glavom trenutno bavi? Kada je počela vanredna situacija i kada je Komora donela preporuku da se obustave prinudna izvršenja, mi smo prešli na neke nove delatnosti. Vlada je izdala preporuku da se ostaje kod kuće, ali se postavlja pitanje da li svako ima kuću i u kakvim uslovima živi. Beskućnici su se pojavili kao najugroženija kategorija, jer oni dom nemaju, a sa tim u vezi nisu u stanju da održavaju osnovnu higijenu, da se okupaju ili operu ruke. Dodatno su ugroženi i time što teže dolaze do hrane ili pijeće vode, sada su zatvoreni restorani, pa je teže doći i do hrane koja završava u kontejnerima.Ko vam se javlja za pomoć?Javljaju nam se ljudi sa kojima smo i ranije bili u kontaktu, a koji žive u prilično lošim uslovima, u stanovima koji nemaju struju ili vodu. Zatim oni koji ne mogu da dođu do novca, do kog su u normalnim uslovima dolazili radom za dnevnicu, prodajom na pijaci ili sakupljanjem sekundarnih sirovina. Mnogi od tih porodica nemaju nikakve prihode i našli su se gladni, neke pogađa i to što žive u zabačenim delovima grada, pa iz tog razloga teže dolaze do stvari koje su im potrebne. Na koji način prikupljate novac? Većinu novca dobijamo od donacija građana, to je pozitivna stvar u ovoj situaciji, ljudi su se malo osvrnuli na to šta se oko njih dešava i vidi se puno solidarnosti. Neki nas prate i doniraju novac već duže vremena, neki su se sada uključili, a dobijamo uplate i od naših ljudi u dijaspori. Šta je ljudima najpotrebnije?Počeli smo da pravimo osnovne pakete koji treba da zadovolje najosnovnije potrebe porodicama. Ti paketi uključuju najosnovnije namirnice poput brašna, krompira, pirinča, voća i povrća, ulja, jaja i konzervirane hrane. Od higijenskih sredstava to su šampon, sapun, sredstvo za pranje sudova i deterdžent za veš.  Nekolicina nas koji imamo kola odlazimo u te veće nabavke i vozimo pakete, a aktivni su ljudi i na lokalu, koji nisu motorizovani, ali odlaze u manje nabavke i pomažu ljudima u komšiluku. Druga vrsta aktivnosti je pomoć beskućnicima, njima je potrebno više sredstava za dezinfekciju poput alkohola i maramica za suvo pranje ruku. Oni dobijaju više konzervirane hrane, ali imamo i grupu ljudi koji kuvaju za njih, da bi imali neki topli obrok i većina toga se deli u podzemnom prolazu u Nušićevoj ulici. Na koji način se javljaju ljudi kojima je potrebna pomoć?U koordinaciji smo sa još nekim organizacijama i pojednicima koji se bave stanovanjem i brigom o beskućnicima, pa na taj način pronalazimo ljude kojima je pomoć najpotrebnija. Imamo i nove članove, koji su se uključili oko ovih akcija. Sve što se dobije se preraspodeli, ali zavisimo i od te brzine kojom ljudi daju novac, nadamo se da ćemo moći da održavamo akcije. Ima mnogo više gladnih ljudi i onih u problemu nego što mi možemo da pokrijemo. Pre par dana smo na primer bili u Kamendinu u Zemun polju. Došli samo sa kolima punim hrane i higijenskih sredstava, naravno to je video ceo komšiluk. Prišlo nam je sigurno tridesetak ljudi, koji su nam rekli da su potpuno odsečeni, da ne dobijaju ništa, da ih ignorišu socijalne službe, tu ima i penzinera i invalida...Vodite li računa o zaštiti aktivista i ljudi kojima pomažete? Svako od nas je nabavljajo za sebe maske i rukavice i tako idemo i u nabavke i isporuku namirnica. Mi na žalost ne možemo da dobavimo tu osnovnu zaštitu za ljude. Često nam se i na to ljudi žale i kažu da umeju da održavaju higijenu, ali da nemaju osnova sredstva. Ne samo rukavice, nego ni toplu vodu ili novca za sapun, šampon i slično.  Vlast je pričla o pomoći i o paketima penzionerima, ali to nije paket od koga može neko da preživi. Građani građanima pomažu mnogo više nego što to radi država i to je znak da smo zajedno jači i da brinemo jedni o drugima. U ovim okolnostima se vidi da je suludo očekivati od Vlade da nam pomogne, mi moramo da pomognemo jedni drugima. Donacije nam šalju ljudi koji su takođe siromašni, uplaćuju nam po 200-300 dinara, što je za njih veliki izdatak. Ovu lekciju koju smo sada naučili treba da održimo i u narednom periodu, zaključila je Ivana Anđelković.

Srbija

Može li država da ima „crni fond“?

Od početka epidemije koronavirusa, Srbija se suočila sa nedostatkom respiratora i počela nabavku. Nejasno je iz kojih se sve sredstava respiratori nabavljaju, o čemu svedoči i izjava predsednika Srbije sredi...

Srbija

Zaštitimo i sakupljače sekundarnih sirovina

Sakupljačima sekundarnih sirovina preti zaraza koronavirusom jer nemaju zaštitnu opremu prilikom direktnog kontakta sa otpadom koji građani odlažu. Zrenjaninski socijalni forum (ZSF) apeluje na sve solidarne građane koji u malim šivaonicama šiju zaštitne maske, da doniraju delić te zaštitne opreme i sredstava za ličnu higijenu sugrađanima koje je, kako kažu, država prekrižila i učinila nevidljivim.“Sakupljači sekundarnih sirovina nisu prepoznati od države kao radnici, pa ne ostvaruju nikakva prava koja proizlaze iz radnog odnosa. Nemali broj njih nema ni socijalnu niti zdravstvenu zaštitu jer nema ko da ih posavetuje kako da to ostvare. Zato često dolaze u situaciju da kada se razbole od raznih infektivnih bolesti tek prilikom odlaska u bolnicu saznaju da nemaju zdravstveno osiguranje koje bi pokrilo troškove lečenja, navodi se u saopštenju ZSF-a.Apeluju na građane i da olakšaju prikupljanje plastične ambalaže tako što bi je razdvojili i posebno odložili, a gradsko preduzeće “Čistoću” da ne sklanja tu ambalažu koja je jedini izvor prihoda nekim porodicama.U budućnosti bi, kažu, trebalo inicirati postavljanje dostupnih, a ne kao sada zaključanih pet kontejnera i organizovanje sakupljača sekundarnih sirovina da budu prepoznati kao radnici nadničari.

Srbija

Srbija aplicira za Fond solidarnosti EU protiv koronavirusa

Srbija će se prijaviti za sredstva iz Fonda solidarnosti EU za borbu protiv koronavirusa, koji mogu da koriste države članice EU i one koje pregovaraju o članstvu, saznaje portal European Western Balkans (EWB).  EWB-u je iz Kabineta ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović potvrđeno da postoji kontakt sa Generalnim direktoratom za regionalnu politiku Evropske komisije, koji upravlja Fondom."Započete su aktivnosti na pripremi aplikacije koja će biti upućena u skladu sa procedurama i rokovima koje predviđa usvojen tekst Uredbe", saopštio je Kabinet.Kabinet podseća da je iz Fonda solidarnosti EU 2015. godine nakon poplava isplaćeno bespovratnih 60,2 miliona evra, koji su iskorišćene za obnovu.Evropska unija izmenama Uredbe o Fondu solidarnosti proširila opseg sredstava i na vanredne situacije u javnom zdravlju. Ranije su bila dostupna samo u slučajevima prirodne katastrofe. Ovako izmenjena Uredba stupila je na snagu 30. marta.U skladu sa njom države pogođene pandemijom koronavirusa mogu da apliciraju za sredstva za nabavku medicinske i zaštitne opreme, kao i za negu i posebnu pomoć ranjivim grupama. Svaka zemlja će dobiti sredstva bez obzira na redosled prijavljivanja.Predviđeni troškovi suzbijanja krize moraju biti veći od 1,5 milijardi evra ili 0,6 odsto bruto nacionalnog dohotka države koja želi da aplicira. Sredstvima iz Fonda solidarnosti biće pokriveno  2,5 odsto iznosa ispod te granice, kao i 6% iznosa iznad nje.O prijavama država, koje se mogu podneti jednom, odlučivaće Evropski parlament i Savet EU.Država kojoj sredstva budu dodeljena moraće da ne kasnije od šest meseci posle isteka osamnaestomesečnog perioda, tokom kojeg sredstva moraju biti upotrebljena, u posebnom izveštaju prikaže načine na koje je sredstva potrošila.Države se mogu prijaviti do 24. juna.

Srbija

Ko plaća srpske botove?

Društvena mreža Tviter nedavno je objavila da je nedavno ugasila ukupno 8.558 naloga botova Srpske napredne stranke.Povodom toga, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Goran Radosavljević kaže za Novu ekonomiju da se, iako se to ne može sa sigurnošću utvrditi, Tviterova objava može smatrati dokazom da nekoliko hiljada ljudi zaposlenih u državnim preduzećima rade i kao botovi za Srpsku naprednu stranku."Možemo pretpostaviti da se oni plaćaju iz budžeta", kaže Radosavljević.Ako je svaki od 8.558 blokiranih botova primao samo minimalac, to je sa porezima i doprinosima minimalni godišnji trošak od 43 miliona evra.Radosavjević smatra da mera koju je preduzeo Tviter neće imati efekat na duže staze, jer su ti isti ljudi ostali na radnim mestima i da će i dalje paralelno botovati za SNS."Nisu oni nestali, ti ljudi su ostali. Promenili su profile i dalje primaju platu iz budžeta", ocenjuje Radosavljević. On takođe smatra da to predstavlja "reprezentativni rizik za zemlju", jer se Srbija u Tviterovoj objavi našla uz zemlje poput Saudijske Arabije.Radom botova SNS na Tviteru bavila se i američki Univerzitet Stenford, koji je objavio analizu njihovog rada.Internet opservatorija ovog univerziteta je u analizi izdvojila nekoliko političkih ciljeva koje botovi ispunjavaju, kao što su promocija predsednika Aleksandra Vučića i SNS, promocija sadržaja koji Vučiću ide u korist i napadi na opoziciju.Stenford je uradio i kvantitativnu analizu pominjanja, retvitova i odgovora botova SNS. Zvanični Tviter profil predsednika Vučića pomenut je 6.156.226 puta, a botovi su retvitovali 1.700.122 objava tog naloga. Zvanični profil SNS pomenuli su 5.920.209 puta i retvitovali 4.522.455 puta.Na Stenfordovom spisku promovisanih aktera u vezi sa SNS našla se u premijerka Ana Brnabić, koju su botovi pomenuli 519.474 puta, a njene objave retvitovali su 431.846 puta.Kao jednu od glavnih funkcija botovskih naloga, Stenford je izdvojio i plasiranje linkova ka "veb-sajtovima povezanim sa SNS". Ukupno je na Tviteru cirkulisalo 14,8 miliona takvih linkova.Botovi nisu samo pominjali Vučića (@avucic) i druge naloge povezane sa SNS, već su koristili i heštegove. Hešteg #Vucic je tvitovan više od 2 miliona puta.U analizi se navodi da je „jasno da pumpajući porvučićevske heštegove, šireći sadržaj u korist SNS i napadima na opoziciju“ nalozi botova pokušavaju da promene narative na Tviteru „u korist vlasti“. Kao primer se navodi Vučićevo učešće na Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu u februaru 2019. godine i pitanje Kosova. U Stenfordovoj analizi se ocenjuje da „iako je na Konferenciji ostvaren slab napredak po pitanjima (u vezi sa Kosovom)“, mreža botovskih naloga počela je da uverava „srpske korisnike Tvitera da Vučić preduzima sve neophodne korake“.  

Srbija

Regionalna Platforma oduđuje pritvaranje novinarke portala nova.rs

Mreža novinarskih asocijacija i medijskih sindikata "Regionalna platforma Zapadnog Balkana za zagovaranje slobode medija i bezbednost novinara" saopštila je da osuđuje hapšenje i pritvor novinarke portala nova.rs kao "neprihvatljivo" narušavanje medijskih sloboda.  "Uprkos tome što je naknadno puštena, smatramo da je ovo, kao i pokušaji da se ograniči slobodan protok informacija od strane Vlade Srbije neprihvatljivo kršenje prihvaćenih standarda medijskih sloboda čak i u vreme vanredne situacije", navodi se u saopštenju.Regionalna platforma pozdravlja puštanje Ane Lalić na slobodu i povlačenje mera „usmerenih na ograničavanje slobodnog protoka informacija“. Organizacija očekuje da će tenička oprema „Lalićevoj biti vraćena što pre, i da njeni izvori, ako budu otkriveni, neće trpeti nikakve posledice“.Takođe, Regionalna platforma je pozvala Vladu da poštuje „Ustav Republike Srbije i njene zakone“ i da se „suzdrži od korišćenja vanrednog stanja“ za ograničavanje medijskih sloboda, koje organizacija smatra posebno važnim tokom zdravstvenih kriza kao što je pandemija koronavirusa.Novinarka koja je pisala o stanju u KC Vojvodine puštena iz pritvora Novinarka Ana Lalić privedena je ubrzo nakon objavljivanja teksta pod naslovom "KC Vojvodine pred pucanjem: Bez zaštite za medicinske sestre", u kojem piše da Klinički centar Vojvodine (KCV) ima problem sa "hroničnim nedostatkom osnovne opreme i potpuno haotičnim uslovima rada u vreme pandemije".Vlada Srbija je u međuvremenu povukla odluku kojom se kriznim štabovima lokalnih samouprava zabranjuje da obaveštavaju javnost u vezi sa trenutnom zdravstvenom krizom.Regionalna platforma okuplja novinare iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore i sa Kosova, i  broji više od 8.200 članova.

Srbija

Zašto država ne pomaže poljoprivrednicima?

Država je najavila pomoć svima – i punoletnim građanima, malim i velikim preduzećima, samo poljoprivrednici nisu ni pomenuti. Zatvaranje pijaca mnoge poljoprivrednike stavilo je u gotovo nemoguću situaciju, kako doći do svojih njiva, ali i kako kada uberu proizvode da ih dostave kupcima?"Država bi poljoprivrednicima mogla da pomogne tako što bi im što pre isplatila sva zaostala dugovanja za prošlu godinu i prvi kvartal ove godine, pre svega premije. To je zakonska obaveza bez obzira na vanredno stanje", objašnjava za portal Nova ekonomija agroekonomista Milan Prostran.Osim toga, poljoprivrednicima bi pomoglo kada bi im država, recimo, povećala direktna davanja po hektaru.  Prvi na udaru su poljoprivrednici sa zasadima ranog povrća. Obrano je, a ukoliko ga uskoro ne prodaju, veći deo roda mogao bi da istruli.Povrtari u strahu da će im ceo rod propasti zbog vanrednog stanja "Kada uvodite zabranu, trebalo bi da ponudite neko rešenje tim ljudima. Recimo, možda je za pijace bilo rešenje da bude otvorena svaka druga tezga i da se održava ta distanca. Ove mere zabrane najviše pogađaju male i srednje farmere koji imaju nešto proizvodnje, ali sada svoje proizvode ne mogu da distribuiraju, nemoćni su. Nemaju ugovore sa trgovačkim lancima ni sa prerađivačkom industrijom. Jedini način da dođu do kupaca bile su im pijace, koje su sada zatvorene", kaže Prostran.Nije jasno zašto se među prvim merama pomoći privredi koje je Vlada objavila nije našla i pomoć poljoprivredi. Mediji navode da bi jedna od mera da se sačuva domaća poljoprivreda moglo da bude uvođenje prelevmana, odnosno taksi za uvoz voća i povrća koje se već proizvodi u Srbiji, kako bi se podstakla potrošnja domaćeg voća, jer ono iz uvoza postaje skuplje."Ovo je mera koja se  uvodi na određeno vreme, iz nužde, da pomognete domaćem proizvođaču. Može da uspori uvoz i pomogne domaćem proizvođaču da ne propadne i da obnovi svoju proizvodnju. Poljoprivrednik je taj koji nosi najveći teret, a vidite kako se sad u vreme globalne krize svi okreću ka hrani. U ovakva vremena one zemlje koje imaju sigurnu prehrambenu industriju sve lakše prebrode", procenjuje Prostran.Evropski poljoprivrednici trpe štetu zbog pandemije koronavirusa

Izdanja

Broj 125, Novembar 2025.

Broj 125

Novembar 2025.
Broj 124, Oktobar 2025.

Broj 124

Oktobar 2025.
Broj 123, Septembar 2025.

Broj 123

Septembar 2025.
Broj 122, Jul 2025.

Broj 122

Jul 2025.
Broj 121, Jun 2025.

Broj 121

Jun 2025.
Broj 120, Maj 2025.

Broj 120

Maj 2025.
Broj 119, April 2025.

Broj 119

April 2025.
Broj 118, Mart 2025.

Broj 118

Mart 2025.
Broj 117, Januar 2025.

Broj 117

Januar 2025.